Jump to content

PRC - Kina - gigant u usponu ili copycat


Kronostime

Recommended Posts

1 hour ago, Doc Holiday said:

 

u poslednjih 30 godina  X puta vise nego svih 500 godina pod turcima i kasnije...

 

zvanicno je samo u zadnjih 6 godina otislo vise od 600000 ljudi...  ogromna vecina zapadna evropa- a vecina od te vecina u Nemacku i Austriju

 

 

Ovaj drugi podatak nema nikakve veze sa zvaničnim. Ne postoje zvanični podaci o migracijama, jer se u zavodu zvanično broje samo oni koji su zvanično odjavili adresu iz zemlje.

 

Da smo mi u 6 godina izgubili 600K ljudi, uz negativan priraštaj od 40K godišnje(koji de facto imamo) od zadnjeg popisa, to bi značilo da nas danas ima 6,2 miliona.

 

Nidje veze.

 

 

Apropo Srba i Beča.

Srbi se sele u Beč u punom gasu još od 60-tih.

46 minutes ago, FrediB said:

Zato sto je Rusija manje-vise ista rupa ko i Srbija, narocito van 2 najveca grada. 

 

Nije ista nego je i gora.

Edited by SD rolja
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, SD rolja said:

 

 

Ovaj drugi podatak nema nikakve veze sa zvaničnim. Ne postoje zvanični podaci o migracijama, jer se broje samo oni koji su zvanično odjavili adresuniz zemlje.

 

Da smo u 6 godina izgubili 600K ljudi iz negativan priraštaj od 40K godišnje, to bi značilo da nas danas ima 6,2 miliona.

 

Nidje veze.

 

 

Apropo Srba i Beča.

Srbi se sele u Beč u punom gasu još od 60-tih.

 

 

     Razlika izmedju zvanicnog i stvarnog je uvek kad treba da se nesto brani..   dokaz za to ti i podaci o umrlim od covida....

 

  imas gomilu pisanja o tome na netu...  procunjaj....   

  i zar mislis da nas ima vise?

 

 

Link to comment
Share on other sites

Srbija je na negativni priraštaj izmedju dva popisa izgubila 450K ljudi.

 

Odselilo se, po najpesimističnijim demografima oko 300K, a uselilo se (da imamo i one koji dolaze u Srbiju) oko 150K ljudi.

 

Srbija dakle, danas ima oko 6,6 miliona.

Edited by SD rolja
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, SD rolja said:

Srbija je na negativni priraštaj izmedju dva popisa izgubila 450K ljudi.

 

Odselilo se, po najpesimističnijim demografima oko 300K, a uselilo se (da imamo i one koji dolaze u Srbiju) oko 150K ljudi.

 

Srbija dakle, danas ima oko 6,6 miliona.

 

aman, ljudi su otisli.  nisu se odjavili ali su otisli...  nisu tu..  dodju na odmor.... 

 

ali to jbg nema u statistikama...  kao sto nema ni da je umrlo 3 x vise od corone ( sto je i sam Dr Kon priznao )

Link to comment
Share on other sites

Pa ja sve vreme govorim o onima koje nije obuhvatila statistika.

 

Naš RZS (čije podatke koristi i Eurostat, btw) kaže da imamo 6,89 miliona.

 

Nemamo.

Imamo 6,6 max.

 

Ali ovo je off, pa da ne dužimo dalje o tome, a i brzo će popis pa me slobodno kvotuj.

Edited by SD rolja
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Amigo said:

 

Mislim da ne poznajes prilike da bi o tome raspravljao. Ljudi ovde putuju po 50, 100, pa cak i 200 km do posla svaki dan u jednom pravcu. Ja sam licno putovao 2 godine 60 km u jednom pravcu. Znas koji je to stres da zimis vozis ujutru po mraku i snijegu, i isto tako kada se vracas. Plus su putevi zakrceni po velikim gradovima, takve guzve da je patnja od zivota. Ko tu razmislja o ljuCkim pravima

Da postoji razgranata zeljeznicka mreza, koja bi trebala da je i finansijski pristupacna, zasto bi se zamarao da se umaram vozeci po nekoliko sati svaki dan, kroz guzve, cekajuci kada ce neko da me udari itd.

