Psiho kauč

[Angelia]

Ne znam da li je za ovu temu ili onu kako ste danas, ali posto je uglavnom ista ekipa, eto nesto bih podelila.

Vec par nedelja pokusavam da pomognem prijatelju, nedavno ozenjen, malo u kasnijim godinama ali jos uvek mladi, nesto mladji od mene. Zakaci ih pandemija i odloze vencanje, covek komplet zaljubljen, i iz nekih razloga odluce da se ipak vencaju bas pre par meseci. Nije proslo par nedelja od vencanja, i nevesta se nesto osecala lose...toliko da je on vodi u ER... agonija zadnjih 2 meseca kulminira nedavnom dijagnozom koja je .....uzas, mozda cak u tom trenutku je delovalo da je terminalnost bolji rezultat. Minimalno jako lose trajne posledice jako retke medicinske situacije, bez logicnog objasnjenja....

Prva reakcija mi je bila teska depresija - jedan mladi zivot tako unisten bez bilo kog vidljivog razloga, i naravno pokusaji da pomognem.

A nakon toga - kompletan osecaj da je zivot jako varljiv, i kratak i da ga treba ziveti sada u ovom trenutku, najbolje moguce jer nikad ne znas kad klavir moze da ti padne na glavu.

 

Eto.... Juce sam saznala pozitivne vesti i da je barem smrt manje moguca, ali kad pogledam sta ih ceka na tom putu...uspela sam i da pomognem, ali najvise bih volela da im zivot premotam na pre par meseci.

 

Mozda nekom pomogne.

[Džudi]

@Angelia pročitala sam dva puta tvoj post. Ne postoji onaj smajli podrška, zato sam samo lajkovala.

 

Ne znam šta da ti kažem..ne znam o kojoj bolesti se radi, da znam..možda bih mogla nekako da te utešim ili posavetujem kako da se ponašaš u prisustvu prijatelja i njegove žene..

 

Nažalost, u užoj porodici sam preživela pakao sa teškom neizlečivom bolešću, a u široj porodici tri rođake imaju dijagnoze teških bolesti ( dve sestre imaju istu bolest, snaja treću ). 

 

Kada se neko ko ti je blizak, koga voliš, razboli, najpre osećaš tugu. Zatim bes jer si bespomoćan. Zatim kreće faza da se traže druga lekarska mišljenja, pa čak i neka alternativna medicina ( ali ne ona kod šarlatana Petrovića ). 

 

Sledi još nekoliko faza...a kada dođe onaj strašni trenutak, čini se..kao da je sve stalo..osećaš još veću bespomoćnost, zatim kajanje i krivicu što sa dragom osobom nije provedeno više vremena...i onda slede faze tugovanja koje ne bi smelo da preraste u otežano tugovanje.  

 

/ 

[Angelia]

4 minutes ago, Devojka Luke Razića said:

@Angelia pročitala sam dva puta tvoj post. Ne postoji onaj smajli podrška, zato sam samo lajkovala.

 

 

/ 

Hvala na ponudi pomoci ali nije to nesto uobicajeno - lekari su potpuno zbunjeni. Nasla sam im specijalistu koji ima najbolje preporuke pa ce mozda to pomoci, a nisu ni oni isli po nekim slabijim bolnicama, nego jedna od najboljih u US, pa opet potpuna zbunjenost.

 

Znaci pre 10 tak dana stav lekara je bio da se on spremi da ona nece preziveti a i ako prezivi moguce da ce biti u vegetativnom stanju. Sva sreca situacija se preokrenula, ali nit lekari znaju kako je obolela, ni zasto ima takve posledice, niti sada zasto se stanje popravilo. 

 

Sto se tice ponasanja u blizini, ponasamo se samo preko telefona, usled pandemije ispalo je da nevestu nisam ni upoznala - ali mi je on veoma drag, tako da delim njegove probleme, iako ko ne bi reagovao na takvo unistenje nekog od 30+?

 

Zakljucak je, zivot je tako prolazan, i treba ga ziveti.

[ras kass]

The worst part about having a mental illness is people expect you too behave as if you dont.... cuvena recenica iz Dzokera najbolje opisuje realnost psihicki obolelih. 

[BattleBender]

On 3/3/2021 at 8:12 PM, ras kass said:

Ne znam da li znate kako izgleda kada sanjas depresiju i osecas depresiju u snu. 

Jutros sam se probudio traumatizovan i jos se nisam oporavio. 

Imao sam period kada mi se anksioznost i depresija sa jave prelivala u san. Period kada dok si budan zelis da odes da spavas da bi pobegao od jave, a tamo jos gore.
I sanjao sam poprilicno metaforicki upecatljive osvrte na taj period.
U toj meri mi je bilo jezivo da sam nekako razvio metod da se ne secam snova. I tada mi je to bilo super. Koliko god da je java bila shit, barem i san nije bio. Samo legnem i probudim se, i to je to.

Ali zato sada kada sam se izvadio, kontrolisem anksioznost (anksioznost nikad ne prolazi, imho, samo covek nauci da je hendluje) dobro, imam dovoljnu kvliatetnu preokupaciju paznje, retko kada sanjam nesto. Sto je poprilicno tuzno.
Tj ne secam se snova.  Sinoc sam sanjao da sam se vratio cigaretama (ostavio sam ih inace pre 40 dana).
To sa potiskivanjem snova mi je sada malo bolje, kako sam se sredio, cesce se secam snova.


Ali kad sam svratio do ove teme, da kazem i ja neku.
O kompleksnosti mental health-a cu nekom drugom prilikom, tj neki moj ugao. Previse redova mi je potrebno za tako nesto. Imao sam jedan jako tezak period, tako da sam mnogo razmisljao o tome.

U poslednje vreme sam jako znatizeljan i citam dosta o filozofiji i psihologiji. Igrom slucaja dobio sam i na poslu dugorocni task da razvijam koncept mental tougness-a za projekat na kojem radim.

