Aimez-vous B?

[40Wins]

34 minutes ago, FrediB said:

Uz precutnu saglasnost zvalavog sultana.

Svako ko ima bar gram mozga u glavi zna da su svi ti SS zavisnici, fireri, mise vacici, levijaDani.... nista drugo nego jurisne trupe SnS olosa. 

 

Sad sam krenuo slicno da pisem. Videlo se prosle godine da su zavetnici i poks vuciceve stranke. E sad, jedino ostaje pitanje da li je i Basara znao sta mu se sprema, posto je i ovaj dogadjaj finansiran od strane gradske vlasti koja je SNS, tako da tesko da bi se pozvao neko ko nije u liniji ili makar koristan faraonu. 

[FrediB]

2 minutes ago, AgroLaki said:

 

posto je i ovaj dogadjaj finansiran od strane gradske vlasti koja je SNS, tako da tesko da bi se pozvao neko ko nije u liniji ili makar koristan faraonu. 

Dodao bih i tuznu cinjenicu da sns ne ostavlja na miru cak ni mesne zajednice unutar neke opstine.

Hoce 100%-tnu vlast, pa to ti je. 

[Klotzen]

Eto basari lepe lekcije koliko on maši poentu kada danonoćno piše o opoziciji dok radi za istog gazdu kao i ti što su mu prekinuli tribinu.

[Milenko Puzigaca]

Pa dobro, ali opozicija se od tih packi mozda i probudi, pa je mozda zato i odobrena akcija, da se spreci buđenje opozicije, pretpostavimo da je sultan odobrio, a koja je korist od opaljivanja po sultanu, kad to i tako svi rade?

[Milenko Puzigaca]

2 hours ago, FrediB said:

Dodao bih i tuznu cinjenicu da sns ne ostavlja na miru cak ni mesne zajednice unutar neke opstine.

Hoce 100%-tnu vlast, pa to ti je. 

 

https://www.dailymotion.com/video/x70hj08?start=540

 

 

Edited August 9, 2021 by Milenko Puzigaca

[Odjosh]

Sve je ovo deo igrokaza AV-Basara-Nacosi, 

Gde ovo sveto trojstvo dobija poene tamo gde im je vazno, a ustupa tamo gde im je manje bitno. 
 

[Div]

7 minutes ago, Kido from Junkovac said:

Sve je ovo deo igrokaza AV-Basara-Nacosi, 

Gde ovo sveto trojstvo dobija poene tamo gde im je vazno, a ustupa tamo gde im je manje bitno. 
 

 

Ne znam da li ima režije, čak i ne verujem da je to isplanirana akcija sa nekog višeg mesta, zanima me nešto drugo, ko je organizovao promociju, ko je pozvan, ko prisustvovao i kako su prisutni reagovali. Naravno, kako će reagovati vlast na očigledno nasilje. žili će biti kuknjave na opoziciju, zašto nije zaštitila slobodu govora i okupljanja.

 

 

[Odjosh]

5 minutes ago, Div said:

 

Ne znam da li ima režije, čak i ne verujem da je to isplanirana akcija sa nekog višeg mesta, zanima me nešto drugo, ko je organizovao promociju, ko je pozvan, ko prisustvovao i kako su prisutni reagovali. Naravno, kako će reagovati vlast na očigledno nasilje. žili će biti kuknjave na opoziciju, zašto nije zaštitila slobodu govora i okupljanja.

 

 

Ne mora uopste da bude ikakva planirana akcija, samo kad Basara ode u AR na manifestaciju ‘mermer i zvuci’ o tome bi znalo 5 ljudi u Srbiji i prodao bi dve knjige. 
ovako je to ipak malo veca reklama i pumpanje imidza koji zeli da zadrzi. 
 

Prisutni su naravno reagovali poput vostanih figura. Ovo je zavrsena prica, svako je dobio ono o cemu je sanjao. 
 

Sorry Basara, i dalje ostaje jasno da si Vuckov
 

 

Edited August 10, 2021 by Kido from Junkovac

[Darth Bane]

21 hours ago, Milenko Puzigaca said:

Mene jedino čudi zašto Basara nije primenio savet koji deli opoziciji, da kad prave te hepeninge povedu plaćeno obezbeđenje. I ovi organizatori isto. Ako nista drugo, uzmeš ti lepo pp aparat, pa cepaj po tome. Ili crevo, pa vodom. Kao kuče kad laje noću pa ga isprskaš vodom da se ne dere, a ovi su isto to. Šta bi uradili? Ništa.

Verovatno zato sto je bilo neocekivano. Ipak se radilo o knjizevnoj veceri a ne o politickom skupu.

