Inteligencija

[Div]

Pominjemo inteligenciju na mnogim temama, neke skrenu sa osnovne teme na pitanje inteligencije pojedinaca, grupa, profesija, naroda, generacija, čovečanstva.

Ako je jedna od odlika inteligentne jedinke sposobnost da se snađe u novim okolnostima, zašto uspešnog “biznismena” koji ima člansku kartu umesto diplome smatramo glupim, pa i nekog ko je stekao diplomu na jednostavniji i lakši način, u krajnjem koliko je snanje, stručnost u korelaciji saa inteligencijom, koja grupa, ako uzmemo visokointeligentne i okoposečne za upoređenje je sposobna da proizvede više gluposti. Bez dokaza, rekao bih visokointeligentni, prosečni se drže onoga što znaju, ne eksperimentišu, ne rizikuju, ne pokušavaju da utiču na druge, jednostavno, gledaju svoja posla, a ako neko i pokuša da se pravi pametnim biva “pročitan”. Inteligentni mogu biti veći manipulatori, nema sigurnosti da će svojue sposobnosti primeniti na dobrobit, čak ni svoju, kamoli na grupnu ili opštu.

Naravno, ne želim da umanjim vrednost inteligencije, cilj mi je da ukažem da način na koji komentarišemo pojave, postupke, reči pojedinaca i grupa koje iskazuju svoj odnos prema pojavama i ljudima vrednujemo kvalifikacijam glup ili ineligentan, svodimo na lično vrednovanje čoveka, pojedinca.

Nepostedan povo da pokrenem ovu temu je tema o novinarstvu gde se provukla i jedna teza da su nove generacije manje sposobne, manje inteligentne. E, o tome bih, jesu li stvarno takve, ja mogu da svedočim da se barem 60 godina priča isto to, ove nove generacije su sve nesposobnije, gluplje, lenje ili lenjije (komparativ od lenj), a čuo sam da se tako govori još od antike.

Mislim da testovi kojima se meri inteligencije nisu dovoljno pouzdani da bi uhvatili nijanste, male pomake gore i dole, verujem da ima inteligentnijih nekih čuvara ovaca od nekih doktora nauka, pritom ne misli na doktore poput nekih, nego na one koji su pošteno stekli diplomu, vredni, uporni, posvećeni, ambiciozni i stigli do diplome, čobanin je isto takav, vredan, uporan, posvećen, samo njemu nije cilj da dobije zvanje višeg specijaliste čobanstva nego da uveća stado i proizvede više sira i vune.

Deca prvo uče od roditelja, zatim postepeno, sve više i više uče, prihvataju vrednosti, modele ponašanja i ciljeve od okoline, drugova iz obdaništa, škole, ljubitelja iste vrste muzike, navijača istog kluba, grada, regije, nacije, religije. Čovečanstvo pre dva veka nije bilo sposobno da uništi život na zemlji, danas, zahvaljujući primeni znanja, sposonosti, sledeći poželjne vrednosti, jeste, da li će biti sposobno i da spreči uništenje civilizacije i živora, ne mogu da kažem videćema, jer ako dođe do uništenje nećemo više videti, ali možemo da naziremo, predpostavimo.

Da dodam još jedno moje zapažanje, često, govoreći o nečijem znanju, upoređujemo i ljude i zaključimo da neko ima više znanja od nekog drugog, procenimo ili nekim testom utvrdimo da raspolaže sa više podataka, činjenica prikupljenih iz knjiga, iskustava, zapažanja, a opet, uz svo znanje nema uspeha, kažemo, ne ume da ga primeni. Moguće je da ne povezuje činjenice na najbolji način, najracionalniji, a moguće da ne komunicira dobro sa ljudima, ne ume da svoje znanje pretvori u praktičnu vrednost. Znači, različiti oblici inteligencije, a ima ih…koliko…?

(Nije 42 ).

 

Edited October 25, 2023 by Div

[Dragan]

Da li bi istinski inteligentan covek upotrebio tu svoju inteligenciju da postane srecan ?

 

Koliko srecnih ljudi poznajes u zivotu ?

 

Ili govorimo o upotrebi intelekta i stecenih informacija za postizanje nekakve prednosti u odnosu na druge ljude i okolinu ?

[Div]

23 minutes ago, Dragan said:

Da li bi istinski inteligentan covek upotrebio tu svoju inteligenciju da postane srecan ?

 

Verujem da bi, u suprotnom ne verujem u inteligenciju takvog čoveka, ali kako će on definisati sreću, kako će meriti stepen dostignutosti iste, a takođe i šta bi eventualno bila objektivna definicija sreće. Izuzeo bih osećaj ushićenja koji dovodi do trenutnog izliva pozitivnih emocija, radosti, ponosa, i uticaja srećnog sticaja okolnosti, dobitak na lutriji, ineligenciju koristimo da bi postali srećni i na način da sagledamo objektivne okolnosti, uložen trud, startne pozicije i dostignute ciljeve, pomaže nem inteligencija i da pomalo bar, lažemo sebe, da nedostignute ciljeve prevrednujemo, kažemo da nisu bitni. Ako je neko prokockao imetak, ostao bez prihoda, bez porodice, prijatelja, može da kaže, nije važno, bitno je da sam živ, nije isto kad neko ko izgubi imovinu u požaru, bude i trajni invalid, i on kaže, bitno je da sam živ.