Nakon sto sam pregurao ozbiljnu krizu, mogu da kazem depresije (krenula pre 2 i po godine ja mslm), napravio sam ogroman effort da se vratim na neki kolosek. U jednom momentu sam imao sinhronizovan atak eksternih i internih okolnosti i stvari na moju svest. Toliko je bilo bezizlazno, nisam imao ni silver linning neke projekcije boljeg stanja, morao sam da smislim fiktivnu projekciju. Nesto u sta ni sam nisam verovao, neko bolje sutra ili prekosutra.
Grit i hardwork, celodnevni. Najblizi prijatelji tada nisu hteli da mi pricaju, jer nisu znali kako da pristupe tome, nisu bili sigurni da li cu sve da shvatim kao sazaljenje, da li ce da me poremete i uljuljkaju nekim pohvalama. Drago mi je sto su me pustili da sve sam resim,iako su uvek bili tu da se barem nekad osecam dobro, da budu company.
Posle kada sam nekako stao na svoje noge, rekli su mi "Ja ne znam kako si ti tosam uspeo, i koliko si vredno radio svake sekunde, svakog dana u toj bezizlaznoj situaciji... kako si nasao motivaciju da radis i ucis svakog dana u momentima kada ti se sve rusilo, iz dana u dan, svakim danom jos vise".
Nekad cu dublje da ulazim i u sve procese i elemente tog mog gubljenja i self-esteem-a i cele tada muke.


Svaki dan sam ziveo za nekomfornu zonu. Sebe ubedio da je to dar sa neba, cela ta muka i situacija,embrace-ovao sam to kao svog prijatelja. Taj sveprisutni struggle sam prihvatio kao svojeg prijatelja koji je dosao da mi pomogne.
I tom struggle-u cu uvek biti vecno zahvalan. Bez ikakvog laganja, ja istinski verujem, tj ubedjen sam da sam osoba za velika dela, za stvaranje nekog legacy-a. Zato nikad nisam uspevao da napravim sklad u tom nekom konvencionalnom by the book zivotu. I dalje verujem to. Imam duznost prema svim tim iskustvima i okolnostima koje su dosle, ukljucujuci i depresiju i anksioznost. To je doslo da me pripremi, da mi napravi misic da napravim nesto veliko.

Pored posla, kome sam se totalno predao,mnogo mi je pomoglo sto sam totalno sredio prioritete. Doziveo neke nivoe spoznaje. Moja preporuka svima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem su borilacke vestine.
Fenomenalna platforma za otkrivanje dubokih internih procesa i razumevanje zasto nas ego vodi ka nekim stvarima. Mocno oruzje da se stvori mehanizam kontrolisanja ega, cak i koriscenja njega da bi se dozivela istinsko i licno samozadovoljstvo.
Ego je kod nas sveprisutna stvar, pogotovo kod muskaraca. Svaka milisekunda naseg zivota je borba sa gravitacijom EGA i sveprisutnim porivom naseg mozga za SAMOZADOVOLJSTVO, koje instrumentalizujemo u pravcu dozivljavanja naseg zivota kvalitetnijim. Svake sekunde zelim da vrednujemo vise nase procese  i ono sto ce ostati od toga zivotnog procesa, a to je neki zivotni legacy.
Bice tesko, ali to je i lepota, ali borilacke vestine su filozofija sama za sebe. Naravno, ne radite to da bi nekog pretukli na ulici  i slicno.
Ne postoji nacin da dozivite potpunije i ogoljenije humble-ovanje nego tu. Ego je savladan, i taj ego uz bilo koji trud ne moze da nadje opravdanje i relativizaciju. I onda dodje senzacija istinskog humble-ovanja, mozda najlepsi trenutak koji sam doziveo u  zivotu. Bolje od bilo kog seksa ili slicno. Kada ste samponosni, uspeli ste da sjebete ineutralisete totalno ego. Njega nema ni u naznakama, ni u  podsvesti, razoruzan je.
U tim trenucima toliko vrednujete svoj zivot, taj trenutak, svoje bice...liseni ste bilo kakve ogorcenosti (ego je generator ogorcenosti).Onda je lako da se napravi bilo koji korak ka self-improvement-u. Ne plasite se neuspeha, jer vas ego vas ne traumira od nekih uporednih modela. Ego je nezgodna kuja, koja funkcionise po principu referentnog sistema. U momentima istinske spoznajete, mozete da pravite svoj referentni sistem i da stvorite platformu da kanalisete ego.
Ne plaseci se neuspeha. Jer stvarno, it's not about destination, it's about journey.

Primetio sam da sam u poslednje vreme ponovo poceo da flertujem sa komfornom zonom. Ovaj COVID je isto zajebana kuja. I morao da napravim, relativno gledajuci, nesto sto ce da me trgne.
Kad je krenula pandemija, vratio sam se pusenju, povreda kolena i rizik od COVID-a su me udaljili od treniranja. To se naravno prelilo na moje celokupno stanje, na moj well-being.
Od februara sam krenuo da treniram, vratio sam se boksu, krenuo sa brazilskom jiu jitsom (najveca moguca preporuka, bjj je i umetnost i filozofija, i ubedjem sam najmocniji tool za stvaranje psihicke snage).
Ostavio sam cigarete ponovo, i veoma dobro mi ide sa time. Krenuo da se tusiram ladnom vodom svakog jutra,sredio skroz ishranu.
Iako je ovo sve deluje kao nesto sto se desi kada osoba procita na mediumu nesto za stoicizam i mental toughness, morao sam da primenim neke elemente te cele price.
I stvarno je super.

Usput dosao sam do zakljucka o necemu sto ja zovem "The power of The Chain".

