Feminizam & renesansa: Žene će roditi revoluciju

[Smrtokapa]

4 hours ago, DameTime said:

A šta bi bila ženska solidarnost? Nekako smo zajednički došle do ideje da bi to bio lični izbor da verujemo ženi i njenom iskustvu, ne dovodeći ga u pitanje. Vrlo bitna komponenta je ta da solidarnost baziramo na tome što smo sve mi žene, koje možemo da razumemo poziciju one druge.

 

Kad već diskutujemo o ovome, ovo apriori verovanje ženi i njenom iskustvu znači (?) da će se u situaciji kada treba verovati na reč random (ili ma kom) muškarcu ili random (ili ma kojoj) ženi uvek verovati ženi.

 

Iz muškog ugla, rekao bih da je prva reakcija "wtf", a druga "ovo zvuči ugrožavajuće".

 

Na stranu što ne mislim da ste u stanju da ovo ispunite za svaki mogući slučaj, pitanje je zbog čega postoji potreba za ovom vrstom stava:

- Da li je to zamišljeno kao kontrateg za ispravljanje postojećih društvenih nepravdi?

- Ili je to jednostavno uslov kao takav da se uđe u taj klub ženske solidarnosti?

- Ili je nešto treće u pitanju?

[Eddard]

5 minutes ago, DameTime said:

 

Tebi je lični izbor žena da veruju drugim ženama = religija/dogma?

 

 

Nekritičko bezuslovno prihvatanje nekog stava, ideje, mišljenja kao tačnog je bukvalno definicija dogmatskog mišljenja.

 

Ne dovoditi (negativno) iskustvo žene (sa muškarcem) u pitanje je jedna stvar i sa tim nemam problem. Bezuslovno verovati je nešto potpuno drugo. Dogmatsko.

 

Ja nikad ne bih doveo u pitanje da mi neka žena iz okruženja kaže da je npr. doživela nasilje od nekog muškarca. Nikad. I uradio bih sve što je u mojoj moći da joj se omogući da to i dokaže. Ali da joj 100% verujem, well to zavisi od toga koliko je dobro poznajem. Kao i u svemu u životu. Najbolje što mogu je da pripišem određen stepen verovatnoće da je to što priča istinito. A u današnjim društvenim okolnostima bi taj stepen verovatnoće u mojoj glavi uvek debelo naginjao ka tome da je najverovatnije istina to što kaže. Ali a priori 100%, to ne. Svojoj ženi bih verovao na keca do te mere da bih i sam uzeo pravdu u svoje ruke. Ali svakoj ženi, po defaultu... Nope. Ne verujem nikome koga ne poznajem. 

 

[DameTime]

8 minutes ago, Eddard said:

 

Nekritičko bezuslovno prihvatanje nekog stava, ideje, mišljenja kao tačnog je bukvalno definicija dogmatskog mišljenja.

 

Ne dovoditi (negativno) iskustvo žene (sa muškarcem) u pitanje je jedna stvar i sa tim nemam problem. Bezuslovno verovati je nešto potpuno drugo. Dogmatsko.

 

Pa ovo "verovanje" se i odnosi na boldovano deo. Ja, naravno, ne mogu da znam da li je sve što bilo ko izrekne istina (ugl i nije). Ali biram da ne preispitujem žensko iskustvo, uglavnom muškog nasilja jelte.

 

11 minutes ago, Smrtokapa said:

Kad već diskutujemo o ovome, ovo apriori verovanje ženi i njenom iskustvu znači (?) da će se u situaciji kada treba verovati na reč random (ili ma kom) muškarcu ili random (ili ma kojoj) ženi uvek verovati ženi.

 

Odnosi se na to da kad imamo potencijalnu žrtvu nasilja, ne tražimo "savršenu žrtvu", nego da verujemo njenom iskustvu kako bismo joj pomogli.

