Kako se danas osecate.

[C.F.]

14 minutes ago, Devojka Luke Razića said:

 

To sam mislila i ja. Ali, kada su na Fejsu počeli da mi dosađuju sa glupim komentarima i kada sam shvatila da sam nervozna i anksiozna baš zbog Fejsbuka, napravila sam pauzu. 

 

Zaista mi je prijala, ali sada moram da nadoknadim vreme bez neta 🙂 na forumima i blogovima...  

 

Mene pre neki dan kontaktirala rodjaka iz Čikaga da me pita zašto nisam na fb, isto smo godište...hahaha...eh, ali baš ljudi misle da je to obavezno, kao da nemaš život ako nisi na fb i tako to...nisam joj još odgovorila. Plašim se da ne napišem nešto što ću kasnije zažaliti, a nije kao da ima visok iq pa da će razumeti. Dobro je pauzirati i posvetiti vreme nekim drugim aktivnostima, hobijima. Drago mi je da si dobro, zabrinula sam se za tebe. Čitaćemo se. 🙂

[Eddard]

Ja sam deaktivirao svoj nalog na FB letos još, vratio sam se pre 2 meseca, posle pola sata opet shvatio zašto sam ga bio dwaktivirao, i uradio to opet. U prethodnih 5-6 godina ne znam da li sam bio na FB ukupno godinu dana, ostatak dwaktivirano. S pravom. Opterećuje. Sav taj lažni život u kojem su svi srećni, veseli, moderni, putuju, zabavljaju se, luduju, uživaju.... Sve je to laž i iluzija i ne treba mi to u životu. Pa onda svakodnevno iskakanje mišljenja ljudi koje niti sam tražio, niti mi znači i prija, već samo stvara napetost i anksioznost... Thanks but no thanks. Ljude sa kojima želim da budem u kontaktu imam na WhatsAppu ili Viberu, one koje nemam nisu toliko bitni da bih trpeo ta sranja.

Imao sam jedan period u životu, pre nego što sam otišao u Nemačku, u kojem sam mnogo vremena provodio na FB, vodeći rasprave, ispravljajući krive Drine, i sl... Sad kad pogledam... Užas. Ne treba mi to u životu. Za mene je FB patnja. Daleko mu lepa kuća.

[C.F.]

Isto tako slično kao ti, u poslednjih broj godina, manje više tu je bio ali otvorim ga jednom mesečno, prošle godine deaktiviram i mir. Jedino što je plus kod fb što upoznaš karakterne crte nekih ljudi koji to ispoljavaju kroz čestinu i ne/kvalitet postova, na žalost to je značilo i veliko razočarenje za mene. Recimo ova moja rodjaka vidim odgovara na neke tv reality zvezde, ali stvarno?! Neki drugi preteruju sa molitvama i ikonama, a to pogotovo moja rodbina s juga. Kad je počela pandemija, pogledam rodjakova žena, imigranti u Kanadi, imaju decu školskog uzrasta, krenula sa anti vakcinom i anti maske parolama. Meni nelagodno, pa se uzbudim zbog toga misleći na decu. Post joj je slika žene sa automatskom puškom i poruka u smislu probaj da me nateraš.da stavim masku detetu. Neka iz Beograda preležala virus i kao da joj se nešto desilo nakon, krenula da postuje trideset postova sa “mudrostima”, to je ono kad neko želi da ti pokaže svoju intelegenciju pa nadje nešto u google search, a ko zna da li je to stvarno Einstein rekao. Sve neke želje za potvrdama od publike, kako sam lepa, dobra, pametna (važi i za drugi pol), a ja znam neke od njih kako tretiraju recimo moje tetke pa trube po fb koliko su vredne i mile. I ja sada mirno koristim iste aplikacije kao ti da komuniciram s rodbinom koja je preko Atlantika, a i to je trenutno mali broj osoba, samo onih koji su mi dragi i poneke s kojima moram zbog svojih 😁. E, a znaš koji fin mir je utihnuti to. Evo me sad gledam si u baštici moje procvetale biljke radje nego postove na fb i pijem kaficu. Pozdravljam vas. Sad ću još nešto da napišem što mi je utisak od sinoć, ali prvo doručak! Uf, juče su me pozvali iz ordinacije da mi daju rezultat dexa testa i zabrinuta preporučuju 1000 mg kalcijuma i 2000 mg D3. Ok sam sa D3, ali mrzim kalcijum, ovaj moj se naljutio što  ih ne uzimam redovno. Imam lošu naviku da tu veliku belu tabletu ostavim za kasnije, pa namerno zaboravim. Očigledno ću platiti cenu za to....