Kada zelite da napravite neke promene, dizajnirate neki svoj The Chain, skup novih modela ponasanja koje zelite da implementirate u vas zivot. Nesto sto ce zelite da postane rutina koja ce vam poboljsati kvalitet zivota, zdravlja itd itd.
IMHO, to mora da budu vise stvari. Cigarete nikad ne bih ostavio da sam doneo samo odluku da njih ostavljam.
Postavio sam sebi chain:
- Ok, dugo vec pricas o tome da svako jutro radis jogu, ajde da stvarno to radis, plati aplikaciju
- Sad ces da treniras svaki dan, poklapa se savrseno, ponedeljak-sreda-petak su BJJ, na 5 minuta ti je od posla, 15 minuta nakon posla. Boks je utorkom, cetvrtkom i subotom. Nemas opravdanja, krenuo je i prijateljiz skole, koji te sa posla skuplja kolima i zajedno idete. 
- Cigarete ostavljas
- Tusiras se hladnom vodom
- Ishranu dovodis u red, svaki dan pijes limun sa celerom i djumbirom
- radis na novom skill-u na poslu, otvorila ti se mogucnost, vec dugo planiras da ucis After Effects, evo sad imas i priliku.
- Zalepices na staklu, sticky notes, na vrhu "Think positive", a na dnu "Stay positive", i to nikad neces da odlepis, ali ces izmedju ta 2 papira morati da optimizujes sve taskove, i da stalno skidas stare a lepis nove. I moraces to da vidis svaki dan.


To je moj chain. S obzirom na to da mi je posao vezan za pracenje HR data. Krenuo sam tada ozbiljnije da pratim progress.
Desile su se promene,naravno na bolje.
Zasto je The Chain bitan? Zato sto nas motivisu konkretniji i osetljiviji rezultati. Vezujemo se za to, i to nam daje smisla. Svaka energija mora da se pretvori u materiju, u konkretan oblik.
Da sam samo ostavio cigarete, mnogo manje znacajan progress bi napravio i empirijski "merenje Resting HR-a i stress-a). Da li bi samo ostavljanje cigareta ostavilo dovoljno dobar rezultat da me odrzi euforicno motivisanim? Ne.
Da li bi izolovano bilo koja od onih stavki to uradila? Ne.
Da li celer stvarno utice da se bolje oseca? Da, ali verovatno, ne u toj meri da ti samo on sredi energiju i svakodnevnicu.
Ali kad ih sve ukljucis zajedno, onda se desi. I onda svaka karika Chain-a ima svoj smisao.
Pritom sam princip The Chain-a stvara u glavi trenutak kada se kumulira odradjena obaveza prema promenama. Ako zapalim cigaretu, necu samo da sjebem tu odluku, i svoja pluca, vec sam ceo Chain unistio. I celer vise nema smisla, The Chain puca i sve karike padaju sa vrata na zemlju. Onda je lakse da se sve sprovede.
Taj The Chain je skup metoda i obaveza koja prave odredjeni model u glavi, pravi se prinicp integrisanja nekih zdravih rutina. Dobija se self-confidence da je moguce da se implementira to.

Mental Tougness se sastoji od 4 C.
Commitment, Confidence, Control,  Challenge.
Dobijate platformu da ispunite sva od ta 4 elementa. Sva 4 elementa moraju da budu sinhronizovana, i sva 4 su prebitna.
Challenge-ujte se novim idejama, self-discipline i commitment prilikom izvodjenja toga, i onda cete biti confident da mozete svaki proces da iznesete.
I zadovoljstvo ne sme da bude iskljucivo vezano za to sto se dobija kao rezultat. Rezultat je jadna tacka u vremenskoj seriji, pre toga postoje zilion tacaka. Vezujte se za trend i progress vasih tacaka.

[Pletilja]

1 hour ago, BattleBender said:

Imao sam period kada mi se anksioznost i depresija sa jave prelivala u san. Period kada dok si budan zelis da odes da spavas da bi pobegao od jave, a tamo jos gore.
I sanjao sam poprilicno metaforicki upecatljive osvrte na taj period.
U toj meri mi je bilo jezivo da sam nekako razvio metod da se ne secam snova. I tada mi je to bilo super. Koliko god da je java bila shit, barem i san nije bio. Samo legnem i probudim se, i to je to.

Ali zato sada kada sam se izvadio, kontrolisem anksioznost (anksioznost nikad ne prolazi, imho, samo covek nauci da je hendluje) dobro, imam dovoljnu kvliatetnu preokupaciju paznje, retko kada sanjam nesto. Sto je poprilicno tuzno.
Tj ne secam se snova.  Sinoc sam sanjao da sam se vratio cigaretama (ostavio sam ih inace pre 40 dana).
To sa potiskivanjem snova mi je sada malo bolje, kako sam se sredio, cesce se secam snova.


Ali kad sam svratio do ove teme, da kazem i ja neku.
O kompleksnosti mental health-a cu nekom drugom prilikom, tj neki moj ugao. Previse redova mi je potrebno za tako nesto. Imao sam jedan jako tezak period, tako da sam mnogo razmisljao o tome.

U poslednje vreme sam jako znatizeljan i citam dosta o filozofiji i psihologiji. Igrom slucaja dobio sam i na poslu dugorocni task da razvijam koncept mental tougness-a za projekat na kojem radim.

Nakon sto sam pregurao ozbiljnu krizu, mogu da kazem depresije (krenula pre 2 i po godine ja mslm), napravio sam ogroman effort da se vratim na neki kolosek. U jednom momentu sam imao sinhronizovan atak eksternih i internih okolnosti i stvari na moju svest. Toliko je bilo bezizlazno, nisam imao ni silver linning neke projekcije boljeg stanja, morao sam da smislim fiktivnu projekciju. Nesto u sta ni sam nisam verovao, neko bolje sutra ili prekosutra.
Grit i hardwork, celodnevni. Najblizi prijatelji tada nisu hteli da mi pricaju, jer nisu znali kako da pristupe tome, nisu bili sigurni da li cu sve da shvatim kao sazaljenje, da li ce da me poremete i uljuljkaju nekim pohvalama. Drago mi je sto su me pustili da sve sam resim,iako su uvek bili tu da se barem nekad osecam dobro, da budu company.
Posle kada sam nekako stao na svoje noge, rekli su mi "Ja ne znam kako si ti tosam uspeo, i koliko si vredno radio svake sekunde, svakog dana u toj bezizlaznoj situaciji... kako si nasao motivaciju da radis i ucis svakog dana u momentima kada ti se sve rusilo, iz dana u dan, svakim danom jos vise".
Nekad cu dublje da ulazim i u sve procese i elemente tog mog gubljenja i self-esteem-a i cele tada muke.