Edited Monday at 07:41 PM by DameTime

[Smrtokapa]

6 minutes ago, DameTime said:

Odnosi se na to da kad imamo potencijalnu žrtvu nasilja, ne tražimo "savršenu žrtvu", nego da verujemo njenom iskustvu kako bismo joj pomogli.

 

Ok, ovo zvuči dosta drugačije, u principu znači da kada se pojavi žrtva nasilja ne kaže se "ne verujem ti", već se odmah preduzimaju odgovarajuće mere.

 

Ova druga interpretacija koja je meni prva pala na pamet bi otprilike značila da jednu sistemsku nepravdu pokušavamo da poništimo uvodeći drugu sistemsku nepravdu.

 

Svakako, pošto u slučaju nasilja mora postojati i vinovnik, sve ovo nekako uvek povuče ono pitanje o presumpciji krivice o kojoj smo ovde već diskutovali x puta.

[DameTime]

Zaboravljate da kad feministkinje pričaju o ženskim iskustvima, misle ili na iskustvo muškog nasilja ili na bilo koje iskustvo uronjeno u patrijarhatu. Ne bukvalno sve što bilo koja žena ikad izgovori u životu. 

 

Druga stvar koju zaboravljate je da je ženska solidarnost ženska - mi je definišemo i znamo zašto je tako definišemo, kako bismo se zaštitile od situacija u kojima nam niko ne veruje (again, svaka od nas ugl ima kvalitetne muške individue u svom životu). 

 

Jer preispitivanje iskustva muškog nasilja nas vodi ka onome - zašto nije prijavila i sl.

 

[Smrtokapa]

6 minutes ago, DameTime said:

Zaboravljate da kad feministkinje pričaju o ženskim iskustvima, misle ili na iskustvo muškog nasilja ili na bilo koje iskustvo uronjeno u patrijarhatu. Ne bukvalno sve što bilo koja žena ikad izgovori u životu.

 

Zapravo mislim da smo podrazumevali ovo.

 

Stvar je u tome što sa ove strane postoji razmišljanje "ako se usvoji ovaj princip, ja mogu da naletim na neku ludaču koja će me optužiti za ko zna šta, a meni niko neće verovati".

 

Što je, interesantno, verovatno dobar misaoni eksperiment da se pokuša shvatiti deo straha sa kojim se žene suočavaju.

[DameTime]

1 minute ago, Smrtokapa said:

Stvar je u tome što sa ove strane postoji razmišljanje "ako se usvoji ovaj princip, ja mogu da naletim na neku ludaču koja će me optužiti za ko zna šta, a meni niko neće verovati".

 

Odatle i teza oko koje smo se složile, da ne možete biti solidarni sa nama:) 

 

Jer prosečan muškarac i dalje razmišlja "jao a šta ako se meni desi da me targetira neka ludača koja će da slaže". Gde se opet vraćamo na ono da nasilje treba dokazati na sudu, što je za ženu svojevrsna retraumatizacija i da bi neka namerno lagala i prošla kroz taj proces, mora da ima baš veliki problem (psihički).

[Dragan]

5 hours ago, DameTime said:

A šta bi bila ženska solidarnost? Nekako smo zajednički došle do ideje da bi to bio lični izbor da verujemo ženi i njenom iskustvu, ne dovodeći ga u pitanje. Vrlo bitna komponenta je ta da solidarnost baziramo na tome što smo sve mi žene, koje možemo da razumemo poziciju one druge.

 

Da li postoje žene koje lažu? Postoje. Da li postoje žene kreteni, koje nas nerviraju? Postoje. Što ne znači da nećemo biti solidarne sa svakom sledećom.

 

Isto tako, (ženska) solidarnost često znači da ćeš stajati sam(a) i da ćeš biti na meti različitih komentara. Kao nekome ko provodi mnogo vremena u muškom društvu još od malih nogu, što offline što online, značilo mi je da čujem kako nisam jedina koja ima "problem" kada sa muškarcima priča o feminizmu. 