[Haklberi]

8 hours ago, Eddard said:

Ja sam deaktivirao svoj nalog na FB letos još, vratio sam se pre 2 meseca, posle pola sata opet shvatio zašto sam ga bio dwaktivirao, i uradio to opet. U prethodnih 5-6 godina ne znam da li sam bio na FB ukupno godinu dana, ostatak dwaktivirano. S pravom. Opterećuje. Sav taj lažni život u kojem su svi srećni, veseli, moderni, putuju, zabavljaju se, luduju, uživaju.... Sve je to laž i iluzija i ne treba mi to u životu. Pa onda svakodnevno iskakanje mišljenja ljudi koje niti sam tražio, niti mi znači i prija, već samo stvara napetost i anksioznost... Thanks but no thanks. Ljude sa kojima želim da budem u kontaktu imam na WhatsAppu ili Viberu, one koje nemam nisu toliko bitni da bih trpeo ta sranja.

Imao sam jedan period u životu, pre nego što sam otišao u Nemačku, u kojem sam mnogo vremena provodio na FB, vodeći rasprave, ispravljajući krive Drine, i sl... Sad kad pogledam... Užas. Ne treba mi to u životu. Za mene je FB patnja. Daleko mu lepa kuća.

Imam jednu drugaricu kojoj smeta što ljudi u selu iz kog je pričaju o njoj kako samo ide, putuje, provodi se... Ja je pitam pa zašto kad otputuješ negde kačiš storije, znači želiš da ljudi vide da si bila negde kaže ona pa imam pravo da okačim sliku sa putovanja??? 

I tačno da je površno poznajem pomislio bih da ima život iz bajke, kokteli, provod, jezera, mora, planine... A sve to ustvari radi jer je godinama sama i nesrećna. 

Iz istih razloga kao ti već godinama nemam FB. Samo što se nisam previše baktao sa komentarisanjem ali sam bacao peglu na lažmo savršene živote, savršene brakove i raznorazne ludorije.

Edited April 10, 2021 by Joki

[Angelia]

Meni uopste nije jasna obsesija FB, bilo koje vrste cak i ove u kojoj to izbegavate toliko drasticno. Imam nalog vec, pa ne secam se, mozda 15 godina, nagovorila me drugarica i tako, polako familija i prijatelji i "prijatelji" se nakacili. To je nekako bio nacin da ostanem u kontaktu sa bliskima, dok se nisu umesali oni sto misle da me znaju. Onako kacila slicice da razmenim sa familijom, sad skoro vise ni to, ako nesto okacim mozda jednom godisnje. Pozelim ljudima srecan rodjendan koji su eto daleko a nismo cesto u kontaktu, ponekad pogledam sta neki ljude rade i nemogu se nacuditi pisanju. Pogotovo me smaraju oni sto kace "mudrosti" i "izreke'.

Povremeno vidim neke rasprave i pomislim da kazem nesto, pa se zaustavim, mislim cemu? Nit te ljude interesuje moje misljenje, niti mene sta oni misle o meni.

Znaci FB pogledam jednom dnevno, da vidim da nisam propustila neciji rodjendan, da se neko ozenio/udao, ili ima neku drugu novost u zivotu koju bi podelio samnom...i to je to. Ponekad tako i ja razmenim neku informaciju o sebi, nista glamurozno, ili kontraverzno, samo eto kako ide.

Ne smeta mi ni sto neki kace sve i svasta (osim onih sa ikonama i slicnim stvarima ), volim da vidim gde ko putuje trenutno, ima tu lepih slika.

definitivno vise vremena provodim na ovom forumu nego na svi ostalim socijalnim mrezama zajedno, pa ni 10% 

[C.F.]