Svaki dan sam ziveo za nekomfornu zonu. Sebe ubedio da je to dar sa neba, cela ta muka i situacija,embrace-ovao sam to kao svog prijatelja. Taj sveprisutni struggle sam prihvatio kao svojeg prijatelja koji je dosao da mi pomogne.
I tom struggle-u cu uvek biti vecno zahvalan. Bez ikakvog laganja, ja istinski verujem, tj ubedjen sam da sam osoba za velika dela, za stvaranje nekog legacy-a. Zato nikad nisam uspevao da napravim sklad u tom nekom konvencionalnom by the book zivotu. I dalje verujem to. Imam duznost prema svim tim iskustvima i okolnostima koje su dosle, ukljucujuci i depresiju i anksioznost. To je doslo da me pripremi, da mi napravi misic da napravim nesto veliko.

Pored posla, kome sam se totalno predao,mnogo mi je pomoglo sto sam totalno sredio prioritete. Doziveo neke nivoe spoznaje. Moja preporuka svima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem su borilacke vestine.
Fenomenalna platforma za otkrivanje dubokih internih procesa i razumevanje zasto nas ego vodi ka nekim stvarima. Mocno oruzje da se stvori mehanizam kontrolisanja ega, cak i koriscenja njega da bi se dozivela istinsko i licno samozadovoljstvo.
Ego je kod nas sveprisutna stvar, pogotovo kod muskaraca. Svaka milisekunda naseg zivota je borba sa gravitacijom EGA i sveprisutnim porivom naseg mozga za SAMOZADOVOLJSTVO, koje instrumentalizujemo u pravcu dozivljavanja naseg zivota kvalitetnijim. Svake sekunde zelim da vrednujemo vise nase procese  i ono sto ce ostati od toga zivotnog procesa, a to je neki zivotni legacy.
Bice tesko, ali to je i lepota, ali borilacke vestine su filozofija sama za sebe. Naravno, ne radite to da bi nekog pretukli na ulici  i slicno.
Ne postoji nacin da dozivite potpunije i ogoljenije humble-ovanje nego tu. Ego je savladan, i taj ego uz bilo koji trud ne moze da nadje opravdanje i relativizaciju. I onda dodje senzacija istinskog humble-ovanja, mozda najlepsi trenutak koji sam doziveo u  zivotu. Bolje od bilo kog seksa ili slicno. Kada ste samponosni, uspeli ste da sjebete ineutralisete totalno ego. Njega nema ni u naznakama, ni u  podsvesti, razoruzan je.
U tim trenucima toliko vrednujete svoj zivot, taj trenutak, svoje bice...liseni ste bilo kakve ogorcenosti (ego je generator ogorcenosti).Onda je lako da se napravi bilo koji korak ka self-improvement-u. Ne plasite se neuspeha, jer vas ego vas ne traumira od nekih uporednih modela. Ego je nezgodna kuja, koja funkcionise po principu referentnog sistema. U momentima istinske spoznajete, mozete da pravite svoj referentni sistem i da stvorite platformu da kanalisete ego.
Ne plaseci se neuspeha. Jer stvarno, it's not about destination, it's about journey.

Primetio sam da sam u poslednje vreme ponovo poceo da flertujem sa komfornom zonom. Ovaj COVID je isto zajebana kuja. I morao da napravim, relativno gledajuci, nesto sto ce da me trgne.
Kad je krenula pandemija, vratio sam se pusenju, povreda kolena i rizik od COVID-a su me udaljili od treniranja. To se naravno prelilo na moje celokupno stanje, na moj well-being.
Od februara sam krenuo da treniram, vratio sam se boksu, krenuo sa brazilskom jiu jitsom (najveca moguca preporuka, bjj je i umetnost i filozofija, i ubedjem sam najmocniji tool za stvaranje psihicke snage).
Ostavio sam cigarete ponovo, i veoma dobro mi ide sa time. Krenuo da se tusiram ladnom vodom svakog jutra,sredio skroz ishranu.
Iako je ovo sve deluje kao nesto sto se desi kada osoba procita na mediumu nesto za stoicizam i mental toughness, morao sam da primenim neke elemente te cele price.
I stvarno je super.

Usput dosao sam do zakljucka o necemu sto ja zovem "The power of The Chain".

Kada zelite da napravite neke promene, dizajnirate neki svoj The Chain, skup novih modela ponasanja koje zelite da implementirate u vas zivot. Nesto sto ce zelite da postane rutina koja ce vam poboljsati kvalitet zivota, zdravlja itd itd.
IMHO, to mora da budu vise stvari. Cigarete nikad ne bih ostavio da sam doneo samo odluku da njih ostavljam.
Postavio sam sebi chain:
- Ok, dugo vec pricas o tome da svako jutro radis jogu, ajde da stvarno to radis, plati aplikaciju
- Sad ces da treniras svaki dan, poklapa se savrseno, ponedeljak-sreda-petak su BJJ, na 5 minuta ti je od posla, 15 minuta nakon posla. Boks je utorkom, cetvrtkom i subotom. Nemas opravdanja, krenuo je i prijateljiz skole, koji te sa posla skuplja kolima i zajedno idete. 
- Cigarete ostavljas
- Tusiras se hladnom vodom
- Ishranu dovodis u red, svaki dan pijes limun sa celerom i djumbirom
- radis na novom skill-u na poslu, otvorila ti se mogucnost, vec dugo planiras da ucis After Effects, evo sad imas i priliku.
- Zalepices na staklu, sticky notes, na vrhu "Think positive", a na dnu "Stay positive", i to nikad neces da odlepis, ali ces izmedju ta 2 papira morati da optimizujes sve taskove, i da stalno skidas stare a lepis nove. I moraces to da vidis svaki dan.


