Aimez-vous B?

[fancy]

Da rezimiramo...



Sent from my phone using their app

[Klotzen]

Odavno se sumnjalo da Basara "gura auto" znamo već koga. Tu negde od leta 2019. ja više nisam imao sumnje i tada sam orprilike i prestao da čitam njegove tekstove na Danas.rs . Kritikuje on i vlast, ali znate ono opoziciju kritikujete zato što postoji a vlast za banalne greške koje im njihovi glasači ni ne zameraju, i to sve radite na mediju koji čita 90% ljudi koji su za opoziciju. Isuviše mnogo "slučajnosti" za takav stil pisanja.

 

Jedva čekam da vidim kritičke tekstove o vlasti u Kuriru. Biće verovatno u stilu "juče nisu odneli smeće ispred moje zgrade" , ili "morao sam da čekam 10 minuta red u pošti" ili nešto u tom stilu čisto da ne može da se kaže da ih ne kritikuje.

 

[fancy]

Za jedno 300 godina kada se bude razmatrao ovaj period srpske istorije zvaće se Vreme Flotacije.
Pošto su sva govna isplivala.

Sent from my phone using their app

[deez nuts.]

Sjajni Drazinjo.

 

 

https://www.danas.rs/kolumna/dragoljub-petrovic/otkud-djilas-u-danasu

[fancy]

Pitanje koje se nameće samo po sebi:

Aimez-vous D?

Sent from my phone using their app

[Olosh]

Basara sad pise tamo u nekoj drugoj dimenziji, odvojen sam od njega 

ko Aster Blistok od svoje drage...

[Jataganac]

Ajde, ajde, treba se zaraditi za lebac...i vinjak...

 

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3601817/famozno-svetislav-basara-mrkokapic-grigorije-okani-se-corave-politike

[freethrow]

O pa ovo je ipak i za Svetislava novo dno - otvorena pretnja Informerovom tv-palminskom fotomontažom. Izgleda da ni kod Svetislava nije samo volja za ki(n)tom presudna, ima nešto i u fijoci...

 

Edit: Hoću da iskoristim priliku da pozdravim intelektualne titane koji su nas ovde obasipali Basarom, likom koji sada preti medijskim silovanjima DJV i opasno se približava situaciji u kojoj će mu prezir svakoga sa 100g mozga u glavi biti jedan od manjih problema.

Edited January 11, 2021 by freethrow

[Darth Bane]

Mislim da Basa hoce da posalje sledecu poruku: da Grigoriju to ne treba. Ispljuvace ga po medijima zestoko - evo vec su poceli. I da su male sanse da sve to na kraju zavrsi pozitivno po njega. 

[freethrow]

E nek si ga interpretiro.

[fancy]

9 hours ago, Darth Bane said:

Mislim da Basa hoce da posalje sledecu poruku:

 

On 11/10/2019 at 9:58 AM, Darth Bane said:

Eto konacno i da pohvalimo ... Vucica! Ovo je "game - changer " za ceo region! Bravo! 

 

Poslao je jasno i glasno.

[Darth Bane]

3 hours ago, fancy said:

 

 

Poslao je jasno i glasno.

Ti si ovaj moj quote izvadio iz konteksta. 

[fancy]

Kontekst je u oku posmatrača. 

[freethrow]

U CG bi rekli ne ćosaj ili ne prdi, zavisi od konteksta.

[ras kass]

Basara je odavno fejk intelektualac, kao Dusan Kovacevic. Svima bi da soli pamet, osim glavnom, jer se valja usemiti po potrebi.

 

Kovacevic sin valjda zida po Beogradu, pa je korisno biti dobar sa vlastima. Nasao covek kombinaciju.

 

Lazar Ristovski, samo kulturniji.

 

Tako je i cuveni Lukovic drzao svecu Vucicu, prozivao sve kriticare vlasti, pa posle kukao sto nece nuns da mu pomogne kad su ga Kusturica i ostali ojadili na sudu.

Edited January 12, 2021 by ras kass

[fancy]

Petar Luković?
Retko retko govno.

Sent from my phone using their app

[Jataganac]

15 hours ago, Darth Bane said:

Mislim da Basa hoce da posalje sledecu poruku: da Grigoriju to ne treba. Ispljuvace ga po medijima zestoko - evo vec su poceli. I da su male sanse da sve to na kraju zavrsi pozitivno po njega. 

 

Upravo tako. Politiku treba ostaviti ovima koji znaju. Vucicu, Vulinu, Vesicu... Sta ima da se mesa bilo ko drugi kad ne zna. Sedi di si, ni za di si nisi. Ma, zna Bas znanje...

[freethrow]

Čestitke Svetislavu na osvojenoj nagradi. Kapiram da će je dobijati još dugo, dugo.