I ja volim da vidim postove putovanja bilo da su iz blizine ili dalekih zemalja, da su postavljene lepe, interesantno slike, nešto što obrazuje, osvežava, nasmeje. Postavljala sam i ja sličice svojih pa su neki umišljali da sam globetrotter. Pa kad već odem kod svojih, letim preko okeana, naravno da želim i neka druga iskustva da dodam. Evo, već nedelju dana planiramo put na Havajska ostrva, ali smo naleteli na neke prepreke. Iako su CDC relaksirale neke zahteve oko testiranja i preporučili im da ukinu, oni se još uvek nećkaju. Pa sad i mi nešto usporili, pa čekiramo svakodnevno da ne bi ovako gubili vreme sa tim gnjavažama. Inače bih najradije u Evropu, ali ne izgleda dobro za sada. Nastavljam da budem oprezna. Samo da dodam ono što se podrazumeva, a to je iako sam ja odlučila da utišam fb, nikad ne bih drugima govorila šta da koriste ili ne. Sve to zavisi od vremena koje imamo i sami donosimo te odluke. 
Nego htela sam o nečem drugom da pišem jutros. 
Sinoć smo šetali tu u kraju, lepa večer, prepoznala par konstelacija, Orion, nebo čisto, mir. U ulici pored vidim ženu sa crnim svetlom i kažem dragom, ha, vidi i komšinica traži škorpije. I tako popričasmo s njom bar jedno 15ak minuta. Kaže, našla sam 7! Simpatična žena, baterija u jednoj, sprej u drugoj ruci, u misiji! I nekako sam srećna što živim tako medju prijatnim ljudima, lepim baštama, ako odlučim da se odselim, biću jako tužna.

[Džudi]

Ja koristim Fejsbuk u poslednje vreme isključivo za šerovanje priča i tekstova sa bloga ( imam dva bloga ).

 

Potreban mi je i zbog intervjua koje radim na blogu ( na Fejsu mogu da se nađu zanimljivi poznati, ali i nepoznati ljudi čije priče treba da čuje šira javnost ).

 

Da nemam blogove deaktivirala bih Fejs jer sa rođacima i prijateljima i poznanicima komuniciram putem Vibera- sada dok traje pandemija..ranije i uživo 🙂     

 

EDIT: 

 

Kao i Anđa i ja mnogo, mnogo više vremena online provodim na forumu..jednom dnevno uđem na Fejs.

 

 

 

 

 

Edited April 10, 2021 by Devojka Luke Razića
dopuna teksta

[božija noga]

Evo da se i ja javim. Osećam se opet loše. Volim da se dopisujem sa svojom najboljom drugaricom ali mi ona ne odgovori uvek na poruku. Rekla mi je da to nema veze samnom jer ona radi i ima svoje obaveze. Međutim baš sam bio pod stresom sinoć jer mi se nije javila. Gornji pritisak bio 146 a puls 111. Prosto ne znam čime da se animiram dok se ne javi. A baš je volim i draga mi je.

[Džudi]

@božija noga Moraš da imaš razumevanja za drugaricu koja radi, i verovatno posle toga ima još nekih obaveza.

 

Zašto si pod stresom ukoliko ti ne odgovori na poruku?  Kad pišeš da si loše, da li si loše samo zbog drugarice ili imaš još neki razlog? 

 

Kako da se animiriš dok se ona ne javi?  Čitaj. Gledaj nešto na televiziji. Budi na forumu ili čitaj neke portale na netu. 

[božija noga]

Da ali ja ne razumem kako pored posla i tih obaveza ne nađe vremena da mi odgovori nego posle dužeg vremena se izvini a ja se ubio čekajući poruku. Da, loše sam samo zbog nje jer mi je najbolja drugarica i bukvalno mislim samo na to kada će mi odgovoriti tako da mi ništa ne skreće pažnju. Onda kukam majci ili svom kolegi da olakšam. Osećam i fizički bol a onda kad vidim poruku, sve dođe na mesto.

[mrd]

 

@božija noga objasni ti njoj kako ti mnogo znaci to sto ti ne odgovara na vreme. Garantovano da on nema pojma koliko to tebi znaci. BTW ne zajebavam se, najozbiljnije pisem. Cesto smatramo da ona druga strana razume kako se osecamo, a nismo u pravu. Ona mozda ni nema pojma da je tebe briga.

