Jump to content

Rat u Ukrajini


Doc Holiday
Message added by Lobotomija,

Ovim disclaimerom označavamo temu o Ukrajini kao "ozbiljnu". Sve što se od forumaša traži je da joj tako pristupaju. Zabranjeno je:

 

- Kačenje lažnih informacija.

- Relativizacije.

- Negiranje ukrajinske nacije.

- Izvrtanje činjenica.

- Floodovanje linkovima i tvitovima.

- Zabranjeno je kačenje uznemirujućih fotografija i videa.

 

Moderacija će zauzeti neutralni stav, što znači da su sva pisanja dozvoljena ako su u skladu sa tačkama iznad. Stavovi moderatora koji učestvuju u diskusijama se smatraju kao "lični" i nemaju veze sa obavljanjem moderatorskog posla. Potrudite se da vesti budu istinite i iz relevantnih izvora. Ako se desi da nešto imate neprovereno, samo naglasite to u postu. Zadržaćemo mogućnost nekih izmena ako bude bilo neophodno.

 

Moderacija Politike

Recommended Posts

14 minutes ago, mmajstor said:

 

A gde vi to vidite nezavidan polozaj Srbije?

 

 

Napisao pa mi obrisali komentar a mozda sam ga i sam izbrisao vise ni ja ne znam :classic_laugh:

 

Uglavnom odgovor moj se ne odnosi striktno na polozaj Srbije oko ove situacije sa ratom Rusije i Ukrajine, vec generalno na citavu zemlju. Nego ajde, da ne sirimo, nije tema.

Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, DJ_Vasa said:

To za teret je sasvim tačno, pa pretpostavljam da zato A sad gaji izvestan optimizam. Da imam neku prognozu, ovde bih je napisao, ali pošto nemam, čekam da čujem i druga mišljenja.

 

Svaki optimizam je dobro dosao za cuti.

Info koji imam je da je u Rusiji sve teze doci do rublja, zato napisah da ne verujem da su ocekivali ovakav odgovor. Tako da moraju da ubrzaju operaciju jer ne znam dokle ce izdrzati, a sa druge strane ako ubrzaju ubrzace i broj civilnih zrtava sto zele da izbegnu. 

Link to comment
Share on other sites

Pa ne znam ja bas nesto ne verujem da ce im se sankcije zavrsiti cim prestanu napad na Ukrajinu? Tako da su morali da imaju takav scenario kada su resili da otpocnu rat. Ako nisu, ne znam stvarno sta bih rekao na to.

Edited by dzoneee
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Koliko vidim, nakon 4.dana invazije Ukrajina je ostala bez skoro celokupne obale Azovskog mora, ostao je jos samo Mariupol. Tako da je u tom delu ruska vojska postigla svoj cilj.

 

U Donjetsku i Lugansku ima nekih minimalnih proboja fronta, ali tamo se izgleda sprema okruzivanje ukrajinskih snaga. Ukrajinci bi morali da sprece spajanje dva kraka prodora (jedan iz pravca Zaporozja, drugi iz pravca severoistoka) ili da se kompletno povuku sa istoka.

 

Treci pravac napada je sa pravca istoka i tu su mete gradovi Sumi i Harkov. Tu i nisu nesto uspesni.

 

Cetvrti pravac napada je sa pravca severoistoka i taj slabo naseljen kraj ce verovatno lako da zauzmu.

 

Poslednji pravac napada je sam Kijev, ali taj deo ce Rusi da koriste samo kao pritisak pred pregovore.

 

Ostaje pitanje da li i koliko ruska vojska moze da ispuni oba cilja - da izbegne civilne zrtve i da brzo osvaja ono sto zeli da osvaja. Teoretski bi to islo jako brzo sa ogromnim brojem civilnih zrtava (Rusi to ne zele) ili bi broj zrtava mogao da se smanji na minimum, ali uz jako sporo napredovanje.

 

E sad, ne verujem da Putin nije uzeo u razmatranje sve scenarije i cim i dalje postoje razgovori znaci da je verovatno mislio da ponovi ono sto je radio u Gruziji (samo u vecem obimu). Takodje, ne verujem da je moguc rezultat kojim jedna strana uopste nece biti zadovoljna. 

