Zivot i standard u SFRJ

[Angelia]

5 hours ago, vilhelmina said:

 

Nije nikad bio problem u poslu kao takvom vec u stavu ko ti je kriv kad ne umes bolje, a sanse su svud oko tebe. I da podsetim, ja sam to ipak radila s fakultetskim obrazovanjem u Svedskoj dvehiljaditih. Cinjenica je da dvoje ljudi bez obrazovanja u Srbiji osamdesetih nije moglo da zivi ne znam koliko komotno, ali bre Andjo, ti napravi od svega toga ceo film o teskom zivotu gorstaka s neke planine u nekoj nedodjiji. 

 

Napisacu scenario, ako sam tako talentovana.

Ali eto - kod tebe svi ziveli u kucama sa zemljanim podovima a isli na more. Interesantno, nama izgleda nisu poslali memo za odlazak na more.

Planina u nedodjiji 

2 hours ago, Stiletto said:

 

Rakovica 65, proizvod DMB-a, to je koštalo skoro duplo više nego IMT, ali je i toliko brže radilo posao. Naravno, onom ko je mogao da ga priušti. 65 konja su to, eeejjj...

 

 

 

Taj, Rakovica, tako smo ih i zvali nego nisam mogla odmah da se setim.

[Angelia]

6 hours ago, Div said:

Kod mene, već tada se videlo da se ne isplati seljaku da seje pšenicu, kad je proda po tadašnjim otkupnim cenama teško da može da pokrije i troškove, slično je bilo i sa kukuruzom. Zašto su ih, onda sejali? Pričali su mi neki rođaci, komšije... Sejem pšenicu da bi imao leba, za svaki slučaj, još je bilo ljudi koji se sećaju da su u vreme rata ljudi davali porodično zlato, nakit, za pola džaka brašna. Drugo, pšenica se požnje u julu, još ima vremena za drugu setvu, kukuruza za zelenu masu, kornišona, kupusa, graška.. Kukuruz se isplatilo sejati ako se koristi za hranu sopstvene stoke, živine, pa se prodaje mleko, sir, jaja. Sve je to zahtevalo neprekidni rad, i leti i zimi, naporno je ali se živelo, uz mašine lakše nego uz ralo i volove.

 

Moguce da su razlozi za sejanje psenice bili dublji, ja ponavljam kako su meni objasnili, ali znam da je nakon te krize doslo do promene i da je sve redje bilo moguce videti njivu psenice. I naravno zivelo se. Ispada ko da sam ja pricala da smo umirali, nismo, imala sam veoma srecno detinjstvo. Generalno nismo ni znali sta nismo imali. 

[Kronostime]

1 hour ago, Stiletto said:

 

Jes' vala, IMR, a ne DMB.

 

Nemam pojma zašto prezupčih.

[DJORDJE]

7 hours ago, Div said:

Kod mene, već tada se videlo da se ne isplati seljaku da seje pšenicu, kad je proda po tadašnjim otkupnim cenama teško da može da pokrije i troškove, slično je bilo i sa kukuruzom. Zašto su ih, onda sejali? Pričali su mi neki rođaci, komšije... Sejem pšenicu da bi imao leba, za svaki slučaj, još je bilo ljudi koji se sećaju da su u vreme rata ljudi davali porodično zlato, nakit, za pola džaka brašna. Drugo, pšenica se požnje u julu, još ima vremena za drugu setvu, kukuruza za zelenu masu, kornišona, kupusa, graška.. Kukuruz se isplatilo sejati ako se koristi za hranu sopstvene stoke, živine, pa se prodaje mleko, sir, jaja. Sve je to zahtevalo neprekidni rad, i leti i zimi, naporno je ali se živelo, uz mašine lakše nego uz ralo i volove.

 

To je valjda zavislilo i od kraja, kvaliteta zemlje i ko zna cega. Secam se one emisije Znanje imanje koja je isla nedeljom ujutru, gledala se i kod nas u kuci jer nisi imao sta drugo da gledas.

