EVROPSKA UNIJA

[deez nuts.]

Macron prigrlio Le Penku da bi ownovao libse. 

[djura.net]

DW

 

A 41-year-old German-Russian man has been sentenced to six years in prison for spying for Moscow and plotting sabotage in Germany.

 

Judges in the Bavarian capital, Munich, said he had fought for a pro-Russian militia in eastern Ukraine before returning to plan attacks on targets in Germany. 

[robespierre]

Sutra putujem u EU, nisam putovao od letos. Jesu li menjali nešto vezano za ulazak, treba li mi neka onlajn prijava? Novinski članci koji mi izlaze su ekstremno neinformativni. 

[Drug Crni]

Ne.
Pri ulasku u EU daješ redovno pasoš na pregled, ali te posle čeka izlazak iz vozila. Prilaziš šalteru, uslikaće te kamera integrisana u kućicu i daćaš otisak 4 prsta. 

Nama su rekli da kad jednom to uradiš, više nema potrebe za procedurom. Međutim, pri povratku (sada izlasku iz EU) smo opet morali da izađemo iz kola i ovaj put nas je policajac ponovo slikao nekim mobilnim..možda je to neka provera identiteta ili sistema..

Sve ovo važi ako imaš srpski pasoš.

Za mene lično jedno vrlo aprijatno iskustvo, ali tako to biva kad je i sama Srbija isto takva..naravno, pri povratku u kola svi su (sem mene) bacali anti EU komentare, optuživali Evropu za proceduru..ništa nije do nas itd..nismo mi sebe stavili u ovakvu poziciju, već oni.. 
Srbija uvek nađe način da se osećaš još lošije.

Izvini za poslednji pasus; tebi je nepotreban, a ja sam morao da se izjadam.

Edited November 16, 2025 by Drug Crni
dopuna/ispravka posta

[Helena]

Bukvalno ih treba zivkati za ovakve stvari svaki dan i počinjati rečenicom Pošto nismo članica EU, a vi ste na vlasti, a ja sutra putujem...

[Don Dusko]

@Drug Crni Srbin ce uvek reci da je kod drugog problem a ne kod sebe jbg.

[djura.net]

bbc

 

Poland's prime minister has said an explosion on a railway line leading to the Ukraine border this weekend was caused by "an unprecedented act of sabotage", and vowed to catch those responsible "regardless of who their backers are".

 

Visiting the scene this morning, Donald Tusk said the damage done to the railway tracks on Sunday was deliberate and likely aimed at blowing up the train. He expressed relief there were no casualties.

 

Speaking later in Warsaw, after an emergency meeting of security officials, Poland's special services minister said there was a "very high chance" that the blast was carried out on the orders of "foreign services".

 

He didn't name Russia directly but Poland has experienced a series of major arson and sabotage attacks in recent years, including parcel bombings, that it sees as part of Moscow's hybrid war on the West.

[Helena]

Ovaj evropski patrljak od tranpa 

 

Dok je EU davala, nije se kurobecao.

Zanimljiv je i odvratan taj fenomen istočnoevropskih zemalja koje su bile pod ruskom čizmom da se ovako odnose prema Ukrajini.

[Klotzen]

On je izgubio podršku pro EU Mađara tako da sada tuče na matorce koji se pale na SSSR i desničare. Ubitačna kombinacija 🙂 . Inače mislim da mu je kod nas najsličniji Dodik. Čisti oportunisti koji nemaju uopšte neke čvrste ideale.

[Leo]

Da li se zna koliku podrsku trenutno ima u Madjarskoj? 

[djura.net]

29 minutes ago, Leo said:

Da li se zna koliku podrsku trenutno ima u Madjarskoj? 

Mislim da je neko ovde ostavljao anketu skoro, mozda na Madjarskoj temi ili ovde , par stranica unazad. Koliko se secam, fino zaostaje njegov pokret za ujedinjenom opozicijom, ali mu Trump bas 'dize krila' eventualnim samitom sa Putinom u Budimpesti, kao i izuzecem od sankcija na uvoz ruske nafte i gasa. Skoro se pohvalio da je Madjarska dobila dogorocno obecanje od USA da moze slobodno da uvozi energente is Rusije, ali neki prozapadni mediji kazu da je to na samo godinu dana, dok ne prodju izbori, a onda im verovatno sledi sudbina Srbije i NISa (Bugarske i Rumunije takodje). Bitan je Orban Trumpu, ocigledno, zeli ga i dalje na vlasti u Madjarskoj.