 

 

Edited January 25, 2021 by freethrow

[Jataganac]

Ne znam sta da kazem. Bas je nekada kao odlican pisac ostao bez NIN-ove nagrade, posle je kao sasvim pristojan dobio. E, to je Bas postmodernista; Bas kolumnista i Bas "talambasista" su vec neki drugi pojavni oblici... Nisam citao njegove novije knjige, pa ni nagradjeni roman, tako da ne mogu da sudim, ali mogu da kazem i da sam iznenadjen - i da nisam. Meni su favoriti bili Radovan Beli Markovic (ostao van uzeg izbora), Enes Halilovic i Savo Stijepovic. 

Edited January 25, 2021 by Antizemljaš koji lebdi
lapsus calami

[bohumilo]

Opa! Cestitke najvecem zivom srpskom piscu (barem van teritorije Kanade).

[Milenko Puzigaca]

Quote

Ne kažem da bi bigotnu peticionašku ekipu trebalo razjuriti pendrekom - mada pendrek intimno smatram najboljim lekom protiv kenjčiluka - ali držim da bi državni organi, uključujući i Najviši, kad se već oglašavaju za svaku besmislicu, trebalo da se oglase i povodom halabuke oko zakona o istopolnim zajednicama, tj. da kažu jasno i glasno: „OK, gospodo, poštujemo vaše neotuđivo pravo da protestujete protiv čega god hoćete, ali vam skrećemo pažnju da država zadržava neotuđivo pravo da donosi zakone koje ona hoće.“ Tačka. Dovoljno. Još bi bolje bilo da država Srbija postupi kao njen osnivač Kodža Miloš i da peticionašima podvikne: „Marš, jebem li vam oca u dupe“.

 

https://www.kurir.rs/licni-stav/3652719/famozno-svetislav-basara-silazak-u-narod

 

 Neka mu je alal, ha ha ha ha...

[Darth Bane]

Zaista, svaka mu cast na ovoj danasnjoj kolumni! Bravo! 

[Mama_mia]

za sve koji se stide da procitaju basaru u kuriru:

 

29.04.2021.

Priče o političarima 3 - lakše je (i isplativije) rušiti, žariti i paliti nego stvarati i graditi

 

Eh te političke simpatije i antipatije. Uzmimo primer Vojislava Koštunice, političara koji na mojoj top listi omraze zauzima nedostižno prvo mesto - ispod su tri prazna, pa se tek na petom pojavljuje Guzijan Jeremić, čiju politiku očima ne mogu da vidim, ali koji mi lično nije nesimpatičan.

Bez obzira na to što „ovoga što nikada ovako nije bilo“ najverovatnije ne bi bilo (bar ne u ovom obliku) da nije bilo Koštunice, lično mi nije nesimpatičan. I to iz više razloga. Razlog prvi (koji ovdašnjim đutrumima nikada neće doći iz dupeta u glavu) jeste što je Koštuničina politika - od koje mi se diže kosa na glavi - legitimna kao i svaka druga koja u borbi za vlast ne pribegava neustavnim, nezakonitim i nasilnim sredstvima.

Nesporna mogućnost da se na vlast ustavnim, zakonitim i nenasilnim putem uspentraju i neke političke partije koje potom naprave teške pičvajze - jeste takozvani meki trbuh demokratije, ali bez te mekoće trbuha nema ni demokratije, koja nije vlažni san Euromahale i građanske Srbije - Šangri La ili Zemlja Dembelija - nego samo najmanje loš od svih loših političkih sistema.

Pisac hoće da kaže da - ukoliko se na vlast ustavnim, zakonitim i nenasilnim putem uspentravaju neke nazadne i rušilačke partije - ne postoji nijedan razlog da se na vlast istim putem ne uspentra i neka konstruktivna, progresivistička stranka. Ono što takve stranke osujećuje na putu ka vlasti - pogotovo u Srbiji - nije zla kob i „politička nepismenost širokih masa“, nego neorganizovanost i nedisciplina, kojih u autoritarnim strankama po pravilu nema.

Odgovor na pitanje zašto se oni koji hoće da ruše, žare i pale lakše i uspešnije organizuju nego oni koji hoće da stvaraju i grade prost je ko pasulj: zato što je lakše (i isplativije) rušiti, žariti i paliti nego stvarati i graditi.

 

Vratimo se na Koštunicu. On je po mom mneniju udarnički rušio ono malo liberalno-demokratskih stečevina nakupljenih u periodu 1990-2003, ali nije rušio radi rušenja - nije on uopšte rušilački tip - nego da bi izgradio „ovo što nikada ovako nije bilo“, ne, naravno, u ovom obliku, nego tako da to bude građansko, uljudno, uspešno, sve po zakonu i po propisu i da jednoga dana bude krinisano velikom Srbijom u kojoj će živeti Srbi svi i svuda.

