Vox Left - Vox Right - Cancel, Retry?

[Smrtokapa]

10 minutes ago, Stiletto said:

 

Ja znam za Tito - Kardelj verziju, a sigurno ih ima još.

 

Inače u tim verzijama se "Kardelj" nije krstio, Vulin može jer je šizofren.

[ters]

Verzija sa Vucicem mora imati kisobran ili stativ za kameru umjesto puske 

[Smrtokapa]

U verziji sa Vučićem on je divlja patka koja leti u visine i gradi Srbiju, a Đilas i Šolak pokušavaju da ga upucaju.

[Kronostime]

4 minutes ago, Smrtokapa said:

U verziji sa Vučićem on je divlja patka koja leti u visine i gradi Srbiju, a Đilas i Šolak pokušavaju da ga upucaju.

Moorhuhn?

[Marko]

3 hours ago, Smrtokapa said:

 

Mislim da je u originalu ovog vica Tito.

 

S tim u vezi, htedoh da podelim jedan interesantan tekst o komunističkom humoru, pa ajd na ovoj temi, valjda je close enough:

https://www.nin.rs/arhiva/vesti/8175/cari-crvenog-pakla

 

Mislim da sam i ja davno čuo neku tu stariju verziju od mojih matorih, više se ni ne sećam ni ko ni kada je pričao...  

[Eddard]

Evo za @DameTime, jedan slogan iz aktuelne predizborne kampanje u Nemačkoj 🤣

 

 

E da imam državljanstvo 😂

[DameTime]

2 minutes ago, Eddard said:

Evo za @DameTime, jedan slogan iz aktuelne predizborne kampanje u Nemačkoj 🤣

 

 

E da imam državljanstvo 😂

 

Šteta što mi je MAGA idiot ogadio taj tip slogana, ali sviđa mi se duh 😁

[Eddard]

Again 🤣? Great 😄? 

[DameTime]

Hahahah samo ti zezaj. 😁

 

Spoiler

Moram da se ugrizem za tastaturu 😜

 

[DameTime]

Ima li u Srbiji socijalne pravde ili ko može da preživi sa 389 dinara dnevno?

 

Danas je Svetski dan socijalne pravde. Kako on izgleda u Srbiji?

 

Quote

Prosečna potrošačka korpa za oktobar 2024. godine iznosila je 105.184,13 dinara, a da je minimalna – ona koja ne predstavlja statistički relevantan podatak jer se od nje ne može preživeti – 54.565,17 dinara.

 

Socijalna pomoć, dakle, za tročlanu porodicu ne pokriva ni polovinu minimalne potrošačke korpe. Taj iznos ne pokriva ni minimalna zarada od 53.592 dinara koju, prema nezvaničnim procenama sindikata, prima preko 300.000 zaposlenih u Srbiji.

 

Kako su nakon pregovora o minimalcu izjavili iz ASNS: „Po najoptimističkijem scenariju minimalna potrošačka korpa početkom 2025. iznosiće oko 60.000 dinara, a najčešća minimalna zarada biće 53.592 dinara, oko 6.000 dinara manja. Toliko o uspešnim pregovorima i velikom radničkom dostignuću.“

[DameTime]

On 2/12/2025 at 8:51 PM, Eddard said:

Evo za @DameTime, jedan slogan iz aktuelne predizborne kampanje u Nemačkoj 🤣

 

 

E da imam državljanstvo 😂

 

Evo za tebe 😛 Šteta što prodaju samo žensku obuću 😛 

 

[Eddard]

Ah pa znam tu prodavnicu, negde na Bulevaru kod Vuka valjda. Mislim da sam čak i bio unutra, sa tvojom zemljakinjom, naravno, ne svojevoljno 😂

[DameTime]

9 minutes ago, Eddard said:

Ah pa znam tu prodavnicu, negde na Bulevaru kod Vuka valjda. Mislim da sam čak i bio unutra, sa tvojom zemljakinjom, naravno, ne svojevoljno 😂

 

Jeste 😇 Drago mi je da si uopšte posetio to divno mesto, svakako ne bih očekivala svojevoljno 😜 

 

Zapravo su jako povoljni sa cenama, tako da ovaj srp u logou možda ima nekog smisla...

[Mina D. Harker]

"Woke right" 🤯 sad sam, mislim, sve čula. Rastežu značenje woke do pucanja, ideja da postoji woke right je u mojoj glavi kontraintuitivna ako ne i čist nonsens, ali, izgleda novinar i Doyle pod tim izrazom podrazumijevaju nešto antiliberalno i autoritativno.

 

Doyle je koliko znam konzervativac, generalno ne mogu da slušam napaljene ekstremiste sa obje strane spektra, ne mislim da ovaj razgovor spada u takav diskurs, moguće da next person misli drugačije, a možda neko od vas posluša i povjeruje da ovaj oksimorom postoji.

Na kraju krajeva, postujem jer se odlično uklapa u temu topika:

 

 

[DameTime]

Prikaz knjige „Kapitalizam u 21. veku: Kroz prizmu vrednosti / Capitalism in the 21st Century: Through the Prism of Value“, Guglielmo Carchedi i Michael Roberts, London: Pluto Press, 2023.

