gerijatrija? za nas matore...

[zoran59]

Stvarno sam mator, vreme je da crknem ili barem da se maknem sa puta. Svet ide negde, a ja to nisam tako zamislio.

Uhvatio me "sukob generacija" a nije "sukob" jer nikako ne volim da se svadjam nego nerazumevanje, razlicitost misljenja.

 

Sekira me vencanje moje cerke -  mada je decko super, boljeg zeta ne mogu zamisliti.

 

Ima tome vec 3 meseca i jos uvek ne znam gde sam i sta da mislim.

U semptembru, udala se moja cerka. Vec me ta formulacija smeta.

 

Moja zena se nije udala nego smo se mi vencali. Ako kazem "ja sam ozenio nju," to je vec gramaticki forma gde sam u recenici ja SUBJEKT a ona OBJEKT i nije ravnopravno. A istina je da smo mi ravnopravno formalno ozakonili vezu.

Nije nama to trebalo, ljubav je vaznija od papira i formalnosti. No njen cale nije nije mogao da zamisli da zivimo zajedno nevencano. A ima nesto i u drzavi/propisima. Jednostavnije je dobiti kredit sa zajednickim prezimenom ili raspraviti sa policajcem koji me zaustavi kad je prezime na papirima od auta isto kao moje.

Bilo nas je 8. Mi, jedan par prijatelja za kumove, roditelji. Potpisali papire i otisli na veceru. Nista orkestri i ludovanje, samo formalnost (a vecera jeste bila odlicna).

 

Drustvo funkcionise kako vec funkcionise, no ja sam mentalno relikt ili prirepak hippie mentaliteta kraja '60-ih i pocetka '70-ih.

 

Moram da vratim film malo unazad.

Cerka je rodjena u USA, no po roditeljima ima uz americko i srpsko i hrvatsko drzavljanstvo. Univerzitetsko obrazovanje se u USA placa iz dzepa, pa je nakon kalkulacija izaslo da je najpovoljnije sa studira u Zagrebu.

No, nije to samo studiranje. Rade i hormoni i odrastanje, pa se zaljubila.

 

Naravno, pozvala me je na vencanje (bliski smo, redovno se cujemo/vidimo online preko Skype, WhatsApp  itd.)

 

Dosao sam, proveo mesec dana. Na vencanje nas (zenu i mene) je vozio drugar, najbolji prijatelj iz mladosti koji je i bliski porodicni prijatelj i bio pozvan neovisno o meni.

 

Majko mila!?

 

Parkiramo pred kucom njegovih i cujemo da neko urla, totalno bez sluha, neke "narodnjake." Pomislim da se vec nekoliko njih napilo. A nije - nego su ovi njegovi  unajmili neki lokalni "bend" pa ti urlaju.

Mada je bilo svasta na raspolaganju, nisam ni pojeo ni popio nista. Zgadilo mi se.

 

Onda, formalno vencanje. Idemo - u crkvu!? Cerka mi "objasni" da je "po novome" jednako vredece ako se vencas u crkvi ili u opstinskom maticnom uredu, a u crkvi je jeftinije. Uz to, zetovom religioznom ocu je to bitno. Ovde sam zagrizao jezik, da ne budem nepristojan. A sta je sto je meni bitno? No, shvatio sam - ja sam u poslednjih nekoliko godina bio samo online,a njegov otac je bio dnevno i fizicki prisutan. Najveci deo ceremonije nisam video. Izasao sam da popusim cigaretu (mada sam pre par godina prestao da pusim). Ajde, i to je proslo.

 

Eh, tada "zabava." Velika hala, par sto ljudi.  I "live" muzika. Hvala qrtzu, donekle se videlo kako sam vaspitao dete jer je on odabrala repertoar - svirali su uglavnom rock iz '60-ih. Doslo mi je i da zaplesem.

Medjutim, u nekoliko sati, proveo sam samo par minuta sa cerkom - ona je, naravno, imala svoje drustvo.

Par puta sam pitao zenu, sta mi radimo ovde, aj'mo kuci?

 

Omatoreo sam.

Ponosan sam na to da prihvatam da deca razmisljaju i rade drugacije - i ne gundjam - dok su mene mladoga maltretirali da mora da bude po njihovom.

Ali da sam mator, jesam, i jedva cekam da krepam. Bice lakse i njima i meni.