 

Verovatno su svi znali da situacija nakon 2014. ne moze da traje vecno i da je moralo doci do eskalacije. Treba znati da je i Ukrajina drzava koja je demografski, ekonomski i politicki unistena i da je to glavni razlog zasto njima nema buducnosti u EU, bar u degledno vreme. Cak i sa susedom koji je okupirao deo teritorije, njima je glavni problem bila korupcija - zato su srusili Poroshenka i izabrali Zelenskog.

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Naleteh na ovo postavljeno na jednom drugom forumu, preskocio sam deo koji je da kazemo vise politicki ili navijacki:

 

Quote

Analiza preuzeta sa Fb naloga Roman Fyodorovich ungern-sternberg
...
Да би спречили сопствене и украјинске жртве (и цивилне и војне), Руси су покушали да изведу шах-мат у четири потеза. Идеја је била да се након кратког и сразмерно суздржаног удара по командним центрима и ПВО системима и ефективне дезинформационе кампање спусти изузетно смео хеликоптерски десант на аеродром Хостомел крај Кијева, да се десант појача ваздушним путем и да се на јуриш, док су Украјинци још увек у шоку и не знају шта их одакле напада заузме центар Кијева и по могућству зарови влада која би била стављена пред свршен чин. Школски пример из бескрвних интервенција СССРа у Чехословачкој и Авганистану. Проблем са тим приступом је што ради само ако коцкица добро падне и ако се субјекат интервенције не определи за одлучан отпор. Украјинска артиљерија је одмах након иницијалног шока бомбардовала аеродром и оштетила писту, након чега су транспортни авиони пуни падобранаца и специјалних снага који су били у ваздуху морали да се врате на аеродроме, а јуришна група на аеродрому је провела дан и по у окружењу борећи се против надмоћнијих снага, вероватно са озбиљним жртвама, али су се одржали док их нападни клин који је ишао преко Чернобила није ослободио.

На другим правцима Руси су се залетели што су дубље могли.
У прва два дана операције просечна дубина продора је била око 60км на дан под борбом и без ватрене подршке, док је рецимо темпо америчког напредовања у Ираку 2003. износио око 40км дневно, без много успутних борби, цестама кроз пустињу и уз сву силу ваздухопловног кишобрана који је чистио спорадичне џепове отпора.
То је било у складу са совјетском доктрином дубоке битке према којој је оса простор/време од кључне важности за динамику дејстава. Међутим као што рекох, доктрина такође предвиђа и знатну ватрену подршку која је овде изостала. То се у пракси свело на то да су се лако оклопљене моторизоване јединице вртоглаво залетале што су дубље могле са циљем прекидања противничких комуникационих праваца и уношења несигурности у његов систем одлучивања. Међутим на терену су многе од тих јединица налетале на заседе, јер није било тешко претпоставити њихов правац кретања, или су трпеле губитке у импровизованим јуришима на градске зоне из покрета, што се не ради.
Такође те јединице предњег поретка су после дан-два остале без залиха а логистички реп их није довољно брзо пратио или је био угрожен, што је ограничило оперативни темпо.