Negde pocetkom 80tih poljoprivrednik iz Vojvodine je imao uspesnu setvu psenice i od iste uplatio Opel Senator, koji je tada kostao milijardu starih. Moj otac, koji je tada bio objektivan kao i navijaci na fudbalskoj utakmici,  godinama je  vrteo tu pricu u stili vidis da ko hoce i moze.

Doduse, na studijama sam imao i druga koji je bio negde iz okoline Zrenjanina, njemu su roditelji placali stan, imao je auto, ne Senator vec neki Fiat. Koliko se secam njegovi su imali maksimum a  uzimali  su jos dodatnu zemlju u zakup, pa je moguce da je bilo isplativo samo ako se radi na vecim povrsinama.

 

8 hours ago, Darth Bane said:

Ma zivelo se tesko. 

Moji roditelji oboje sa srednjim skolama, oboje radili puno radno vreme, plus baba imala penziju, ja bio jedinac - pa se ipak jedva sastavljao kraj s krajem .

Ovi sto danas " motaju kablove" zive bolje nego tada prosecna porodica. 

Nego ljudi zaboravljaju. Ili mozda na forumu ima mnogo privilegovanih: potomci generala I komunistickih funkcionera- foteljasa?! 

To je onda "drugi padez". 

To je ono sto se u ovoj diskusiji gubi iz vida. Oni kojima su roditelji 60tih ili 70tih imali fakultetske diplome nisu mogli da budu prosek, cak i ako su radili u prosveti. Plate radnika po raznim firmama tipa Kluz ili Vunarski kombinat su bile bedne, cak i ako se porede sa prosvetom.

[urosg3]

7 minutes ago, DJORDJE said:

To je ono sto se u ovoj diskusiji gubi iz vida. Oni kojima su roditelji 60tih ili 70tih imali fakultetske diplome nisu mogli da budu prosek, cak i ako su radili u prosveti. Plate radnika po raznim firmama tipa Kluz ili Vunarski kombinat su bile bedne, cak i ako se porede sa prosvetom.

Keva kao prosvetni radnik je imala 3x manju platu od ćaleta oficira JNA. Doduše matori je imao kojekakve dodatke na platu, kad su otišli u penziju oboje starosnu, odnos je bio 2:1, matori je imao duplo veću penziju.

Edit: ja se ne sećam novčanih problema nikakvih u doba SFRJ, živelo se pristojno, ne sećam se da smo se nečega odricali, a i nije bila ekonomska kataklizma kad treba da se kupi neka bela tehnika ili auto na primer. Otac je bio dosta društven lik i dosta smo putovali po SFRJ na kojekakva okupljanju te klase ove te klase one, a išlo se bogami i u goste kod njegovih klasića drugova. Cele te osamdesete pa i dobar deo sedamdesetih mi u sećanju da putujem sa ćaletom stalno negde. 

Edited January 28, 2022 by urosg3

[Div]

50 minutes ago, DJORDJE said:

Negde pocetkom 80tih poljoprivrednik iz Vojvodine je imao uspesnu setvu psenice i od iste uplatio Opel Senator, koji je tada kostao milijardu starih. Moj otac, koji je tada bio objektivan kao i navijaci na fudbalskoj utakmici,  godinama je  vrteo tu pricu u stili vidis da ko hoce i moze.

Doduse, na studijama sam imao i druga koji je bio negde iz okoline Zrenjanina, njemu su roditelji placali stan, imao je auto, ne Senator vec neki Fiat. Koliko se secam njegovi su imali maksimum a  uzimali  su jos dodatnu zemlju u zakup, pa je moguce da je bilo isplativo samo ako se radi na vecim povrsinama.

 

To bi moralo da bude bar 150 tona pšenice, najmanje 25 hektara. Moguće je ako je imao od koga da uzme u arendu toliko zemlje. I ne znamo koliko je uloženo, svakako na velikim površinama može biti isplativije. Ako se dobro sećam, ne baš tih vremena nego onako, generalno, kg pšenice je negde oko 15 centi.
 