 

Cetvrtina ljudi koje poznajem, sto blizi rodjaci sto prijatelji, je u poslednjih 15 godina presla da zivi u USA, uglavnom istocna obala. Tako da imam sasvim dovoljna uvid u to sta je tamo commuting i koliko je drasticno razlicit od onoga sto mi tu zovemo put do posla. Medjutim nista od toga ne znaci da su ove hiper brze pruge ikakvo resenje za to. Pogotov ne sada jer cak i da se svi sloze, a tesko posto vole svoje automobile ali veoma, nece biti isplativo. Za 20+ godina koliko bi trebalo da vrate novac te pruge ce postati beskorisne. Commuting postaje stvar proslosti nadiranjem 3d stampe, internetom stvari, decentralizovanim internetom. Ali stvar je u tome da cak i da je isplativo drustvo nisu lego kocke da neki glavni baja trazi najoptimalni resenje. Tamo gde je to pokusano uvek se desi rastur. Sa druge strane ko razume da je drustvo kao paukova mreza ili krosnja drtveta, da raste gde moze tamo nastaju fantasticne stvari shodno lokalnim potrebama.

 

 

1 hour ago, Amigo said:

 

 

Stavrno ne razumijem kako mozete d ocekujete od jedne zemlje od miljardu i po stanovnika, koja je od komunistickog feudalizma za nekoliko decenija postala svetski proizvodjac koristeci najmodernije tehnilogije, jos i da postane lider u ekologiji. Polako bice i to, njihov prvi zadatak je bio da se prehrane. 

Sada se bez Kine ne moze zamisliti svetska ekonomija.

Ja sam inzinjer i znam koliko zna da bude komplikovano da se obezbedi tehnologija da se nesto napravi, koilko je tu potrebno znanje masine, radna snaga, organizacija da se obezbedi produktivnost i slicno.

Ti i Bohumilo ste odlicni teoretski poznavaoci u oblasti ekonomsko-drustvenih oblasti i verovao ili ne, i ako se ne slazemo volim da citam vase postove, nek stvari i prihvatam, ali vam ocigledno fali obicno poznavanje proivodnih procesa, sta tu sve treba da se obezbedi i koliko vremena treba da ovlada nekom tehnologijom.

 

 

Licno sam takodje inzenjer, imao sam prilike videti direktno kako "napredni" Kinezu "inzinjerisu" a kako to rade "konzervativni" Nemci recimo, ali nista od toga nije bitno za poentu o Kini. Kineski uspeh je povrsan, prividan, dobrim delom friziran stelovanjem podataka, a cak i u onoj meri u kojoj je realan on je postignut gazenjme svega sto je kod liberalnih demokrata na zapadu postavljeno kao nikad, nikako i nigde. Ljude drze kao robove, ogroman deo zemlje im je i dalje gladan i zivi u teskom siromastvu par centara je "oslobodjeno" i tu je napravljen uspeh, kakav takav, srazmeran tom "oslobadjanju".  Ni ja, a verujem ni bohumilo, ne pisemo ovde da bi menjali Kineski sistem, to je kojesta. To je despotija gde vlada vrhuska i oni rade ono sto rade, kako oni kazu za Maoa "Mi tako resavamo stvari"(LOL). 

 

Ovi argumenti "protiv Kine" su zapravo argumenti protiv slike koje zapadne liberlne demorkate grade o Kini pa i o tome sta u svetu te slike, ne i cinjenica stvarnosti, treba da radimo. Otu prica o ljudskim pravima, ekologiji, ulaganju u ovo ili ono. Kritika zapadnih liberala i socijalista. A Kina radi ono sto (tehno) despotije rade i radice dok moze.