Cuj, nisam ja najbolji izvor informacija, posto sam uvek u tim situacijama otkacinjao ljude, ali  sam citao da je ovo pravi pristup. Druga strana nema pojma kako se osecamo, ako im ne kazemo.

🙂 

[božija noga]

@mrd ja sam toj drugarici to i rekao. ona kaže da to uopšte nema veze samnom i da ona, sem što je zaposlena, ima nešto drugo da radi ali da će uvek biti tu da se čujemo i vidimo. predlaže mi da radim nešto drugo ali kao što rekoh u prethodnom postu ništa me ne smiruje dok ne odgovori. uostalom sam kao stanislav koji preterano pa onda ona ružna reč 🙂

[mrd]

11 minutes ago, božija noga said:

@mrd ja sam toj drugarici to i rekao. ona kaže da to uopšte nema veze samnom i da ona, sem što je zaposlena, ima nešto drugo da radi ali da će uvek biti tu da se čujemo i vidimo. predlaže mi da radim nešto drugo ali kao što rekoh u prethodnom postu ništa me ne smiruje dok ne odgovori. uostalom sam kao stanislav koji preterano pa onda ona ružna reč 🙂

Slusaj, odgovori sebi, da li ti nju volis, kao drugaricu, ili drugacije. Onda ces posle toga morati sam sebi da odgovoris i da li hoces da pristanes na tu torturu, ili ne. Sve je to ono sto nas pokrece, da li mi hocemo to, ili ne. Da li smo stvarno objasnili onoj drugoj osobi, kako se osecamo, ili ne. Da budem sebican, ako je njoj stalo kako se ti osecas, a ti joj objasnis, ona ce da se trudi da zadovolji te tvoje potrebe. Medjutim, ako ne, onda i ti znas na cemu si.

Razumem ja tvoje probleme, ali ti kazem FT, zivot je jedan i ako smo nesrecni zbog nekog, onda taj neko treba da ide. 

Ne zameri, malo sam se i suvise otvorio, za moje mogucnosti. 🙂 

[božija noga]

Hvala ti @mrd ja sam od početka svojih upisa pominjao reč drugarica a ne devojka. Tako da je mnogo volim kao svoju drugaricu i izgleda da ću morati da se naviknem na to. Ona mi uvek odgovori i u to ne treba da sumnjam samo što prođe malo više vremena. Problem je u meni, imam višak slobodnog vremena. Ona se trudi ali ja sebe ne animiram za to vreme upravo zbog toga što nisam zaokupiran nečim a ona jeste. Posao retko tražim osim onoga u struci ali i to nije dovoljno. Ne zameram uopšte, meni upravo treba da se otvorim nekome pa makar to bio i neznanac da pričam sa ljudima.

[C.F.]

16 hours ago, božija noga said:

Evo da se i ja javim. Osećam se opet loše. Volim da se dopisujem sa svojom najboljom drugaricom ali mi ona ne odgovori uvek na poruku. Rekla mi je da to nema veze samnom jer ona radi i ima svoje obaveze. Međutim baš sam bio pod stresom sinoć jer mi se nije javila. Gornji pritisak bio 146 a puls 111. Prosto ne znam čime da se animiram dok se ne javi. A baš je volim i draga mi je.

 

Samo da dodam i ja da moje ćerke takodje ne odgovaraju odmah, vrlo retko. Potpuno su u kontroli svog vremena i ponekad isključuju telefone. Ne znam tvoju drugaricu, ali moguće je da je takav tip. Kad bolje razmisliš, a kako smo živeli bez mobilnih i porukica~sasvim dobro, nije bio smak sveta. Kao što i Devojka reče, nadji si hobi, odvrati misli, inače, da budem iskrena ovako zvučiš kao neko ko je opsednut. Iz tvog pisanja si objasnio, znamo da nisi, ali previše misli posvećeno nečemu nad čim nemaš kontrolu postaje opsesivno i nezdravo za tebe. Evo, javi se ovde i uvek imaš nas da ti odvratimo pažnju 🙂

[božija noga]