[Angelia]

1 hour ago, DJORDJE said:

 

To je ono sto se u ovoj diskusiji gubi iz vida. Oni kojima su roditelji 60tih ili 70tih imali fakultetske diplome nisu mogli da budu prosek, cak i ako su radili u prosveti. Plate radnika po raznim firmama tipa Kluz ili Vunarski kombinat su bile bedne, cak i ako se porede sa prosvetom.

Pa da, mnogo je vise bilo onih sa srednjom skolom, zanatima i slicno. Ako su imali grad ili dobre firme u blizini, onda su mogli solidno da se zaposle, dobiju stan...Sto dalje od grada, to teze.

[Amigo]

10 hours ago, Darth Bane said:

Ma zivelo se tesko. 

Moji roditelji oboje sa srednjim skolama, oboje radili puno radno vreme, plus baba imala penziju, ja bio jedinac - pa se ipak jedva sastavljao kraj s krajem .

Ovi sto danas " motaju kablove" zive bolje nego tada prosecna porodica. 

Nego ljudi zaboravljaju. Ili mozda na forumu ima mnogo privilegovanih: potomci generala I komunistickih funkcionera- foteljasa?! 

To je onda "drugi padez". 

 

Nije mi poznato da je bilo ko ovde "potomak"  privilegovanih, nego hajde ti malo opisi taj tvoj tezak zivot. Reci samo bilo je dobro ili nije bilo dobro je bez veze.

 

1 hour ago, DJORDJE said:

To je ono sto se u ovoj diskusiji gubi iz vida. Oni kojima su roditelji 60tih ili 70tih imali fakultetske diplome nisu mogli da budu prosek, cak i ako su radili u prosveti. Plate radnika po raznim firmama tipa Kluz ili Vunarski kombinat su bile bedne, cak i ako se porede sa prosvetom.

 

Normalno da su ljudi sa fakulteskom diplomom iznad proseka, sta ima tu da se gubi iz vida.

Tako je bilo, tako je sada i tako ce biti i u buducnosti. Nikakve veze sa SFRJ, tako je u celom svetu.

12 hours ago, Angelia said:

Na pocetku, moj otac je bio dodjos jer se upravo vratio iz "privremenog rada u inostranstvu" (ne u nemacku, nista half way za mog oca 😊on je otisao u Australiju, to je posebna prica zasto),

 

E ybga, sad si me totalno razocarala. Otac ti otisao cak u Australiju, a nije mogao posle da se preseli u Beograd, 50 km. Prije ce biti da su sve tvoje nevolje uzrokovane losim izborom, nego drzavom sto je bila losa.

[Angelia]

13 minutes ago, Amigo said:

 

E ybga, sad si me totalno razocarala. Otac ti otisao cak u Australiju, a nije mogao posle da se preseli u Beograd, 50 km. Prije ce biti da su sve tvoje nevolje uzrokovane losim izborom, nego drzavom sto je bila losa.

Ulozio covek ono sto je zaradio, kako si mislio da se preseli? Ostalih 1000+ ljudi u selu nisu bili u Australiji, a mnogi su ziveli isto.

[Cyber]

14 hours ago, DJORDJE said:

Bilo je i toblerona 70tih, neko je kod nas imao licencu. Centroprom Cvetni trg, Beogradjanka, podzemni kod Doma omladine su bile elitne prodavnice u gradu i ogledalo grada. Da vidis kakva je bila ponuda u Cupriji, Paracinu i pre nestasica ili u Valjevu. Ako nista drugo narod koji tamo zivi sada ima bolju ponudu, to  sto nemaju gde da rade je druga prica.