Verovatno niko pametan ne bi poželeo da bude ni u jednom od ova dva primera, opet i mirenje sa sudbinom je dobar lek, dobro je da prihvatimo ono što ne možemo promeniti ali i shvatimo svoje greške da ih ne bi ponavljali. Svakako je bolje učiti na tuđi greškama.

 

23 minutes ago, Dragan said:

Koliko srecnih ljudi poznajes u zivotu ?

 

Ne znam, i kad bih anketirao sve ljude koje poznajem, a ad anketu ponavljam svaki dan, posle izvesnog vremena bi video da niko nije siguran jeste li ili nije srećan, ja sa strane ni ne želim da procenjujem da li je neko srećan, eventualno da li se oseća zadovoljnim, zbog čega, da čak i, za sebe, zaključim koliko ima osnova za zadovoljstvo.

 

23 minutes ago, Dragan said:

Ili govorimo o upotrebi intelekta i stecenih informacija za postizanje nekakve prednosti u odnosu na druge ljude i okolinu ?

 

Opet, stvar pristupa. Nekome je sama prednost u odnosu na druge, veća kuća, brža kola, izvor zadovoljstva, s druge strane, ako apliciram za posao, rado ću iskoristiti svoje znanje i sposobnodt da dobijem posao, ali ako igram preferans rado ću iskoristiti inteligenciju da procenim kad saigrač blefira pa da mu lupim kontru.

 

Zadovoljan bilo čime ili nikad i ničim zadovoljan, dve su suprotnosti od kojih nijedna nije dobra, možemo li da izmerimo gde jeste prava mera?

 

[Sunshine State]

1 hour ago, Dragan said:

Koliko srecnih ljudi poznajes u zivotu ?

 

"Count no man happy until he is dead"

 

Croesus

[Kronostime]

20 minutes ago, Sunshine State said:

 

"Count no man happy until he is dead"

 

Croesus

Pobogu, Soso, ta ne mora se valjda mreti da bi se bilo srecno u zivotu?

Do duse, Croesus je odavna odapeo.

[vilhelmina]

23 hours ago, Div said:

…..

Ako je jedna od odlika inteligentne jedinke sposobnost da se snađe u novim okolnostima, zašto uspešnog “biznismena” koji ima člansku kartu umesto diplome smatramo glupim, pa i nekog ko je stekao diplomu na jednostavniji i lakši način, u krajnjem koliko je snanje, stručnost u korelaciji saa inteligencijom, koja grupa, ako uzmemo visokointeligentne i okoposečne za upoređenje je sposobna da proizvede više gluposti. Bez dokaza, rekao bih visokointeligentni, prosečni se drže onoga što znaju, ne eksperimentišu, ne rizikuju, ne pokušavaju da utiču na druge, jednostavno, gledaju svoja posla, a ako neko i pokuša da se pravi pametnim biva “pročitan”. Inteligentni mogu biti veći manipulatori, nema sigurnosti da će svojue sposobnosti primeniti na dobrobit, čak ni svoju, kamoli na grupnu ili opštu.

Naravno, ne želim da umanjim vrednost inteligencije, cilj mi je da ukažem da način na koji komentarišemo pojave, postupke, reči pojedinaca i grupa koje iskazuju svoj odnos prema pojavama i ljudima vrednujemo kvalifikacijam glup ili ineligentan, svodimo na lično vrednovanje čoveka, pojedinca.

Nepostedan povo da pokrenem ovu temu je tema o novinarstvu gde se provukla i jedna teza da su nove generacije manje sposobne, manje inteligentne. E, o tome bih, jesu li stvarno takve, ja mogu da svedočim da se barem 60 godina priča isto to, ove nove generacije su sve nesposobnije, gluplje, lenje ili lenjije (komparativ od lenj), a čuo sam da se tako govori još od antike.

Mislim da testovi kojima se meri inteligencije nisu dovoljno pouzdani da bi uhvatili nijanste, male pomake gore i dole, verujem da ima inteligentnijih nekih čuvara ovaca od nekih doktora nauka, pritom ne misli na doktore poput nekih, nego na one koji su pošteno stekli diplomu, vredni, uporni, posvećeni, ambiciozni i stigli do diplome, čobanin je isto takav, vredan, uporan, posvećen, samo njemu nije cilj da dobije zvanje višeg specijaliste čobanstva nego da uveća stado i proizvede više sira i vune.

Deca prvo uče od roditelja, zatim postepeno, sve više i više uče, prihvataju vrednosti, modele ponašanja i ciljeve od okoline, drugova iz obdaništa, škole, ljubitelja iste vrste muzike, navijača istog kluba, grada, regije, nacije, religije. Čovečanstvo pre dva veka nije bilo sposobno da uništi život na zemlji, danas, zahvaljujući primeni znanja, sposonosti, sledeći poželjne vrednosti, jeste, da li će biti sposobno i da spreči uništenje civilizacije i živora, ne mogu da kažem videćema, jer ako dođe do uništenje nećemo više videti, ali možemo da naziremo, predpostavimo.

Da dodam još jedno moje zapažanje, često, govoreći o nečijem znanju, upoređujemo i ljude i zaključimo da neko ima više znanja od nekog drugog, procenimo ili nekim testom utvrdimo da raspolaže sa više podataka, činjenica prikupljenih iz knjiga, iskustava, zapažanja, a opet, uz svo znanje nema uspeha, kažemo, ne ume da ga primeni. Moguće je da ne povezuje činjenice na najbolji način, najracionalniji, a moguće da ne komunicira dobro sa ljudima, ne ume da svoje znanje pretvori u praktičnu vrednost. Znači, različiti oblici inteligencije, a ima ih…koliko…?