 

Link to comment
Share on other sites

Ko je lud da ide u Kinu kad su oni nas prestigli pre 5-6 godina. Tamo su plate običnih radnika odprilike kao kod nas tako da nema logike ići iz ovog ovde "kazamata" u kineski "logor". Uostalom kako ja to volim da kažem u šali "manite me priče o ekonomskoj sili čiji stanovnici emigriraju u Srbiju" 🙂

 

Ja znam dvojicu ljudi, obojica su iz tih deficitarnih zanimanja i imaju plate mnogo veće od tamošnjeg proseka. Po onome što čujem od njih oni tamo nisu upoznali nikog od naših ljudi ko radi neke obične poslove kao što to rade naši ljudi na zapadu. Sve neki slični slučajevi kao i oni koji rade za velike plate. Obični Kinezi uglavnom rade za plate od 200-500 evra tako da tamo još dugo vremena naši ljudi neće emigrirati u brojevima kao što je to recimo u Australiji slučaj a koja je na istoj daljini.

Link to comment
Share on other sites

15 hours ago, Amigo said:

 

Ali nije, to je jos uvijek najmnogoljudnija zemlja koja sada proizvodi za celi svet i kupuje od celog sveta.

Naravno, kao što radi većina drugih zemalja na svetu, veliki broj na mnogo uspešniji način od Kine. Moja poenta je da u ekonomskom razvoju Kine ne postoji ništa izvanredno pa čak ni nadprosečno, ono što je tu izvanredno je samo koncentrisana politička moć. Azija je (kao pravi nadskup) mnogoljudnija od Kine, proizvodi više i kupuje više od Kine, ali ona ne figuriše kao "fascinacija" iz prostog razloga što ne postoji neka instanca pred kojom, recimo, otirači za noge iz NBA-a treba da kleče i mole dok ih ne pripuste na televizore u Aziji - kao što to POSTOJI za Kinu.

 

15 hours ago, Amigo said:

meni je fascinantan taj tehnoloski razvoj koji je premasio Sjevernu Ameriku u mnogim segmentima.

Ali gde su proizvodi i rezultati te tehnologije, gde je rast produktivnosti, bogatstva i blagostanja, gde je (makar) smanjenje neto bežanije iz zemlje, valjda ta tehnologija nečemu služi (to je njena difinicija,  tehnologija je ono što omogućava da se poslovi obavljaju efikasnije i da životi budu kvalitetniji i udobniji)? Koja je to tehnološka velesila koja proizvodi manje nego Bugarska? Kako to da su Kinezi u Singapuru ili u SAD (čak i u Maleziji gde je kineska manjina snažno diskriminisana na etničkoj osnovi, ali uprkos tome uspeva da opstane kao najobrazovanija i najproduktivnija zajednica) skoro 10 puta produktivniji nego njihovi sunarodnici u tehnološkoj velesili?

 

Biće da te tehnologije ili nema, ili se radi o klasičnom slučaju neslobodne ekonomije gde tehnološki razvoj diktira država a ne slobodno tržište, pa "tehnologija" ne postaje ono što ljudima zaista treba i što im olakšava živote u najvećoj meri nego ono što komesari izaberu - a to, opet po definiciji, i nije tehnologija. I tu čak nema potrebe prizivati zlonamernost i zainteresovanost isključivo za sopstveni interes vlastodržaca - mada je kada se radi o komunistima to neizostavno - već je prosto tehnički nemoguće na kvalitetan način diktirati ekonomiju (tj. tehnološki razvoj) odozgo: to se dešava i u drugim, manje izraženo zločinačkim sistemima. Cela južna Evropa je u krizi zadnjih 20 godina zbog velikih infrastrukturnih projekata, kada vlasti u Srbiji naprave autoput on se iskaže u BDP-u sa cenom koliko je koštao da se napravi ali u tom trenutku je to TROŠAK a ne društveni ćar - on tek treba da dodje kroz povećanje produktivnosti građana od korišćenja puta itd, ali uopšte nije jasno niti je nužno da će benefiti od izgradnje puta biti veći od troškova njegove izgradnje (tj. nije jasno da li je vrednost tog puta barem jednaka njegovoj ceni (što je uslov koji je u privatnim razmenama na tržištu uvek ispunjen), što je ultimativni razlog iz kojeg se cena projekta računa kao njegova vrednost u BDP-u at the first place)...