@Kido from Junkovac mislim da masis sustinu: kod ovog "performansa" nije toliko bitno ciji je Basara vec sto je promocija njegove knjige prekinuta na jedan "homeinijevski" nacin. Sledeci stepen je fizicki obracun i spaljivanje "nepodobnih knjiga"! Drugo, ovo oko opozicije Basa je u pravu! Radi se samo o drugoj strani iste medalje. Pogledaj par videa na youtube sta prica Srdjan Nogo i sve ce ti biti jasno sta se desava u Srbiji. Da niko iz opozicije ne pominje npr Nesu Rominga! Da Djilas i Vucic imaju zajednicku firmu! Itd. itd. 

[Mama_mia]

On 8/10/2021 at 8:16 AM, KfJ said:

Ne mora uopste da bude ikakva planirana akcija, samo kad Basara ode u AR na manifestaciju ‘mermer i zvuci’ o tome bi znalo 5 ljudi u Srbiji i prodao bi dve knjige. 
ovako je to ipak malo veca reklama i pumpanje imidza koji zeli da zadrzi. 
 

 

dobro, znaci reklama ...sve je reklama kao i ovo

 

 u pancevu ili arandjelovcu ili u oba grada, zaboravila sam

kada je uleteo boskic obradovic da razjuri omrazenu `bandu` u liku srbljanovic, srdje popovic i jos nekih

 

iz 2009.

Naši najredovniji gosti na promocijama, pored policije, su pripadnici raznih nacionalističkih i desničarskih organizacija, kakve su Dveri Srpske, Naši, Nomokanon, Nacionalni stroj i Obraz. Njima se često pridružuju članovi Srpske radikalne stranke i Nove Srbije.

 

 

[Mama_mia]

Srpske sahrane

 

U Srbiji smrt je prvorazredni društveni događaj. E sad, da li će ova ili ona smrt biti seoskog, opštinskog, regionalnog ili opštenacionalnog značaja, to zavisi od ugleda i značaja preminulog. Nije, međutim, obavezno da smrti opštenacionalnog značaja budu žalosni događaji.

Tako je, recimo, smrt Zorana Ðinđića mnoge dilbere obradovala i mnogi su dilberi (imena i br. ličnih karata poznati redakciji) iz te smrti izvukli političku i finansijsku korist. Doduše, kratkoročnu. Ovo sveopšte majke jebanje, očiju vađenje i slepce vodanje direktna je posledica opštenacionalnog huškanja na Zoranovo streljanje i nešto manje, licemerne isfolirane opštenacionalne ožalošćenosti za Ðinđićem istih onih koji su huškali na krvoproliće.

Na top-listi masovne posećenosti sahrana, Ðinđićev sprovod zauzima drugo mesto, odmah posle sahrane Josipa Broza Tita, koja će u istoriji srpskih sahrana ostati večna sramota i u vijek vjekova svedočiti da su Srbi najmasovnije ožalili jednog Hrvata.

Prividno olakšavajuća, u suštini otežavajuća okolnost, bila je što je ta žalost - čast izuzecima - bila lažna i isfolirana. Na mimohod pored Titovog sarkofaga se dolazilo iz istog razloga zbog koga je moja pokojna majka glasala umesto mene - da se nedolazak ne bi zabeležio „tamo gde treba“, da bi se sačuvao (ili dobio) posao. Itd.

Na visokom trećem mestu stoji sahrana Aleksandra Rankovića, na kojoj se, prema procenama Službe, okupilo oko 100.000 građana (ja sam skloniji da kažem džibera i seljačina), a prema procenama nacionalista, i svih 800.000.

Možda se pitate otkuda nacionalisti na sahrani komuniste Aleksandra Rankovića? Glupo pitanje. Došli su zato što je Ranković - kad je umro i više nije bio u stanju da se brani - proglašen velikosrbinom. Hronike svedoče da su se iz mase čuli i hristopodobni povici „ustani, Leka“.

Da li je Leka bio srpski nacionalista? Daleko od toga! Do kraja je ostao tvrdokorni Jugosloven i komunista. Da je tome tako, imam svedočanstvo iz prve ruke. Pričao mi je to jedan od retkih ljudi koji se posle strmopizda viđao sa Rankovićem, moj pokojni tast Brana Crnčević - zadrti nacionalista, na čijoj se sahrani, izuzimajući zadušnu babu Koštunicu, nije pojavio nijedan viđeniji nacionalista - da Leka Ranković nikad (i slovima NIKAD) nije rekao nijednu reč protiv Tita i partije i nijednu (i slovima NIJEDNU) reč ZA „nacionalnu stvar“.

Ali ko te pita kad umreš. Ima da budeš ono što MI kažemo da jesi. I tačka. A posle tačke sledi pitanje: a zašto nacionalisti nisu odlazili kod Rankovića dok je bio živ? Eh, zašto. Iz istih razloga zbog kojih je moja majka glasala umesto mene i zbog kojih je 87% punoletnih Srba prošlo pored Titovog sarkofaga lica oblivenog suzama - da poseta ne bi bila zabeležena „tamo gde treba“, da se ne izgubi posao i pravo na K-15. I tako to.