[Dr. Blockhead]

F it, postoji zamka kad decu podstičeš da budu otvorenog uma i otvorenog srca, i to je da liberalizam podrazumeva i da takođe budu otvorenog uma prema raznim primitivizmima i atavizmima, koji umeju da budu prilično zavodljivi Ako ta "deca" u situacijama kao što je opisana privremeno i pristanu na nešto od toga radi kompromisa sa drugom stranom, to ne znači obavezno da su slaba, ili da su podlegla tamnoj strani, nego je verovatnije da ih je samo navukla biologija, isto kao svakoga u tim godinama, i da sve to (sa tzv zaljubljivanjem etc) nije čak ni stvarno. Što jeste prilično odvratno, ali se to uvidi tek dosta kasnije, i samo retki dođu do tog saznanja.

 

Kako bilo, u klnkretnom slučaju svetla tačka je da sve dobro prošlo, a ima slučajeva kad su se neki iz slične situacije "izvukli" tako što ih je u datom momentu, verovatno zbog silne radosti, zadesila perforacija želuca, završili na hirurgiji, pa jedva pretekli C'est la vie

[Div]

2 hours ago, zoran59 said:

 

 

Sekira me vencanje moje cerke -  mada je decko super, boljeg zeta ne mogu zamisliti.

 

...

 

Omatoreo sam.

Ponosan sam na to da prihvatam da deca razmisljaju i rade drugacije - i ne gundjam - dok su mene mladoga maltretirali da mora da bude po njihovom.

Ali da sam mator, jesam, i jedva cekam da krepam. Bice lakse i njima i meni.

 

Nek  mladencima bude srećan život, svadba bila i prošla, nema razloga da te sekira.

A, da si omatorio, jesi, znam i iz ličnog iskustva i nema nikakve veze sa svadbama naslednika.

[vilhelmina]

 To sto danasnji trendovi nisu nas prvi izbor i ne prijaju nam, drugim recima to sto nas je vreme pregazilo, jos uvek ne znaci da treba da crkavamo. Pitanje je samo kako sacuvati sebe od negativnog uticaja tih trendova, kako na njih gledati hladne glave i ne dati da te ubiju o pojam, bace u depresiju, stagod. Nas zivot je nas, a trendovi su trendovi; trebalo bi da su to odvojene stvari 😁.

 

Moja cerka se jos nije udala, a ka’ce ne zna se. Unucica nedavno napunila godinu, trenutno je tata na ”porodiljskom”. S te strane nemam zamerke na trendove, ali ih imam na poslu. Moje mladje kolege imaju potpuno drugaciji odnos prema radu od onog koji ja ocekujem pre svega od sebe, a onda i od ostalih. Pre svega, umeju da se prodaju i dobiju znatno vece plate od nas starijih. To im uspeva tako sto se prijavljuju u kojekakve grupe za ovo i ono, rade na ”projektima”, ucestvuju u aktivnostima… Sam posao nam je zahtevan i ne ostavlja vremena za slobodne aktivnosti, ako ga radis kako treba. Ali ako osljaris i prebacujes sve na druge, jer nemas vremena zbog stvari koje ti nisu posao… e onda se ti bavis razvojem i unapredjenjem, ti pridonosis boljitku, ti si aktivan timski radnik, a neko drugi odradjuje i tvoj i svoj posao. Taj neko nije vidljiv, u pravilu ima manju platu i u sto posto slucajeva je stariji.

 

Ne bih imala nista protiv da stvar ostaje na goreopisanoj podeli na unapredjivace i odradjivace posla. Problem je sto su ovi prvi stalno pod stresom, tesko im je, ne postizu, vrlo cesto su bolesni (od prehlade do burnouta) pa ih treba menjati, posebno kad im se natrpa mnogo neodradjenog posla. Ozdrave onog momenta kad im ga neko drugi odradi. Tu je i rad od kuce, nesto na sta svi imamo pravo dva dana u nedelji, ali to koriste uglavnom mladji. Ja nekako uvek imam nesto zakazano zbog cega moram u kancelariju. Ako bas hocu da se nerviram, pogledam malo i u njihove izvestaje, i tu sve prsti od kontakata i sastanaka za koje znam da nisu obavljeni, ali papir/ kompjuter trpi sve. 