(Nije 42 ).

 

Ja sam dugo inteligenciju povezivala s hrabroscu, a mediokritetstvo s nedostatkom iste. Pri tome mislim na hrabrost u smislu spremnosti da se stvari preuzmu u svoje ruke, da se pokrenu, da se promeni ono sto nije dobro, da se govori istina i cine ispravne stvari. I to kao sto kazes, na sopstveno i opste dobro. Takodjer sam verovala i da je to put do licne srece, kroz saznanje da si uradio sto je do tebe, nisi samo pustio da te voda nosi, pa kuda svi tu i ti.

 

Danas cesto pomislim da je vreme da revidiram taj stav. Da li sto je od pocetka bio pogresan ili sto su se okolnosti promenile, to ne znam. Samo vidim da vise ne pije vodu.

 

Na cemu temeljim to misljenje? Svakako bi moglo ovo sto i ti pominjes, brojni primeri ljudi koji se hvataju stvari kojima nisu dorasli jer ne poseduju osnovna znanja, nije se gubilo vreme na citanje i ucenje, ali se ne moze reci da se nije uspelo u zivotu. Tako dobijes Grcice direktore, Stase narodne poslanice, Karleuse umetnice, Jovane Jeremic novinarke, sve one politicke komentarore na pinku i happyju… Ali ja u svojoj najblizoj okolini imam jos ekstremniji primer ljudi koji su postigli svoj cilj samo zahvaljujuci suludoj hrabrosti da se u nesto upuste, a sto ne bi da su imali i trunku konsekventnog razmisljanja. To su ljudi koji poslednjih godina pristizu u Svedsku i neretko zavrse kao moje komsije, tako da imam potpuni uvid u taj mentalni sklop. Pri tome ne mislim na ljude koji beze od rata, vec one koji bez takvog povoda investiraju sve sto imaju da bi seli u one camce preko Sredozemnog mora. Projekat koji ne uspe uvek, jer neki zavrse i na dnu mora, neki zaglave godinama po svakakvim kampovima, ali ostali uspeju u prvobitnoj nameri. Nema sumnje da za to treba ogromna hrabrost, ali da li bi se to trebalo smatrati i znakom inteligencije? Jesu svojevremeno ljudi na vrlo slican nacin sedali u neke brodove i tako stvorili danasnje USA, ali gledajuci ove danas, posebno prvu generaciju njihovih naslednika, jako mi je tesko da tu vidim zametak bilo kakvog buduceg napretka. Sta se to promenilo, pa jedan isti postupak proizvodi potpuno drugacije konsekvence, to ne znam. Samo vidim da hrabrost vise nije obavezno pozitivna kategorija, a jos manje je znak inteligencije. I to me saznanje rastuzuje, rusi mi sliku o ispravnosti sopstvenih stavova. Posebno onih koje sam prenela svojoj deci, a to su skoro pa svi.

[Div]

Hrabrost, za mene, nije odsustvo straha za sopstveni život, imetak, poziciju  društvu, već je hrabrost suočiti se sa sopstvenim manama, otprilike po podeli koju je definisao Marko Miljanov, čojstvo i junaštvo, naći način da obezbediš sebi i deci pristojan život, da odlučuješ sam, da decu podstičeš da odlučuju i prihvataju odgovornost, i da pritom ne dođeš u sukob sa sopstvenim moralnim načelima. Da moralna načela preispituješ, i analiziraš koliko ih se stvarno držiš. Vazda će biti dilema, da li sam dobro uradio,ali bitno je da sam svestan da ne mogu da promenim prošlost, svaka nova odluka se donosi u novim okolnostima, nema šablona za rešavanje životnij dilema mada mi često težimo uprošćavanju i primeni gotovih, "proverenih" recepata.

Deca će u svakom slučaju odabrati svoj put, koristiće sve što su naučili od nas, bilo da smo ih mi aktivno učili ili su usput pohvatili, ali će i odbaciti ono što procene da im smeta, oteževanepotrebno put. I mi smo to radili.

 

[Dragan]

Svo ljudi su veoma inteligentni.

 

Ili ste culi za primer da se neko zali da mu fali pameti ?

[Selina]

7 hours ago, Dragan said:

Svo ljudi su veoma inteligentni.

 

Ili ste culi za primer da se neko zali da mu fali pameti ?

Zali se okolina tog nekog.

[Selina]

On 10/26/2023 at 7:34 AM, Div said:

Hrabrost, za mene, nije odsustvo straha za sopstveni život, imetak, poziciju  društvu, već je hrabrost suočiti se sa sopstvenim manama, otprilike po podeli koju je definisao Marko Miljanov, čojstvo i junaštvo, naći način da obezbediš sebi i deci pristojan život, da odlučuješ sam, da decu podstičeš da odlučuju i prihvataju odgovornost, i da pritom ne dođeš u sukob sa sopstvenim moralnim načelima. Da moralna načela preispituješ, i analiziraš koliko ih se stvarno držiš. Vazda će biti dilema, da li sam dobro uradio,ali bitno je da sam svestan da ne mogu da promenim prošlost, svaka nova odluka se donosi u novim okolnostima, nema šablona za rešavanje životnij dilema mada mi često težimo uprošćavanju i primeni gotovih, "proverenih" recepata.