Moram za kraj priznati da je i mene nešto obradovalo na Ðinđićevoj sarani. Bio je to momenat kad je Beba Popović napušio Koštunicu i njegove mudžahedine halk i podvijenih repova najurio ih sa Novog groblja.

 

 

 

...i po cenu ogromnog hejta ili antilajkova, moram i ja priznati isto to. I to rado priznajem.

[Milenko Puzigaca]

Tekst iz današnje kolumne, baš u pravom trenutku:

 

Vučić i SNS su na vlasti - i tu će, kako stvari stoje, zadugo ostati - iz prostog razloga što nemaju konkurenciju, što jedini imaju neku politiku i što su jedini koji uspevaju da se organizuju, po mom ukusu i previše, ali to je već unutarstranačka stvar.

 

Pa, naravno, graknuće krugovi dvojke i demokratska javnost, kad je „zarobio državu“ i „uništio“ ostale stranke. Lep primer tupoumnosti. U višepartijskim sistemima cilj svake stranke (bez obzira na boju) i jeste, a i treba da bude, uništenje konkurentskih stranaka - naravno ne fizičko, a i toga je bivalo u Srbiji - mislim na „uništenje“ u smislu smanjivanja konkurentskog političkog uticaja, sve do potiskivanja ispod cenzusa.

 

Politika je po definiciji permanentni građanski rat nenasilnim sredstvima. Bude tu katkad i nasilnih, ali bože moj, svijet je ovaj tirjan tirjaninu i bla, bla, bla... Tako je to bilo od postanja i tako će ostati do kraja sveta, koji možda i nije tako daleko, a koji će - ako se drugačije ne naredi - verovatno započeti u Srbiji.

 

U jednoj od mojih polemika s histeričnim srpskim historicima koji ispredaju bajke o zlatnim kašikama i slavnoj prošlosti, napisao sam da se stvarna istorija očituje u njenom rezultatu, tj. sadašnjem trenutku. Narodski rečeno, kako smo radili, tako smo prošli, šta smo tražili, to smo i dobili.

[Milenko Puzigaca]

Rio Tinto hronopolitika

 

Tamo negde početkom devedesetih, u vreme dok su informatičke tehnologije još bile u fazi ekspres-lonca, francuski arhitekta i teoretičar Pol Virilio - koga ovde često pominjem - objavio je nekoliko knjiga u kojima je najavio kraj doba geopolitike i dolazak doba hronopolitike.

 

Knjige su objavljivane kod malog pariskog izdavača, u malim tiražima i nisu izazivale pažnju šire javnosti, ali su zato - iz razloga nebitnih za našu današnju kolumnu - izazvale veliko interesovanje u generalštabovima belosvetskih velesila.

 

Šta je, dakle, rekao/prorekao Virilio. Evo šta. Sažeto, naravno. Uvidevši mogućnosti naprednih tehnologija, think tankovi velikih sila su dokonali da je silama, umesto da osvajaju teritorije - da bi iz tih teritorija izvlačile sirovine i profit - mnogo isplativije da zagospodare vremenom, pa da onda teritorije trećeg sveta, saterane u vremenski tesnac, bez kapi krvi - ili uz nešto njihove krvi - velikim silama za male pare isporučuju sve što treba.

 

Doba hronopolitike - takođe je pisao Virilio - ponovo uvodi bipolarnu podelu sveta. Na jednoj strani su tenhnološki superiorne zemlje, koje su u informatičkom vremenu dva-tri koraka ispred tehnološki zaostalih zemalja, koje će tavoriti i tapkati u mestu u vremenu koje je Virilio nazavao „mrtvim“. Kakvo je to vreme, možete videti ako pogledate kroz prozor ili - još bolje - u televizor.

 

Bio je ovo opširan, ali neophodan uvod u priču o „Rio tintu“, koja već mesecima odjekuje Srbijom i u kojoj tupoumna mejnstrim opozicija vidi šansu za strmopižđavanje Vučića & Co. Pomenuti „Rio“ je - čisto da nam učini - naumio da u Srbiji iskopava litijum potreban za baterije „čistih“ elektromobila. Litijuma, inače, ima kol’ko oćeš svugde po svetu, kvaka je u tom što proces proizvodnje pustoši prirodnu sredinu.

 

Istu tu sredinu jedva nešto manje pustoše ostale prljave tehnologije - ni prljave investicije nisu prejaka reče - čiji pogoni niču po najplodnijim oranicama. To je tome tako i to je neizbežno ako se zna - mada se ne priznaje - da mi u mentalnom smislu nismo iskoračili ni iz prve tehnološke revolucije.

