Jump to content

Kakvi smo to roditelji? Vaspitanje kroz generacije...


Kronostime

Recommended Posts

1 hour ago, Milenko Puzigaca said:

Ovaj opis me podsetio na istu takvu scenu iz TBBT. Svi gledaju u telefone, i ova koja bi bila ti u sceni će kao, dobro, možda bi mogli malo da razgovaramo, da se družimo kad smo već zajedno. A jedan od ovih koji gledaju u telefone (u seriji je to Šeldon) "pa mogli bi, ali zahvaljujući Stivu Džobsu, ne moramo"  :lol_2:

 

Poenta je, nova tehnologija je samo omogućila... ne znam, da se ljudi ponašaju prirodno :lol_2: Ono, ko voli te "porodične sastanke" ako traju duže od 10, 20 minuta :lol_2: Popio si kafu, i meze si pojeo, ajde sad, zdravo, šta tu :lol_2:

 

Isto i za decu važi. Ono, koristiće ih kako je njima prirodno. Većina će gledati te hiljade fotografija, ama neka će pored toga koristiti telefone i da traže ono što ih stvarno zanima, i to ćebiti dobro za njih :classic_smile:

 

Drugarica moje cerke organizovala rodjendan. Ja pitam kako je bilo, kaze, rodjendan je bio u tisini, dopislivali smo se telefonom. Ja reko ni muzike? Kaze on da, svako svoju na slusalice 😂

 

Da dodam, kad vec kritikujemo druge. Ja mrzim telefon, mrzim da kucam poruke, svaku rec pogresim, sicusna mi ona slovca... telefoniram minut do dva, u jako retkim slucajevima dugo. Ali ako ne ponesem telefom, kao da se nisam obukla. I jos nesto, volim da idem na koncerte i u jednom momentu sam primetila da ja provedem koncert snimajuci ga, a te snimke nikada vise ne pogledam, a ustvari koncert nisam ni dozivela, nego eto, samo bila. Od tada samo sliku, dve i ostavim telefon. 

Edited by Baby
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

41 minutes ago, Baby said:

I jos nesto, volim da idem na koncerte i u jednom momentu sam primetila da ja provedem koncert snimajuci ga, a te snimke nikada vise ne pogledam, a ustvari koncert nisam ni dozivela, nego eto, samo bila. Od tada samo sliku, dve i ostavim telefon. 

 

I ja sam to primijetio, snimam koncert i na kraju nemam pojma sta je bilo :twak:

  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

11 hours ago, vilhelmina said:

Slozismo se sve da deca treba da znaju svoju adresu i da smo je mi znale kad smo bile u tim godinama. Ali ove uopste nisu bile sigurne da i njihova deca znaju da kazu gde stanuju. 

 

Nas su učili, i mi našu decu, da znamo adresu za slučaj da se izgubimo, zalutamo, da znamo da kažemo čika milicajcu gde stanujemo, ta deca koju si pitala za adresu, verujem imaju upamćenu lokaciju stana u navigaciji, za slučaj potrebe uključe navigaciju i prate instrukcije, imaju i mamu i tatu na brzom biranju. Za neko kraće vreme neće ni kucati kod za interfon, imaće ga upamćenog u mobu, aktiviraće se kad se približe na metar od ulaza, neće ni biti svesni da se vrata zaključavaju ako jednom ne zaborave ili izgube telefon.:classic_biggrin:

Ja sam generacija koja je, u osnovnoj školi, prelazila sa pisanja perom i mastilom na hemijsku olovku, sećam se komentara, ova deca će ostati nesposobna, nikada neće naučiti da lepo pišu, da paze na bočicu i da ne prospu mastilo, kad su se pojavili digitroni bili su strogo zabranjeni u školi, sve novotarije su prolazile isto, neko ih je prebrzo prihvatao, gde treba i gde ne treba, neko odbijao i kad donose očiglednu korist. Milion puta ponovljeno, sve je stvar mere.