Edited by bohumilo
  • Like 3
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

On 11/5/2021 at 10:25 AM, bohumilo said:

Ali gde su proizvodi i rezultati te tehnologije, gde je rast produktivnosti, bogatstva i blagostanja, gde je (makar) smanjenje neto bežanije iz zemlje, valjda ta tehnologija nečemu služi (to je njena difinicija,  tehnologija je ono što omogućava da se poslovi obavljaju efikasnije i da životi budu kvalitetniji i udobniji)? Koja je to tehnološka velesila koja proizvodi manje nego Bugarska? Kako to da su Kinezi u Singapuru ili u SAD (čak i u Maleziji gde je kineska manjina snažno diskriminisana na etničkoj osnovi, ali uprkos tome uspeva da opstane kao najobrazovanija i najproduktivnija zajednica) skoro 10 puta produktivniji nego njihovi sunarodnici u tehnološkoj velesili

 

Pa, možda da proguglaš recimo koje firme registruju najviše patenata u jednoj godini (od tih tech giants) pa da vidiš da, iako ti post ima poentu, ovaj boldovan deo svakako nije tačan. Bio je skoro jedan sjajan tekst na Politiku, koliko su američke sankcije pojedinim kineskim tech firmama zapravo odmogle samoj Americi i njenim velikih dobavljačima čipova. Jer su im uskraćeni kupci iz kine za iznose od par milijardi dolara što je kratkoročno manji problem. Dugoročno, nateraće Kinu da otvori sef (što je odavno uradila) i omogući maltene neograničeno finansiranje svojim firmama kako bi postale nezavisne u pravljenju čipova. I dok je svet sada na 4-5nm čipovima, Kina najbolje što može je do 28nm. I to SMIC. Tajvanski TSMC sprema 3nm. Za par godina (target je 2023, ja bih rekao pre će biti 2025) Kina će postati u potpunosti nezavisna u proizvodnji vrhunskih čipova a onda bespovratno odoše desetine milijardi godišnje Broadkomu, Kualkomu, Micronu i ostalima. Trampara brat ih zajebo :lol_2:

 

A čemu tehnologija služi, slično sam i sam mislio dok nisam otišao prvi put u Kinu, ovako tehnološki pismen i izgleda da i nisam bio toliko pismen :lol_2: 

 

Naravno da za ovako kratak period (40ak godina) od otvaranja Kine, ne može celokupno stanovništvo da se izvuče iz siromaštva, naravno da je kineska industrija trenutno najprljavija na svetu a njihov kapitalizam bliži srednjem nego novom veku samo je jako pogrešno reći ovo što sam boldovao...

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Šta god da rade, ne vidim razlog zašto bi nekoga za to bilo briga. Evo na primer mene od Kineza zanima jedino Singapur. Ovo ostalo me uopšte ne interesuje. Kao sto ovo tu nema da ponudi ni jednu vrednost ili bilo sta sto mene zanima, tako isto nema ni Kina. Singapur vec ima, a i tamo su Kinezi. Ali nisu komunjarski Kinezi.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Kinezi već proizvode sve što se pravi i na zapadu ali problem je u kvalitetu. Ja sam jednom uzeo telefon sa njihovim čipsetom i završio sam sa tim "eksperimentom". Danas imam opet kineski telefon ali sa američkim čipsetom. Em sam uštedeo jer su kineski brendovi jeftiniji em sam imam najbolji čipset u telefonu.