To je moj chain. S obzirom na to da mi je posao vezan za pracenje HR data. Krenuo sam tada ozbiljnije da pratim progress.
Desile su se promene,naravno na bolje.
Zasto je The Chain bitan? Zato sto nas motivisu konkretniji i osetljiviji rezultati. Vezujemo se za to, i to nam daje smisla. Svaka energija mora da se pretvori u materiju, u konkretan oblik.
Da sam samo ostavio cigarete, mnogo manje znacajan progress bi napravio i empirijski "merenje Resting HR-a i stress-a). Da li bi samo ostavljanje cigareta ostavilo dovoljno dobar rezultat da me odrzi euforicno motivisanim? Ne.
Da li bi izolovano bilo koja od onih stavki to uradila? Ne.
Da li celer stvarno utice da se bolje oseca? Da, ali verovatno, ne u toj meri da ti samo on sredi energiju i svakodnevnicu.
Ali kad ih sve ukljucis zajedno, onda se desi. I onda svaka karika Chain-a ima svoj smisao.
Pritom sam princip The Chain-a stvara u glavi trenutak kada se kumulira odradjena obaveza prema promenama. Ako zapalim cigaretu, necu samo da sjebem tu odluku, i svoja pluca, vec sam ceo Chain unistio. I celer vise nema smisla, The Chain puca i sve karike padaju sa vrata na zemlju. Onda je lakse da se sve sprovede.
Taj The Chain je skup metoda i obaveza koja prave odredjeni model u glavi, pravi se prinicp integrisanja nekih zdravih rutina. Dobija se self-confidence da je moguce da se implementira to.

Mental Tougness se sastoji od 4 C.
Commitment, Confidence, Control,  Challenge.
Dobijate platformu da ispunite sva od ta 4 elementa. Sva 4 elementa moraju da budu sinhronizovana, i sva 4 su prebitna.
Challenge-ujte se novim idejama, self-discipline i commitment prilikom izvodjenja toga, i onda cete biti confident da mozete svaki proces da iznesete.
I zadovoljstvo ne sme da bude iskljucivo vezano za to sto se dobija kao rezultat. Rezultat je jadna tacka u vremenskoj seriji, pre toga postoje zilion tacaka. Vezujte se za trend i progress vasih tacaka.

Pogubila sam se poslednjih nedelja (meseci) jer su me izazovi prevazisli. Pomirila sam se sa svojih  skoro 70 godina i ulogom starice, nesto se ugasilo, nekakav borbeni duh je iscileo iz mene i sad sam ono sto se i vidi, starica. 

A ja znam da tako ne mora da bude jer i  nije bilo kada sam imala 65, 66, 67, 68 godina, ne stari se tako brzo kako sam ja ostarila u proteklih nekoliko meseci. 

Znam sve sto mi je potrebno da vratim svoj duh tamo gde godine ne znace nista, nedostaje mi samo dovoljan razlog da se izborim sa apatijom. 

Ovaj tekst mi je pruzio bas to, zahvaljujem od srca....

 

Edited March 9, 2021 by Pletilja

[BattleBender]

1 hour ago, Pletilja said:

Pogubila sam se poslednjih nedelja (meseci) jer su me izazovi prevazisli. Pomirila sam se sa svojih  skoro 70 godina i ulogom starice, nesto se ugasilo, nekakav borbeni duh je iscileo iz mene i sad sam ono sto se i vidi, starica. 

A ja znam da tako ne mora da bude jer i  nije bilo kada sam imala 65, 66, 67, 68 godina, ne stari se tako brzo kako sam ja ostarila u proteklih nekoliko meseci. 

Znam sve sto mi je potrebno da vratim svoj duh tamo gde godine ne znace nista, nedostaje mi samo dovoljan razlog da se izborim sa apatijom. 

Ovaj tekst mi je pruzio bas to, zahvaljujem od srca....

 

Drago mi je ako sam vam pomogao. I zaista vam se divim da uopste u tim godinama ste spremni samo na introspekcije vasih procesa. Niste uplaseni da mislite o takvim stvarima, niste prepustili zivotu da samo tecete, bez da pomislite o njemu.
To je prizma koja je meni, kao osobi koja ima 31 godinu, nesto nepoznato.

Izazovi su jako bitna stvar u zivotu, ali sa njima treba biti oprezan.
Jednom prilikom, slusajuci nekog trenera na JR podcast-u, cuo o teoriji flow-a, koja mi je instant bila zanimljiva.
Neophodno je dobra evaluacija nasih izazova...

[Plavi Golub]

Sa Talas-a. Mozda bude od pomoci nekom.
 

https://talas.rs/2019/06/13/stoicizam-u-xxi-veku/
 

[RatzenStadt]

Ima vec mesec dana od kako sam prestao sa antipsihotikom, a i konzumaciju anksiolitika sam sveo na minimum. Isto toliko dugo ne idem kod psihijatra. Dala mi je potvrdu za podizanje Zolofta narednih 6 meseci. Sada sam samo na antidepresivima. Skidanje ide bolje nego sto sam mislio da ce da ide. Osecam se dobro. Od ideje da idem na psihoterapiju sam odustao. Nije mi potrebna.

[ras kass]

https://nova.rs/video/opsesivno-kompulsivni-poremecaj-perfekcionizam-ili-bolest/

 

Glupog li naslova.

[Devil In My Pants]

On 11/22/2020 at 10:51 PM, Zvezdinho said:

Jel zna neko neki bolji lek za anksioznost ili sta god, ovaj domaci Bensedin Hemofarmov nije ni za kurac da izvinite, uzmem 3 tablete od po 5 mg odjednom i skoro nista se ne desava, niti mi nesto utice na bolji san a slabo spavam u poslednje vreme.

Ksalol ti je njabolji mislim. bensedin ti je samo za spavanje.