 

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

@Div Ispostavilo se da su ipak bili u pravu i da se rukopis vremenom iskvario. Namerno se trudim da pišem ručno kada radim. Iako znam bolje i brže načine za digitalne zapise i podsetnike, tvrdoglavo želim da ih moja ruka piše, baš kao da želi da sačuva nešto što se gubi. 
Opet, ove generacije lupkaju tim prstićima brzinom kojom ne radim i ne želim. Vrlo sam pažljiva da ne pravim gramatičke greške jer smatram to jako važnim u dopisivanju. Uzmem vremena da proverim pre nego pošaljem poruke.
Suprug ima sačuvan dnevnik svoje majke, prelepo je videti taj rukopis i pažnju koju je posvetila opisu svojih dana od njegovog rodjenja nadalje. Dirljivo.

Danas bi valjda slike sina bile svakodnevno okačene na instagramu…

Ipak sam zadovoljna da sam na ovoj zemlji sada kada jesam, da sam videla taj progres, da ga cenim i da plivam.

Ove što bulje u telefon dok hodaju, na skuteru, u vožnji, vidim svakodnevno i imam samo jednu pomisao: šta je to toliko hitno da baš moraš da komuniciraš ili gledaš u telefon, a ne kuda  hodaš? Stani sa strane, pošalji porukicu, hodaj gledajući ispred. 

 

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

 

13 hours ago, Div said:

 

Za neko kraće vreme neće ni kucati kod za interfon, imaće ga upamćenog u mobu, aktiviraće se kad se približe na metar od ulaza, neće ni biti svesni da se vrata zaključavaju ako jednom ne zaborave ili izgube telefon.:classic_biggrin:

 

Ovo već postoji i jeste zajebano kada ti se telefon isprazni. Ne zato što si zaboravio kod, nego zato što koda - nema.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, ObiW said:

Ovo već postoji i jeste zajebano kada ti se telefon isprazni. Ne zato što si zaboravio kod, nego zato što koda - nema.

 

Da. Znam za slučaj, čovek ne može da uđe u prostorije firme, nešto je zabrljao sa telefonom, pa sa drugog telefona zove kolegu koji je u Španiji na odmoru da mu otključa ulazna vrata. Mislim se i da ugradim nešto tako zbog kamere, mogu na telefonu da vidim ko je na vratima i kad sam 100 km udaljen od kuće. Palim svetlo u šupi preko nekog servera koji se nalazi, pretpostavljam, u Kini. Koje će mogućnosti imati moji unuci mogu tsamo da zamišljam?
 

@ControlFreak, jeste lepo pisanje, nekad se i ocena za to dobijala u svedošanstvu, jako lepa veština, ali su neke dtuge veštine korisnije, ne može se bez njih, ja se trudim da sve od formulara  što je tehnički izvodljivo popunjavam na kompu, da bih mogao i da pročitam posle par dana, ono što pišem rukom ne mogu kasnije ni sam da pročitam. Dok sam radio, dešavalo mi se da neki moj rukopis ne mogu da pročitam pa zamolim koleginicu, daktilografkinju, koja je često prekucavala moje rukopise, navikla se na njih, da mi pročita šta sam pisa pre 6 meseci.

Volim davidim, rado se sećam, ponešto sam i čuvao pa pogubio, od starih alata koje je koristio moj pradeda, divim se veštini koju je imao da sam pravi sve što mu je trebalo u kući, dvorištu, njivi, kooristim i dalje sekire, motike, ašove, a kad se nešto polomi, treba da kupim novo, ne umem da iskujem nego naručim preko interneta.

  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

15 minutes ago, Div said:

ja se trudim da sve od formulara  što je tehnički izvodljivo popunjavam na kompu, da bih mogao i da pročitam posle par dana, ono što pišem rukom ne mogu kasnije ni sam da pročitam. Dok sam radio, dešavalo mi se da neki moj rukopis ne mogu da pročitam pa zamolim koleginicu, daktilografkinju, koja je često prekucavala moje rukopise, navikla se na njih, da mi pročita šta sam pisa pre 6 meseci.

