Jump to content

Zivot i standard u SFRJ


Amigo

Recommended Posts

5 minutes ago, Cyber said:

 

Ne, papirni listici. 70-ih. Tada o grebanju niko nije ni sanjao.😄

 

To su bili lozovi Jugoslovenske lutrije - na pijaci na Marijin Dvoru u Sarajevu je sjedio prodavac za malim izletnickim stolom na sklapanje, odmah pored dijela pijace pod krovom gdje su prodavani mlijecni proizvodi. Mogao si kupiti pola ili cijeli loz... 

 

A evo i nadjoh loz na internetu: 

 

-par-srecki-tj-lozova-Jugo-Lutrije-1969_

Edited by ters
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

11 minutes ago, mladenvzz said:

...haha,Cyber je pobjednik.Primječujem,sve se kod vas što je nekakav "napredak" dešava u Beogradu,ostatak države je u mraku

 

Povratak u detinjstvo a (moje) detinjstvo se desavalo u Beogradu. Samo se secamo, svako nesto doda, ne merimo. 

A dobio si link gde mozes da procitas vise o prvoj samoposluzi u Jugoistocnoj Evropi okolini Varazdina. Eto svetla!  🙂 

Edited by Cyber
Link to comment
Share on other sites

32 minutes ago, Cyber said:

 

Prvi supermarket u Beogradu je bio na Cvetnom trgu. Pominjali smo ga ovde pre XY strana. 

 

A inace ...

 

 

I ja sam hteo da napisem, da mi se cini da je prva i jedina samoposluga, tamo negde 60-h bila Cvetni Trg.

Naravno, za ranije ne bih znao da kazem.

Link to comment
Share on other sites

Just now, ters said:

 

To su bili lozovi Jugoslovenske lutrije - na pijaci na Marijin Dvoru u Sarajevu je sjedio prodavac za malim izletnickim stolom na sklapanje, odmah pored dijela pijace pod krovom gdje su prodavani mlijecni proizvodi. Mogao si kupiti pola ili cijeli loz...

 

E to! Upravo tako, kupis pola ili ceo. Bile one rupice izmedju pa se samo "raspara" polovina. 

1 minute ago, mrd said:

I ja sam hteo da napisem, da mi se cini da je prva i jedina samoposluga, tamo negde 60-h bila Cvetni Trg.

Naravno, za ranije ne bih znao da kazem.

 

Evo jos jednom, ovde imas celu pricu. 

Link to comment
Share on other sites

Mi smo imali svoju legendu, prodavca lozova Šilju...

Quote

 

„Lozovi, lozovi, kupite loz – izaberite sreću“, govorio bi tiho, gegajući se između stolova skoro svih niških kafana i restorana jedan od najprepoznatljivijih uličnih likova šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, „čovečuljak“ u dronjavom dugačkom kaputu i belom kacigom na glavi, poznat pod imenom Šilja.

 

Kako kažu oni koji su ga poznavali Šilja je bio lutalica koji nikome nije naneo zlo, bio je skitnica golubijeg srca. Takođe kažu da ko nije nalepio nalepnicu na njegovu kacigu znači da ga nije ni poznavao. 

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Kad ste pomenuli Cvetni Trg, secam se da nas je tata tamo vodio da biramo jelke za NG. 🙂

Ja sam se uvek pentrao na onaj sims u Marsala Tita, koji je bio oko 80 cm dubok, a cale nije mogao da me juri. Haha.

Taj trouga izmecu Svetozara Markovica, Marsala Tita i Njegoseve je bio oaza mira i vreve u cvecu. 

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

A bioskopske ulaznice, imal ko da se nije svercovao tako sto okrene ulaznicu naopako da se ne pocepa kupon.

A karte kod tapkaroša.....tadašnji bioskop Istra, a danas Vilin grad (ko zna da li postoji više) je davao najbolje filmove. Kod tapkaroša sam kupio karte za Top Gun 1. put (tri puta sam ga gledao) i za Emanuelu...:classic_love: sa Silvijom Kristel...ostalo se ne sećam.

 

 

Link to comment
Share on other sites

24 minutes ago, Tomiprunet said:

Kod nas u Subotici u RK Beograd, bile prodavnice Harley-Davidson, Levis....To je bilo 80ih

 

Kod nas je Levi's mogao da se kupi u Varteksovim prodavnicama (uz poštovanje za našeg kolegu @mladenvzz, Varaždin rulzzz!), ali i u radnjama koje su se zvale Komision, u kojima se mogla kupovati švercovana roba iz Trsta, Austrije i još nekih mesta, a raspoloživost robe je zavisila od švercerskog uspeha. Tu je bilo još zanimljive robe, kao što su npr. prazne kasete za snimanje, video-igrice, odeća, starke, Nike, bunde i slično.

 

21 minutes ago, Cyber said:

E, a sad´ da vas vidim! Da li se neko seca lozova koji su se prodavali u super-minijaturnim kioscima, unutra taman samo mesto za stolicu na kojoj sedi prodavac. Ti lozovi su bili pravougaoni, duguljasti, uzani. Izgledali su kao duguljaste markice.

