End of an era (KKP 2025/26)

[Torresinho]

Pretesko mi je, i kako dan ide sve je teze. 

 

Zato sto je Dule sve sto Partizan treba da bude. 

 

Zato sto je Dule Partizan. 

 

Pocivaj u miru dobri nas Dusko. 

[Magia]

Greska.

 

 

Edited 23 hours ago by Magia

[NikadProtivŽelimira]

Konačno stigoh kući, sad može da potekne na miru. 

[Mrk]

[Krava kaze mu]

Nekako s godinama se sve teze primaju ovakve vesti.

Pocivaj u miru Dusko

[realno *w]

Ovakve utakmice su pokazatelj da mi nikad nećemo imati normalno suđenje u EL. 

Kad te kradu protiv ekipe kojoj ne treba ni za šta, šta očekivati protiv ovih drugih...

[Luchifer89]

6 minutes ago, realno *w said:

Ovakve utakmice su pokazatelj da mi nikad nećemo imati normalno suđenje u EL. 

Kad te kradu protiv ekipe kojoj ne treba ni za šta, šta očekivati protiv ovih drugih...

Perez Perez / Lopov Lopov

[Elevator Operater]

Od konsolidacije protiv Bajerna u Mihenu, ovo je prvi (dobro, drugi posle Asvela) mec koji smo odigrali zapravo slabo. I opet bismo pobedili da nije bilo sramno dosudjenih 3 bacanja za Larkina na +7 za nas i sveuopsenih dvostrukih arsina u dodeljivanju faulova. Ono sto su svirali i ujedno nisu svirali u OT je bolest kakva se retko vidja...Valjda kada nosis KKP dres, budes MVP meseca u kome se vratis kosarci, dobijas gratis nedosudjene batine kao nagradu, malo da se spustis na zemlju.

 

NBA u ogledalu, naopacke.

Edited 20 hours ago by Elevator Operater

[ScepanScekicSto]

 

Edited 20 hours ago by ScepanScekicSto

[Bode]

Pustiti malo vreme da prodje je sve sto je potrebno, gde na kraju uvek ispliva kakav je ko covek.
Za mene je bio specifican i veliki.
Neka mu je vecna slava, cast mi je sto sam ziveo deo njegovog vremena.
 

 

[wrach]

26 minutes ago, Bode said:

Pustiti malo vreme da prodje je sve sto je potrebno, gde na kraju uvek ispliva kakav je ko covek.
Za mene je bio specifican i veliki.
Neka mu je vecna slava, cast mi je sto sam ziveo deo njegovog vremena.
 

 

jbt gledam ova prezimena na dresovima igraca koji izlaze na teren..

Sa kojim je on igracima, da je bilo samo malo srece, mogao da osvoji EL...

 

[Magia]

https://sportklub.n1info.rs/kosarka/euroleague/veseli-emotivno-na-instagramu-rec-ne-mogu-da-opisu/

+

https://sportklub.n1info.rs/kosarka/euroleague/bogdanova-poruka-tera-suze-na-oci-ti-i-ja-sami-u-pioniru/

 

Hvala mu za svu ljubav prema klubu koju nam je usadio. 

[Arsenije Pesic]

Tokom 17 godina (je-bo-te) na forumu, ova tema mi je često bila terapija. Danas nisam mogao ni da priđem ovde, nisam mogao ni sa kim da pričam ni uživo, prva reakcija i potreba je bila da se zaključam i izolujem od svakog dodira sa spoljnim svetom. Razbilo me ovo u sitne komadiće.

 

Mislio sam da se polako sastavljam malopre kad sam se zajeb'o da kliknem, i jedino što imam da vam poručim je da se terate u kurac, svi.

 

Dok ponovo sakupljam svoje deliće moram i ja da izbacim iz sebe nekoliko crtica.

 

Pamtim sve epohe Partizana počevši od generacije Kiće, Praje i Arsenija Pešića. Svaka od tih epoha i generacija je imala nešto posebno i nezaboravno. Ali nivo emocionalne povezanosti, snaga čitavog spektra osećanja pre, za vreme i posle utakmice, svedočenje kako jedan čovek od trenera koji poprilično iritira svoje navijače dolazi do statusa božanstva, kako navijanje za sportski klub prerasta u religiju, kako se trener, igrači i navijači jednog kluba stapaju u porodicu u najpozitivnijem smislu...sve to je ekskluzivitet samo jednog perioda, čiji je početak i kraj Dule u svom najdužem mandatu u KKP.

 

Ja sam tek danas ukapirao, bar što se mene tiče, sve nakon Duleta je pokušaj čuvanja vatre, pokušaj recikliranja ili pokušaj da se ponovo dosegne taj nivo emocija, ta bajkovitost cele priče ali jbg, više nikad nije bilo isto i verovatno nikad i neće biti.