Posebno mi ide na zivce fleksibilno radno vreme, koje bi trebalo da bude sjajna stvar, ali i tu ima ali. Radno vreme je od osam do pola pet, a moze da se pocne i zavrsi sat vremena ranije ili kasnije; izvestaj pisemo sami i niko ne proverava. Ja sam tamo svako jutro u osam i mogu vuci da me pojedu, nema zive duse. Skupljanje ostalih pocinje negde oko devet, pa polako. Razlaz krece oko tri, u pola pet opet samo nas par, svi 50+. U izvestajima ovi imaju mnogo vise odradjenih prekovremenih sati, pa moras da se zapitas kako je to moguce.

 

Ima jos toga, ne nabraja mi se vise. Sve u svemu, ne zelim da se menjam i odradicu tih 5-6 godina do penzije kako sam uvek radila i kako jedino znam. Nekad uspevam da gorepobrojano ignorisem, nekad ne. Ali trudim se, nema mi druge 😁.

[Kronostime]

@zoran59

 

Gde si, bre, navro da mres - ko ce unuke da kvari?

Polako s` to mrenje.

[Helena]

Ovo sad stvarno izgleda kao gerijatrija i ja uživam u tome

[DJORDJE]

On 12/12/2024 at 8:09 PM, zoran59 said:

Stvarno sam mator, vreme je da crknem ili barem da se maknem sa puta. Svet ide negde, a ja to nisam tako zamislio.

Uhvatio me "sukob generacija" a nije "sukob" jer nikako ne volim da se svadjam nego nerazumevanje, razlicitost misljenja.

 

Sekira me vencanje moje cerke -  mada je decko super, boljeg zeta ne mogu zamisliti.

Ovo je bas intersantna prica za one sa "decom" od preko 20, pardoniram one u Srbiji, koji imaju decu od 40.

Otisli ja i zena na krstarenje i tokom obroka uobicajeno je da imas istu postavu za stolom. Nama zapale dve devojke iz Denvera, tamo studiraju , a poreklom negde iz WV. I tako, sa vremenom se bolje upoznali, zena ce reci, lepa i pametna deca, kada bi ovi nasi nasli takve. Posto smo se sa vremenom zblizili i vise pricali, dame otkrise da rade kao egzoticne plesacice u nekoliko klubova i tako placaju skolarinu. Naravno, ja krenem da zacikujem zenu, ali na moje iznenadjenje ona nije promenila misljenje, sta vise, pocela je da ih ceni jer pokusavaju da se izvuku iz sirotinje koristeci svoju lepotu.

I posle mene tasta krivi jer smo se vencali kada su deca vec bila u skoli.

Za dan curaka, stariji je dosao sa "njom", za nas je bila novost, ali je deda vec sve odobrio.

Zena nesto cutljiva, ja iskreno i nemam neko misljenje, jer nas je uhvatio na "kvarno", ali racunam ako je Merlin odobrio, garantujem da je angazovao nekog detektiva, nije barem tragedija.

Oko jedne stvari smo se slozili, gde bre nadje tu skrlamu? Sin je 187, a ona izgleda vislja od njega.

Edited December 14, 2024 by DJORDJE

[zoran59]

Jedan detalj sa ranije opisanog vencanja, mozda ce nekome biti zabavno.

 

Dakle, zenu i mene voze drugar i njegova zena. Prvo u mladozenjinu kucu, pa do tog nakaradnog crkvenog dela, pa posle do hale za sveopsti urnebes. Dodje vreme za tu poslednju etapu, a drugarova zena (zove se Jasna) se seti da joj treba nekakav lek. Posto smo u nepoznatom delu grada, drugar u telefon/GPS/Google maps ukuca "najbliza apoteka", da usput stanemo.

Stvarno, stanemo i Jasna izadje a mi cekamo. Vrati se ona za par minuta, smeje se i kaze "aj'mo dalje!"

Opise nam kako je tekao razgovor:

Oni: dobar dan, izvolite

Ona: treba mi XY lek

Oni: za koga?

Ona: za mene

Oni: gospodjo, ovo je veterinarska apoteka!

Ona (odenuta u vecernju haljinu): ne znam ja nista, tu me je ostavio muz!

Oni se valjaju po patosu od smeha.

 

Nasli smo drugu (ljudsku) apoteku...

 

[mrd]

On 12/12/2024 at 4:09 PM, zoran59 said:

Stvarno sam mator, vreme je da crknem ili barem da se maknem sa puta. Svet ide negde, a ja to nisam tako zamislio.

Uhvatio me "sukob generacija" a nije "sukob" jer nikako ne volim da se svadjam nego nerazumevanje, razlicitost misljenja.