 

U Centropromovoj samoposluzi na Cvetnom trgu je cena hleba, mleka i ostalih osnovnih zivotnih namirnica bila ista kao i u drugim Centropromovim samoposlugama. Ljudi koji su ziveli u okolini su pazarili tu u svojoj lokalnoj samoposluzi, kao sto to ljudi obicno rade ma u kom delu grada ziveli - to je vazno u ovom kontekstu. Lepljenje neke projektovane elitne etikete samoposluzi je ovde totalno nerelevatno. Druga relevantna stvar je ta da je ta samoposluga pomenuta tek kao dodatak glavnoj tvrdnji da je u Centropromovim supermarketima (koji je bilo svuda u gradu) bilo neke strane cokolade i kafe jos 70-ih, a kao paralela / pandan pomenutim povrenim nestasicama kafe i cokolade 80-ih. To secanje sam nenametljivo (u spojelru) dopunila sa par anegdotalnih paralela iz nekih drugih mesta i drugih vremena – perspektive radi. Zapravo, sve to je za mene samo jedna zagrada u zivotu. To je moja prica, takve price treba podeliti jer u razmeni se saznaju nove stvari. Ko se seca Cuprije, neka pise o tome. Jedno ne iskljucuje drugo. Btw, zahvaljujem na podsetniku – jeste bilo toblerona, bogu hvala!

 

Spoiler

Ne treba gubiti iz vida da je Beograd ipak bio glavni grad jedne velike zemlje u koji se uvek slivalo dosta ljudi sa svih strana. Tu su bile i firme, predstavnistava, ambasade, razni slojevi stanovnistva, itd. A gde je puno ljudi svih fela i ponuda svega je veca i raznovrsnija. Za svakog ima nesto. Logicno. U svim velikim gradovima, bilo gde na svetu, ima stvari kojih nema u provinciji, tako da su poredjenja skroz neumesna. Zato ljudi koji ne zive u nekom velikom gradu idu u veliki grad da bi namirili neke potrebe – ne samo materijalne. Veliki gradovi su i kulturni centri, kao sto to i prilici velikim gradovima, sve ima svoje. Za mene je Beogradjanka uvek bila robna kuca, naravno da ce u velikom gradu biti robnih kuca, otkud je to nesto ekskluzivno? Dakle, robna kuca ”na kojoj” je bio Studio B. A Studio B je bio puls grada u duhu tog vremena, beogradska jutra su pocinjala sa Beograde, dobro jutro. U toj istoj Beogradjanki je gore na nekom spratu bila dobro snabdevena prodavnica ploca. Bila je i ona Jugotonova u Nusicevoj, svakakve ploce si mogao da kupis. U kisocima na Terazijama si mogao da kupis razne svetske novine. Babe i dede su obavezno citali Politiku, to je bila tadasnja ocijalna platforma na kojoj se, izmedju ostalog, moglo saznati kad neko od poznanika umre i kad je sahrana. Dobijes tri dinara za novine i tri dinara za Rumenka i otrcis do coska da kupis novine. U Americkoj citaonici su se mogle citati americke novine - besplatno. Citaonica Britanskog kulturnog centra u Knezu je bila pravo otkrovenje – autenticna britanska oaza sa puno knjiga - besplatno. Odrasli su svake godine odlazili na FEST, secam se kontroverze jedne godine kada su na FEST-u prikazali Film Kaligula pa su svi o tome pricali. Nas decu su vodili u pozoriste Bosko Buha i u Aberdarevoj. Biblioteke na svakom cosku, da ne vadis nos iz knjiga, citanje je bilo putovanje kroz mnoge svetove i otvaranje vrata novim, sirenje spoznaja – za to nije trebalo imati neku narocitu kintu, samo zelju i intelektualnu radoznalost. Gledam neku BBC seriju (guilty pleasure) samo zbog enterijera i duha jedne minule epohe koju gotivim, pa u nekoj sceni iz biblioteke vidim na unutrasnjoj strani zadnje korice onaj dzep u kome stoji kartica na kojoj su bibliotekarke nekada stavljale pecat sa datumom kad pozajmis/vratis knjigu, kao preslikano iz mog secanja. Ko se seca onih pecata na kojima se manuelno okretao datum?

----------------------------

 

Generalna opaska: ovde se stalno upada u iskljucivost i neke dihotomije crno-belih spoznajnih svetova, konfrontativno preterivanje i sumnjicavost, a evo sada i u patkometriju oko toga ko je sta imao ili nije imao sa podnosenjem dokaza i forumskim istraznim organima / forenzicarima koji zadiru u tudj prostor, obrcu i ispituju verodostojnost tudjih zivota, iz cega sledi da se iz materijalnog siromastva postepeno moze isplivati - iz duhovnog, ocigledno mnogo teze, o cemu ostaje beleska na ovom forumu.