 

 

:roflmao:

 

Dive, to nije krasnopis, to je skrabopis. 

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Ne pamtim kad sam poslednji put videla neciji rukopis, kad je stigla poslednja cestitka za Novu Godinu, rodjendan, pismo...a sve to pobrojano otkriva mnogo o onom ko shalje te posiljke, zivotnu dob, temperamet, obrazovanje pa i karakterne osobine. I za slanje tih posiljki potrebno je odvojiti malo ili malo vise vremena, napraviti neke izbore, pokazati se imenom i prezimenom, adresom, biti lican. Cuvam album sa postanskimm markama koje je skupljao moj sin, davno, u osnovnoj skoli. Moj unuk glada i nema nikakav odnos prema tim sharenim papiricima. Ali mi je pokazao da moj novi lap top ima android ekran, priznajem, nisam imala pretstavu o tome, donela mi ga je cerka raspakovanog, tehnicku dokumentaciju nisam ni videla. Pitam unuka kako to zna a on me gleda zalosno i kaze "Bako, to je serija ta i ta, kako to ne znas". Uzgred, izaslo je na videlo da unuk ima isti rukopis kao njegov otac, "svracije noge i orlove glave",  i eto dokaza da iver ne pada daleko od klade. Jos jedan detalj koji elektronska komunikacija efikasno sakriva. 

  • Love 2
Link to comment
Share on other sites

Offtopic:

Gramatički pravilno kuc(k)anje, sa upotrebom dijakritika, razmaka posle znakova interpunkcije, podebljanihiskošenih i podvučenih reči bi trebalo da bude zastupljeno na mnogo više časova u OŠ i SŠ, a ne da se uči pisanje štampanih ćiriličnih, pisanih ćiriličnih, štampanih latiničnih i pisanih latiničnog slova (to traje ceo prvi i drugi razred). Doduše, uveli su Digitalni svet kao predmet do 4. razreda, nešto se menja.

 

Dodatni porez treba staviti na tastature sa engleskim rasporedom, bez naših specifičnih slova (svi znakovi mogu da se otkucaju i na tastaturama sa srpskom ćirilicom/latinicom, ne udara struja niti je opasno po život da se pritisne desni ALT taster).

 

Najbitnije od svega, neophodno je odbaciti ili latinicu ili ćirilicu, Bugari imaju ćirilicu pa im ništa ne fali, Rumuni prešli na latinicu pa im ništa ne fali. Ova vekovna zajebancija sa dva pisma u istoriji nije viđena.

 

Možda će onda i dečiji rukopisi biti bolji/čitljiviji (a znaće i pravilno da kuc(k)aju).

 

Edited by Brian Setzer
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Brian Setzer said:

Najbitnije od svega, neophodno je odbaciti ili latinicu ili ćirilicu, Bugari imaju ćirilicu pa im ništa ne fali, Rumuni prešli na latinicu pa im ništa ne fali. Ova vekovna zajebancija sa dva pisma u istoriji nije viđena.

 

Naprotiv, ima više primera upotrebe dva pisma. Jedan od najpoznatijih primera je japanski, koji paralelno koristi čak tri pisma. Kineski ima razliku između tradicionalnih i uprošćenih znakova. Oba jezika imaju i latinicu, koja se koristi u ograničenim domenima. Tu prilagođenu latinicu Japanci je nazivaju romađi, a Kinezi pinjin. Malajski jezik koristi latinicu, ali i arapsko pismo. Hindu i urdu su nešto kao srpski, hrvatski odnosno srpskohrvatski, a koriste devanagari i arapsko pismo. Uzbekistan koristi ćirilicu i latinicu, a mislim da je i Kazahstan. U Aziji ima više jezika koji su nama slabo poznati, ali koriste oba pisma. Ne znam da li sam nešto zaboravio jer sve ovo navodim po sećanju.