Hvala i vama @ControlFreak mada to bi onda bilo stalno da se obraćam ovde i plavim temu. Meni je smak sveta jer imam malo ljudi sa kojima mogu da izađem i pričam a ona je jedna od njih. Ranije sam naveo da čak i sa punih 29 nisam imao uopšte devojku pa sam u saradnji sa koleginicom iz struke (ne bavim se sada aktivno time) objavio jedan tekst. Tj ona je uz dozvolu svojih urednika to pustila  ovde: https://www.b92.net/kako-si/aktuelno/ispovest-o-potrazi-za-ljubavlju-u-doba-pandemije-gorim-od-zelje-da-upoznam-nekog-1830947

[Džudi]

@božija noga Ovo je tvoja ispovest?  Pitam, pročitala sam tekst i mislim da si...hmm..preterano iskren, otvoren.

 

"    Fatalista sam, inertan, nestrpljiv i sebičan. "  Zašto si naveo ove osobine? Te osobine su loše, posebno sebičnost. Bolje da si ih izostavio. 

 

Da imam godina kao ti, a nemam, dosta sam starija..i da ovo pročitam, pomislila bih " Šta ja tražim u vezi sa nekim ko je sebičan?"  

 

Ne želim da budem gruba, ali mislim da treba malo da se promeniš, tj da pokušaš da se menjaš. 

 

Ponavljam ti, vreme dok čekaš na odgovor tvoje drugarice, ispuni čitanjem knjige...slušanjem muzike, bavi se nekim sportom ( vozi bicikl npr ), igraj igrice na kompjuteru...

 

47 minutes ago, božija noga said:

Posao retko tražim osim onoga u struci ali i to nije dovoljno

 

Ne znam koju si srednju školu-fakultet završio, ali posla ima. Da li voziš, tj da li imaš položeni vozački ispit?  Pitam, jer mnogi poslodavci to traže.

 

Da li si pogledao potražnju radnika na sajtu portala https://nova.rs/ ?

 

Klikni na bilo koju vest, i kada se otvori, sa desne strane imaš KLIK DO POSLA  i spisak različitih radnih mesta koja su slobodna. 

 

Kada bi se zaposlio imao bi manje vremena za razmišljanje o toj drugarici, a verujem i veću šansu da upoznaš neku devojku-neće ova pandemija trajati još 10-20 godina..završiće se..

 

Nadam se da sam ti bar malo pomogla. 

[mrd]

^ svi smo mi sebicni, ali mnogi to ne priznaju. Ma koliko to bilo shock za onu drugu stranu nisam siguran da to moze da bude issue, sta vise moze da bude izazov da upoznas takvu osobu.

Ne zameri, samo smo drugacije osobe. 🙂

Meni je uvek izazov bio motivacija. 🙂 

Edited April 12, 2021 by mrd

[C.F.]

16 minutes ago, mrd said:

^ svi smo mi sebicni, ali mnogi to ne priznaju. Da koliko to bilo shock za onu drugu stranu nisam siguran da to moze da bude issue, sta vise moze da bude izazov da upoznas takvu osobu.

Ne zameri, samo smo drugacije osobe. 🙂

Meni je uvek izazov bio motivacija. 🙂 

Zezaš ti nas. Devojka i ja znamo puno o vezi sa sebičnim osobama, jel tako? Ne bih baš rekla da bi me ta karakterna crta privlačila. Lekcija naučena. Izazov, my a...       Aj ćao.

Spoiler

Vidiš kako sebičnost privlači 😄

 

 

[mrd]

6 minutes ago, ControlFreak said:

Zezaš ti nas. Devojka i ja znamo puno o vezi sa sebičnim osobama, jel tako? Ne bih baš rekla da bi me ta karakterna crta privlačila. Lekcija naučena. Izazov, my a...       Aj ćao.

  Reveal hidden contents

 

Vidiš kako sebičnost privlači 😄

 

 

U got me there. Sta cu kad sam fin. 🙂 

[C.F.]