 

Sekira me vencanje moje cerke -  mada je decko super, boljeg zeta ne mogu zamisliti.

 

Ima tome vec 3 meseca i jos uvek ne znam gde sam i sta da mislim.

U semptembru, udala se moja cerka. Vec me ta formulacija smeta.

 

Moja zena se nije udala nego smo se mi vencali. Ako kazem "ja sam ozenio nju," to je vec gramaticki forma gde sam u recenici ja SUBJEKT a ona OBJEKT i nije ravnopravno. A istina je da smo mi ravnopravno formalno ozakonili vezu.

Nije nama to trebalo, ljubav je vaznija od papira i formalnosti. No njen cale nije nije mogao da zamisli da zivimo zajedno nevencano. A ima nesto i u drzavi/propisima. Jednostavnije je dobiti kredit sa zajednickim prezimenom ili raspraviti sa policajcem koji me zaustavi kad je prezime na papirima od auta isto kao moje.

Bilo nas je 8. Mi, jedan par prijatelja za kumove, roditelji. Potpisali papire i otisli na veceru. Nista orkestri i ludovanje, samo formalnost (a vecera jeste bila odlicna).

 

Drustvo funkcionise kako vec funkcionise, no ja sam mentalno relikt ili prirepak hippie mentaliteta kraja '60-ih i pocetka '70-ih.

 

Moram da vratim film malo unazad.

Cerka je rodjena u USA, no po roditeljima ima uz americko i srpsko i hrvatsko drzavljanstvo. Univerzitetsko obrazovanje se u USA placa iz dzepa, pa je nakon kalkulacija izaslo da je najpovoljnije sa studira u Zagrebu.

No, nije to samo studiranje. Rade i hormoni i odrastanje, pa se zaljubila.

 

Naravno, pozvala me je na vencanje (bliski smo, redovno se cujemo/vidimo online preko Skype, WhatsApp  itd.)

 

Dosao sam, proveo mesec dana. Na vencanje nas (zenu i mene) je vozio drugar, najbolji prijatelj iz mladosti koji je i bliski porodicni prijatelj i bio pozvan neovisno o meni.

 

Majko mila!?

 

Parkiramo pred kucom njegovih i cujemo da neko urla, totalno bez sluha, neke "narodnjake." Pomislim da se vec nekoliko njih napilo. A nije - nego su ovi njegovi  unajmili neki lokalni "bend" pa ti urlaju.

Mada je bilo svasta na raspolaganju, nisam ni pojeo ni popio nista. Zgadilo mi se.

 

Onda, formalno vencanje. Idemo - u crkvu!? Cerka mi "objasni" da je "po novome" jednako vredece ako se vencas u crkvi ili u opstinskom maticnom uredu, a u crkvi je jeftinije. Uz to, zetovom religioznom ocu je to bitno. Ovde sam zagrizao jezik, da ne budem nepristojan. A sta je sto je meni bitno? No, shvatio sam - ja sam u poslednjih nekoliko godina bio samo online,a njegov otac je bio dnevno i fizicki prisutan. Najveci deo ceremonije nisam video. Izasao sam da popusim cigaretu (mada sam pre par godina prestao da pusim). Ajde, i to je proslo.

 

Eh, tada "zabava." Velika hala, par sto ljudi.  I "live" muzika. Hvala qrtzu, donekle se videlo kako sam vaspitao dete jer je on odabrala repertoar - svirali su uglavnom rock iz '60-ih. Doslo mi je i da zaplesem.

Medjutim, u nekoliko sati, proveo sam samo par minuta sa cerkom - ona je, naravno, imala svoje drustvo.

Par puta sam pitao zenu, sta mi radimo ovde, aj'mo kuci?

 

Omatoreo sam.

Ponosan sam na to da prihvatam da deca razmisljaju i rade drugacije - i ne gundjam - dok su mene mladoga maltretirali da mora da bude po njihovom.

Ali da sam mator, jesam, i jedva cekam da krepam. Bice lakse i njima i meni.

Ne lupaj bre. Gde će im biti lakše. Dok hodamo i znamo da smo jeli doručak trebamo im.

A šta će da rade u životu to je njihovo

[vilhelmina]

Razmisljam nesto o studentskim protestima u Srbiji i koliko se te generacije rodjene negde posle 95-te razlikuju od svih drugih. Skoro da bi svi 35+ mogli da nam se prikljuce ovde na topicu o gerijatriji. Ovi mladji i njih gaze, isto kao i nas mnogo starije. Moram negde da podelim svoja zapazanja, a ne bih da zatrpavam temu o studentskim protestima tj Vox.

