Jump to content

Jezicke nedoumice


...

Recommended Posts

Ne moze biti forum bez 'nedoumica', jel' tako - tako je.

 

 

1. Koleginica

 

Meni ...NICA para usi samo tako. Valjda treba - kolegica. Lakse je za izgovoriti, a i ljepse zvuci. :classic_smile:

 

2. CobanIN.

 

çoban je turska rijec za pastira, ovcara, cemu ...in? In je biti coban?

 

 

:classic_biggrin:

 

 

 

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

28 minutes ago, Honey Badger said:

Ne moze biti forum bez 'nedoumica', jel' tako - tako je.

 

+1

 

28 minutes ago, Honey Badger said:

1. Koleginica

 

Meni ...NICA para usi samo tako. Valjda treba - kolegica. Lakse je za izgovoriti, a i ljepse zvuci. :classic_smile:

 

Kolegica je mali kolega. Koleginica je nešto drugo. :classic_biggrin:

 

28 minutes ago, Honey Badger said:

2. CobanIN.

 

çoban je turska rijec za pastira, ovcara, cemu ...in? In je biti coban?

 

:classic_biggrin:

 

Pastir. :default_coffee:

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

4 minutes ago, lekoviti said:

 

+1

 

 

Kolegica je mali kolega. Koleginica je nešto drugo. :classic_biggrin:

 

 

Pastir. :default_coffee:

 

Kolegica, osim sto je kolega zenskog pola, takodje moze biti i kolega omanjeg rasta, to ne sporim.

 

HOMOGRAPHS are words that are spelled the same but have different meanings. Heteronyms are a type of homograph that are also spelled the same and have different meanings, but sound different. WORDS THAT BOTH SOUND THE SAME AND ARE SPELLED THE SAME are both homonyms (same sound) and homographs (same spelling).

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

21 minutes ago, Honey Badger said:

Kolegica, osim sto je kolega zenskog pola, takodje moze biti i kolega omanjeg rasta, to ne sporim.

 

Naravno, šala. U hrvatskom dominira oblik "kolegica" a u srpskom "koleginica". Za bošnjački ne znam.

Edited by lekoviti
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, lekoviti said:

 

Naravno, šala je bila. U hrvatskom dominira oblik "kolegica" a u srpskom "koleginica". Za bošnjački ne znam.

 

Bosanski. 

Link to comment
Share on other sites

Kipar je ostrvo, Tajland nije. Nije ni visoravan ili masiv kao Tibet pa se logično kaže "na Tibetu", ali ne i "na Nepalu", recimo.

 

Mislim da je nepravilno, za Tajland pre svega.

 

 

Edited by Barakuda Brnabić
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Mislim da kad se kaze bio na Tajlandu/Kipru, misli na drzavu, ne na geografsku odrednicu. 

 

Mozda ima neko bolje objasnjenje, a mozda je samo 'one of those things', kuriozitet.

Link to comment
Share on other sites

Kad sam ja ucio skole postojlo je pravilo da dugosilazni akcenat moze biti samo na prvom slogu. 

Sada, mislim da sam video cak i na vestima to otezanje 

tipa Aleeksandar, 

onaj sumadijski kroz nos. 

Blam

Edited by Kido from Junkovac
Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, zoran59 said:

Ajd' nek mi neki gramaticar objasni naziv teme. Jesu li nedoumice jezicKe ili jezicNe?

 

Hmm, jeziK - jezicKi i odnosi se na jezik govora

jezik - jezicNa supljina - odnosi se na organ

 

Mislim da se u hrvatskom koristi jezicni za jezik govora, a srpski je jezicki

 

 

  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Dakle "Reverend Reader"= " Velecasni Citaoce" , to bi bio prevod kako se nekada na slavjano- seerbskom pisac obracao svojim citaocima sa "Vysokopočitaemym Čitatelem".

A evo i sireg teksta , jezik je zaista bio kitnjast i zvucao je nekako ... gospodstveno! 

Dakle: " Čest' imam vsěm Vysokopočitaemym Čitatelem objaviti, da bez svake sumně naměren esam, onu dostohvalnu i cělomu Serbskomu Rodu prepoleznu ISTORIJU SERBSKU, ot koesam cělo oglavlenie davno soobštio, pečatat".

Ukratko, pisac saopstava citaocima da ce uskoro odstampati knjigu Istorija Srbije. 

Link to comment
Share on other sites

Reč "svetonazor"  prvi put sam čula-pročitala ovde na forumu. 

 

U svakodnevnom govoru u RL ni moja bliža ni moja dalja okolina ne koristi tu reč. Ne koriste ovu reč ni sveštenici koje poznajem. Ono drugo "blaženopočivši" sveštenici koriste samo na opelu, pre sahrane.

 

Staroslovenski i crkvenoslovenski sam učila na prvoj godini Bogoslovskog fakulteta koji nisam završila..razlozi su potpuno privatni i nevažni za forum.

 

Latinski sam učila u gimnaziji. 

 

Ova tri, sada mrtva jezika, nisu teška ni za čitanje ni za prevođenje- bar meni.. 

Link to comment
Share on other sites

27 minutes ago, Džudi said:

Reč "svetonazor"  prvi put sam čula-pročitala ovde na forumu. 

 

U svakodnevnom govoru u RL ni moja bliža ni moja dalja okolina ne koristi tu reč. Ne koriste ovu reč ni sveštenici koje poznajem. Ono drugo "blaženopočivši" sveštenici koriste samo na opelu, pre sahrane.