 

17 hours ago, Milenko Puzigaca said:

Još su luđi ovi koji šetaju pse a sve vreme bulje u telefon ili razgovaraju sa nekim :lol_2: Dno će biti kad pecaroši počnu to rade, što još nisam video, to što jeste, jeste :lol_2:

 

Mislim da su najveći ludaci oni što kuckaju poruke i voze. Jeste da ih viđamo svi, ali komšiji se desilo da ga jedan takav idiot umalo zgazi na pešačkom prelazu.

Edited by DJ_Vasa
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Brian Setzer said:

Offtopic:

Gramatički pravilno kuc(k)anje, sa upotrebom dijakritika, razmaka posle znakova interpunkcije, podebljanihiskošenih i podvučenih reči bi trebalo da bude zastupljeno na mnogo više časova u OŠ i SŠ, a ne da se uči pisanje štampanih ćiriličnih, pisanih ćiriličnih, štampanih latiničnih i pisanih latiničnog slova (to traje ceo prvi i drugi razred). Doduše, uveli su Digitalni svet kao predmet do 4. razreda, nešto se menja.

 

Dodatni porez treba staviti na tastature sa engleskim rasporedom, bez naših specifičnih slova (svi znakovi mogu da se otkucaju i na tastaturama sa srpskom ćirilicom/latinicom, ne udara struja niti je opasno po život da se pritisne desni ALT taster).

 

Najbitnije od svega, neophodno je odbaciti ili latinicu ili ćirilicu, Bugari imaju ćirilicu pa im ništa ne fali, Rumuni prešli na latinicu pa im ništa ne fali. Ova vekovna zajebancija sa dva pisma u istoriji nije viđena.

 

Možda će onda i dečiji rukopisi biti bolji/čitljiviji (a znaće i pravilno da kuc(k)aju).

 

 

Nisi skoro u Grčkoj bio?

Link to comment
Share on other sites

 

Deca koja, uglavnom pre polaska u školu, nauče da čitaju i pišu na dva pisma, ili više, nauče dva ili više jezika veoma lako sve to savladaju i spremna su da brzo uče i usvajaju i sva druga znanja, nijedno znanje ne smeta, može biti i malo korisno ali ne štetno.

 

  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

26 minutes ago, Brian Setzer said:

. Ali da se strane reči pišu kako se izgovaraju.

 

U I raz gimnazije, moja ispirsovana, u teget plavo ofarbana, u froncle obucena cerka - pankerka, pisala je cirilicom kontrolni iz engleskog. Pozvala me je mlada profesorka u skolu i kaze da ne zna sta da joj da, 1 ili 5, napisano bez greske ali cirilicom, ljubi je majka. 

Edited by Pletilja
Link to comment
Share on other sites

U mojoj sredini i okolini se čita strahovito malo, praktično i ne čita.

Razumem ja da svaka generacija strepi od novog, mene su stalno opominjali da se maknem od TV-a, ne zbog programa, nego zbog zračenja i to je bilo ko Očenaš, svaki put "makni se od tog vraga, zrači".

Ali čitanje je o(p)stajalo i najslabiji đaci su čitali stripoteke i stripove makar.

Opstajalo je generacijama.

Sad je čitanju došao kraj. 

Tu roditelji malo šta mogu da učine pošto većina i sama ne čita.

Zaprepastila sam se kad mi je unuk, osam godina, pokazao na mobilnom igricu gde se poeni osvajaju tako što lik u igrici skače sa litice i što više se izlomi, više poena skupi.

Rekla sam ćerki, ona je rekla da ne mogu/ne znaju kako to da kontrolišu, jer kad kod bi je pobrisali, instalirao bi je ponovo.

Dalje nisam smjela ni da gledam.

Unuka je napunila 4 i ona već lista po mobilnom.

Rekla sam deci da kod nas ne koriste telefone, unuk je rekao, joooj baba, onda neću doći.

Naravno da je pobjedio.

 

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...