То нас доводи до следеће тачке.
Bewegungskrieg, односно оно што је у народну познато као Блицкриг почива не само на дубоким оклопмо-механизованим продорима, већ и на обилатој употребе ватрене подршке за неутралисање отпорних тачака и деморалисање противника, што је из горепоменутих разлога изостало, али и на подршци. Ромелово солирање у Француској 1940. је било изнимно и рискантно. Да није било Хитлерове наклоности вероватно би заглавио војни суд. Где год су Немци нападали и заобилазили тачке отпора, иза оклопних клинова је табанала бројна пешадија са артиљеријом на таљигама која је те тачке елиминисала и успостављала чисте линије комуникације. То је у Украјини изостало.
Русија је у оквиру трансформација оружаних снага под Герасимовом (мада је генеза те линије размишљања непрекинута још од Тухачевског а многе од ових идеја су биле предлагане кош деведесетих) знатно умањена и "операционализована". Међутим како то обично бива, бројчано смањење је ретко праћено и пропорционалним повећањем ефикасности у мирнодопско време, а политичка клима је условила готово укидање војне обавезе. Доктрина маневарских батаљона и бригада које оперишу у празном, полигонском простору је заводљива, али игнорише реалност, јер се ратови обично не воде на полигонима и у пустињама.
Стога је понестало људства за обезбеђивање линија снабдевања и редуковање заобиђених утврђених тачака. Украјинци су то искористили и њихове територијалне снаге су кренуле да из тих заобиђених градова нападају руске транспортне колоне. Већина снимака уништене руске опреме је изгледа настало управо у таквим акцијама. То је Русе довело да морају да изврше ревизију оперативног планирања и или покушају да заузму градове или да довуку додатне јединице за њихово ефективно блокирање, што све захтева време; отуда и застој. За ефективно блокирање града величине Харкова, дакле блокаду, не заузимање, потребно је да се издвоје бар две дивизије, што Руси немају. Дакле суочени су са избором да или продуже напад предњег ешалона са покиданом логистиком и несигурним линијама које ће извесно трпети губитке, или да батале првобитни план и чисте град по град, и то без тешке артиљерије-зајебано како год да се одлучи. Изгледа да су се одлучили на нешто између. Суми и Чернигов су заобиђени колико се могло, Харков се напада, али још увек не одлучно, остаје да се види шта ће и како ће бити са великим градовима на Дњепру и Полтавом.

Кључ руске стратегије је међутим изолација и уништење (по могућству предајом, не физичком ликвидацијом) украјинске армије у Донбасу, која броји отприлике половину активног састава украјинске армије.
У ту сврху су јединице ДНР и ЛНР изводиле демонстративне нападе да их фиксирају, док су руске трупе са Крима разбиле украјинске снаге и избиле на доњи Дњепар, а јуче су окружиле Мариупољ и данас јуре ка Запорожју.
Уколико украјинске јединице из Донбаса, које су прекасно схватиле стање ствари и кренуле у одступање под борбом (што се изгледа понегде претвара у паничну бежанију) не успеју да се докопају Дњепра пре Руса-биће то највећа битка у котлу још од другог светског рата. У Мариопољу је остао блокиран Азов, који ће бити ликвидиран до последњег. Не бих им био у кожи да живи падну у руке људима из Донбаса.

Стратешки, све ово је добро замишљено, али је руска изведба на оперативном и поготову тактичком плану врло мањкава. Што због наведених ограничења, што због структурних проблема, а неке ствари су просто необјашњиве.

Прво, изгледа да је цела операција изведена на пречац, без озбиљног планирања, што признају и неки руски извори. Што је необично обзиром да је план сукоба био у игри још најмање од лета прошле године, ако не и целих годину дана. Можда ћемо једног дана сазнати о чему се ради, да ли је Путин донео одлуку под неким околностима које тренутно нису познате а које су условљавале брзо деловање.

Помиње се да су рачунали на понављање кримског сценарија из 2014. али тада су руске јединице већ биле лоциране унутар Крима, локалне украјинске јединице су биле већином проруске а становништво је пружило тоталну подршку. Ако су заиста мислили да ће се исто поновити у Украјини 2022. то је онда тотални аналитички фијаско. Оваква операција би имала све шансе за успех и то без крвопролића 2014. али тај воз је одавно прошао.

Лично подозревам да је иза кулиса била нека игра са украјинским генералима, да у условима руског шока изврше пуч, као што их је Путин позвао да ураде другог дана. Да ли је та прича била реална, или је била западна навлакуша, или се просто изјаловила, немогуће је рећи.

Било како било јединице првог ешалона су доста неозбиљно улетеле а јасно је да је подршка каскала и да се други ешалон још увек није позиционирао за развој. Срећом по њих Украјинци немају мобилне резерве за контраударе као Вермахт у другом светском рату, иначе би ситуација била далеко гора.