Deca će u svakom slučaju odabrati svoj put, koristiće sve što su naučili od nas, bilo da smo ih mi aktivno učili ili su usput pohvatili, ali će i odbaciti ono što procene da im smeta, oteževanepotrebno put. I mi smo to radili.

 

Zadnih godina ( zapravo i decenija) istice se da je emocionalna inteligencija alfa i omega i ja se savrseno slazem s tim jer tu moze da

bude i taj pastir koga si naveo, ali i neki supermilijarder , moze i nepismen covek kao i doktor nauka ( doduse ako su stvarni

naucnici u pitanju oni nemaju vremena, ani zelju da se bave trivijalnim stvarima i pojavam tipa emocije i empatija).

[Div]

On 10/27/2023 at 11:55 AM, Selina said:

Zadnih godina ( zapravo i decenija) istice se da je emocionalna inteligencija alfa i omega i ja se savrseno slazem s tim jer tu moze da

bude i taj pastir koga si naveo, ali i neki supermilijarder , moze i nepismen covek kao i doktor nauka ( doduse ako su stvarni

naucnici u pitanju oni nemaju vremena, ani zelju da se bave trivijalnim stvarima i pojavam tipa emocije i empatija).

 

Ne mogu da razdvojim EI i RI. tako da izvedem koja je važnija, cenim da alfa i omega znači otprilike to, veću važnost, prevagu. Razumevanje, samospoznja, samokontrola, empatija se postižu racionalnom analizom sopstvenih i tuđih postupaka, izazvanih i emocijama, nema emocionalne zrelosti bez razumnog pristupa. Nema ni razuma bez emocija, ako emocije određuju cilj, razum nalazi put i sredstva, znanje i iskustvo nam omogućavaju da odluke donosimo, naizgled, bez napora, bez kompletne analize svakiput kad naiđemo na dilemu, već ponavljamo izbor dok smo zadovoljni ishodom. Vidim potpuno preplitanje, ne i granice EI i RI, dakle, ne mogu ni da prihvatim rangiranje po važnosti jedne ili druge inteligencije.

[vilhelmina]

Meni citava ta prica o emocionalnoj inteligenciji izgleda kao prasina koja se poslednjih decenija baca ljudima u oci, ne bi li se umanjio znacaj formalnog znanja, onog za cije sticanje su potrebne godine rada, ulaganje truda i vremena. Kad prihvatis da je EI alfa i omega, lakse prihvatis i to sto ti je sef tikvan, komsija uspesniji od tebe iako je nepismen, premijer drzave kvaran i korumpiran… Eto, imaju taj EI koji ti nemas, umeju da se prodaju, pa makar ta roba koju uvaljuju svetu bila i ona legendarna cigla. Ja za to imam bolji izraz - manipulativnost.

Sve to vazi, naravno, pod uslovom da EI definisemo u osnovnom znacenju , kao umece da se priblizi drugim ljudima, da im se udje pod kozu i da ih se pridobije na svoju stranu, sta god da je cilj.

Osnovni problem koji ja s tim vidim je to sto kulturoloski momenat tu igra veliku ulogu. Postoje socijalni kodovi koje valja nauciti da bi u nekoj sredini uspeo, sta god to znacilo. Neko moze njima besprekorno da vlada u svojoj sredini, a da bude potpuno pogubljen u nekoj drugoj. Za onu sirinu shvatanja koja coveku omogucava da uspesno pliva u razlicitim sredinama, ipak treba i siroko znanje, ono koje ce se tesko steci bez dobre stare obicne inteligencije, plus ulozen trud i vreme za citanje, posmatranje, analiziranje, razumevanje, mozda i ucenje novog jezika, sticanje novih vestina. Nece to samo od emocionalne inteligencije. Ona nije univerzalna kao inteligencija u izvornom znacenju, i zato je ne moze nadoknaditi ili zameniti. Moze samo da bude njen deo, kao sto je uvek bila i bice, i rezultat razvoja licnosti, ono sto volimo da zovemo radom na sebi. Ali to ne ide preko noci, i nikako bez jake osnove u vidu onog sto jeste inteligencija u najsirem smislu. 
 

Moja poenta, za slucaj da sam ga previse upetljala: Cesto se pravi greska tako sto se emocionalna inteligencija izvlaci iz sireg konteksta, definise kao prost skup socijalnih vestina i onda servira ljudima kao neka kompenzacija za istinsko znanje, kraci put do onog za sta je ranijim generacijama trebalo mnogo godina rada i ucenja. Ja tu pricu ne kupujem.

 

[Selina]

5 hours ago, vilhelmina said:

 

Moja poenta, za slucaj da sam ga previse upetljala: Cesto se pravi greska tako sto se emocionalna inteligencija izvlaci iz sireg konteksta, definise kao prost skup socijalnih vestina i onda servira ljudima kao neka kompenzacija za istinsko znanje, kraci put do onog za sta je ranijim generacijama trebalo mnogo godina rada i ucenja. Ja tu pricu ne kupujem.