[McLeod]

15-20% manje od opozicije po poslednjim anketama. To ce verovatno da se smanji do izbora, ali bi trebalo da je konacno gotov.

[Barkley#34]

Po ovome, odnos od 31.10. je 45-38 za Petra Mađara:

https://www.politico.eu/europe-poll-of-polls/hungary/

 

Danas je izašla vest da Orban najavljuje veće plate i penzije kao i smanjenje kamata na kredite mladima. Morao sam dvaput da pogledam na koju se zemlju odnosi članak. 

[djura.net]

Prethodni izbori su bili 3. aprila 2022, tako da je ostalo manje od 6 meseci do novih parlamentarnih izbora. Verovatno posle Nove godine sledi raspisivanje i kampanja.

[djura.net]

bbc

 

The Polish prime minister said a military-grade C4 explosive device detonated on Saturday near the village of Mika

Two Ukrainian citizens who have long worked for Russian intelligence have been identified as the suspects behind two acts of sabotage on Poland's rail network, Polish Prime Minister Donald Tusk has said.

One of the suspects had already been convicted in absentia of acts of sabotage in Ukraine, Tusk told Poland's parliament.

 

 

 

"The goal was to cause a rail catastrophe," Tusk told MPs.

The Polish prime minister said he would not disclose the names of the two suspects as this could complicate the operation, though he told parliament that one was living in Belarus and the other was a resident of eastern Ukraine.

Both suspects had crossed into Poland from Belarus during the autumn and had now returned there via the border crossing at Terespol in the far south-west of Belarus, close to the Ukrainian border, he added.

 

 

 

The prime minister also said he would issue an order later on Tuesday to raise the alert level on certain railway lines.

He said since the start of last year 55 people had been detained on suspicion of assisting, preparing, or committing acts of sabotage and that 23 of them had been remanded in custody.

Russia's motivation, Tusk went on, was to sow panic and stir up anti-Ukrainian sentiment in Polish society, which is home to more than one million Ukrainian war refugees.

"I want to emphasise that what the Russian authorities care about is not only the direct effect of this type of action, but also the social and political consequences of the fact that this action is taking place," he said.

"This of course means disorganisation, chaos, panic, speculation and uncertainty."

 

 

In September, Tusk said three Russian drones were shot down by Polish and other Nato aircraft in Poland's airspace during overnight attacks on Ukraine.

He said at the time that authorities had recorded 19 drone incursions, with some flying deep enough to temporarily close four airports, including Warsaw's main hub Chopin.

[40Wins]

10 hours ago, McLeod said:

15-20% manje od opozicije po poslednjim anketama. To ce verovatno da se smanji do izbora, ali bi trebalo da je konacno gotov.

Moro si opet da se javiš

[djura.net]

.

Edited December 8, 2025 by djura.net

[Nek grmi jako]

Spoiler

Iako kraj rata u Ukrajini još nije blizu, već sada se postavljaju pitanja tipa: a šta posle toga.

 

Naravno, od ishoda samih pregovora i načina na koji će biti okončan višegodišnji sukob zavisiće i percepcija mira. Odnosno, kalkulacija na temu ko je dobio više i izgubio manje determinisaće buduće poglede na dan posle zaključivanja mira. Svakako, pogled na sam kraj rata zavisiće i od ranije percepcije, to jest ko je kako odranije zamišljao konačan ishod.

Logično je da su Vašington, Brisel, London i Kijev kraj rata zamišljali na jedan način, a Moskva i Peking - na drugi. I u zavisnosti kojim zamišljanjima i nadanjima će taj konačan ishod biti bliži, moći ćemo i da konstatujemo ko je više dobio, a ko više izgubio.

 

Međutim, barem jedna stvar je sasvim sigurna: za neke će kraj rata predstavljati trenutak velikog olakšanja, dok će istovremeno za druge označiti neprijatne posledice. I kako u članku nedavno piše The Economist, svi zajedno ćemo osetiti ogroman gubitak evropske kohezije. Jer, ako pogledamo institucije sistema i politički vrh Evrope, sa izuzetkom Orbana i Fica, rat je galvanizovao kontinent. A kada se rat završi, na red moguće stižu i efekti velike degalvanizacije.