Руски губици су знатни, јуче је признато 300 погинулих, реална цифра је вероватно неколико пута већа, али опет далеко испод украјинских небулоза. Треба имати у виду да многи снимци уништења руске технике су заправо потпуно лажни снимци или уништавање напуштене тенике која се покварила или остала без горива.

У рату високог интензитета је нормално да има жртава-није могуће првим ударом уништити целокупан РВ и ПВО, нека батерија ВБРа ће увек дејствовати из камуфлаже, неки дрон ће се провући...Али бар половина руских губитака су били непотребни и последица су непоштовања основних тактичких радњи.

Увезаност команди и координација (поготову између армије и Росгарде) је лоша.
Техничко одржавање је такође хроничан проблем, и велики је број возила која су остављена успут услед кварова да их неко касније покупи за сервис.
Бројне руске јединице су се губиле и морале су да запиткују локалце где се тачно налазе.
Потпуно невероватно је да у 2022. када скоро сваки путнички аутомобил има ГПРС борбена возила немају ГЛОНАСС сателитску навигацију, макар на нивоу командних возила чета.
Макар су могли да им поделе топографске мапе, руски војно топографски завод је вероватно најбоља институција те врсте на свету.

Ако је већ одлука о изнимно уздржаном коришћењу авијације имала политичку позадину, зашто бар хеликоптери не учествују у већем броју у непосредној подршци јединица у напредовању?

Дронови, а Русија је други најбројнији корисник војних дронова након САД, се изгледа готово ни не користе, што је необјашњиво.

Средства за електронско ратовање која би поуздано могла да погасе све комуникације над већим делом Украјине такође ћуте. То можда има везе са праћењем електронских трансмисија у обавештајне сврхе, што се могло разабрати из претње да су сви снимци заробљених руских војника идентификовани и да ће се у случају злостављања њихови починиоци позвати на одговорност. Значи све се прати.

Руси ће након овога морати да озбиљно преиспитају свој перформанс и да коначно нешто ураде по питању хронично лошег тактичког извиђања и необезбеђивања борбеног распореда и линија снабдевања.

Руси су мудро, поучени искуствима из 2014. и Сирије забранили коришћење мобилних телефона војсци, међутим то је за последицу имало потпуно предавање поља пропаганде Укрима који снимају сваки руски губитак, а ако га и нема онда га режирају, дочим руси не снимају призоре украјинских губитака који су извесно паритетни или вероватније и већи него њихови.
Једини изузетак су локални репортери из Новорусије који богами снимају свашта. Ако се на основу њиховог извештавања може екстраполирати за другде-украјинкса армија је у стању распадања.

Колико год да је одлука о забрани коришћења телефона и директива да се снимци заробљених Украјинаца минимализују и приказују што хуманијим, тај приступ је ипак промашен јер недостају официјални репортери који би пратили јединице у наступању. У 21. веку је немогуће ратне сукобе високотехнолошких нација третирати као у доба Аустерлица-са једним извештачем у главном штабу и званичним саопштењима. Ако званичан материјал недостаје, људи ће се сналазити на другим странама, а најједноставније је конзумирање противничке пропаганде која нема таква ограничења.

Обе стране лажу, што је у рату и нормално, са тим да су званичне руске информације углавном суздржане и мање-више коректне, док се лудорије попут преурањених заузимања градова пуштају на друштвеним мрежама.

Украјинска пропаганда је са друге стране суманута, чак по нашим балканским стандардима. Фантазмагорије о фантомским пилотима, уништеним руским дивизијама и томе слично су трагикомичне. Пратећи саопштења њиховог генералштаба могло би се закључити да само што нису ушли у Москву. Степен психозе је такав да се аналитичари са трећих страна, који исказују елементарну непристрасност оптужују дасу руски агенти и позивају да свесно лажу "јер је то добро за морал".
У вези са тим, недавно сам гледао неко предавање које је држао Дејвид Робарж, званични историчар ЦИАе, где је луцидно приметио да је најефикаснија пропаганда она која не измишља, већ интерпретира. Изгледа да Украјинци нису пратили то предавање.