Tom pogubnom, ali legitimnom projektu trebalo je da se suprotstavi DS s Tadićem na čelu, ali DS to nije učinio. A ne bi imao težak posao. Koštunica, kako rekoh, nije rušilački tip, DSS nijednog trenutka nije bio stranka solidne organizacije i uzorne discipline, sve što je Tadić i DS trebalo da urade bilo je da se organizuju, disciplinuju i da, sprovodeći politiku koju je trasirao Zoran Đinđić, Koštunicu mirnim putem otprave u ropotarnicu istorije. Umesto da postupi tako, Tadić je vodio politiku beogradske čaršije, u stvari Koštuničinu (i Ćosićevu) politiku pod B. I tu su se zajebali u računu, a usput su zajebali i sve nas. Ovo što nikada ovako nije bilo može da bude samo ovako kako nikada nije bilo.

 

 

...ovo za udzbenik da deca uce napamet, ruzne reci vec znaju da koriste, nego ovo ostalo da nauce

 

[Darth Bane]

Ne propustam Basarine kolumne!

[Mama_mia]

Casus beli

 

Za generacije koje nisu učile latinski, gornji naslov znači - uzrok rata, to je tema naše kolumne. Prelazimo na stvar. Osim što lepo peva, ne Partibrejker ume i mudro (katkad i cinično) da zbori. Legendaran je,

recimo, njegov pozdrav publici u Kraljevu, kojoj se obratio sa

„zdravo, Valjevo“.

Publika je na to graknula:

„Ali ovo je Kraljevo“,

na šta je Cane uzvratio:

„Isti je to qwrz“.

U jednom dubljem smislu to vaistinu i jeste isti qwrz, iako se s tim neće složiti ponositi Valjevci, koji Beograd - koji je već izvesno vreme takođe isti qwrz - smatraju predgrađem Valjeva.

Nedavno je viralna postala i Canetova izjava da su „rat izazvali narodna muzika, masna hrana i alkohol“. Ka vladičina, fakat. Dobro, de, bilo je tu još uzroka, ali je žalosna provincijalizacija Srbije - tj. njeno vraćanje na pretkumanovska fabrička podešavanja, koje je usledilo odmah po rušenju Berlinskog zida - u sadejstvu sa žalosnim provincijalnim zabavama, narodnjacima, masnom hranom i alkoholom, značajno doprinela još jednoj u nizu pobeda u ratu, koja se u miru pretvorila i poraz, mada nas zvanična verzija uverava da idemo iz pobede u pobedu.

Već strepim od predstojeće pobede nad koronom. Ali pustimo to, vratimo se ozbiljnim stvarima, dakle zajebanciji. Interesantna stvar. L. F. Selin je razloge istovetne Canetovim naveo kao uzrok propasti Francuske u Prvom svetskom ratu, samo je spisku dodao i mindžu. Nama, Srbima, kao narodu svetosavskom i celomudreno, ne priliči ni pomen mindže, mada podozrevam da u ratnim požarima ima i njenog dima.

Mirko Kovač je napred citirani luping oca nacije Ćosića o dobijanju u ratovima i gubljenju u (sve)miru, svojevremeno ovako prokomentarisao: „Zašto onda Srbija ne prestane da ratuje, možda bi počela da pobeđuje.“ Kovačev besplatni pravni savet je u srpskoj javnosti prošao potpuno nezapaženo, što nas dovodi do još jednog uzroka Srbijinih nesporazuma sa istorijom i životom - Srbija je uvek spremna da posluša loše - u najboljem slučaju osrednje - a ne dobre pisce.

 

Sve ovo dosad napisano je bilo neka vrsta Sarajevskog atentata naše današnje kolumne - dakle, povod - pravi uzrok je bio članak o vojvodi Petru Bojoviću, na koji slučajno nalateh, a koji baca svetlost na još jedan skriveni uzrok srpskih pobeda u ratu i poraza u miru.

Penzionisani vojvoda je dočekao kraj Drugog svetskog rata, u dubokoj starosti i u dobrovoljnoj samoizolaciji, bez ikakvog kontakta - saradnju da i ne pominjem - sa okupatorom ili sa domaćim izdajnicima.

Odmah po oslobođenju, u novembru 1944, vojvoda Bojović pozvan je na saslušavanje koje je trajalo tri dana. Sutradan su, kaže članak, u kuću Bojovića upala dvojica pripadnika Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, vređali ga, ponižavali i u jednom momentu mu oteli sablju, od koje se starac nikada nije odvajao. I sad, šta čovek da uradi kad to pročita osim da pusti narodnjak, pojede kilo krmetine i sve to zalije litrom rakije.