 

Ne treba zaboraviti, pa zato The Economist na to i podseća, da su delujući zajedno 27 država članica EU pružile utočište milionima Ukrajinaca, zajedno su pronašle oružje i novac za doniranje Ukrajine, te zajedno nametnule dvadesetak nivoa sankcija Rusiji. Ali kako će mir uticati na takvo jedinstvo iskovano u nemiru?

Za zemlje na delu kontinenta koje se graniče sa Rusijom, poput baltičkih zemalja, Finske i Poljske, nije baš sigurno da li bi ukrajinski mir izazvao više zabrinutosti ili olakšanja. Jer kako oni gledaju na situaciju, kraj rata mogao bi da oslobodi ruske resurse za još jednu ratnu kampanju, na šta sada već svakodnevno ukazuje zvanični Brisel. I ko bi bio logičnija meta te kampanje od ruskih komšija?

 

Zato bi taj deo Evrope, logično, želeo da svet još više izoluje Rusiju bez obzira na mir, iako su za to šanse skoro pa nepostojeće. S druge strane, u zapadnoj Evropi je sve više onih koji se sećaju kako im je bilo u vreme kada su najnormalnije funkcionisali odnosi sa Rusijom, te bi shodno tome postavili jedno sasvim obično pitanje: da li Evropa zaista treba da troši sav taj novac na odbranu od Rusije ili bi trebalo da povrati dobre odnose sa Moskvom, pa da sve te silne milijarde evra preusmeri na socijalne programe, zaustavljanje deindustrijalizacije i izlazak iz ekonomske krize.

 

Takođe, skoro je izvesno da će mir doneti ne samo ukidanje sankcija Rusiji, već i vrlo verovatno njen povratak u istaknute međunarodne timove i forume, poput povratka u članstvo G8. Što bi odmah iskoristili oni koji smatraju da bi trgovinske veze sa Rusijom trebalo obnoviti čim se mir potpiše. A to bi značilo da poslovni interesi imaju slobodu da odmah krenu ka poboljšanju konkurentnosti Evrope po pitanju cena energenata obnavljanjem uvoza ruskog gasa domaćinstvima i fabrikama.

 

I dok bi jedan deo EU to pozdravio, drugi bi ga smatrao kao izdaju Evrope.

 

Najgore od svega je što to ne bi bio kraj podela, nego njihov početak. Jer, postaviće se pitanja o tome da li bi ukrajinske izbeglice trebalo da se vrate kući? Ko će platiti obnovu Ukrajine? Da li treba podržati Ukrajinu na putu ka EU, posebno u svetlu njenog najnovijeg korupcionaškog skandala, koji u svojim razmerama prevazilazi sve ono što je nekada predstavljalo crveni karton za one koji su želeli da budu deo EU...

 

Postaviće se i najlogičnije pitanje kako nastupiti u vezi sa Kinom? I da li je uopšte svrsishodno pretiti Kinezima nekakvim sankcijama i trgovinskim ratovima, kada je u praksi dokazano da te sankcije i ti trgovinski ratovi nemaju željeni uticaj na određene države? I kada je takođe dokazano da sankcije i trgovinski ratovi imaju, poput batine, dva kraja, a na jednom od tih krajeva trpi i ono veliko društvo koje pokuša da sankcioniše neko drugo veliko društvo.

 

Ali najžešće neslaganje će se pojaviti oko Amerike. Jednostavno, činjenica je da transatlantski savez nije pouzdan kao što je nekada bio, ili barem da zavisi od toga da li je struktura američke administracija sazdana od onih koji su za America First, ili od globalista. I da li, dakle, onda treba ustrajati na savezu sa nekim ko te posmatra kao junior partnera, to jest partnera koji ne zaslužuje da se nađe čak ni za pregovaračkim stolom kada je u pitanju rat na njegovom kontinentu... Ili treba ponovo preispitati degolističke momente koji zajednicu evropskih naroda posmatraju kao suvereni kompleks van američkog uticaja.

 

I to od Atlantskog okeana do Urala, dakle bez Velike Britanije.

 

Zahuktala debata o tome kako odviknuti kontinent od američkih bezbednosnih garancija svakako nije nova, a i činjenica je da su određeni evropski regioni otvoreniji za takve mogućnosti nego što su nekada bili, jer su svesni da su zarad američkog bezbednosnog kišobrana previše puta progutali svoj ponos. I ne samo ponos, nego i nekadašnju čast, zbog čega je sve više onih koji danas Evropu posmatraju kao viteza bez oklopa i mača.