 

To što je Srbija internetizovana, što je mnogo toga u Srbiji digitalizovano, što je sve više kompjutera (samo je Bećkoviću majka preča od laptopa), nimalo ne popravlja našu poziciju na hronopolitičkoj mapi sveta. Nije, naime, bitno biti onlajn, bitno je gde je server. A on nije u Srbiji. Niti će biti.

 

Sad verovatno očekujete da se ponovim kao papagaj i da kažem da bi stvar bila bitno drugačija da je Ðinđićev projekat liberalizacije i modernizacije Srbije uspeo. Neću reći, jer ne bi. Neke bi stvari, fakat, bile bolje, mnoge snošljivije, ali nema sile na ovom svetu koja može nadoknaditi izgubljeno vreme. Iz toga proizlazi da kad na gluposti straćiš najvažniji, neobnovljivi resurs - vreme - hteo - ne hteo dođeš u situaciju da kupuješ vreme (koje je, je li, novac) prodajući zemlju za koju si toliko krvi prolio.

[Milenko Puzigaca]

Novak & Andrew

 

Ranom zorom juče se po Srbiji i srpskim zemljama pronese crna vest da su australijske vlasti Novaku Ðokoviću ipak poništile vizu i da, posledično, neće biti još jednog, jubilarnog „pokoravanja sveta“.

 

Mojoj neznatnosti je žao zbog toga. „Evo i zašto“, što rekla moja omiljena žutara Blic. Kult, naime, Novaka, apoteoza njegove pobedonosnosti i opštenacionalna pomama za tenisom, ma koliko često prelazili granice dobrog ukusa, ipak su jedina zabeležna srpska kolektivna opsesija nekom ličnošću koja nije đeneral ili političar, koja se bavi nečim konstruktivnim, nečim u šta je uložen pošten i pozamašan trud.

 

Sada prelazimo na „meritum stvari“. Ne mogu, naravno, dokazati, ali smeo bih se opkladiti da bi „naš Nole“ još jednom pokorio svet da nije bilo saborne histerične, na momente i psihotične reakcije srpskog naroda i senata. (Senat je u međuvremenu reterirao, ali šteta je već bila učinjena.)

 

Svesrpska pljuvačina po Australiji koja je usledila čim je Novak zadržan na aerodromu, začinjena seljačkim sprdačinama sa australijskim zakonima - malo je falilo da krenu i litije - nije mogla izaći na dobro po Novaka.

 

Ovdašnjim umovima ogrezlim u anomiju i parohijalnost naprosto nije išlo u glavu da sa anglosaksonskim državnim sistemima i zakonodavstvima nema zajebancije. Australijski kadiluk, sa sudijom Kelijem na čelu, jeste oslobodio Novaka, ali to je bilo zato što anglosaksonski kadiluci sude isključivo na osnovu podastrtih činjenica. U papirologiji podastrtoj kadiluku nije bilo ničega na osnovu čega bi Novaku mogao biti uskraćen ulazak u Australiju, pa je naš Nole oslobođen po istom principu po kome je vaktile u Engleskoj oslobođen i neki lola bekrija koji se popišao pred kraljicom.

 

U (poučnom) slučaju lole bekrije, engleski kadija je otvorio ćitap i pošto nije pronašao zakon koji sankcioniše pišanje pred kraljicom, oslobodio lolu bekriju, koji je ipak platio kaznu od 50 funti za pišanje na javnom mestu.

 

Siguran sam da se australijske vlasti nisu laka srca odlučile da Novaku uskrate vizu, jer one u njemu ne gledaju Srbina - kako si Srblji laskaju u maniji samoviktimizacije - nego najboljeg tenisera na svetu, čije će neučestvovanje na turniru naškoditi sportu, a i imidžu Australije.

 

Isto tako sam gotovo siguran da je Novaku „presudila“ kurčevita floskula - koja se kao kuga raširila po Srbiji i maltene postala bojni poklič i predizborni slogan - da je „Novak pobedio sud“.

 

Ne, đuturumi, u datom slučaju pobedio je australijski sud. I to bez po muke. Jer u Australiji nikom ne pada na pamet da se meša u sudsku nezavisnost.

 

Onaj Andrew iz naslova je princ Endru, sin britanske kraljice pred kojom nije zabranjeno pišati, koji je pred anglosakonskom pravdom prošao mnogo gore od Novaka. Optužbom za bludna nepočinstva nad nekom maloletnicom, princu Endruu su prekonoć oduzeti vojni čin, titula vojvoda od Jorka i pravo na titulu „kraljevsko visočanstvo“. Endru će se pred kadilukom ubuduće braniti kao običan građanin. Sami izvucite naravoučenije.