On 4/4/2021 at 4:30 AM, RatzenStadt said:

Ima vec mesec dana od kako sam prestao sa antipsihotikom, a i konzumaciju anksiolitika sam sveo na minimum. Isto toliko dugo ne idem kod psihijatra. Dala mi je potvrdu za podizanje Zolofta narednih 6 meseci. Sada sam samo na antidepresivima. Skidanje ide bolje nego sto sam mislio da ce da ide. Osecam se dobro. Od ideje da idem na psihoterapiju sam odustao. Nije mi potrebna.

Zapravo ti je sad najpotrebnija kad se osecas dobro jer mozes dobro da rezonujes stvari i da se ne vratis na staro. To ti je 100% i moj savet ti je da ides na psihoterapiju, tacnije kod psihologa.

Edited April 18, 2021 by Devil In My Pants

[ras kass]

Jeste li imali lose reakcije na lekove? 

Uvece alventa 150 mg, ali ova jutarnja doza flunirina bas nista ne deluje. Juce sam imao tezak depresivni napad. 

[Lobotomija]

U poslednje vreme imam nesanice i to je tek komadić clusterfucka koji mi se dešava. Ako nekog interesuje neka pročita post na Imunoterapiji, da se ne ponavljam ovde... 

 

Razgovarao sam sa doktorkom koja mi je prepisala Ksalol 0,5mg, ali sam kupio Xanax u apoteci preko puta. Shvatio sam da neće da zajebavaju ako tražiš, mada gledaju da ispoštuju ono što je receptom prepisano. Jeste 2-3x skuplji ali nije ni to neka kinta, oko 300 din. Ono što meni radi posao kod Xanaxa je izuzetno brzo dejstvo, za razliku od Ksalola kod koga mi se desi da zaspim u 4 ujutro a popio pola tablete u ponoć. Što je još gore, trebaju mi makaze da bih slomio glupavu tabletu na pola. Primetio sam i da je teži-za-podneti day after, jer sam znao da kunjam i po sat vremena pošto se gistro probudim. 

 

On 4/18/2021 at 10:42 AM, Devil In My Pants said:

Ksalol ti je njabolji mislim.

 

Jok, štovani Pavaroti...

Jonathan Edwards od Ksalola brate Racenštate. Fajzer i napaćena duša u raj. 

Edited April 30, 2021 by Neme

[Devil In My Pants]

38 minutes ago, Neme said:

U poslednje vreme imam nesanice i to je tek komadić clusterfucka koji mi se dešava. Ako nekog interesuje neka pročita post na Imunoterapiji, da se ne ponavljam ovde... 

 

Razgovarao sam sa doktorkom koja mi je prepisala Ksalol 0,5mg, ali sam kupio Xanax u apoteci preko puta. Shvatio sam da neće da zajebavaju ako tražiš, mada gledaju da ispoštuju ono što je receptom prepisano. Jeste 2-3x skuplji ali nije ni to neka kinta, oko 300 din. Ono što meni radi posao kod Xanaxa je izuzetno brzo dejstvo, za razliku od Ksalola kod koga mi se desi da zaspim u 4 ujutro a popio pola tablete u ponoć. Što je još gore, trebaju mi makaze da bih slomio glupavu tabletu na pola. Primetio sam i da je teži-za-podneti day after, jer sam znao da kunjam i po sat vremena pošto se gistro probudim. 

 

 

Jok, štovani Pavaroti...

Jonathan Edwards od Ksalola brate Racenštate. Fajzer i napaćena duša u raj. 

Pa ne moze ti se spavati  od ksalola, posebno ne od 0.5mg. Ako ti je doktor prepisao ksalol pij ksalol, xanax je verovatno jaci, ali nisi ti narkoman vec ti treba terapija koja ce ti pomoci. Kad uzimas, uzmi onda od 1mg i popij pola. Pij koliko ti traje terapija jer moze stvoriti zavisnost. Xanan ti ne bih preporucio da pijes zbog mog druga koji ga je uzimao. Ne pravi se pametan i slusaj docu, to ti je moj savet.

[Eddard]

Ksalol=Xanax

 

Sve je to alprazolam. 

[Devil In My Pants]

1 hour ago, Eddard said:

Ksalol=Xanax

 

Sve je to alprazolam. 

Ksalol je slabiji, bar mislim po prici. Ljudi se navuku na ksalol lagano i jako tesko se skinuti. Xanax ima bolji "rad" i verovatno se jos teze skida.

 

Bez psihijatra nemoj nista, nisam ni siguran da xanax ima kod nas. To za lika gore pisem.

 

 

[Eddard]

Ja ti kažem da je to potpuno isti lek, samo od različitih proizvođača - Pfizer vs. Galenika. 

[Devil In My Pants]

9 hours ago, Eddard said:

Ja ti kažem da je to potpuno isti lek, samo od različitih proizvođača - Pfizer vs. Galenika. 

Nije ni Kola ista ovde i u Americi.

 

Dosta njih tvrde da je Xanax bolji jer su pili oba, ja nisam pa ne znam za ovu informaciju. Za Xanax sam cuo u Americkim filmovima prvo 😁

 

Bez obzira, mora pre sopstvene terapije prvo da pita psihijatra za misljenje 😁

[Džudi]

On 5/1/2021 at 2:42 PM, Eddard said:

Ja ti kažem da je to potpuno isti lek, samo od različitih proizvođača - Pfizer vs. Galenika. 

 

Postaviću jedno glupo pitanje: Znam da je to isti lek, samo ima druge proizvođače...

 

Zašto onda svi  koje poznajem a koji piju neke lekiće više vole Xanax?

 

Btw, meni Ksalol ne pomaže..jedino Lorazepam. 

[mmajstor]

Pa zato sto su potentniji... isti sastav ali drugi brend/nivo kvaliteta. Slicno tome i Bromazepam Vs Leksilijum (prednost drugom). Xanax/Ksalol uklanjaju strahove ko rukom odnesene i podize - neverovatan lek, dok svi ostali imaju sedativno i umrtvljujuce 'boli me kita' dejstvo. Od oba se bolje spava. 