 

Previse si se upetjala. Ja nikakve price ne kupujem zdravo za gotovo nego, ako bih ja bila neko ko uposljava ljude onda bih znala

da mi je za neko radno mesto potrebna osoba koja ume da komunicira sa svojim osobljem, a u razgovoru se moze videti i

proceniti da li je ta takva. Pricas o manipulacijama. Meni su te price iste kao i price o populizmu. Uvek neko nekoga, nekako manipulise,

manipulisu se i deca jos u vrticima, kasnije u skolama, jos kasnije po univerzitetima, mediji nas manipulusu bez da to i registrujemo

pa se onda svadjamo i diskutujemo o recimo Gazi. I ne, za sharm i emocionalnu inteligenciju nije potrebno da se bude mnogo skolovan i obrazovan. Covek se tako radja, to ne moze da se nauci.

Edited October 29, 2023 by Selina

[Cyber]

8 hours ago, Div said:

Ne mogu da razdvojim EI i RI. tako da izvedem koja je važnija, cenim da alfa i omega znači otprilike to, veću važnost, prevagu. Razumevanje, samospoznja, samokontrola, empatija se postižu racionalnom analizom sopstvenih i tuđih postupaka, izazvanih i emocijama, nema emocionalne zrelosti bez razumnog pristupa. Nema ni razuma bez emocija, ako emocije određuju cilj, razum nalazi put i sredstva, znanje i iskustvo nam omogućavaju da odluke donosimo, naizgled, bez napora, bez kompletne analize svakiput kad naiđemo na dilemu, već ponavljamo izbor dok smo zadovoljni ishodom. Vidim potpuno preplitanje, ne i granice EI i RI, dakle, ne mogu ni da prihvatim rangiranje po važnosti jedne ili druge inteligencije.

 

Sa ovim se slazem, samo ja radije govorim o kogniciji i emociji a ne o koeficijentima (Q). Stara kartezijanska linija razdvajanja izmedju razuma i osecanja je odavno deplasirana. Danas vise niko ko se ozbiljno bavi tim stvarima ne veruje da se te dve stvari mogu razdvojiti i proucavati tako odvojeno. Kognicija (misao) i emocija (osecaj) idu ruku pod ruku – ne moze se nista valjano nauciti bez motivacije koja je uvek manje-vise emotivno obojena a ima tu i drugih stvari, da ne duzim. S tim u vezi su i psihosocijalne spoznaje koje nas prate citav zivot i koje se ne desavaju bez upliva i kognicije i emocije. Dalje, savremena istrazivanja govore u prilog tome da znanje nije iskljucivo kognitivna kategorija. Da je dihotomija izmedju mentalnih i emocionalnih aktivnosti prevazidjena, svedoci i savremeni pogled na sam pojam znanja a sto je pak uticalo i na izradu novijih obrazovnih planova  u nekim zemljama – put je predjen od nekadasnjeg shvatanja znanja kao neceg ”propozicionalnog”, baziranog na suvoj teoriji (i nabubanim cinjenicama) do savremenog kontekstualnog shvatanja znanja kao neceg zasnovanog na prakticnoj epistemologiji koja podrazumeva interakciju izmedju cetiri aspekta znanja koji su uvek prisutni: cinjenice, razumevanje, vestine (knowing how) i samopouzdanost (knowing that). Nista se ne moze nauciti kao izolovano ostrvo, ucenje je uvek u nekoj interakciji sa svetom oko nas => dakle, ucenje je u sustini socijalna stvar a socijalno podrazumeva i kogniciju i emociju. 

 

Ovo sto ti kazes je odraz logicke intuicije, koja se u ovom konkretnom slucaju moze i argumentovano odbraniti. Sam pojam logicke intuicije je zapravo simbioza dve razlicite kategorije: logike i intuicije. Logika se u sirem smislu vezuje za validnost nekog rezona koji se bazira na pristupu svim dostupnim cinjenicama (mentalna aktivnost). Nasuprot tome, intuicija se moze vezati za neposrednu percepciju koja se ne bazira na cinjenicama (osecaj). Kako covek citav zivot uci, radi na sebi i ubire zivotno iskustvo, tako se logicka intuicija razvija i onda ti dodjes do saznanja da se IQ i EQ ne mogu razdvojiti. Vaistinu ne mogu!  

Edited October 29, 2023 by Cyber

[Dragan]

Slazem se sa Cyber i verujem da je to sve dobro potkovano istrazivanjima.

 

Evo pak jednog alternativno-ezoterickog pogleda na pitanje inteligencije (bez odgovarajucih naucnih istrazivanja).

 

Postoje tri vrste inteligencije (od kojih zapravo samo jedna zasluzuje to ime).

 

Prva je delovanje raz-uma (nizi mental).

Ta vrsta "inteligencije" je zaduzena za skupljanje informacija i konkretno, analiticko razmisljanje.

U sustini to je samo masina za obradu podataka. Na jedan nacin mocniji od kompjutera, na drugi nacin puno podloznija greskama.

Kako bilo, to je najcesce onaj deo koji se u skolama forsira i za koji se dobijaju dobre ocene.

Istovremeno to je podloga za manipulisanje i "snalazenje" u zivotu.

Posto je taj deo snazno povezan sa egom i njegovim zeljama onda se najcesce ta "inteligencija" koristi za sticanje licne koristi na ustrb drugih (politicari, biznismeni...), iako ga je moguce koristiti i za dobrobit sebe i drugih.

Zelje su dinamicki aspekt bozanskog i kao takve deo covekove teznje ka sreci. Na zalost nedostatne i za-maja-vajuce.