[Milenko Puzigaca]

Da vam uoči vikenda Uncle Bas nešto pošteno kaže: živeti striktno u skladu sa zakonima i poštovati sva pravila nije baš najudobnije. Moja neznatnost povazdan, kao onaj papagaj na tri slova iz Politikinih ukrštenih reči, ponavlja - zakoni, ne „neukaljana lica“, pravila, ne „veze“ i improvizacije, ali kad god se nađem u nekoj zemlji gde su zakoni na snazi i gde važe pravila, bude mi nešto ladno oko srca.

 

Sad ću vam podastrti nekoliko primera nesnalaženja naših sunarodnika u zemljama gde važe zakoni i neodustajnih pokušaja da se zakoni i pravila nekako prejebu. Počeću od ličnog primera. Bio sam pre dvadeset i kusur godina na nekoliko nedelja u Kanadi i već prvo veče po dolasku dođoh u sukob sa pravilima.

 

Izađosmo moj drugar i ja na večeru - i to u grčki kvart (tamo se još moglo pušiti) - kad mi u neko doba priđe jedna devojka i zatraži cigaretu. Izađoh, naravno, u susret sestri po nikotinskoj zavisnosti, dadoh joj cigar duvana, a mlada dama mi - ni pet ni šest - tutnu 25 centi u šaku (tačno toliko je koštala jedna cigareta).

 

Meni je to izgledalo nekako jadno i bedno, sitničarski, kao da mi daje milostinju, moj drug, međutim, prosikta: „Uzmi to, uzmi to, uvrediće se.“ Takvo je tamo gvozdeno pravilo. Ako se ogrebeš, a ne platiš cigaretu, to se u Kanadi smatra prosjačenjem ili - u boljem slučaju - primanjem milostinje, što u izvesnom smislu i jeste.

 

Posle nekoliko dana odosmo kod drugovog druga u neki torontski Miljakovac na roštilj. U jednom trenutku ustadoh da malčice protegnem noge i izađoh pred kapiju sa konzervom piva u ruci. Kad ti drugov drug skoči ko guja ljuta i povika: „Ulazi u dvorište!“ Zašto? Zato što je u Kanadi - ili bar u Ontariju - strogo zabranjeno piti alkohol na javnom mestu. U kući - da, u avliji - da, na ulici i u parku - njet. Kazna paprena.

 

Ne mogu reći da nisam pomislio „kakve drkadžije“, ali se, da ne bih platio paprenu kaznu, vratih u dvorište. (Tako zakon i funkcioniše.) U dvorišu, uz roštilj i pivo, čuh nekoliko poučnih priča o naše gore liskama koje u ukurčenosti nisu poštovale zakon i pravila.

Priča prva. Skupili se neki jarani i odlučili da ispeku prase. Založili vatru u privatnom dvorištu, natakli prase na ražanj, pijuckaju, vesele se, kad, eto ti u neko doba - neki komšija prijavio - policije, vatrogasaca i hitne pomoći. Vatrogasci ugasiše vatru, policajci napisaše prijavu, koštade ih nepečeno prase ko Svetog Petra kajgana. Pozivanje na privatnost poseda ništa nije pomoglo. Otvorena vatra se u Kanadi ne sme paliti nigde. I punktum.

 

Priča za kraj. Neki naš kanadski preduzimljivač renovirao stan, ali mu se cena odvoženja šuta učinila previskom - tamo se šut ne baca u jaruge - pa je smislio dobitnu kombinaciju: popakovao šut u kese za đubre i ubacio ih u kontejner. Tako bi prošao besplatno da na lice mesta nisu izašli đubretarski forenzičari, ustanovili čiji je šut, pokucali na vrata renoviranog stana i dilberu uručili račun sa cifrom od koje se i danas puši.

[Milenko Puzigaca]

Za nedelju dana počinje takozvana predizborna tišina, još malo pa je poslednji čas da kroz dupe progovorim neku o ličnim predizbornim utiscima. Ako se pitate zašto kroz dupe, evo zašto. Zbog postavljanja stvari na pravo mesto. Naime najmanje 99,5% onoga što je izlazilo iz usta (i televizora) pretendenata na presto u bolja vremena je izlazilo kroz bulju i nije se zvalo politički marketing, nego pravim imenom - sranje.

 

Ovih dana sam u banji (ime poznato redakciji i organima gonjenja) pa uveče od duga vremena gledam televizore, RTS1, Prvu i Hepi. (Nema Marića.) Gledao bih i N1 i Novu Rs - nije diskriminacija - ali banjski menadžment se opredelio za državnog provajdera. Sumnjam, međutim, da bih i na tim televizorima nešto drugačije video.

 

Upalo mi je u oči da su ključne kampanjske reči - maltene jedine, ostalo su prilozi i veznici - „Srbija“, „srpsko“ i „nikad nećemo“. Svi pretendenti na presto ponavljaju kao papagaji da „nikad neće priznati nezavisno Kosovo“ i da „nikad neće pristupiti NATO paktu“. Ima, doduše, i onih koji se zalažu za „čist vazduh“.