 

Na kraju, pitanje koje me je mučilo otkako sam počela da se interesujem za feminizam - da li muškarci mogu biti solidarni sa ženama? Ako se vratim na prethodni paragraf, uvek sam oklevala da presečem sa tim odgovorom, jer sam jako želela da on bude DA.

 

Danas, sa informacijama i iskustvom koje imam, smatram da muškarci ne mogu da se solidarišu sa ženama. Ovo ne pišem kao kritiku muškog roda, da to znači kako su svi loši ili šta god, već samo kao konstataciju. Na kraju dana mi jesmo omeđeni nekim biološkim i sociološkim faktorima. Ono što muškarci mogu jeste da se trude da razumeju ženski položaj i feminističku perspektivu. 

 

Još jedna važna tema koju smo pokrile je kultura individualizacije, gde se jako insistira na not all men kulturi. Sve mi poznajemo dobre muškarce (individue), kvalitetne, za koje ruku u vatru možemo staviti da nisu nasilnici i debili. Ipak, jako je važno da muškarce i žene posmatramo u sklopu demografskih grupa, što i jesu, koje imaju neke svoje perspektive i položaje u patrijarhalno uređenom društvu, a koje se realno razlikuju.

Ovo nije dobro. 😞

PS

Posebno ovo.

Quote

Nekako smo zajednički došle do ideje da bi to bio lični izbor da verujemo ženi i njenom iskustvu, ne dovodeći ga u pitanje.

Quote

Danas, sa informacijama i iskustvom koje imam, smatram da muškarci ne mogu da se solidarišu sa ženama.

 

Edited Monday at 08:14 PM by Dragan

[Smrtokapa]

6 minutes ago, DameTime said:

Odatle i teza oko koje smo se složile, da ne možete biti solidarni sa nama:) 

 

Napisala si u originalnom postu da si došla do ovog zaključka, ovde zvuči kao da si podlegla groupthinku. 😛

 

Da li je zbog ovoga bilo potrebno da uvedeš onu poslednju stavku kod definisanja solidarnosti?

[Helena]

Na žalost, ja sam svedočila više puta da su žene lažno optuživale muškarce za zlostavljanja, najčešće iz osvete.

Odvratno je šta takva prijava može da napravi muškarcu lično od života, a ženama generalno, kad se desi istinsko nasilje.

[DameTime]

15 minutes ago, Smrtokapa said:

Napisala si u originalnom postu da si došla do ovog zaključka, ovde zvuči kao da si podlegla groupthinku. 😛

 

Ja individualno, ono sama sa sobom, jesam, ali smo onda spontano podelile slično razmišljanje 😁

 

15 minutes ago, Smrtokapa said:

Da li je zbog ovoga bilo potrebno da uvedeš onu poslednju stavku kod definisanja solidarnosti?

 

Delimično da, mada ja ranije nisam razmišljala na taj načinu, o tome šta rizikuješ kad se solidarišeš sa nekim ko je u nezavidnoj situaciji (na bilo koji način).

[Eddard]

58 minutes ago, DameTime said:

 

Pa ovo "verovanje" se i odnosi na boldovano deo. Ja, naravno, ne mogu da znam da li je sve što bilo ko izrekne istina (ugl i nije). Ali biram da ne preispitujem žensko iskustvo, uglavnom muškog nasilja jelte.

 

Opet, ne preispitivati nije isto što i bezuslovno verovati. 

 

58 minutes ago, DameTime said:

 

Odnosi se na to da kad imamo potencijalnu žrtvu nasilja, ne tražimo "savršenu žrtvu", nego da verujemo njenom iskustvu kako bismo joj pomogli.

 

Da ne dovodimo u pitanje njeno iskustvo, već da joj omogućimo da što efikasnije dođe do pravde i pomoći. 

 

33 minutes ago, DameTime said:

mora da ima baš veliki problem (psihički).

 

Ili veliki interes. 

Pri čemu, da dodam, uopšte ne želim da idemo u tom smeru, jer je udeo takvih lažnih optužbi minoran, samo mi je zasmetalo to bezuslovno verovanje na reč. To ne mogu da svarim.