 

A sad bez zezanja - manite se svega toga. Ako je bas heavy situacija, nivo stresa tipa smrtni slucaj bliske osobe opravdava da se drkne, kao i u terapeutskim dozama 2 nedelje max. To ako vam neko prepise benzo za 'lecenje nesanice' odmah znajte da treba da bezite od tog lekara, to nije za zajebanciju ili za dugotrajno koriscenje. Ko slucajno prepise Rivotril treba ga u zatvor odvesti. Na sve se jako lako navlaci a posledice mogu biti trajne. Postoje neki noviji Ruski nootropici koji navodno ne stvaraju zavisnost, ali se jos uvek slabo sta zna o njima. 

 

Za nesanicu - caj od maticnjaka 3xdnevno, obavezno pred spavanje. Za depru i anksioznost - caj od kantariona 3xdnevno minimum mesec dana i izbegavati suncanje. Ako mora bas hemija onda doxylamine succinate, antialergen prve generacije koji kao side effect ima pospanost. Kod nas se vise ne pravi ima ga samo u inostranstvu. Ili koristiti aminokiseline koji su prekursori za stvaranje neurotransmitera: gaba, l-tryptophane, 5-htp, itd... 

 

Wim Hof metoda disanja i tusiranje hladnom vodom - vise nego preporucljivo. 

 

 

[Devil In My Pants]

4 hours ago, mmajstor said:

Pa zato sto su potentniji... isti sastav ali drugi brend/nivo kvaliteta. Slicno tome i Bromazepam Vs Leksilijum (prednost drugom). Xanax/Ksalol uklanjaju strahove ko rukom odnesene i podize - neverovatan lek, dok svi ostali imaju sedativno i umrtvljujuce 'boli me kita' dejstvo. Od oba se bolje spava. 

 

A sad bez zezanja - manite se svega toga. Ako je bas heavy situacija, nivo stresa tipa smrtni slucaj bliske osobe opravdava da se drkne, kao i u terapeutskim dozama 2 nedelje max. To ako vam neko prepise benzo za 'lecenje nesanice' odmah znajte da treba da bezite od tog lekara, to nije za zajebanciju ili za dugotrajno koriscenje. Ko slucajno prepise Rivotril treba ga u zatvor odvesti. Na sve se jako lako navlaci a posledice mogu biti trajne. Postoje neki noviji Ruski nootropici koji navodno ne stvaraju zavisnost, ali se jos uvek slabo sta zna o njima. 

 

Za nesanicu - caj od maticnjaka 3xdnevno, obavezno pred spavanje. Za depru i anksioznost - caj od kantariona 3xdnevno minimum mesec dana i izbegavati suncanje. Ako mora bas hemija onda doxylamine succinate, antialergen prve generacije koji kao side effect ima pospanost. Kod nas se vise ne pravi ima ga samo u inostranstvu. Ili koristiti aminokiseline koji su prekursori za stvaranje neurotransmitera: gaba, l-tryptophane, 5-htp, itd... 

 

Wim Hof metoda disanja i tusiranje hladnom vodom - vise nego preporucljivo. 

 

 

Ovo je znanje. Meni je pre nove godine umro najbolji drug pa sam od januara na nekim terapijama. Bas sam tesko to podneo, tek za mesec dana mi je bilo malo bolje.

 

Slazem se da su lekovi teska navlaka, posebno ksalol.

[DJORDJE]

On 3/5/2021 at 6:05 PM, Angelia said:

Zakljucak je, zivot je tako prolazan, i treba ga ziveti.

Ja ne moram da idem daleko da bi to video. Moj brat je najbolji primer. Preko 30 godina je ulozio u svoju firmu, radeci sedam dana u nedelji . Jednom godisnje je isao na pecanje na severu Kanade i sto rece snaja, nakon 40 godina braka i letovanja imamo samo slike sa stapovima i udicama.

Dao Bog mogao je da se penzionise pre 15 godina, ali ono da stasaju naslednici, da se zaradi jos malo i tako u nedogled. Onda ga je udario artritis u oba kolena, vadili mu po litar vode iz kolena. Umesto da ode na operacije u SAD, sto su mu lekari i preporucivali , izabrao je jeftiniju verziju u Edmontonu i sada nakon tri operacije, neogranicenih terapija i steroida, jedva se krece bez staka. Sva sreca, snaja je bila pametnija pa je kicmu operisala u Norhwestern u Chicagu, inace bi danas bila u kolicima. I tako , skoro kao dva invalida odluce konacno da se penzionisu i prebace biznis na naslednika , kad udari COVID.

Dodje mi da zaplacem kada sa njim razgovaram, mada kao deca nikada nismo bili bliski jer sam ja osam godina mladji. Valjda ga je ova izolacija konacno osvestila i konacno je shvatio da mu je zivot prosao na raznim gradjevinama i da je umesto novih buldozera, novac mogao da potrosi i na sebe.

[Džudi]

On 5/7/2021 at 2:38 AM, mmajstor said:

 

A sad bez zezanja - manite se svega toga. Ako je bas heavy situacija, nivo stresa tipa smrtni slucaj bliske osobe opravdava da se drkne, kao i u terapeutskim dozama 2 nedelje max. To ako vam neko prepise benzo za 'lecenje nesanice' odmah znajte da treba da bezite od tog lekara, to nije za zajebanciju ili za dugotrajno koriscenje. Ko slucajno prepise Rivotril treba ga u zatvor odvesti. Na sve se jako lako navlaci a posledice mogu biti trajne.

 

Slažem se, posebno se slažem za Rivotril.

 

Ali...šta da rade oni koji godinama idu kod psih zbog OKP, PTSP, depresije koja je u remisiji, pa se ponovo vraća?

 

Dr samo menja te Ksalole, Xanaxe i slične lekiće, ne izbacuje ih ukoliko je neko još anksiozan.