 

Ostavimo mi sad po strani što isto to, samo sa neuporedivo jačih pozicija, neće ni Visoki Vučić & Co, pa razmotrimo taj sijaset „nikada“ i „neću“. Idemo redom. Ne hteti nešto, bilo kada, makar i nikada, sasvim je legitimno, ali to je lični stav, a ne politika. Osim što je lični stav, to je i zasenjivanje prostote.

 

Svako ima pravo da nešto hoće, a da nešto neće, ali ako od toga hoće da napravi politiku, u obavezi je da javnosti podastre spisak političkih i diplomatskih alatki i tehnika pomoću kojih će spisak lepih želja pretočiti u realnost. Ovako, svi predizbornici - skupa sa Najvišim - dolaze u mučnu situaciju onog ruskog generala (iz ruskog romana, ne s ukrajinskog fronta) koji je na samrti rekao svom lekaru: „Ali ja neću da umrem, čoveče, razumete li vi mene, neću pa neću“.

 

Opozicija koja se od vlasti razlikuje samo po tome što nije na vlasti nije opozicija, nego grupa bez pokrića ambicioznih građana. Stvarana opozicija - koja je, kako stvari u ovom trenutku stoje, nemoguća misija - bila bi politička stranka (ili koalicija stranaka) koja bi pred SNiS izašla sa programom ubrzanog pristupanja EU, NATO paktu i rešavanju problema Kosova. (Ovo poslednje ne znači trenutno priznanje nezavisnosti; taj će posao odraditi oni koji „nikada nisu dali“ Kosovo. Tako to ide. Živi bili pa videli.)

 

Nije mi tokom banjskog monitoringa predizbornosti promaklo ni da se - uzdajući se valjda u snagu ruskog oružja - i Dačić zdravo uskurčio. Naravno do razumne granice. Naravno da je Vučić über alles, naravno da je sine qua non, ali s njim, Dačićem, na mestu premijera.

 

To se u mangupskom žargonu zove „hranjenje mesta“. Ta tehnika ne garantuje uspeh. Ali povećava šanse. Hoću da kažem šanse za dalje napredovanje na putu involucije. Koje, po svemu sudeći, neće biti propuštene.

[Mama_mia]

Preskupo njet

 

Postoje u Kitaj Gorodu i Slavskom Pojasu škole skomračnog mišljenja koje naučavaju da je nekadašnji najveći sin svih naših naroda i narodnosti J. B. Tito bio taj koji je Srbima žestoko zapržio čorbu. Pre deceniju-dve pojavila se i škola mišljenja - kojoj se priklonila i moja neznatnost - koja takođe smatra da nam je Tito zapržio čorbu, ali na dijametralno suprotan način od onog na koji Kitaj Gorod i Slavski Pojas ciljaju (i maše poentu).

Razmotrimo najpre nauk kitajgorodske škole. Kitajgorodski i slavskopojasni vejači ovejane suštine tvrde da je J. B. Tito „rasrbio“ Srbe. Tu dubaru je pustio u promet - a suklate je radosno prigrlile - najveći otac našeg naroda i narodnosti Ćosić, koji je pre nego što se nacionalno probudio pune dvadeset i tri godine proveo pred ulazom u Titovo dupe.

 

Ko (osim dupeta) može znati kako bi potonja istorija Srbije izgledala da je Ćosić pripušten dublje (i unosnije) u Titov čmar. Čmar je, međutim, bilo decidiran: njet i njet. (Nije to ono naslovno njet, polako, stići ćemo i do njega.)

 

E sad, priča o tome kako se Ćosić uskurčio protiva rasrbljavanja - i kako se resrbifikovao - ima mnoštvo verzija, od kojih je zvanična najmanje verovatna. Nije to, uostalom, ni od značaja za temu naše današnje kolumne. Naša tema je razrada stanovišta da nam je Tito zapržio čorbu time što je Staljinu rekao „istorijsko ne“.

Da je Tito umesto njet rekao da - najpre pomenuta škola mišljenja kaže da bi on to više voleo, ali bi ga koštalo glave - pa da su Sovjeti s Rusima na čelu ostali u Srbiji do 1989, Srbi bi sredstvima očigledne nastave naučili da je ljubav prema Rusiji, što rekla Desanka Maksimović, „lepa samo dok se čeka, dok od sebe nagoveštaj da“, kao što su to, svaki na svoj način naučili Poljaci, Česi, Slovaci, Mađari, Istočni Nemci i ostali narodi koji su decenijama tavorili iza gvozdene zavese.

To bi, da nas Tito nije zajebao, tako kaže škola, bila prva korist po srpsku istoriju i život. Druga, možda i veća korist bilo bi iskorenjivanje kenjčilika, dernečenja, kalakurničenja, lenstvovanja i svega ostalog što vole mladi, a što je u zemljama komunističkog legare bilo rezervisano samo za partijske kadrove, ne i za sirotinju raju.