Edited Monday at 08:40 PM by Eddard

[Smrtokapa]

16 minutes ago, DameTime said:

Delimično da, mada ja ranije nisam razmišljala na taj načinu, o tome šta rizikuješ kad se solidarišeš sa nekim ko je u nezavidnoj situaciji (na bilo koji način).

 

Ok, delimično smo napravili definiciju tako da ne možemo da se solidarišemo. A ako definiciju prihvatimo, ne možemo ako važi sledeće:

 

- da je za smanjenje ženske ugroženosti nužno povećanje muške ugroženosti (nemam pojma, ovo je sad podložno raspravi)

- i da je onda muškarcima neprihvatljivo da ovako nešto prihvate (individualno će se naći primeri koji su za to spremni, na nivou grupe je jako teško).

 

Što znači da nikada nećemo moći

 

 

već će sve zavisiti od nekog dinamičkog odnosa snaga u bilo kom trenutku.

 

Which is fine by me, ja pošto se ko što rekoh ne deklarišem kao feminista nemam problem sa mirenjem svog feminizma sa ovakvim nekim idejama, mogu da prepustim palicu za diskusiju kolegama feministima.

 

 

Edited Monday at 08:48 PM by Smrtokapa

[DameTime]

15 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Ok, delimično smo napravili definiciju tako da ne možemo da se solidarišemo. A ako definiciju prihvatimo, ne možemo ako važi sledeće:

 

- da je za smanjenje ženske ugroženosti nužno povećanje muške ugroženosti (nemam pojma, ovo je sad podložno raspravi)

 

Ne mislim da ne nužno da muškarci budu ugroženiji, ali mislim da se jako teško odriču ušuškanosti u pozicije koje im patrijarhat pruža 😁

Što ne znači da su loši ili whatever, to je dilema i boljka sa kojom moraju da žive strejt feministkinje 😁

 

32 minutes ago, Eddard said:

Opet, ne preispitivati nije isto što i bezuslovno verovati. 

 

Da ne dovodimo u pitanje njeno iskustvo, već da joj omogućimo da što efikasnije dođe do pravde i pomoći. 

 

Opet, ako ne dovodim njeno iskustvo u pitanje, ja ga u tom trenutku ne preispitujem. Ta vrsta poverenja i služi da bi žena imala podršku da se izbori za svoju pravdu.

 

32 minutes ago, Eddard said:

Ili veliki interes. 

Pri čemu, da dodam, uopšte ne želim da idemo u tom smeru, jer je udeo takvih lažnih optužbi minoran, samo mi je zasmetalo to bezuslovno verovanje na reč. To ne mogu da svarim.

 

Može da bude i interes, ili namera da se direktno naškodi/osveti tom muškarcu - svakako nešto što ne uključuje iskrenost. Opet, pošto se slažemo da je minoran broj takvih optužbi, to je neka druga priča.

[Smrtokapa]

(Napisao sam da prepuštam palicu, naravno da sam slagao.)

 

11 minutes ago, DameTime said:

Ne mislim da ne nužno da muškarci budu ugroženiji, ali mislim da se jako teško odriču ušuškanosti u pozicije koje im patrijarhat pruža 😁

 

Ako nije nužno, onda cela teza o nemogućnosti solidarisanja pada u vodu, logički gledano. Ostaje samo da je jako teško, što je ipak makar malo drugačija stvar.

 

6 hours ago, DameTime said:

Još jedna važna tema koju smo pokrile je kultura individualizacije, gde se jako insistira na not all men kulturi. Sve mi poznajemo dobre muškarce (individue), kvalitetne, za koje ruku u vatru možemo staviti da nisu nasilnici i debili. Ipak, jako je važno da muškarce i žene posmatramo u sklopu demografskih grupa, što i jesu, koje imaju neke svoje perspektive i položaje u patrijarhalno uređenom društvu, a koje se realno razlikuju.

 

Ovo je onaj deo za koji te stalno banuju.