 

Sagledamo li, dakle, sva ta pitanja koja čekaju Evropu nakon kraja rata u Ukrajini, možemo da zaključimo da će miri doneti i - nemir.

 

[Barkley#34]

 

[Nek grmi jako]

Spoiler

U svetlu poslednjih dešavanja u Iranu, a naročito situacije sa Madurom koja je ozbiljan gejmčejndžer u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, Evropi i SAD nude se neke mnogo bolje opcije koje bi trebalo, zajednički i u tesnoj saradnji, i da iskoriste. 

 

Međutim, na žalost zagovornika atlantizma, otkako su američke trupe došle u pomoć Evropi pre osam decenija, veze između novog i starog sveta deluju kao da su na najvišoj tački iscrpljenosti. Tome je svakako doprinela činjenica po kojoj je centar u Briselu godinama bio nesklon Trampu, a tako i mediji koji inkliniraju Briselu i koji su Trampa uporno sašivali od učkura do bela grla, što im on nikada nije oprostio.

 

To se videlo i u najnovijoj strategiji za bezbednost SAD, dokumentu koji sam i preveo na srpski na ovom mestu i za koji sam od njegovog nastajanja tvrdio da je nesrećno sazdan i još nesrećnije objavljen. Jer, savezniku se može mnogo toga reći iza zatvorenih vrata, pa čak ga i poniziti, ali saveznik se ne sme javno ponižavati u dokumentu koji je od vrhunskog značaja za čitav svet.

 

Pa sve i da su SAD u pravu kada navode da Evropa nije više samo muzej na otvorenom, nego mauzolej prepun migranata za koji se još ne zna da li će za 20 godina biti vredno braniti ga, Amerikanci pre svega moraju da budu svesni da je savez sa Evropom decenijama samo pojačavao američki uticaj u svetu.

 

Uplašeni Evropljani su, nakon Trampovih dela i izjava reagovali, logično, obećavajući da će potrošiti više na odbranu, kao što je Tramp dugo zahtevao, a prihvatili su čak i jednostrani trgovinski sporazum, za koji protivnici briselske klike tvrde da je ponižavajući, te ponudili Trampu onoliko laskanja koliko mogu da podnesu. 

 

Na kraju, poslednji iskorak ka boljim odnosima sa Trampom stigao je i juče kad su, doduše srameživo, i Fon der Lajen i Kalas ipak saopštile stav EU o Maduru koji donekle opravdava akciju SAD. Amerikanci sad mogu da smatraju da i to nije idealan način na koji se poštuje stariji partner, ali ako se taj antagonizam učvrsti, Amerika neće znati šta je izgubila dok to stvarno i ne izgubi.

 

Jer, iako je Evropska unija zaglavljena u ekonomskoj krizi, njeni potrošači i dalje svake godine kupuju od američkih firmi robu i usluge u vrednosti od 3,6 hiljada milijardi dolara. Evropa je kao drugi dom za američke korporativne gigante koji su zasitili svoje domaće tržište, pa iako Kina i drugi postaju sve bogatiji, Evropa se za sada predstavlja kao najpristupačniji rezervoar već bogatih ljudi, spremnih da izdvoje i za Najk patike i za mesečne pretplate na Netfliks. 

 

Evropljani će čak i nastaviti da kupuju mnogo stvari od Amerike i ako im se ne sviđa njeno političko vođstvo, ali ne kao nekada. Jer baš kao što Amerika želi da se oslobodi zavisnosti od kineskog uvoza, Evropa sve više želi da se oslobodi američke robe i usluga. Neki se čak brinu da američki tečni prirodni gas, čiji je Evropa najveći kupac, podrazumeva istu zavisnost kao što je to bio slučaj sa ruskim gasom pre 2022. godine. 

 

Isto važi i za oslanjanje na Vizu i Masterkard za obradu plaćanja... 

 

U međuvremenu, Evropa je najstrastveniji kupac američke vojne opreme, ali ako je SAD i dalje budu marginalizovale, Brisel će novac trošiti sve više na domaću opremu, a ne na opremu koju je proizveo ujka Sem.

 

Geopolitički, marginalizacija Evrope će takođe imati svoju cenu. Jer, Evropa olakšava suprotstavljanje raketama koje ispaljuju Rusija ili Iran. Vojne baze omogućavaju najmoćnijim oružanim snagama na svetu da deluju na Bliskom istoku i u Africi. Prisustvo Evrope pomaže i u projektovanju moći na druge načine, poput sankcija koje najbolje funkcionišu kada se obe strane Atlantika pridruže. Takođe, prihvatajući globalnu nadmoć dolara, Evropljani sebi ne ostavljaju mnogo izbora nego da sprovode američke bojkote, čak i kada se ne slažu. Ali ako ih oni iz Vašingtona previše pritisnu, mogli bi da pokušaju da se oslobode i toga.