 

Staroslovenski i crkvenoslovenski sam učila na prvoj godini Bogoslovskog fakulteta koji nisam završila..razlozi su potpuno privatni i nevažni za forum.

 

Latinski sam učila u gimnaziji. 

 

Ova tri, sada mrtva jezika, nisu teška ni za čitanje ni za prevođenje- bar meni.. 

Staroslovenski  se zapravo koristio u srednjem veku. Citao sam negde da su Kirilo i Metodije imali veliki problem : kako da tadasnji slovenski, "varvarski jezik" nekako modifikuju i uklope tako da se prefinjene vizantijske misli i pojmovi, pogotovo u oblasti crkvenog bogosluzenja , mogu nekako prevesti i iskazati na slovenskom. Kaze se da su neke reci cak morali i da izmisle - i to reci koje bi bile u duhu slovenskog jezika, a koje bi ipak iskazale tako sofisticirane pojmove poput : premudro i prepodobno, svetonazor, Vase Preosvestenstvo , blazenopocivse ....itd.

Link to comment
Share on other sites

57 minutes ago, Džudi said:

Reč "svetonazor"  prvi put sam čula-pročitala ovde na forumu. U svakodnevnom govoru u RL ni moja bliža ni moja dalja okolina ne koristi tu reč. Ne koriste ovu reč ni sveštenici koje poznajem. Ono drugo "blaženopočivši" sveštenici koriste samo na opelu, pre sahrane. Staroslovenski i crkvenoslovenski sam učila na prvoj godini Bogoslovskog fakulteta

 

Weltanschauung

 

...

 

mislim, rijec "svetonazor" tesko ces pronaci u Dusanovom zakoniku. ipak je ona malkic novijeg porijekla (18.-19. stoljece), i stize do nas iz njemackog jezika.

 

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Ima još jedna sitnica u vezi sa rečju svetonazor, a to je da je u ovom obliku došla preko češkog. Naime, iako je Vjekoslav sasvim tačno naveo da je nastala po uzoru na nemački, odnosno od reči Weltanschauung, mnoge reči koje su skovane na nemačkom i pojavile se kao prevodi (kalkovi) od slovenskih elemenata, došle su zapravo preko češkog. U njih spadaju i časopis, kopačka (za fudbal), obrazac ili spis. Zbog toga se mnoge od njih ne nalaze u starim spisima, iako deluju kao da su domaće. Hrvatski lingvisti 19. veka su se često držali češkog obrasca popunjavanja domaće leksike, tj. procesa uvođenja reči za nove pojmove, a nastojali su da te reči budu domaćeg porekla ili da se uzme ono što postoji u srodnom jeziku, a to je u ovom slučaju bio češki. Veliku zaslugu za to ima Bohuslav Bogoslav) Šulek, Slovak obrazovan na češkom jeziku, a bio je istaknuti hrvatski lingvista i leksikograf.

 

Jeste da nemam neko lepo mišljenje o Vikipediji, ali evo dva zanimljiva i korektna članka, od kojih je prvi o bohemizmima (češke reči), a drugi o Šuleku:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Bohemizam

https://sh.wikipedia.org/wiki/Bogoslav_Šulek

Edited by DJ_Vasa
  • Like 4
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Citam nesto srpsku gramatiku. Zapao mi je za oko deo koji se odnosi na jednacenje suglasnika po zvucnosti. Recimo u reci "predsednik". Nacin na koji izgovaramo ovu rec navodi da bi "d" trebalo da predje u "c" te da pise i izgovara kao "precednik"!? Medjutim, ovo je jedna od reci u kojima ne dolazi do primene gramatickog pravila izjednacavanja suglasnika po zvucnosti? 

Link to comment
Share on other sites

Ima odstupanja kada se glas /d/ nađe ispred /s/ i /š/, pa se onda vide sastavni elementi reči, kao npr. u predsednik, predsoblje, podšišati i slično. U govoru se zapravo čuje /ts/, čak i kada izgovorimo reč kao što je cipela, jer glas /c/ ne postoji samostalno, već je tzv. afrikata ili sliveni konsonant, koji se sastoji iz /t/ i /s/.

 

U vezanom govoru ima još više primera da se glasovi stapaju, pa se npr. u rečenici Zakucao je ekser bez čekića često izgovara /beš čekića/ i slično.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

7 minutes ago, DJ_Vasa said:

Ima odstupanja kada se glas /d/ nađe ispred /s/ i /š/, pa se onda vide sastavni elementi reči, kao npr. u predsednik, predsoblje, podšišati i slično. U govoru se zapravo čuje /ts/, čak i kada izgovorimo reč kao što je cipela, jer glas /c/ ne postoji samostalno, već je tzv. afrikata ili sliveni konsonant, koji se sastoji iz /t/ i /s/.

 

U vezanom govoru ima još više primera da se glasovi stapaju, pa se npr. u rečenici Zakucao je ekser bez čekića često izgovara /beš čekića/ i slično.

 

Dobar primer! Zapoceo sam ovu diskusiju jer je ocigledno da u "najsavrsenijoj azbuci i pravopisu na svetu" nije bas sve tako savrseno. 

Da ima odstupanja od onog "pisi kao sto govoris". Jeste da ovo deluje pomalo kao "cetvorenje dlake" ali mislim da bi se mogla uraditi dobra analiza jezika. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...