 

Okej je potreba da se posmatraju demografije, ali zbog čega je ova not all men ograda (koja mnogima na drugoj strani dosta znači) toliki no-no?

 

I kako ćeš da sprečiš da se napravi ona analogija (pravljena i na ovoj temi) sa crncima npr?

- Među crncima ima dosta kriminala, statistika pokazuje.

- Ali nisu svi crnci kriminalci.

- E ne smeš to da kažeš.

 

Da li je ovo pod dva nešto što se podrazumeva ali isticanje toga nekako odvlači pažnju sa glavne stvari ili šta je u pitanju?

[Eddard]

24 minutes ago, DameTime said:

Opet, ako ne dovodim njeno iskustvo u pitanje, ja ga u tom trenutku ne preispitujem.

 

Dovoditi u pitanje i preispitivati su termini koje sam ja upotrebio i ekvivalentni su. Ti si govorila o verovanju (a priori). Za mene su to dve različite stvari. Oko toga se ne slažemo. 

 

Ja ne verujem a priori. Ali ne dovodim u pitanje iliti ne preispitujem. 

[DameTime]

8 minutes ago, Eddard said:

Dovoditi u pitanje i preispitivati su termini koje sam ja upotrebio i ekvivalentni su. Ti si govorila o verovanju (a priori). Za mene su to dve različite stvari. Oko toga se ne slažemo. 

 

Ja ne verujem a priori. Ali ne dovodim u pitanje iliti ne preispitujem. 

 

Pa dobro, ti ne veruješ, ja da, što je potpuno ok, jer je to ženska solidarnost. S tvoje strane je sasvim dovoljno da ne preispituješ 😁

 

13 minutes ago, Smrtokapa said:

Ako nije nužno, onda cela teza o nemogućnosti solidarisanja pada u vodu, logički gledano. Ostaje samo da je jako teško, što je ipak makar malo drugačija stvar.

 

Ovo podrazumeva da srušimo patrijarhat, što bih ja najviše volela, ali je teško izvodivo. Ipak je ovo društvo vekovima građeno na tim principima.

 

13 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Ovo je onaj deo za koji te stalno banuju.

 

Okej je potreba da se posmatraju demografije, ali zbog čega je ova not all men ograda (koja mnogima na drugoj strani dosta znači) toliki no-no?

 

I kako ćeš da sprečiš da se napravi ona analogija (pravljena i na ovoj temi) sa crncima npr?

- Među crncima ima dosta kriminala, statistika pokazuje.

- Ali nisu svi crnci kriminalci.

- E ne smeš to da kažeš.

 

Da li je ovo pod dva nešto što se podrazumeva ali isticanje toga nekako odvlači pažnju sa glavne stvari ili šta je u pitanju?

 

Vidi, ja sam vrlo svesna da je not all men. Imam u okruženju dosta muškaraca u koje imam (određeno) poverenje i ne gledam ih kao (potencijalne) nasilnike.

 

No not all men kultura se često potencira baš kada imamo aktuelan slučaj nasilja, što upravo dovodi do skretanja pažnje sa glavne stvari u tom trenutku. 

[dali_man]

19 minutes ago, DameTime said:

 

Ovo podrazumeva da srušimo patrijarhat, što bih ja najviše volela, ali je teško izvodivo. Ipak je ovo društvo vekovima građeno na tim principima.

A kako cemo to znati da smo srusili patrijahat? Jel postoji neka mera stepena patrijahata u Srbiji? Neka uporedna analiza patrijahata u Srbiji, Poljskoj, Nemackoj, Americi?

[DameTime]

1 hour ago, dali_man said:

A kako cemo to znati da smo srusili patrijahat?

 

Teoretski, patrijarhat bi bio "gotov" ako bismo došli u situaciju da rodno zasnovan dizbalans u moći više ne postoji u društvenoj, političkoj i ekonomskoj sferi.

 

1 hour ago, dali_man said:

Jel postoji neka mera stepena patrijahata u Srbiji? Neka uporedna analiza patrijahata u Srbiji, Poljskoj, Nemackoj, Americi?