 

Ali najveća vrednost Evrope za njenog transatlantskog saveznika jeste - motor legitimiteta. Zato smo i iščekivali, primera radi, šta će EU juče reči za Madura... Nekada dom prvobitnih pobednika globalizacije, Stari kontinent je prihvatio američku hegemoniju, a sa Evropom kao pogonskim uređajem, američke preferencije su transformisane u nešto što se naziva zapadom, pa čak i globalnim normama. 

 

Ključni delovi međunarodnog sistema, od MMF-a, Svetske banke, pa čak i Ujedinjenih nacija, bili su u stvari evroamerički zajednički poduhvati. To što istorija globalizma u tom smislu ne zanima Trampa, uopšte ne znači da Evropa nije pomogla da se američka težina projektuje na mesta do kojih inače ne bi stigla. Danas to možda ne deluje Amerikancima kao nešto za šta bi rekli - vau. Ali jednog dana hoće, i Amerika bi mogla da zažali zbog nehajnog načina na koji je u tom velikom simfonijskom orkestru otuđila svoju drugu violinu.

 

Zato bi Madurov pad, kao nosilac tektonskih promena u svetskoj energetici, morao da dovede do ponovnog zajedništva Amerike i Evrope, jer zajedno mogu da pucaju penale u nebranjenu mrežu protivnika. 

 

I ako je, kako Ekonomist navodi u velikoj analizi koju sad čitam, 20. vek bio svedok toga kako je Evropa predala palicu globalne dominacije Americi, 21. će biti oblikovan američkim takmičenjem sa Kinorusijom.  Evropa će najverovatnije podržati čak i nepouzdanog demokratskog saveznika umesto ekspanzionističke autokratije, ali njeno dalje ponižavanje čini da Evropljani oklevaju da se ozbiljno odluče za stranu, što je odlaganje kome se unapred raduju i Putin i Si.

 

A to će biti najvažnija odluka Evrope u ovom veku.

Upis je zbog dužine u spojleru, da ljudi koji čitaju sa telefona ne moraju da skrolaju u nedogled.

Edited Sunday at 07:42 PM by Nek grmi jako

[Tex_Willer]

Jedini nacin je federalizacije čitave Evrope, uz potencijal cak u Turskoj( malo verovatno ipak).

 

Ali pre neke 2040 nije realno to da se desi, pokretanje te ideje bi mogao ubrzati napad Rusije na Baltik ili Finsku, kao i totalni neprijateljski uticaj Amerike, gde je jasno da tu saveznistvo ne postoji, ili eventualni totalno kolaps u Ukrajini, gde bi sigurno jedan od razloga za neuspeh bila birokratija i sporo donošenje odluka.

 

 

[Barkley#34]

 

[nemanjaol]

Samo da na brzinu napišem nešto što mi se već duže vremena mota po glavi.

 

Možemo da pljujemo EU da je ovakva ili onakva i imaju hiljadu mana, ali to je JEDINI (ajde da pridružimo i UK) od glavnih aktera na globalnoj sceni koji se vodi nekim principima i makar pokušavaju da rade stvari koje su ispravne.

 

To ih u ovoj eri već košta i mislim da će morati i oni da postanu malo bezobzirniji ili je možda bolja reč realističniji. Ali svi treba da navijamo maksimalno za njih, jer drugi ishod je da dominatni globalni model bude neka verzija ovoga što mi gledamo u Srbiji već skoro 14 godina.

[djura.net]

Deluje pardoksalno, ali predstojeci izbori u Madjarskoj ce poprilicno odlucujici za buducnost EU. Ukoliko Orban dobije podrsku naroda da saradjuje sa Putinom i Trumpom, a konfrontira se sa EU, vrlo moguce da iz Brisela odluce da Madjarsku izbace iz clanstva. Stvar koja bi mogla da pokrene proces rasturanja Unije. Da ne guglam sad sve podatke, ali mi se cini da Madjarska trenutno ima uskladjenost sa EU politikom na nizem nivou i od Srbije.

[Barkley#34]

Mislim da nije predviđena mogućnost izbacivanja iz Unije.