Jadna li ova mrs. mrd pored tebe 😁

[mrd]

Jadna li ova mrs. mrd pored tebe [emoji16]

Žilava je ona. Haha. Trpi me šta će. Zna kako je sa teenagerima. 16 all my life. [emoji14]

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Pletilja]

8 hours ago, božija noga said:

Da ali ja ne razumem kako pored posla i tih obaveza ne nađe vremena da mi odgovori nego posle dužeg vremena se izvini a ja se ubio čekajući poruku. Da, loše sam samo zbog nje jer mi je najbolja drugarica i bukvalno mislim samo na to kada će mi odgovoriti tako da mi ništa ne skreće pažnju. Onda kukam majci ili svom kolegi da olakšam. Osećam i fizički bol a onda kad vidim poruku, sve dođe na mesto.

Needy tip licnosti, tezak sebi i drugima. 

Draga bozija nogo, sa ovim mora da se radi jer nije dobro ni za koga, znam iz vlastitog iskustva koliko taj tip licnosti moze da opterecuje druge. Po prirodi sam "dezurni pacenik", laka meta za needy tipove, tudja patnja me pogadja vise nego sopstvena. 

Cerka moje poc. koleginice sa kojom sam imala lepo prijateljstvo i nakon odlaska iz firme, odrasla zena, sudija, ima  divno dete, obezbedjena po svim stavkama osim po pitanju partnerstva, ubija je taj aspekt samoce, svake subote me zove sva zarozana od suza i jecaja i uvek ista teme: svima je lepse u zivotu nego njoj, svi vole i voljeni su samo ona jadna nema ljubav buhuuuuuu, i tako vec godinama. Sve sam pokusala da joj ukazem na sve dobrobiti koje ima u zivotu, sate sam potrosila na nju i cinim to i dalje jer imam osecaj da tako moram, zbog njene majke koje vise nema. Ona je savrseno svesna vremena koje joj posvecujem, jako me voli i znam da bi mi skinula zvezde s neba ako bih to zatrazila od nje ali ne cini jednu jedinu stvar koju ja trazim od nje: da me cuje, da mirne glave razmisli o svim resenjima koje sam joj predlozila za sve ove godine od kad sam joj ispovednik. Ne, ne cuje me. Istrese pred mene i na mene svu svoju pasivnu agresiju, zahvali mi se na vremenu, "sta bih ja bez tebe, ti me uvek podignes kad padnem"....a ja ostanem - paf, izmorena, tuzna sto ima pametnih, obrazovanih, u osnovi dobrih ljudi koji uzivaju u svojoj nesreci kao u velicanstvenom umetnickom delu. Ona voli da bude nesrecna, ona insistrira na tome da je nesrecnija od svih drugih, ona ne ume da zivi ako ta njena katedrala bola nije naocigled svih, ona je samoproklamovana kraljica tuge i nemira.

Ja znam sta je u korenu takvog njenog opredeljenja, osvetlile smo sve na tu temu, prihvata objasnjenje ali ne cini nista da iz tog stanja izadje.

A ja sam sve starija i umornija i sve mi teze pada da budem svedok nejne tuge u ciju dubinu uopste ne sumnjam, ona zaista pati. 

I ne razume da sam i ja nesrecna jer je njena tuga stvarna koliko god da je apsurdna, ne shvata da mi svake subotee nanosi bol, da me ostavlja u jednom ruznom stanju bespomocnosti.  

Sve cesce zaticem sebe kako, nakon sto se oglasi telefon i ja vidim njen broj, razmisljam da li da se javim ili ne. Savrseno svesna da ce ona, ako se ja ne budem javljala, naci nekog drugog da se ispoveda i kvari  mu dan.

Ukratko, moje misljenje: needy tip licnosti je pasivno agresivan tip koji se savrseno slaze sa mojim tipom dezurnog pacenika. 

Nasla vreca zakrpu. 

 

Edited April 13, 2021 by Pletilja

[Pletilja]

On 4/10/2021 at 8:43 AM, Eddard said:

Ja sam deaktivirao svoj nalog na FB letos još, vratio sam se pre 2 meseca, posle pola sata opet shvatio zašto sam ga bio dwaktivirao, i uradio to opet. U prethodnih 5-6 godina ne znam da li sam bio na FB ukupno godinu dana, ostatak dwaktivirano. S pravom. Opterećuje. Sav taj lažni život u kojem su svi srećni, veseli, moderni, putuju, zabavljaju se, luduju, uživaju.... Sve je to laž i iluzija i ne treba mi to u životu. Pa onda svakodnevno iskakanje mišljenja ljudi koje niti sam tražio, niti mi znači i prija, već samo stvara napetost i anksioznost... Thanks but no thanks. Ljude sa kojima želim da budem u kontaktu imam na WhatsAppu ili Viberu, one koje nemam nisu toliko bitni da bih trpeo ta sranja.