 

E sad ko će da izgubi u okršaju SAD - Kina po pitanju čipova ? Pa Kina, jer ja sigurno neću kupiti kineski telefon sa njihovim čipsetom a pravljenje dobrog čipseta i njegovo brenidranje je nešto za šta će im trebati bar 10 godina ako se dobro potrude. To i u SAD znaju i zato su im i raspalili sankcije iako one idu i njima na štetu. No za 10 godina Kina bi mogla još više da zaostane za zapadom jer tehnologija neće tapkati u mestu i čekati Kineze da prestignu konkurenciju.

Link to comment
Share on other sites

15 hours ago, NMX said:

 

Pa, možda da proguglaš recimo koje firme registruju najviše patenata u jednoj godini (od tih tech giants) pa da vidiš da, iako ti post ima poentu, ovaj boldovan deo svakako nije tačan.

Boldovani deo je pitanje, a pitanja (kao ni, recimo, naredbe) nemaju istinitosnu vrednost (nema smisla reći da su (ne)tačna) - nju imaju samo iskazi. Pitanja mogu biti upitna iz mnogo drugih razloga, mogu biti sintaksički, semantički ili gramatički invalidna, mogu zahtevati odgovor koji nije dovoljno specifikovan ili čak ni definisan ("koje vrste ptica žive na 95om stepenu južne geografske širine?") ili mogu, npr, biti irelevantna za argument koji neko pokušava da konstruiše. Meni se čini da ti tvrdiš nešto blisko ovome poslednjem, da čak i ako je odgovor na moje pitanje negativan*** da je to irelevantno za pitanje da li je Kina tehnološka velesila vredna divljenja, jer tehnologija ne mora da povećava produktivnost ljudi tj. efikasnost rada, ne mora da donosi ljudima blagostanje već može da služi i nečemu drugom:

 

15 hours ago, NMX said:

A čemu tehnologija služi, slično sam i sam mislio dok nisam otišao prvi put u Kinu, ovako tehnološki pismen i izgleda da i nisam bio toliko pismen :lol_2: 

Međutim, ovo što sam ja napisao nije empirijska tvrdnja (koja se može pobiti odlaskom u Kinu prvi put (btw, šta si tamo naučio, čemu služi tehnologija?)) nego DEFINICIJA (kako sam i napisao) tehnološkog napretka koju možete naći na početku svakog rada ili knjige koja tretiru ovu temu. Npr, evo definicije u ovoj knjizi:

 

>>

Definition and characterization of technological progress

 

A central problem in examining technological progress, and one that makes it difficult even to define or characterize readily, is that it takes many different forms. For technological progress is not one thing; it is many things. Perhaps the most useful common denominator underlying its multitude of forms is that it constitutes certain kinds of knowledge that make it possible to produce (i) a greater volume of output or (2) a qualitatively superior output from a given amount of resources

>>

 

... kao što ćete kasnije naći da pokušaj merenja tehnološkog napretka zapravo pokušaj kvantifikovanja onog dela povećanja proizvodnog autputa (tj. produktivnosti) koji ne dolazi od prostog rasta inputa (recimo od akumulacije kapitala i/ili radne snage).

 

 

 

15 hours ago, NMX said:

Naravno da za ovako kratak period (40ak godina) od otvaranja Kine, ne može celokupno stanovništvo da se izvuče iz siromaštva...

Zašto ne bi moglo, kako su to mogle ostale dalekoistočne zemlje, za period mnogo krači od 40 godina? 

 

 

 

*** ukoliko, pak, tvrdiš da je odgovor na boldovano pitanje pozitivan, treba da priložiš neke dokaze i činjenice koje to potvrđuju (patenti kompanija (kao ni brzina nekih vozova i slično) nisu takav dokaz, jer pitanje "gde su rezultati" i dalje ostaje i u odnosu na njih)...

Edited by bohumilo
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...