Evo i treće koristi: da su Rusi ostali ovde, ne bi bilo samoupravljanja, ultramoronskog eksperimenta koje je iznedrilo generacije kurčevitih neradnika, koji znaju samo za prava, dočim za obaveze ne daju ni pet sitnih para.

 

Sada dolazimo do najveće koristi. Da su ovde Sovjeti bili šefovi parade, imali bismo prave, a ne folirantske disidente, koji bi se okrenuli demokratskim vrednostima. Ovako, kako nam ga je sašio Đura, tj. Tito, tranziciju u demokratiju su nam krojili dilberi koji su se, kad su nacionalizovali i konfiskovali sve što se imalo nacionalizovati, okrenuli nacionalizmu.

[Div]

 

Često sam slušao, od istih ljudi, dve tvrdnje. Jedna, Tito je bio diktator i samodržac, niko nije smeo da pisne u njegovo vreme. Druga, samoupravljanje je dalo previše prava i sloboda fukari, svako je mogao da radi i priča šta hoće. Malo šizofreno ali služi svrsi, neko je kriv, nismo mi, da nije bilo kao što je bilo mi bi sada bili ono što nismo.

 

[Mama_mia]

9 hours ago, Div said:

 

 da nije bilo kao što je bilo mi bi sada bili ono što nismo.

 

 

pa da, to sto si napisao kako za srb. isto vazi za sve one drzave u tekstu:

 

kao što su to, svaki na svoj način naučili Poljaci, Česi, Slovaci, Mađari, Istočni Nemci i ostali narodi koji su decenijama tavorili iza gvozdene zavese.

 

[Div]

1 minute ago, Mama_mia said:

 

pa da, to sto si napisao kako za srb. isto vazi za sve one drzave u tekstu:

 

kao što su to, svaki na svoj način naučili Poljaci, Česi, Slovaci, Mađari, Istočni Nemci i ostali narodi koji su decenijama tavorili iza gvozdene zavese.

 

 

Pa, dobro, imamo šanse, jes da nema više Staljina ali ima dostojnog naslednika, bićemo uskoro u poziciji kao što su bili Poljaci i ostali Bugari, samo da ne dozvolimo da opozicija, ne daj bože, pobedi Putinove igrače, Vučića, Dačića, Popovića...

Sad mi je lakše, moj unuk ima šanse da živi u pristojnoj i uređenoj zemlji kad bude pred penzijom.

 

 

[Mama_mia]

14 minutes ago, Div said:

 

Pa, dobro, imamo šanse, jes da nema više Staljina ali ima dostojnog naslednika, bićemo uskoro u poziciji kao što su bili Poljaci i ostali Bugari, samo da ne dozvolimo da opozicija, ne daj bože, pobedi Putinove igrače, Vučića, Dačića, Popovića...

Sad mi je lakše, moj unuk ima šanse da živi u pristojnoj i uređenoj zemlji kad bude pred penzijom.

 

 

 

 

U zemlji u kojoj ubiju Djindjica ne mogu da se imaju nerealna ocekivanja.

 

Najrealnije ocekivanje je da ce mozda jednog dana u dalekoj buducnosti merenoj svetloscu,

a najverovatnije ni tada - ovde ponesto biti uredjeno. Licno se nadam da cu jednom u toj dalekoj buducnosti ako dozivim da zateknem ljude kako bacaju svoja djubranca u korpe za smece a ne po ulici. Bar nesto.

 

 

[Milenko Puzigaca]

14 hours ago, Div said:

 

Često sam slušao, od istih ljudi, dve tvrdnje. Jedna, Tito je bio diktator i samodržac, niko nije smeo da pisne u njegovo vreme. 

Za ove tako i treba. Eto za to đubre i za parkiranje i za sve. Da ne smeju da zucnu i da se ponasaju normalno. Narocito zato sto isti ti kad odu negde tamo se ponasaju normalno, i sve propise postuju, a kad se vrate odmah pocnu da lude. Ma od granice, cim pređu na ovu stranu krenu da se ponasaju kao stoka i da bacaju, pljuju, izlaze iz kola na granici u onom delu gde na drugoj strani ne izlaze jer znaju da ne treba, da lažu, mažu, nikad ništa ne urade kad su rekli da će uraditi, itd a ništa od toga ne rade kad odu u drugu zemlju nego postuju svaki propis i svako pravilo. To je valjda taj njihov patriJotizam. I zato treba da radi opet pendrek kao u Titovo vreme, za svako anticivilizacijsko ponasanje, jer takvi drugo ne razumeju. Tad ni po poljima nisu palili, isti je razlog, pendrek. To je banda.