 

Može da se operacionalizuje kroz npr. stepen reprezentovanosti žena u liderskim rolama, jednake i fer uslove zaposlenja, jednake platne i ekonomske uslove za sve polove, odsustvo rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije itd. 

 

Države bi trebalo da imaju takve statističke podatke tako da kontam da se može napraviti uporedna analiza.

[dali_man]

7 minutes ago, DameTime said:

 

Teoretski, patrijarhat bi bio "gotov" ako bismo došli u situaciju da rodno zasnovan dizbalans u moći više ne postoji u društvenoj, političkoj i ekonomskoj sferi.

 

 

Može da se operacionalizuje kroz npr. stepen reprezentovanosti žena u liderskim rolama, jednake i fer uslove zaposlenja, jednake platne i ekonomske uslove za sve polove, odsustvo rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije itd. 

 

Države bi trebalo da imaju takve statističke podatke tako da kontam da se može napraviti uporedna analiza.

Nije mozda neki reper, al evo ti moji primer.

 

U prvoj firmi gde sam radio vlasnici su bili muz i zena, formalno je muz vlasnik (otvorio je firmu pre nego se ozenio) ali su u sustini zajedno vodili posao i donosili odluke.

U drugoj je vlasnica bila zena, mada je realno njen otac vodio posao.

U trecoj je vlasnik bio muskarac (nas covek koji je ziveo u inostranstvu), generalni direktor(ka) - zena.

U cetvrtoj slicno, vlasnik muskarac, direktor(ka), zamenik direktora(ke), i 80% top menadzmenta su bile zene.

 

Sve su to bile srednje firme a oko 100-ak zaoslenih i svugde su (sem u drugom slucaju) zene imale realnu moc odlucivanja i rukovodjenja. Mozemo mi da se razbacujemo statistickim podacima, al znas kako se kaze: statistika je kao bikini... U realnosti, sve je stvar ambicija i karaktera. I to vazi za oba  pola.

[Dragan]

14 minutes ago, dali_man said:

...U realnosti, sve je stvar ambicija i karaktera. I to vazi za oba  pola.

Ovo nije tacno, kao sto nije tacno da su svi bogatasi dosli iskljucivo svojom zaslugom do bogatstva

(tj. tacno je samo anegdotalno, ali ne i u globalu)

Bitni su drustveni / ekonomski / politicki okviri, u kojima se te stvari dogadjaju.

Cak i na Zapadu postoji jos uvek rodna neravnopravnost, iako se puno stvari promenilo na bolje,

samo mi se cini da je veoma bitno na koji nacin zene, posebno feministice, pristupaju tom problemu.

 

Make love, not war. 🙂

[DameTime]

16 minutes ago, dali_man said:

Sve su to bile srednje firme a oko 100-ak zaoslenih i svugde su (sem u drugom slucaju) zene imale realnu moc odlucivanja i rukovodjenja. Mozemo mi da se razbacujemo statistickim podacima, al znas kako se kaze: statistika je kao bikini... U realnosti, sve je stvar ambicija i karaktera. I to vazi za oba  pola.

 

Pa evo i kod mene u firmi (koja doduše nije velika) je CEO poziciju preuzela žena. U top management-u su takođe uglavnom žene. Ali ona je prva pričala o tome da kad je sa bivšim CEO išla na sastanke kao Country Managerka, umeli su da je ne zarezuju 2% i gledaju samo u njega sa iščekivanjem, iako je podjednako informisana na teme (na neke čak i više od njega).

 

Sve su to naši lični, anegdotalni primeri, kojih ima raznih. I ne možemo o uticaju patrijarhata na društvo u nekoj državi odlučivati na osnovu toga. Pogotovo jer se države razlikuju po tipu uređenja generalno, sekularnosti (uticaju religije) itd. što je opet sve povezano i sa patrijarhatom. 

 

Ovo da je sve stvar ambicije i karaktera važi sve dok ne udariš u neke klasne ili rodno zasnovane prepeke. 