Најбеднији маневар им је ипак био снимање изгорелих тела припадника њихове националне гарде која су представљена као мртви Руси, иако је сниматељу морало бити јасно о чему се ради. Такво непоштовање сопствених сабораца зарад снаф пропаганде је одвратно преко сваке мере.

Што се украјинске стране тиче-медији их хајпују као бог зна како ефикасне борце, међутим није нужан висок степен обучености или опремљености да се води дефанзивна борба у
урбаним условима или да се препадају позадинске колоне, поготову ако ти термобаричне бомбе не падају на главу.
Несумњиво да је доста украјинских војника и националних гардиста очврсло у Донбасу и стекло моралну сигурност. Међутим то не значи и ефикасност, поготову не у маневарском ратовању. У пар наврата када су Укри покушавали тактичке контранападе-извлачили су дебљи крај, а једини који им је успео, у Херсону, је био против задњег ешалона колона које је већ продужила даље.
Са уништењем армијске групе у Донбасу и скорим ослобађањем Одесе, остаће само раштркани градски гарнизони брањени локалним снагама и јединице војног округа запад које су иначе најслабије и ограничено способне за маневар.

Последњих дана им се систематски разарају складишта муниције и горива, и капацитет за било какав отпор се рапидно смањује.

Минирање мостова се показало не само као промашај, јер су Руси свуда дигле понтоне у року од пар сати, већ као пуцањ у ногу, јер хистерично минирају и мостове који би њима били корисни за извлачење и маневар.

Мањкавост способне војске Укри надомешћују масовним дељењем оружја цивилима формирањем ерзац територијалне одбране састављене од навијача, неонациста, бабушки којима су увалили пушке за сликање и дежмекастих веб дизајнера који ће добити јединствену прилику да играју ФПС уживо.
Предвидљиво, направили су потпуни хаос.
У Кијеву сваки дан гину на десетине људи у параноичном лову на "руске диверзанте", пљачкама, личним обрачунима и масовној хистерији.
Док је призор украјинских безбедњака које су у Кијеву премлатили неки територијалци као "руске шпијуне" комичан, призор изрешетане породице са децом која је страдала јер су возили џип из правца из којег су територијалци очекивали руски напад је вероватно најтрагичнији који сам видео ових дана.
Кијев је већ сада град на ивици тоталне анархије, а са одлуком о пуштању и најтежих криминалаца-разбојника, убица и силоватеља на слободу као и несташицом хране и енергената за пар дана ће се претворити у Менхетн из Бекство из Њујорка.

Све то праћено намерним позиционирањем артиљерије по градским језгрима по провереном југословенском рецепту "Стави те минобацаче на утврду светог Ивана Мате, па кад те Србочетници поклопе да имам леп кадар", без претходне евакуације цивила је и формално ратни злочин, и може да се процесуира као такав по окончању дејстава.

Приче о дотуру оружја из Европе је будаласта, јер чак и оно што засада још увек може да се превезе камионом (Црно море је затворено за промет), дакле лаки противоклопни системи и муниција захтева бар недељу дана, докле ће све главне линије украјинског снабдевања већ бити пресечене или угрожене, док је тешка техника ван памети. Немци, који су се испрва нећкали, су најавили донацију совјих старих (али и даље ефикасних)самоходних ПВО топова Гепард из војних вишкова. Ко ће то да превезе? Јел неко тамо стварно мисли да би то прошло на камионима по отвореним путевима?Ко ће тиме да оперише, обзиром да то није совјетска опрема а да обука за такве системе траје месецима? Ко би вршио попуну бојевих комплета и сервис? Толико питања без одговора....

Ипак хит недеље је одлука ЕУ да откупи борбене авионе совјетског порекла од земаља чланица из источног блока и донира их Украјини. На страну техничка (не)исправност таквих летилица, баш бих волео да видим колико би потрајале у тренутку прелета у украјински ваздушни простор или где би их лоцирали, обзиром да су сада и аеродроми на крајњем западу Украјине у домети тактичких балистичких пројектила који уништавају оно што је преживело прве дана сукоба. Но признајем да је то генијалан план како да се занови ваздухопловна техника Пољске и Бугарске. У Локид Мартину су вероватно синоћ имали корпоративну журку.