[Mama_mia]

Klipovi i foto-montaže

 

Prekjuče su u Srbiji i srpskim zemljama jedan video-klip i jedna foto-montaža postali viralni. Na klipu - usnimljenom u DSS-ovom mutlaku - vidi se Novokoštunica, „sorbonski đak“ Jovanović kako u društvu karaahbaba i pobočnika, u dertu i karasevdahu proslavlja izborni rezultat iz glasa pevajući četničke pesme.

Pogledah klip i ustanovih da mi nekako nije kompletan, da tu nešto nedostaje. Tek u neko doba dokonah da bi klip bio mnogo upečatljiviji da su se u njemu pojavili srpska majka Ražnatovićka i Bećković - koje predsednici DSS-a prenose s kolena na koleno - pa da Cecilija pozdravi „našeg budućeg premijera“, a da Matvej i Jovanović pred njom otcupkaju kozaračko kolo s prstima uturenim u bratska dupeta.

 

Ne treba imati nikakvih nedoumica da Jovanović pikira na premijerstvo - smatra da je to njegovo feudalno pravo - a kakve smo kurate sreće, lako se može dogoditi da posle Koštunice fasujemo i njegovog klona. Koliko vidim, Jovanović već u Visokom Pravcu šalje signale spremnosti za koalicionu saradnju. Achtung, Visoki. Ko sa DSS-om tikve sadi, pre ili kasnije dobije metak u leđa.

Šta tek reći o neuporedivo vedrijoj foto-montaži, na kojoj je nasmejani Ivica Dačić izboražen na sprženoj zemlji, u ambijentu ruševina koje se puše, uz legendu: „Svet posle globalnog atomskog rata“. E sad, kako globalne stvari stoje, nije isključeno da bi fotomontažna insinuacija uskoro mogla biti proverena na delu. Lično tipujem da bi Dačić preživeo i atomski udar. Pitanje je - čemu? Ne bi imao s kim da napravi koaliciju, vladu ne bi mogao formirati sam, a čovek bez funkcije nije ništa, što reko Ivičin pokojni partijski drug S. V. Tempo.

 

U međuvremenu je na histeričnoj političkoj sceni došlo do preokreta - ne, nažalost, onog Čedinog - ali preokretu se u zube ne gleda. Na osnovu, naime, prolongiranog prebrojavanaje velekasabskih glasova, ispalo je da bi takozvana opozicija ipak mogla da formira gradsku vlast.

Kakva lepa vest za Vladetu Jankovića. Opet će biti prilike za zapandrčavanje white tiea, upriličavanje svetosavskih balova i vatanje u kolo srpskih sestara.

No, dobro. Dosta je bilo ćeranja komendije. Da mi pređemo na stvar. Opoziciona neradnička teza da je Vučić tirjanin pada u vodu pred činjenicom da taj svemoćni tirjanin, koji po svemu sudeći gubi Beograd i danonoćno seče uši i krpi dupe da bi uz pomoć manjina - pa čak i uz rizik da izgubi glavu stupajući u koaliciju sa DSS-om - nekako kunatorio vladu.

 

Teza da se opšti nivo civilizovanosti srpskog društva drastično srozao u poslednjih deset godina s početka pije vodu, ali prestaje da je pije čim se suočimo sa činjenicom da se i opozicija - a da je niko na to nije primoravao - srozala na isti taj nivo, doduše s „ljudskim likom“. Last but not least - što bi reko Vladeta - nipošto ne treba gubiti iz vida da je proces povratak srpskog društva na četnička podešavanja započeo Vladetin karahbab Koštunica. Kako stvari stoje, neće ga završiti Vučić, nego Jovanović.

 

 

...`sada` ni basari ne valja vladeta, sto li?

[freethrow]

nije dobro

Edited April 7, 2022 by freethrow

[Mama_mia]

Kada bi Basara jednog dana nedajboze umro imao bi naprasno milijardu istomisljenika i podrzavalaca njegovih misli, duha i konstrukcija

za razliku od vremena dok je ziv.

 

sada delovi iz danasnje kolumne:

 

...najsnažniji) utisak je glasanje Srbije za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, što je izazvalo veće ibretenija Boškića Obradovića nego Sergeja Lavrova.

 

...Ako je verovati Vučeviću - i ovo je produkt njegove političke alhemijske radionice - osim tradicionalne pete, Srbija je dobila i šestu kolonu, što će reči „lažnu desnicu“, tj. Nadu, Boškića, POKS, fali samo JOKS, akronim od „jebo nas onaj ko nas sastavi“, ali ne treba sumnjati da će se i ta koalicija uskoro pojaviti

 

....Destruktivni, međutim, potencijal DSS - isto toliko razoran koliko i radikalski, ali prihvatljiviji zbog „građanske“ mimikrije - nipošto ne treba potceniti. Ali već smo stoput videli i doživeli da nam spasa nema, ali da propasti nećemo. Dok se ne naredi drugačije.