 

Ko ide kod psih za te navedene psih poremećaje i usput spomene nesanicu dobija lekiće za nesanicu, ali ti lekovi se kratko piju...ne piju se nedeljama, mesecima..

 

A kada se ukidaju lekovi, sve mora da bude u dogovoru sa lekarom- doze se smanjuju postepeno, najpre ti lekovi za poremećaj spavanja-nesanicu..   

 

 

 

 

Edited May 9, 2021 by Devojka Luke Razića
slovna greškica

[mmajstor]

Ksaloli/Xanaxi ili bilo koji drugi benzo ne leci anksioznost. Oni samo ublazavaju/uklanjaju simptom anksioznosti dok traje njihovo dejstvo. Anksioznost je problem psihe/nacina dozivljavanja realnosti i okolnosti. Lekovi se piju samo onda kada je anksioznost toliko jaka da je nemoguce baviti se ni sa cim drugim, niti preduzeti neku konkretnu anti-anksioznu akciju. Pa se prepisu navedeni lekovi da se nervni sistem malo smiri i izadje iz zacaranog kruga, a za to vreme kroz terapiju se podstice promena zivotnih okolnosti i nacina razmisljanja, sto jedino moze odagnati dugotrajnu anksioznost. To nije lako i za to je neophodan dobar terapeut, pa ako vidite da vam konstantno prepisuje lekove a da nema progresa, to znaci da on nije za vas. Ne moze se ziveti na benzosima. 

 

Ko ih pije duze vreme treba da odluci - ili ce ih piti do kraja zivota sa svim posledicama koje dugorocno koriscenje nosi, ili ce uci u proces skidanja sto nije lak proces, i kao sto si rekla podrazumeva postepeno i dugotrajno skidanje doze do potpunog prestanka. Naravno da se u to treba uci onda kada su zivotne okolnosti u nekom usponu a ne u padu i obezbediti podrsku  bliskih osoba. Na zalost nasi lekari nisu bas najstrucniji u tom segmentu i nisu dovoljno upoznati sa dugorocnim posledicama njihovog koriscenja i posledicama skidanja, sto naravno ne znaci da u to treba uci na svoju ruku. Vec sam preporucio upotrebu nekih suplemenata koji mogu pomoci kod anksioznosti prilikom skidanja a to su GABA, Taurine, Glycine...i prirodne preparate u vidu nabrojanih cajeva u prethodnom postu koji imaju nekog efekta samo ako se uzimaju neki duzi period.

 

Ko ide dugo godina na terapiju bez efekta a i dalje uzima hemiju znaci da ili ne ide kod dobrog doktora, ili se ne trudi dovoljno da promeni zivotne okolnosti i nacin dozivljavanja sto je jedini garant uspeha. Pa bi pre nego sto se donese odluka o bataljivanju hemije, prvo treba doneti odgovor na prethodno i preduzeti pravu akciju. Ko je i dalje u istom problemu, a ostavi hemiju kako moze da bude zadovoljan i zdrav kada ostane bez efekta lekova koji drze psihu pod nekom kontrolom? Zato odluku o tome treba doneti sa svojim terapeutom u zavisnosti od toga kako se napreduje. Sto se tice nesanice to je nevidjena glupost i skidanje treba preduzeti sto pre, i napusiti tog Dr koji prepisuje hemiju zbog problema nesanice. Ja licno znam dosta ljudi kojima je upotreba benzosa postala deo svakodnevnog zivota, i ne piju ih na kratak rok jer su ih neki doktori ubedili da je ok da ih uzmu povremeno. To povremeno uglavnom u praksi preraste u cesto. 

 

Edited May 9, 2021 by mmajstor

[Džudi]

2 hours ago, mmajstor said:

.i prirodne preparate u vidu nabrojanih cajeva u prethodnom postu koji imaju nekog efekta samo ako se uzimaju neki duzi period.

 

Ko ide dugo godina na terapiju bez efekta a i dalje uzima hemiju znaci da ili ne ide kod dobrog doktora, ili se ne trudi dovoljno da promeni zivotne okolnosti

 

Nisam lekar, ali pamtim reči moje ex lekarke- kantarion ne sme da se koristi kada se uzima antidepresiv. Pored kantariona, za sve biljne preparate treba konsultovati lekara, zbog antidepresiva.

 

 U vezi ovog boldovanog: imam PTSP zbog dugotrajne fizičke traume, luksacije patela -iščašenja kolena koja mi se  dešavaju od 1984.godine, i ta Dg PTSP trajala je neko vreme, pa zatim prešla u trajni poremećaj ličnosti, pa je onda opet promenjena u PTSP..

 

Jedan jedini psihijatar-psihoterapeut u Beogradu koji se bavi isključivo i samo PTSP-om odbio je dva puta da me primi, jer ima mnogo pacijenata, radi i u državnoj ambulanti i popodne privatno.

 

Životne okolnosti sam delimično promenila-operisala sam jedno koleno. Drugo koleno ortopedi neće da operišu jer nije dovoljno oštećeno ( a bilo je povređeno više od 10 puta ).

 

Ukratko, imam psihosomatske probleme, ne klasične psih poremećaje.

 

Sanval za nesanicu sam koristila 7 dana i to mi je bilo dovoljno.

 

Antidepresiv koji je za lečenje epilepsije i koji je stabilizator raspoloženja moraću u minimalnim dozama da pijem do kraja života. Imam cerebralnu paralizu i po rečima neurologa i psih, nikada se ne zna da li ću dobiti neki epi napad. 

 

Doživotno, uz prekide moraću da pijem i suplemente-kalcijum, magnezijum, selen. 

 

Eto, to je moje iskustvo. Anksioznosti, depre i PTSP-a ne bi bilo da nemam povrede kolena, a kolena bi bila ok da nemam CP. Začarani krug 🙂 

 

Inače, ne volim hemiju, i videću sa dr da smanjim i ako mogu u potpunosti da prekinem sa Lorazepamom, ili da ga pijem samo po potrebi.  

 

Btw, depra je u remisiji, jedino sam malo anksiozna...inače sam OK.