[dali_man]

44 minutes ago, Dragan said:

Ovo nije tacno, kao sto nije tacno da su svi bogatasi dosli iskljucivo svojom zaslugom do bogatstva

(tj. tacno je samo anegdotalno, ali ne i u globalu)

Bitni su drustveni / ekonomski / politicki okviri, u kojima se te stvari dogadjaju.

Cak i na Zapadu postoji jos uvek rodna neravnopravnost, iako se puno stvari promenilo na bolje,

samo mi se cini da je veoma bitno na koji nacin zene, posebno feministice, pristupaju tom problemu.

 

Make love, not war. 🙂

Mi smo ovde i drustveno, i ekonomski i politicki mnogo oboleli i mnogo toga treba na remont, ali smo daleko od neke dzamahirije. Nije bas da emancipacija i uticaj zapada ne radi svoj posao.

 

42 minutes ago, DameTime said:

 

Pa evo i kod mene u firmi (koja doduše nije velika) je CEO poziciju preuzela žena. U top management-u su takođe uglavnom žene. Ali ona je prva pričala o tome da kad je sa bivšim CEO išla na sastanke kao Country Managerka, umeli su da je ne zarezuju 2% i gledaju samo u njega sa iščekivanjem, iako je podjednako informisana na teme (na neke čak i više od njega).

 

Sve su to naši lični, anegdotalni primeri, kojih ima raznih. I ne možemo o uticaju patrijarhata na društvo u nekoj državi odlučivati na osnovu toga. Pogotovo jer se države razlikuju po tipu uređenja generalno, sekularnosti (uticaju religije) itd. što je opet sve povezano i sa patrijarhatom. 

 

Ovo da je sve stvar ambicije i karaktera važi sve dok ne udariš u neke klasne ili rodno zasnovane prepeke. 

B1: I na kraju sama postala CEO. Pretpostavljam ne po nekom kljucu, vec po zasluzi.

B2: Opet, po prirodi posla sam proputovao Srbiju uzduz i popreko, usao u mali milion firmi, od cevapdzinica do multinacionalnih kompnija. Saradjivao sa menadzmentima razlicitih nivoa, naslusao se svega i svacega. Stojim iza utiska da je sve stvar (uglavnom) necije ambicije, snalazljivosti, pa i srece u krajnjoj liniji. Ne tvrdim da nema sovinizma i seksizma, ali ne u meri u kojoj to pokusava da se prikaze kao dominantan faktor.

B3: Najcesca prepreka, u kojoj ces da udaris, je necija bolesna sujeta.

Edited Tuesday at 12:56 AM by dali_man

[Dragan]

Svajcarska 1970-te.

Zena nema pravo glasa, ne sme da ima svoj konto u banci, ili da se zaposli bez dozvole muza !

 

Žene i ravnopravnost uopšte (oficijelna drzavna stranica)

Spoiler

Napredak u pravnoj ravnopravnosti
Situacija žena u Švajcarskoj značajno se poboljšala od 1970-ih, posebno sa pravne tačke gledišta.

Prekretnice na putu ka ravnopravnosti žena i muškaraca bile su uvođenje glasačkih prava za žene na nacionalnom nivou 1971. godine i sidrenje jednakosti u Saveznom ustavu 1981. godine. Član 8 (3) (novi Savezni ustav) glasi:
"Muškarci i žene imaju jednaka prava. Zakon obezbeđuje njihovu pravnu i činjeničnu jednakost, posebno u porodici, obrazovanju i radu. Muškarci i žene imaju pravo na jednaku platu za rad jednake vrednosti.

Čl. 8 Saveznog ustava Jednakost prava

U godinama koje su usledile, revidirani su brojni zakoni, kao što su zakon o braku (1988), seksualni krivični zakon (1992), zakon o razvodu (2000) i zakon o imenu (2013). Druge važne prekretnice uključuju pristupanje Švajcarske Konvenciji UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1997), kao i regulisanje vremenskih ograničenja za legalni abortus (2002) i naknadu za porodiljski prihod (2004), koji je uveden referendumom.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na snazi od 1996. godine, zabranjuje diskriminaciju u radnom životu i predviđa mere za olakšavanje jednakih mogućnosti za žene i muškarce u profesionalnom životu.