 

Mnoge stvari će mi nedostajati, i to sam danas skapirao, recimo večeras mi je nedostajalo i to da trener KKP uleti u teren i krene da sipa tople pozdrave sudijama u neprekidnom nizu sve dok ima daha, sa mimikom i ekspresijom koja omogućava da svako slovo razumeš i kada ništa ne čuješ.

 

I sve vreme pišem sebično, o tome šta sam ja izgubio. Jbg Dule, mnogo više si dao Partizanu i svima koji smo u nekom trenutku bili deo te priče nego što si dobio nazad. Hvala ti i načestitaj se nove godine nekom gore koji ti je prerano i nepravedno dosudio drugu tehničku.

[DameTime]

[Ne sam Safete]

[Torresinho]

Samo jednu zelju imam za petak, da 40 minuta grmi Vujosevic Dule, pa i posle utakmice dok ne crknemo

[jedibojan]

24 minutes ago, Ne sam Safete said:

Svi smo tacno znali...

Kad ide standardna izmena. Kad ce neko da fasuje klupu prvom prilikom jer je zasrao odbranu. Ko ulazi. Kada ide tehnicka da se okrene momentum. Kada ide tehnicka jer je popizdeo...

[Ne sam Safete]

 

Ne mogu još uvijek sebi da dodjem, sinoć sam kao gledao tekmu ja nemam pojma ni ko je dobio ni ko je igrao.

[Ne sam Safete]

'Gde je i vama ljudi bre... gde vam je malo gradjanske hrabrosti '

[SteveFrancis#3]

Ja sam Gagic!

[Elevator Operater]

Jedan od Duletovih najvecih uspeha u karijeri i zivotu je taj sto se obuzdao da ne pridavi Gagića

[SteveFrancis#3]

Parkirao je cesto blizu moje gimnazije onog svog crnog SsangYonga. Znala je nekad ciganija da mu digne brisace. Kako je znao onako njemu svojstveno da se osmehuje kada se desi da mu par njih zapeva ono svinjo, debela kad ga vide da prilazi... 

 

Jednom sam video Dalloa kako pretrcava pesacki u Zdravka Celara i kao manijak se strmopizdjuje pored Dzidzi Midzija ka Pioniru. Ona torba se bacaka oko njega, udara ga po ledjima, nogama, leti na sve strane. On trci kao da ga demon goni. Kasnio je na trening... To sam posle saznao.

[fillam]

 

"Dule Vujošević (1959-2026). Fotografija iz 1978. godine iz indeksa, kada je upisao Višu trenersku školu u kojoj sam, kao asistent, bio sekretar i predavač. Tada smo se upoznali. Diplomirao je među prvima.

 

Život, voljeni Partizan kasnije nas je spojio na košarkaškom terenu. Prošli smo mnogo toga zajedno u Partizanu, zatim u reprezentaciji Crne Gore, pa nastavili druženje, saradnju i kasnije. Dule je veliki trener koji je spojio nespojivo: razvijao je mlade igrače, davao im šansu i pravio rezultate. Nije školovao samo igrače, već i članove stručnog štaba - stvarao je dobre igrače i trenere. I po tome bio jedinstven, nenadmašan.

 

I ono lično - voleli smo se i poštovali, sjajno sarađivali, ali nikada lako. Sve je prolazilo ozbiljnu proveru, analizu do detalja. Tražio je od svih nas, posebno od sebe, bezrezervnu posvećenost do ivice samouništenja. Pamtim žestoke tajmaute, poluvreme u svlačionici, pakao za vreme utakmice koji se najčešće pretvarao u raj, u pobedu. Pamtim i potpunu iscrpljenost na kraju utakmice kada nismo imali snage da se radujemo...

 

Ali, Dule se ljutio samo kada su mu vređali boginju Košarku, onakvu kakvom je on vidi. Kao da mu vređate majku, ćerku, otadžbinu. Tada je bio spreman da ubije i pogine za tu ljubav, za odbranu časti. Pamtim i kraj sezone sa tri titule, pripremljen dugačak govor igračima i stručnom štabu, koji se sveo na samo jednu njegovu rečenicu: "Ne bih voleo da iko od vas pomisli da ga ne volim". A zatim nagli odlazak sa sastanka u suzama. Volimo i mi tebe, veliki naš DULE. Vreme je da bude ono što nikada nisi sebi dozvolio - da se odmoriš. Laka ti zemlja i VELIKO TI HVALA. Tvoj Profa"

 

Vladimir Koprivica

 

[SteveFrancis#3]

Juce nisam plakao. Svega mi, ne lazem. Juce nisam...

[pendulum]

Mnogo toga ste već rekli ali nekako imam potrebu da se i sam oglasim.