 

 

[DJORDJE]

20 minutes ago, Cyber said:

 

Generalna opaska: ovde se stalno upada u iskljucivost i neke dihotomije crno-belih spoznajnih svetova, konfrontativno preterivanje i sumnjicavost, a evo sada i u patkometriju oko toga ko je sta imao ili nije imao sa podnosenjem dokaza i forumskim istraznim organima / forenzicarima koji zadiru u tudj prostor, obrcu i ispituju verodostojnost tudjih zivota, iz cega sledi da se iz materijalnog siromastva postepeno moze isplivati - iz duhovnog, ocigledno mnogo teze, o cemu ostaje beleska na ovom forumu.

 

 

Ovo je sustina ove cele diskusije.

 

Oko Centroproma, nisam mislio na elitizam vec to da se radilo o "reprezentativnim objektima" , sto bi bila formulacija iz tog vremena. Cene jesu bile iste u svim prodavnicama jedne firme, ali se vise vodilo racuna o snabdevonosti onih koje su bile u centru.

Oko elitizma mogu da promenim misljenje jedino ako mi kazes da si isla u tadanju osmu.

[Amigo]

27 minutes ago, Cyber said:

Ne treba gubiti iz vida da je Beograd ipak bio glavni grad jedne velike zemlje u koji se uvek slivalo dosta ljudi sa svih strana. Tu su bile i firme, predstavnistava, ambasade, razni slojevi stanovnistva, itd. A gde je puno ljudi svih fela i ponuda svega je veca i raznovrsnija. Za svakog ima nesto. Logicno. U svim velikim gradovima, bilo gde na svetu, ima stvari kojih nema u provinciji, tako da su poredjenja skroz neumesna. Zato ljudi koji ne zive u nekom velikom gradu idu u veliki grad da bi namirili neke potrebe – ne samo materijalne. Veliki gradovi su i kulturni centri, kao sto to i prilici velikim gradovima, sve ima svoje. Za mene je Beogradjanka uvek bila robna kuca, naravno da ce u velikom gradu biti robnih kuca, otkud je to nesto ekskluzivno? Dakle, robna kuca ”na kojoj” je bio Studio B. A Studio B je bio puls grada u duhu tog vremena, beogradska jutra su pocinjala sa Beograde, dobro jutro. U toj istoj Beogradjanki je gore na nekom spratu bila dobro snabdevena prodavnica ploca. Bila je i ona Jugotonova u Nusicevoj, svakakve ploce si mogao da kupis. U kisocima na Terazijama si mogao da kupis razne svetske novine. Babe i dede su obavezno citali Politiku, to je bila tadasnja ocijalna platforma na kojoj se, izmedju ostalog, moglo saznati kad neko od poznanika umre i kad je sahrana. Dobijes tri dinara za novine i tri dinara za Rumenka i otrcis do coska da kupis novine. U Americkoj citaonici su se mogle citati americke novine - besplatno. Citaonica Britanskog kulturnog centra u Knezu je bila pravo otkrovenje – autenticna britanska oaza sa puno knjiga - besplatno. Odrasli su svake godine odlazili na FEST, secam se kontroverze jedne godine kada su na FEST-u prikazali Film Kaligula pa su svi o tome pricali. Nas decu su vodili u pozoriste Bosko Buha i u Aberdarevoj. Biblioteke na svakom cosku, da ne vadis nos iz knjiga, citanje je bilo putovanje kroz mnoge svetove i otvaranje vrata novim, sirenje spoznaja – za to nije trebalo imati neku narocitu kintu, samo zelju i intelektualnu radoznalost. Gledam neku BBC seriju (guilty pleasure) samo zbog enterijera i duha jedne minule epohe koju gotivim, pa u nekoj sceni iz biblioteke vidim na unutrasnjoj strani zadnje korice onaj dzep u kome stoji kartica na kojoj su bibliotekarke nekada stavljale pecat sa datumom kad pozajmis/vratis knjigu, kao preslikano iz mog secanja. Ko se seca onih pecata na kojima se manuelno okretao datum?