Razum ima vecina ljudi (manje vise razvijen) i zato se niko ne zali na manjak pameti (jer je direktno povezan sa osecajem "to sam ja",

a ja ne mogu biti u krivu, jer je moj pogled jedini meni dostupan => jedini ispravan, sto je naravno iluzorno).

 

Druga je delovanje uma (visi mental).

Ta vrsta "inteligencije" je zaduzena za apstraktno, sinteticko razmisljanje.

Iz podataka koje je razum prikupio nastoji se napraviti sira slika koja je obicno i tacnija od fragmentirane slike razuma.

Puno manji broj ljudi ima razvijenu ovu vrstu "inteligencije". To su obicno naucnici, filozofi, genijalci i poneki umetnik.

Njihova pogonska energija je traganje za istinom i lepotom, no i njihov pogled je nuzno ogranicen samom prirodom

njihovog orudja - misli, iako su puno fleksibilniji i otvoreniji za razlicita gledista od prve grupe.

I oni isto teze sreci, ali je sasvim moguce i cak cest slucaj, da su i pored svoje pameti zapravo isto prilicno nesrecni kao i oni iz prve grupe.

Mozda cak i nesrecniji, jer nemaju sposobnost snalazenja "ljudi zelja i manipulacija", niti njihovu drustvenu prihvacenost i "uvazavanost".

 

Treca vrsta inteligencije je delovanje ljubavi (buddhi).

Bez tog dela i delovanja prve dve "inteligencije" su mrtvi kapital.

Ovaj nivo delovanja je zapravo prava inteligencija, jer omogucava coveku pravi uvid u sustinu zivota, pojava, stvari i cini ga srecnim.

Iako su saosecaj, postovanje, empatija... deo ove inteligencije, ipak je pojam "emotivna inteligencija" neprikladan za nju,

jer su emocije "hijerarhijski" cak ispod konkretnog misljenja, dakle tri "sprata" nize, te zato ne tako lako pristupacna cistim emotivcima (osim ako nisu razvili snaznu intuiciju).

Za sada je malo ljudi razvilo tu inteligenciju i zato je covecanstvo tu gde jeste - sve pametnjakovic do pametnjakovica (malo je zaista glupih koji nemaju cak ni inteligenciju razuma), a ratovi na sve strane - privatni i drustveni.

 

Poslovicni mudri, nepismeni seljak je jako, jako retki izuzetak (osim u filmovima i zen pricama).

Najcesce, ako su neskolovani, imaju zdravu manipulativnu inteligenciju na koju ih prisiljava svakodnevica i izvesnu lukavost koja im omogucava da prezive.

Osim toga boravak u prirodi im omogucava da ne mozgaju previse, a ponekad cak i da filozofski prihvate menu godisnjih doba, radjanje i umiranje ...

Sve to najcesce ipak nije inteligencija, koja je odgovor na prvobitno postavljeno pitanje.

Zar bi inace velika vecina seljaka birala SNS ? :)

 

 

 

 

 

Edited October 29, 2023 by Dragan

[Cyber]

17 minutes ago, Dragan said:

Poslovicni mudri, nepismeni seljak je jako, jako retki izuzetak (osim u filmovima i zen pricama).

Najcesce, ako su neskolovani, imaju zdravu manipulativnu inteligenciju na koju ih prisiljava svakodnevica i izvesnu lukavost koja im omogucava da prezive.

Osim toga boravak u prirodi im omogucava da ne mozgaju previse, a ponekad cak i da filozofski prihvate menu godisnjih doba, radjanje i umiranje ...

Sve to najcesce ipak nije inteligencija, koja je odgovor na prvobitno postavljeno pitanje.

Zar bi inace velika vecina seljaka birala SNS ? 🙂

 

Treba napraviti razliku izmedju 1) skolske instrumentalne vrednosti znanja i 2) sustisnke vrednosti znanja. Ovo prvo je vezano za individualne mogucnosti na trzistu rada koje zavise od stepena formalnog obrazovanja (Ausbildung, skolovanje). Ovo drugo je vezano za prosirene vidike, dublje spoznaje i sl. a sto je vezano za obrazovanost (Bildung) – to je individulano brusenje koje moze da oblikuje, sto ja kazem, fino nastimovane ljude sa duhovnom finesom. 

 

Boldovano: Ovo sto kazes ilustruje razliku izmedju street smarts (koje pominjes) i akademske inteligencije. 

[Div]

On 10/29/2023 at 9:18 PM, Dragan said:

Zar bi inace velika vecina seljaka birala SNS ? 🙂

 

Sad bih mogao da te pitam, koji procenat seljaka u Švajcarskoj glasa za SNS, može i u Kanadi, Kini. 
Uzmimo da taj prosečni seljak raspolaže osnovnim informacijama oživotu, kao što kažeš , svestan je smene godišnjih doba, zna kad se seje kad žanje, zna da prikupi hranu za zimu za živinu i stoku, ali zna i da proceni kada mmu se i koliko isplati da uloži za narednu sezonu, od ušteđevine ili od kredita za koji garantuje imovinom, zna koju mašinu da kupi a za koje poslove je bolje da plati drugome da mu uradi, tu je i primena hemije, nekih tehnologija, ono što sada radi prosečan seljak pre 50-60 godina su radili neki koji su smatrani za avanturiste, malo upitnog razuma. Kada su neke žene prve sedale za volan traktora, u pitanje se dovodio i njihov moram, danas je to svakodnevna pojava.