 

U timu u kojem radim nas ima 15. Svi imamo isti status i radne zadatke, nema nikakve hijerarhije. Poslednjih godina su se svi promenili, ja sam jedini metuzalem koji tu radi vec sedam godina, uz malu pauzu od nekoliko meseci. Ipak, uvek smo bili solidarna grupa koja deli iste probleme, ali i vrednosti tj odnos prema radu, klijentima, sefovima… Sada vise nismo. Poslednjih pet koji su dosli doneli su nesto sasvim drugo. Ni bolje ni gore, samo drugacije.

 

Pre svega, vise ne vazi da su pocetnicke plate nize od ostalih, naprotiv. S jedne strane su ti mladi vesti pregovaraci, a s druge im se moze, jer ih poslovi cekaju na sve strane. Starijima od 40 nije tako lako naci novi posao, bez obzira na iskustvo. Jos izrazenije je to kako umeju da povuku crtu i kazu da nesto nije njihov posao. Ne zanima ih to sto ce problem pasti kolegi na grbacu, not my job. Nije da nisu solidarni, pomazu se i pokrivaju, ali samo unutar svoje grupe. Prema nama ostalima, isto kao i prema klijentima i sefovima, su krajnje profesionalni, neophodno ljubazni, nema gresaka ili nedajboze konflikata. U tom delu su vrlo zreli i samouvereni, ne moze im se nista zameriti.

 

Ali ima i drugi deo, koji neminovno sledi uz ovo gore. To su neka ponasanja razmazenog derista na koja mi ostali nemamo odgovor. Ako pada kisa ili je hladno, takodjer i u periodima kad ima mnogo posla, odjednom su svi bolesni. Eventualno mogu da rade od kuce, ali nikako da dodju na posao. Ako treba zamenjivati odsutne kolege, oni bas tog dana imaju jako mnogo posla, ne mogu nikako. Najbolji primer je jedna koju smo upoznali u augustu prosle godine, kad je potpisala ugovor. Usledio je otkazni tok od tri meseca na starom poslu. U novembru je pocela kod nas i prvog dana izazvala blagi sok- stomak do zuba 😁. Stigla je da odradi 12 radnih dana, ostalo bolovanja, praznici i slobodni dani. Onda se porodila i odmah dala otkaz, doduse isti stupa na snagu po isteku porodiljskog odsustva, znaci u januaru 2026. Na kraju ce u svoj CV upisati godinu i po dana na poslovima za koje nije stigla ni da se obuci u tih 12 dana. 
 

Mogla bih jos da pisem o tome kako ti mladi funkcionisu, sta (ne) moze da im se zameri, kako se odnose prema poslu i uopste zivotu. Ali meni je najupecatljivija ta samouverenost, svest o sopstvenim pravima i jasne crvene linije o tome sta jeste, a sta nije njihova odgovornost. Poredim to s ovim sto vodi mlade u Srbiji i cemu trenutno svako normalan moze samo da skine kapu. Cini mi se da je to prilicno slicno, ako ne i sasvim isto, kao ovo sto cini da je i meni i vecini mojih kolega malo tesko da prihvatimo. Taj neki odnos prvo ja, posle svi ostali, ali koji se nikako ne bi mogao nazvati egoizmom. Pre je to neka svest o sopstvenoj vaznosti, sigurnost u sebe i sopstvene stavove. Sta moze biti lose u tome? 
 

Ipak, kao sto se ja osecam pogresno ako nesto zamerim koleginici koja nas je zavrnula s trudnocom, pa sad uz svoj posao kojeg nije malo, moramo i nju da zamenjujemo… tako citam i forumske kolege za Vox topicu koji se osecaju jednako lose, pa i gore, kad gledaju svoju decu, studente, kako svoje vreme ulazu u nesto sto su roditelji odavno trebali da im obezbede, a nisu. Iako naoko razlicite situacije - studentski protesti iz besa i ocaja, i odnos prema poslu mojih mladih kolega - ja tu vidim zajednicku osnovu kod obe populacije. Snaga proistekla iz potpune uverenosti u ispravnost sopstvenih stavova, tipicna za generacije ispod 30 godina, svakako ce bitno promeniti svet. Na koje sve nacine, ostaje da se vidi.