Imao sam jedan period u životu, pre nego što sam otišao u Nemačku, u kojem sam mnogo vremena provodio na FB, vodeći rasprave, ispravljajući krive Drine, i sl... Sad kad pogledam... Užas. Ne treba mi to u životu. Za mene je FB patnja. Daleko mu lepa kuća.

Na mrezi sam od 14 Aprila 1997, zbog prijatelja u inostranstvu sam medju prvima otvorila FB nalog.

Mreza mi je promenila zivot na bolje jer sam je otkrila u petoj deceniji zivota kada nekih drasticnih promena na bolje vise i nije bilo moguce postici. Kako mi je pomogla i kako mi pomaze i danas: tako sto mi pruza mogucnost virtuelnih putovanja, kad god citam kniigu u kojoj se pominje neki toponim, ja ga nadjem na mrezi, istrazim istoriju tog mesta, istorijskih licnosti i uzivam. O obilsku muzeja sirom sveta da i ne pisem, bolje i tako da ih obidjem nego nikako tim pre sto danas svi veliki muzeji imaju perfektno uredjene sajtove i nekad pomislim da mogu deteljnije da posmatram eksponate nego da sam na licu mesta. 

FB nalog koristim iskljucivo da bih zastupala prava zivotinja i zastite prirode i po tom pitanju sam neumorna. Nema mojih slika na mrezi, nema nicega (osim kojih macaka) iz mog privatnog zivota i to objasnjavam nekakvim atavistickim strahom, da ce mi neko ukrasti dusu ako moze da me vidi.🤣

Na FB pratim naloge kolekcionara, naloge odgajivaca macaka jer tamo mogu da dobijem savet o nezi, naloge koji se bave biografijama pisaca, slikara.....jedan od omiljenih mi je Art Deco nalog gde uzivam u raspravi da li je neki eksponat Art Deco ili Art Nuvo, koplja se lome vec decenijama.

Ipak, sajt Pinterest mi je omiljen, sta tu sve moze da se nadje! Od toga kako da sami sashijete Chanel jaknu (iz njihove radionice!) do toga kako izgledaju vrata na svim kontinentima sveta ili, ako zelite da se informisete o morskim skoljkama.....ponesite uzinu, zaglavicete se na toj temi danima. 

https://www.pinterest.com/pin/490610953136474454/

 

Mogu sebi da dozvolim toliko gluvarenje po bespucima interneta jer sam u penziji. 

Mogla bih da zivim i bez mreze, desavalo se da napravim break, obicno kad se zasitim sebe i svog ucesca ili kad napravim neku brljotinu, objavim nesto sto je ishitreno, impulsivno pa uznemirim nekog pa me bude stramota.

Tokom svih ovih godina bila sam clan samo 3 foruma od kojih su 2 ugasena i sada sam samo ovde i dopada mi se ovo mesto.

Moram da priznam da mi malo nedostaje KInik ili neko slican njemu, pomerao mi je pamet na starom forumu ali je na neki nacin ucinio da uvedem autocenzuru koja je, u normalnoj meri, ipak neophodna na javnim prostorima. 

Mreza ne moze i ne treba da bude zamena za stvarni zivot ali je jako dobro sto je imamo.

 

 

 

 

Edited April 13, 2021 by Pletilja

[Džudi]

12 hours ago, mrd said:

^ svi smo mi sebicni, ali mnogi to ne priznaju. Ma koliko to bilo shock za onu drugu stranu nisam siguran da to moze da bude issue, sta vise moze da bude izazov da upoznas takvu osobu.