 

Mislim da ovo ne zasluzuje da bude u spojleru.

[Cyber]

3 minutes ago, DJORDJE said:

Oko elitizma mogu da promenim misljenje jedino ako mi kazes da si isla u tadanju osmu.

 

Da, bas u tu tadasnju. ☺️

 

1 minute ago, Amigo said:

Mislim da ovo ne zasluzuje da bude u spojleru.

 

Moze biti, ali nisam htela da previse zauzimam prostor svojim bgd-pricama. 

[urosg3]

3 minutes ago, Cyber said:

 

Da, bas u tu tadasnju. ☺️

 

A da nisi pre u "Ribnikar"?

[Angelia]

9 hours ago, vilhelmina said:

Samo tako mogu da citam tvoju pricu, i iako verujem da je potpuno istinita, smeta mi sto pokusavas da je predstavis univerzalnom za to vreme i Jugoslaviju 70-ih i 80-tih. To veze s nekakvim prosekom i istinom nema.

BTW Nijednog trenutka nisam pokusavala da kazem da je moja prica univerzalna. Cak vise puta ponovila da nicija prica nije prosek. Tako da ti je ovo potpuno podmetanje. Iz nepoznatih razloga.

[mrd]

27 minutes ago, urosg3 said:

A da nisi pre u "Ribnikar"?

Ajde sada Seljo ili Santic. 😛 

[urosg3]

11 minutes ago, mrd said:

Ajde sada Seljo ili Santic. 😛 

Ama ne upadaj, zanima me 🙂
Uzgred keva je bila učiteljica u "Vladislav Ribnikar" nikad se ne zna možda...

[mrd]

3 minutes ago, urosg3 said:

Ama ne upadaj, zanima me 🙂
Uzgred keva je bila učiteljica u "Vladislav Ribnikar" nikad se ne zna možda...

HAHA

Samo je pitanje koje godine je to bilo. Pre spajanja, ili posle. 🙂 

[urosg3]

1 minute ago, mrd said:

HAHA

Samo je pitanje koje godine je to bilo. Pre spajanja, ili posle. 🙂 

Pa čekaj ovako, od 1979. do 1988. Onda je otišla u penziju.

[mrd]

10 minutes ago, urosg3 said:

Pa čekaj ovako, od 1979. do 1988. Onda je otišla u penziju.

Ok ovo je bilo pre 75.

[Angelia]

35 minutes ago, urosg3 said:

Pa čekaj ovako, od 1979. do 1988. Onda je otišla u penziju.

Neko meni blizak bio.....negde u tom periodu ako sam dobro izracunala.

[urosg3]

1 minute ago, Angelia said:

Neko meni blizak bio.....negde u tom periodu ako sam dobro izracunala.

Nahvatala me pre par godina na fejsbuku njena generacija 1973/77 doduše iz Skoplja, prave ljudi proslavu male mature, ali avaj zakasnili su koju godinu

[Sunshine State]

6 minutes ago, urosg3 said:

Nahvatala me pre par godina na fejsbuku njena generacija 1973/77 doduše iz Skoplja, prave ljudi proslavu male mature, ali avaj zakasnili su koju godinu

 

Troll on

 

Sad kad pominjes proslavu mature - ja bila neki srednjoskolac/brucos, tata se spremao na proslavu 35 god mature, sto znaci da je imao nekih 53 god....ja ga gledam u cudu i pitam:"Zar vas jos ima dovoljno zivih da se sastajete?"

 

A ja sledece godine 35 god mature!!!

 

Kako je sve lepo i drukcije kad si mlad.....zato mi i SFRJ bila raj!

 

Troll off

Edited January 28, 2022 by Sunshine State

[mrd]

Necu bre sa starcima da se druzim. 😛

 

[urosg3]

3 minutes ago, mrd said:

Necu bre sa starcima da se druzim. 😛

 

pa ne moraš sa nama evo ti ova klinka @Sunshine State