Da, a tu je bio i LOTO uz nezaobilaznu Suzanu Mančić utorkom. Nisam kapirao koncept igara na sreću niti objašnjenja da je sve to porez na glupost dok mi nisu dali neki sitniš i rekli da sam popunim listić za LOTO i kupim loz, što sam uradio i nisam zaradio ni dinara. Zatim su mi kupili neku dečju kasicu sa šifrom (bila je 063, toga se sećam) u koju sam trpao svaki kusur koji bih dobio kad idem sa roditeljima u kupovinu. Tada sam naučio i da štedim. Sećam se da su tada u osnovnu školu dolazili iz Beobanke i davali nam štedne knjižice sa nekim gvozdenim kasicama koje bi otključavali jednom godišnje. Kod nas u školu je dolazio neki ofucani prototip samoupravljača, u prljavom i masnom sakou koji je smrdeo na kilometar, obećavao kule i gradove ako štedimo i trabunjao kako ćemo moći da kupimo auto i vikendicu pre nego što se oženimo ako budemo štedeli. Jednom smo na času, ko zna kako, spomenuli te kasice, a ja sam rekao nešto u stilu 'kako nam je rekao onaj čika koji se ne kupa i smrdi', na šta je učiteljica počela da se valja od smeha i rekla da sam ga odlično opisao.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

8 minutes ago, Constantin said:

A karte kod tapkaroša.....tadašnji bioskop Istra, a danas Vilin grad (ko zna da li postoji više) je davao najbolje filmove. Kod tapkaroša sam kupio karte za Top Gun 1. put (tri puta sam ga gledao) i za Emanuelu...:classic_love: sa Silvijom Kristel...ostalo se ne sećam.

 

 

Cuj Emanuela, a Svedjanke na pumpi, Istinite price 1-4, itd... predstave od 21. posle Brus Lija.

Just now, mladenvzz said:

...e draga moja Cyber,držim se ono fiškalskog,"ne postavljaj pitanja ako neznaš odgovor".Zar zaista misliš da jedan lokalpatriota postavlja pitanja a da nezna odgovor,pa i onako sebično,da usmjeri pažnju na dio ex-Yu za koji se misli da je bio u mraku

Nema dela ex Yu koji nije bio u mraku...sve se razvijalo Domovi kulture nicali su i u najzabitijem planinskom selu a Suzana Mancic je sa SExplozijom osvajala Balkan kao i Brena Bugarsku.

Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, DJ_Vasa said:

Tada sam naučio i da štedim. Sećam se da su tada u osnovnu školu dolazili iz Beobanke i davali nam štedne knjižice sa nekim gvozdenim kasicama koje bi otključavali jednom godišnje. 

 

Jos jedno podsecanje! Secam se tih gvozdenih kasica u raznim bojama. Odozgo se u uzani duguljasti otvor ubacivali novcici. Bile su zakatancene  i ako me secanje ne vara, kad nakupis onda ides u banku da otkljucaju. To su delili deci u Beobanci. Secam se i stednih knjizica u koje su rucno upisivane cifre na salteru  u banci. 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Just now, Cyber said:

 

Jos jedno podsecanje! Secam se tih gvozdenih kasica u raznim bojama. Odozgo se u uzani duguljasti otvor ubacivali novcici. Bile su zakatancene  i ako me secanje ne vara, kad nakupis onda ides u banku da otkljucaju. To su delili deci u Beobanci. Secam se i stednih knjizica u koje su rucno upisivane cifre na salteru  u banci. 

Upravo tako! Sve kasice u mom odeljenju su bile plave, neka metalik boja malo tamnija od neba. Slične boje su bile i knjižice Beobanke sa nekom crnom trakicom sa jedne strane. A bile su i neke akcije Crvenog krsta u školi i po kraju, pa su za donacije poklanjali neke markice, značke i slično. Ako se dobro sećam, bilo je i donacija za afričku decu.

 

A bilo je i skupljanja stare hartije, pa su novine iz stana i komšiluka odnošene u školu četvrtkom. Moje odeljenje je čak i dobilo neku prelaznu zastavicu za „racionalnost” jer smo skupili dosta stare hartije, ali ne znam na šta je taj novac utrošen. Osim toga, sećam se i da je škola dobijala pare od nekog lika koji je kupovao pomije od školske kuhinje. Taj lik je dolazio nekim Wartburgom karavanom za koji je bila zakačena prikolica, a odlazio je sa 2-3 limena bureta punim pomija. Doduše, mnogi su zaobilazili školsku klopu jer je ionako ličila na pomije, osim eventualno užine, kada su mogli da se proberu neki kolači.

Link to comment
Share on other sites

Ja nikad nisam imao kasicu, a samim tim nisam ni štedeo. Iskren da budem, nisam nešto ni dobijao para...ono..rodjaci, tetke, babe, dede....svi bili nekako skrčavi*. Ali me zato "htelo" na nagradnim igrama, izvlačenjima....dok je bilo pošteno [emoji851]

 

To što nisam imao kasicu-prasicu, impliciralo je da i dan danas ne štedim...u onom pravom smislu reči...beke pare za crne dane.

 

 *skrčavi = cicije

 

 

Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, DJ_Vasa said:

A bilo je i skupljanja stare hartije, pa su novine iz stana i komšiluka odnošene u školu četvrtkom. Moje odeljenje je čak i dobilo neku prelaznu zastavicu za „racionalnost” jer smo skupili dosta stare hartije, ali ne znam na šta je taj novac utrošen. Osim toga, sećam se i da je škola dobijala pare od nekog lika koji je kupovao pomije od školske kuhinje. Taj lik je dolazio nekim Wartburgom karavanom za koji je bila zakačena prikolica, a odlazio je sa 2-3 limena bureta punim pomija. Doduše, mnogi su zaobilazili školsku klopu jer je ionako ličila na pomije, osim eventualno užine, kada su mogli da se proberu neki kolači.

 

Sve kao da gledam. Skupljali smo papir na radnim subotama, u grupicama, zvonili od vrata do vrata, obijali noge, gomilce uvezivali kanapom i tako taj rad. I kod nas u skolu dolazio neki sa Wartburgom po pomije. Mozda je Wartburg tada bio neko radno vozilo za vucu? A skolsku kuhinju da ne pominjem. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...