Ne zameri, samo smo drugacije osobe. 🙂

Meni je uvek izazov bio motivacija. 🙂 

 

Da, svi smo sebični, svako na svoj način. Ali o toj osobini ne pričamo kada se uživo prvi put vidimo sa nekim, pogotovo se o tome ne priča kada želimo da nam ta nova osoba postane prijatelj, a kasnije i nešto više.  

 

 

 

5 hours ago, Pletilja said:

 

Cerka moje poc. koleginice sa kojom sam imala lepo prijateljstvo i nakon odlaska iz firme, odrasla zena, sudija, ima  divno dete, obezbedjena po svim stavkama osim po pitanju partnerstva, ubija je taj aspekt samoce, svake subote me zove sva zarozana od suza i jecaja i uvek ista teme: svima je lepse u zivotu nego njoj, svi vole i voljeni su samo ona jadna nema ljubav buhuuuuuu, i tako vec godinama. Sve sam pokusala da joj ukazem na sve dobrobiti koje ima u zivotu, sate sam potrosila na nju i cinim to i dalje jer imam osecaj da tako moram, zbog njene majke koje vise nema. Ona je savrseno svesna vremena koje joj posvecujem, jako me voli i znam da bi mi skinula zvezde s neba ako bih to zatrazila od nje ali ne cini jednu jedinu stvar koju ja trazim od nje: da me cuje, da mirne glave razmisli o svim resenjima koje sam joj predlozila za sve ove godine od kad sam joj ispovednik. Ne, ne cuje me. Istrese pred mene i na mene svu svoju pasivnu agresiju, zahvali mi se na vremenu, "sta bih ja bez tebe, ti me uvek podignes kad padnem"....a ja ostanem - paf, izmorena, tuzna sto ima pametnih, obrazovanih, u osnovi dobrih ljudi koji uzivaju u svojoj nesreci kao u velicanstvenom umetnickom delu. Ona voli da bude nesrecna, ona insistrira na tome da je nesrecnija od svih drugih, ona ne ume da zivi ako ta njena katedrala bola nije naocigled svih, ona je samoproklamovana kraljica tuge i nemira.

Ja znam sta je u korenu takvog njenog opredeljenja, osvetlile smo sve na tu temu, prihvata objasnjenje ali ne cini nista da iz tog stanja izadje.

A ja sam sve starija i umornija i sve mi teze pada da budem svedok nejne tuge u ciju dubinu uopste ne sumnjam, ona zaista pati. 

I ne razume da sam i ja nesrecna jer je njena tuga stvarna koliko god da je apsurdna, ne shvata da mi svake subotee nanosi bol, da me ostavlja u jednom ruznom stanju bespomocnosti.  

Sve cesce zaticem sebe kako, nakon sto se oglasi telefon i ja vidim njen broj, razmisljam da li da se javim ili ne. Savrseno svesna da ce ona, ako se ja ne budem javljala, naci nekog drugog da se ispoveda i kvari  mu dan.

Ukratko, moje misljenje: needy tip licnosti je pasivno agresivan tip koji se savrseno slaze sa mojim tipom dezurnog pacenika. 

Nasla vreca zakrpu. 

 

 

Ja sam na forumu, koji je posvećen depresiji  i na kome sam jedno vreme bila administrator razmenjivala poruke a zatim i mejlove sa osobom koja je nesrećna i tužna ceo život..i pored porodice koju ima.

 

i forumaši i ja smo joj pomagali, razgovarali, molili  je da ide kod lekara zbog jedne teže bolesti-trajne..i ništa nije vredelo. Ne..jedino je vredela molba da leči tu bolest-dijabetes..ostalo..ništa..ona razume o čemu pričamo, ima doktorat iz jedne oblasti medicine, ali..

 

Ta žena je sve vreme kukala, verovatno i dalje kuka, ne znam, jer više ne odlazim na taj forum.

 

Psihički, emotovno bila sam iscrpljena posle svakog razgovora sa njom. I na kraju sam prekinula kontakt ..više nisam mogla da slušam iste priče koje traju godinama. 

 

Zato Vas Pletilja odlično razumem. 

 

 

OT.

 

Loše se osećam zbog ovog vremena. Boli me glava, pospana sam, pritisak mi je nizak, ali moram da sredim malo stan i da nastavim da čitam..ne ispuštam knjigu već drugi dan..