 

Quote

Ova knjiga ima za cilj da objasni kapitalizam 21. veka kroz Marksovu teoriju vrednosti, u skladu sa naporima da se teorija vrednosti ponovo uvede u glavne tokove ekonomske misli (Mazzucato, 2018; Milanović, 2019; Piketty, 2013). Međutim, za razliku od pomenutih doprinosa, koji ostaju u okviru heterodoksne ili kritičke političke ekonomije, ova knjiga zauzima izrazito marksistički pristup, svrstavajući se u tradiciju radikalne ekonomije. Kako se teorija vrednosti i dalje marginalizuje u mejnstrim ekonomskim diskursima, angažovanje ove knjige s marksističkim kategorijama predstavlja neophodan kontrapunkt i izazov dominantnim ekonomskim paradigmama.

 

Oživljavanje Marksove teorije vrednosti nije samo intelektualna vežba, već nužan odgovor na krize savremenog kapitalizma. Kako se finansijska nestabilnost, rastuće nejednakosti, ekološka degradacija i geopolitičke tenzije produbljuju, glavni ekonomski okviri često ne uspevaju da ponude koherentna objašnjenja (Streeck, 2017; Tooze, 2018). Vraćajući se na osnovne pojmove rada, vrednosti i eksploatacije, Karčedi i Roberts nude analitički okvir koji pomaže u razotkrivanju kontradikcija kapitalizma u 21. veku. Knjiga nije samo analiza krize, već i doprinos potrazi za alternativama, nudeći socijalistička rešenja za sistemske neuspehe koje opisuje. U tom smislu, ona je deo šireg napora da se promisle ekonomske strukture izvan kapitalizma, kroz angažman u raspravama o demokratskom planiranju, radničkom samoupravljanju i postkapitalističkim modelima proizvodnje (Albert i Hahnel, 1991; Ellerman, 2021; Wolff, 2012).

 

Snaga knjige leži u njenim originalnim istraživanjima, posebno u poglavljima o teoriji inflacije zasnovanoj na vrednosti i ekonomskom imperijalizmu. Pored toga, autori se bave savremenim temama poput pandemije Covid-19, ispitujući kako se zakon vrednosti manifestuje u uslovima krize. Kroz celu knjigu autori razotkrivaju kako se zablude i iskrivljenja u modernom kapitalizmu često koriste za zaštitu interesa kapitala, posebno na štetu rada. Knjiga sadrži i koristan uvod koji objašnjava zakon vrednosti i s njim povezane marksističke pojmove, kao što je višak vrednosti.

 

Interesantno štivo.

[Smrtokapa]

On 4/1/2025 at 3:42 PM, Mina D. Harker said:

"Woke right" 🤯 sad sam, mislim, sve čula. Rastežu značenje woke do pucanja, ideja da postoji woke right je u mojoj glavi kontraintuitivna ako ne i čist nonsens, ali, izgleda novinar i Doyle pod tim izrazom podrazumijevaju nešto antiliberalno i autoritativno.

 

Doyle je koliko znam konzervativac, generalno ne mogu da slušam napaljene ekstremiste sa obje strane spektra, ne mislim da ovaj razgovor spada u takav diskurs, moguće da next person misli drugačije, a možda neko od vas posluša i povjeruje da ovaj oksimorom postoji.

Na kraju krajeva, postujem jer se odlično uklapa u temu topika:

 

 

 

Pre nego što sam pustio video, mislio sam da će poenta biti conservative is the new punk, u smislu oni koji se bune protiv dominantnih vrednosti pa su stoga woke. Srećom nije, ta priča je već passe, ako je ikada i bila validna.

Dotakli su se toga samo vrlo posredno kod Pepe the Frog dela (a moram da priznam da mi je deo sa Kermitom bio jako zabavan, kako Kermit nije beli nacionalista i kako je kod njega najproblematičnija stvar cross-breeding with the pig).

 

Ovo njihovo je opet stvar definicije, woke je odavno dobio negativnu konotaciju, slur word maltene, pa je onda lako dati (rekao bih pomalo paušalnu) definciju woke-a kao antiliberalizma, i onda je logično da imaš i woke right.

 

Doyle se, koliko sam ja razumeo, samoidentifikuje kao levičar, mada ima dosta konzervativnih talking pointsa i Bregzitaš je na sve to.

 

Dobar i zanimljiv video sve u svemu, sa nekim stvarima se slažem (jedna od njih je da woke predstavlja neuspeh liberalizma), sa nekima ne, a o nekima ne znam šta da mislim.

 

Kada se pogleda generalno, slažem se sa problematičnošću identitetske politike (koju vidim kao duboko centrističku, čak na neki način i konzervativnu u smislu da su njeni efekti kozmetičke prirode, a da se zadržava postojeća društvena struktura i sprečavaju dublje i veće promene), a opet mi je zanimljivo kako sam, kada se dođe do partikularnih tema, uglavnom na strani "potlačenih grupa". Možda to i nije neobično, jer je bitno na koji način ćeš te partikularnosti uobličiti u sveobuhvatniji sistem.