Da li je današnji seljak inteligentniji od svog dede ili su mu samo dostupnije informacije i sredststva.

Cenim da se većina njih žali na teške uslove, malu zaradu, rizik, isto kao što se žale radnici u fabrikama, službenici u upravi, nastavnici i profesori u školama, lekari i medicinske sestre, advokati i sudije, i da ne nagađamo koliko iz koje kategorije glasa za nekog, nego da pogledamo šta čine da izađu iz stanja kojim su nezadovoljni. da li je bolje biti nezadovoljan ili snizito zahteve pa reći dobro je, samo da ne bude gore, ili se boriti, ulaziti u sukobe, biti pod stalnim stresom i kojim merilima se izražava, treba li se pitati samo šta je bolje ili i šta je manje loše, kakvi su ishodi mogući na jednoj i drugoj strani, koliki je rizik prihvatljiv. 

 

[Dragan]

U Svajcarskoj ne postoji SNS, ali shvatam sta pitas.

SVP (Svajcarska Narodna Partija) je 1971. proistekla iz BGB (partija seljaka, zanatlija i gradjana), a 1999. do danas je najjaca partija u parlamentu, ali ne i u parlamentu kantona, a u predsednistvu ima konstantno 2 od sedam mesta

(socijalisticka partija na pr. ima isto 2 ministra).

U pocetku su imali 10% glasaca a maksimum danas je 25%-29%. Konzervativni i desno orjentisani (nece u EU, hoce manje stranaca, ali licemerno, posto sami privlace strance zbog privrede...).

Dakle nema vladajuce partije, vec se uvek moraju dogovoriti 4-5 najvecih partija, sto sistem cini veoma stabilnim.

Pre 2 nedelje su bili parlamentarni izbori i valjda niko u svetu to nije ni primetio. Promene su bile minimalne.

 

Seljaci imaju svoj politicki lobi (nekih 20-25 posto parlamentaraca su ili seljaci, ili imaju neke veze sa njima tako da dobijaju velike subvencije i mogu solidno da zive. Posao jeste naporan, ali se isplati, kako za njih tako i za ostale gradjane. I sve je prilicno transparentno.

Kako se poljoprivreda subvencioniše u Švajcarskoj?

Moć seljaka

Poljoprivredna politika i direktna plaćanja: udaljavanje od štetnih paušalnih isplata

Lobi poljoprivrednika značajno je ojačan u parlamentu

 

E sad, kakve sve to veze ima sa inteligencijom ?

Gotovo nikakve, jer je Svajcarska jednostavno uredjena zemlja u kojoj svaka interesna grupa ima svoj  lobi i zasticene interese.

Neki vise (farmaceutska industrija), neki manje (prosveta; s tim da prosvetari imaju plate o kojima oni u Srbiji mogu samo da sanjaju, ne samo u apsolutnim iznosima; medijalna plata je 6500 SFr, a jedna vaspitacica u vrticu dobija oko 6000, uciteljica u osnovnoj 8000, a u srednjoj 10 000 SFr).

Vecina seljaka glasa za SVP (ali ih ima koji glasaju za zelene) iz pragmaticnih razloga (osiguranje subvencija i sprecavanje ekoloskih regulacija; ali nisu toliko blesavi da ih u potpunosti zele spreciti), a delimicno i zbog konzervativnog svetonazora.

Dakle jednostavno seljacka "lukavost", tj rad nizeg mentala i emocija o kojem sam vec pisao.

 

Cinjenica je medjutim, u vezi modernizacije koju si spomenuo je, da ima dosta seljaka koji su veoma informisani i napredni u svom poslu,

a ponekih cak i filozofski/ekoloski osvestenih i koji ne gledaju samo na neposrednu korist.

 

Edited October 31, 2023 by Dragan

[Mama_mia]

On 10/25/2023 at 6:28 AM, Div said:

govoreći o nečijem znanju, upoređujemo i ljude i zaključimo da neko ima više znanja od nekog drugog, procenimo ili nekim testom utvrdimo da raspolaže sa više podataka, činjenica prikupljenih iz knjiga, iskustava, zapažanja, a opet, uz svo znanje nema uspeha, kažemo, ne ume da ga primeni. Moguće je da ne povezuje činjenice na najbolji način, najracionalniji, a moguće da ne komunicira dobro sa ljudima, ne ume da svoje znanje pretvori u praktičnu vrednost. Znači, različiti oblici inteligencije, a ima ih…koliko…?

 

 

 

Ima dva oblika inteligencije Drugi oblik je neinteligencija.

 

Inteligentnom moze da se dogadja da ne poznaje sve teme ovog sveta kao svoj dzep, ali ce da se potrudi oko njih a nece da mlatara nekompetencijom i opstim neznanjem. Takodje ne mora da komunicira dobro sa ljudima ali kad to zeli moze i to. 

 

E sad, kako inteligencija moze da se posreci to ne bih znala. Sreca mi nije bas najjasniji pojam. Moze mozda neko zadovoljstvo neki trenutak....ali sreca to je za rodjene pod srecnom zvezdom...kakvu god glupost da naprave sreca bira njih.  A nije bitno da li su inteligentni i ne, posebno nije bitno ni da li takvi shvataju da su srecnici ili kukaju kako im uvek nesto fali za jos srecniju srecu.....