Savezni zakon od 24. marta 1995. o ravnopravnosti žena i muškaraca (Zakon o ravnopravnosti polova, GlG)

 

Potreba za akcijom na stvarnoj ravnopravnosti
Još uvek postoji velika potreba za akcijom u oblasti stvarne jednakosti. Iako stereotipni uzori polako počinju da omekšavaju, žene još uvek nisu jednako zastupljene u biznisu, nauci, administraciji, politici i javnoj sferi i zauzimaju znatno manje uticajne pozicije od muškaraca. Nasuprot tome, žene nastavljaju da rade većinu neplaćenog posla u domaćinstvu i porodici. I ovde su potrebni zakonodavni koraci da bi se stvorili neophodni okvirni uslovi za ekonomsku i socijalnu jednakost mogućnosti za polove.

 

[zoran59]

10 hours ago, DameTime said:

.......................

Danas, sa informacijama i iskustvom koje imam, smatram da muškarci ne mogu da se solidarišu sa ženama.

.....................

 

DameTime, uvredila si me i povredila da ti ne mogu reci koliko.

 

Pisao sam na drugim temama, ja sam i mentalno i istorijski  hippie iz '60-ih proslog veka, "teski" individualac i mrzim trpanje u grupne kategorije bilo kakvog oblika. Jesam motociklista, ali nisam stereotipni "bajker" - naprosto putujem na dva tocka. Imam podugacku bradu, a kosa mi je bila dugacka dok sam je imao, danas sam celav... Nisam "imitirao" ni Hrista ni Marxa. Zato jer mi prija, a nemam veze sa "grupom" u koju me neko percipira.

 

Ja sam muskarac. Od malena, dok jos nisam znao kako da formulisem, nisam ni krenuo u skolu, bio sam feminista. U smislu ravnopravnosti. Pitao sam, valjda 4 godine star, zasto (dok oboje rade normalno radno vreme) mama kuva, pere itd. a cale u slobodno vreme studira.

Ja sam nezeljeno dete, rodielji su se na brzinu vencali, majka nije zavrsila ni  srednju skolu. Puno kasnije se to promenilo.

Auto je imao deda, moji roditelji nisu. Ovo je bilo ranih '60-ih. I ja sam pitao, zasto tata ima vozacku dozvolu i ponekad vozi a mama nema? Ovo je bilo ranih 60'ih.

 

Dok je cale gledao utakmicu na TV (ej, TV je bila retkost u Yu '60-ih) a majka stavljala ves da se susi (koji je prethodno oprala rukama), ja sam onako malen pitao zasto se ne menjaju.

 

Par decenija kasnije, supruga je imala bolne menstruacije. Ispostavice se, uzasna endomentrioza. Pazio sam je, milovao, radio sve (inace podeljene) kucne poslove tih dana.

Sta da radim, kako da imam menstruaciju i ja?!

 

Uradio sam sve najbolje koliko sam znao i umeo. Verovatno sam ponegde pogresio i zezn'o. Ipak, supruga mi i nakon 38 godina braka kaze da me ceni i voli.

 

Za razliku od mnogih, jos se uvek volimo, cenimo, postujemo, nadopunjavamo , uvazamo i planiramo zajednicku buducnost, ovoliko malo koje nam je ostalo. Onoliko zajebato kako jeste (umesala se starost, logistika i zdravlje...)

 

I onda mi ti uletis i napises, citiram "smatram da muškarci ne mogu da se solidarišu sa ženama."

 

Ajde, savetuj me, savetuj i moju suprugu, sta treba da radimo drugacije?

 

Ne trpaj nas (moju voljenu suprugu i mene) u pseudoznanstvene ili statisticke kolektivitete.