Da se ne zaboravi

[berti]

Дечака од седам година су стрељали два пута, на данашњи дан 1992. године! Данас се сећамо  породице Голубовић:

Петар и Павле Голубовић имали су само 7 и 5 година, када су заједно са својим родитељима стрељани у Коњицу у јулу 1992.

Њихови родитељи Ђуро и Власта били су професори у коњичкој гимназији и остали су у том граду, иако је већина Срба напустила Коњиц. Веровали су да су безбедни и да немају разлога за бригу и страх, јер никоме нису учинили никакво зло.

Припадници специјалне полиције су у ноћи 1. јула 1992. упали у њихов стан и одвели оца Ђуру, мајку Власту и њихове синове узводно уз Неретву и на 5 километара од Коњица их стрељали.

Игром случаја седмогодишњи Петар је преживео стрељање и када су злочинци отишли извукао се испод тела убијених родитеља и у пола ноћи пошао да тражи помоћ. Дошао је до полицијског пункта у селу Бијела и испричао полицајцима шта се догодило.

Ти полицајци су га изручили истим људима који су убили његовог брата и родитеље, тако да је мали Петар од 7 година по други пут стрељан!

О том злочину дуго се после рата ћутало у Коњицу. Тај мук први је прекинуо муслиман Анис Косовац!

Анис је на улазу у православно гробље у Коњицу подигао спомен плочу својим комшијама, друге вере, дечацима Петру и Павлу, која данас подсећа и опомиње на нешто што никада не смемо заборавити, а што неки већ годинама покушавају да забораве.

У месту Борци обновљена је црква Светих апостола, Петра и Павла и посвећена убијеним дечацима.

 

[Azazelkg]

U Bratuncu se obeležavaju 33 godine od zločina muslimanskih snaga nad Srbima u Srednjem Podrinju i Birču. Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije služi Svetu arhijerejsku liturgiju i pomen za 3.267 na najsuroviji način ubijenih Srba, među kojima je i 43 dece od 1992. do 1995. godine.