 

 

Edited October 31, 2023 by Mama_mia
neint

[Pletilja]

2 hours ago, Mama_mia said:

 

Ima dva oblika inteligencije Drugi oblik je neinteligencija.

 

Inteligentnom moze da se dogadja da ne poznaje sve teme ovog sveta kao svoj dzep, ali ce da se potrudi oko njih a nece da mlatara nekompetencijom i opstim neznanjem. Takodje ne mora da komunicira dobro sa ljudima ali kad to zeli moze i to. 

 

E sad, kako inteligencija moze da se posreci to ne bih znala. Sreca mi nije bas najjasniji pojam. Moze mozda neko zadovoljstvo neki trenutak....ali sreca to je za rodjene pod srecnom zvezdom...kakvu god glupost da naprave sreca bira njih.  A nije bitno da li su inteligentni i ne, posebno nije bitno ni da li takvi shvataju da su srecnici ili kukaju kako im uvek nesto fali za jos srecniju srecu.....

 

 

Moze, to je ono kad te iznenada ozari trenutak spoznaje, kad shvatis da, recimo, sa onom mini mutilicom za nes kafu treba da mutis mleko, ne kafu. Nakon 2 godine, dogodio mi se taj prosvetljujuci trenutak i mnogo sam srecna sto sad mogu kad god hocu da pijem savrseni nes.

Shalim se, tanka sam u mnogim oblastima i verovatno, dovoljno pametna da to znam. 

Od kad je sveta i veka, nikad se vise nije znalo o svojstvima ljudskog bica pa tako i o inteligenciji a svet nikad gluplje nije ziveo, pravio kardinalne greske. I zato mi prija sve sto je spontano, sto samo jeste, kao skup svih svojstava, od insktinkta do razuma. U ovakvom svetu takav stav je luksuz nas koji smo zavrsili sa ozbiljnim bitkama opstanka na moderan nacin. I mnogo je lepo. 

 

Edited October 31, 2023 by Pletilja

[Dragan]

2 hours ago, Mama_mia said:

Inteligentnom moze da se dogadja da ne poznaje sve teme ovog sveta kao svoj dzep, ali ce da se potrudi oko njih a nece da mlatara nekompetencijom i opstim neznanjem. Takodje ne mora da komunicira dobro sa ljudima ali kad to zeli moze i to. 

 

E sad, kako inteligencija moze da se posreci to ne bih znala. Sreca mi nije bas najjasniji pojam. Moze mozda neko zadovoljstvo neki trenutak....ali sreca to je za rodjene pod srecnom zvezdom...kakvu god glupost da naprave sreca bira njih.  A nije bitno da li su inteligentni i ne, posebno nije bitno ni da li takvi shvataju da su srecnici ili kukaju kako im uvek nesto fali za jos srecniju srecu.....

 

 

Radi se o tome da je nasa prava priroda ("na sliku Boziju") trostruka i u sustini blazena (mozda bolji izraz od sreca, koja se koristi i kada nekome ne padne cigla na glavu, ili dobije na lotou).

Inteligencija, ljubav, volja. Sat, chit, ananda. Postojanje, svest, blazenstvo. Istina, znanje, radost.

Sto smo blizi toj nasoj prirodi to smo srecniji - inteligentniji, ljubavniji i voljniji.

 

Onaj ko je nesrecan mozda je zavrsio tri fakulteta, mozda je predsednik drzave, ili neke firme, mozda je bogat i uvazavan, mozda je najmudriji seljak u svome selu, ali sigurno nije inteligentan u smislu koji sam ovde naveo i cak mu je potpuno apsurdna ta ideja veze izmedju inteligencije i srece.

Malo je zaista srecnih, ergo malo zaista inteligentnih na ovome svetu (da ne bi bilo zabune - ne uracunavam sebe u te inteligentne).

 

Naravno, moguce je da su moje definicije i pretpostavke pogresne.

[Mama_mia]

On 10/26/2023 at 6:26 AM, vilhelmina said:

Ja sam dugo inteligenciju povezivala s hrabroscu, a mediokritetstvo s nedostatkom iste.....

 ..........vidim da hrabrost vise nije obavezno pozitivna kategorija, a jos manje je znak inteligencije. I to me saznanje rastuzuje, rusi mi sliku o ispravnosti sopstvenih stavova. 

 

Rekoh tamo da mi pojam sreca nije najjasniji, ali rado i cesto se smejem (ako je to neka sreca) no ovaj put si me nasmejala.

Ono kao inteligentnos` je hrabros` a glupos` je kukavicluk. Stvarno odakle to? Nema veze svako ima svoja zamisljanja. To je meni bilo smesno jer sam odavno upoznala izvesne itekako inteligentne koji su bili pravi uplaseni zecevi da ne kazem nesto sto jos bolje opisuje 

 

Moja majka recimo je govorila obrnuto - da je hrabrost glupost. Mislim da ju je bilo strah da ne napravim nesto glupo a hrabro u zivotu. Ipak to njeno zastrasivanje nije pomoglo da ne uradim par glupavo hrabrih stvari. Kao sto vidimo a i sama si se uverila, nema to veze ni sa cim. U trenutku napravis nesto hrabro, posle izvesnog vremena se plasis i da mislis o tome koliko je jezivo i opasno to sto si uradio. Ne opasno za covecanstvo ili okolinu vec za samu sebe. Ali hrabrost je to, a tek pamet