 

KKP je imao više nekih faza u svojoj istoriji pa smo tako imali uspon sedamdesetih sa Žeravicom, pa prvi trofeji sa Dudom, pa eksploziju sredinom osamdesetih pod Kićom kada je stvorena jedna fantastična generacija koja je osvojala i domaća prvenstva i evropski Kup Koraća i bila treća u Evropi na F4 u Gentu (Ganu) u prvoj Duletovoj fazi i koju je samo nenormalno jaka konkurencija u vidu Cibone i Jugoplastike sprečila da nešto više uradi i u drugim godinama, da bi ipak nenadano ta neka nepravda bila ispravljena 1992. sa najmlađim timom u Evropi, kada niko ništa nije očekivao i kada je dosta igrača već otišlo iz te generacije. Onda sledi period devedesetih i sankcija...u isto vreme KKP i dalje pravi reprezentativce dostojne nekadašnje SFRJ škole. Nakon skidanja sankcija, vraćamo se u evropska takmičenja i 1998. krunišemo opet tu neku dominaciju srpskom košarkom odlaskom na novi F4.

 

Ubrzo posle promena dvehiljaditih i dolazi i On ponovo u svoj Partizan i započinje nova Duletova era. Malo je reći da je on oblikovao hiljade i hiljade navijača KKP-a i učinio naše đačke i studentske godine mnogo srećnijim. Teško da će se opet ponoviti neka takva epoha - i da imamo takav autoritet, toliko posvećen svom poslu i svakom pojedincu da od njega napravi boljeg čoveka i boljeg sportistu, da nas vodi taj neki optimizam i polet koji je vladao dvehiljaditih da će zemlji krenuti nabolje, da imamo mogućnost da sa limitiranim budžetom dostignemo F4....jbg...možda je samo nostalgija za mlađim danima, a možda ima i neke istine...

 

Na pokojnom B92 forumu sam bio registrovan od 2007. a počeo aktivnije da pišem tamo negde 2009. Zajedno sam sa mnogima koji su i danas tu proživljavao zapravo te najbolje godine Duletove faze, prvo nezasluženo ispadanje u TOP8, pa onda i nezasluženi poraz na F4 u Parizu kome sam i uživo prisustvao...Otišao je Dule iz svog Partizana nažalost bez titule prvaka Evrope tada, ali se vratio i ponovo okupio jednu grupicu ekstra talentovanih momaka. Da je bilo malo više sluha u finansijskom smislu, malo više sreće sa povredama i malo manje političkih pritisaka verujem da bi on i tu generaciju kroz par godina doveo na F4. Ovako se nažalost sve raspalo tamo iza 2015. i Dule nateran da ode iz Partizana što je bila velika šteta jer bismo u nekim normalnijim okolnostima verovatno gledali još mnogo duela njega i Radonjića u predstojećim godinama i vrhunske duele za titule. Tu smo i mi svi krivi jer nismo stali svom snagom iza Duleta i poručili poglavaru da ili on ostaje ili možemo da se ugasimo slobodno.

 

Svestan sam da Dule nije bio omiljen svima i da ga komšije nisu podnosile u to vreme (verovatno bih se i sam tako osećao da sam na drugoj strani) i bilo je mnogo razloga za to ali sam duboko uveren da on nikada nikoga nije mrzeo niti mu želeo zlo već je bio toliki fanatik u svom poslu da nije hteo da dozvoli da mu ni najmanja vankošarkaška aktivnost sruši ono što je on gradio mesecima na danonoćnim treninzima. Jeste zbog toga verovatno često i upadao u paranoju i možda video neprijatelje tamo gde ih nije bilo ali to je bilo deo celog paketa njegove ličnosti. Uostalom iz današnje perspektive možemo da vidimo da nije baš toliko grešio i da je još tada dobro rezonovao po pitanju karakternih crta nekih likova kao što su Goran Vesić, Igor Žeželj i sl. Na kraju ga je tolika posvećenost poslu koji voli verovatno i koštala zdravlja.

 

Uglavnom, kao što već rekoše razni, možda i poslednji izdanak te prave SFRJ škole sa specifičnim intelektom, specifičnim pristupom svakom igraču i posvećenošću koja će se dana retko naći. Iako nije osvojio mnogo značajnih trofeja, jučerašnja i današnja obraćanja klubova širom Evrope i sveta, velikih sportista, umetnika, glumaca pokazuju koliko je bio poštovan kao pre svega stvaralac i koliki je trag ostavio u evropskoj košarci.

 

Zbogom Dule i hvala ti za sve!

 

Mi ćemo se valjda potruditi da čuvamo tvoje nasleđe i da zadržimo tu posebnu emociju prema KK Partizan u decenijama koje slede. Bez obzira na to koliko je košarka danas drugačija kao igra i koliko su igrači karakterno i po temperamentu različiti moramo da se držimo tih Duletovih kriterijuma i da usadimo svakom novom igraču taj specifičan odnos prema dresu Partizana, istoriji, tradiciji i svim legendama koje su ga stvarale.