Наравно да се и белосветски олош скупља, као и 2014. од џихадиста, преко азиланата са Блиског истока који тако мисле да се дочепају Јевропе, најамника, усташа, Шиптара, неонациста и разних агентури.

Ово је не баш кратки приказ ситуације и објашњење за онеко ји питају "зашто то иде тако споро".
Иде јер су Руси потценили спремност Укра да се боре против клетих Москаља и докле је општи процес трансформације тог аморфног друштва одмакао у правцу мономаничне русофобије која је равна Пољској а да истовремено те људе и даље гледају као браћу и не желе да их затрпају испод хрпе лешева.

Када се саберу ангажоване снаге (вероватно не више од 70-80.000 руских трупа у првом ешалону, плус тридесетак хиљада борава Новорусије) које нападају 300-400.000 хиљада Украјинаца под оружјем-што је сасвим супротно војној теорији која подразумева стандардну предност нападача у односу 3:1 мада не не нужно у живој сили већ ватреној моћи уопште) и са 10% ватрене моћи-минималном употребом артиљерије и авијације, на простору отприлике површине Француске и Британије заједно, уз све системске брљотине то и даље није тако лоше како пропаганда преставља, поготову ако се упореди са америчком инвазијом Ирака (са распаднутом армијом која је и у најбољим данима била ужасна, потпкупљеним генералима и сунитским политичким елитама, побуњеним Курдима и Шиитима...) . Укратко-not great, not terrible.

Руси још увек нису увели други ешалон (први врши пробој, други експлоатацију) који је заправо главница снага-по америчким проценама преко половине снага у региону, иако има назнака да се спремају за то управо ових дана.
Очекујем током следеће недеље поред обухватања и уништавања донбаске армије источно од Дњепра и развој ка западу у циљу потпуног одсецања централне и источне Украјине од потенцијалних линији снабдевања из Европе.

Не знам да ли ће Руси покушати јуриш на Кијев, сигурно неће још пар дана док не заврше окружење у потпуности, надам се да неће уопште. Ја би их окружио и пустио да се крчкају у сопственом сосу. Оставио бих отворене коридоре за цивиле а банде унутра оставио да скапају од глади.

 

Edited by MeanMachine
  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, MeanMachine said:

Naleteh na ovo postavljeno na jednom drugom forumu, preskocio sam deo koji je da kazemo vise politicki ili navijacki:

 

 

Dobro sto si to preskocio, I ovaj deo ima dosta nazi halucinacija. Ali lik sigurno dobro zabavlja svoju publiku.

Edited by nonick
  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

A tek taj idiotizam da se neki sportista pita za misljenje o bilo cemu sto nema veze sa sportom..vecina sportista(cast izuzecima), zna samo da  jurca za loptom, baca loptice..
Ako možeš random prolaznika na ulici da pitaš o bilo čemu, možeš i sportistu.

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Naleteh na ovo postavljeno na jednom drugom forumu, preskocio sam deo koji je da kazemo vise politicki ili navijacki:
 
Analiza preuzeta sa Fb naloga Roman Fyodorovich ungern-sternberg
...
Да би спречили сопствене и украјинске жртве (и цивилне и војне), Руси су покушали да изведу шах-мат у четири потеза. Идеја је била да се након кратког и сразмерно суздржаног удара по командним центрима и ПВО системима и ефективне дезинформационе кампање спусти изузетно смео хеликоптерски десант на аеродром Хостомел крај Кијева, да се десант појача ваздушним путем и да се на јуриш, док су Украјинци још увек у шоку и не знају шта их одакле напада заузме центар Кијева и по могућству зарови влада која би била стављена пред свршен чин. Школски пример из бескрвних интервенција СССРа у Чехословачкој и Авганистану. Проблем са тим приступом је што ради само ако коцкица добро падне и ако се субјекат интервенције не определи за одлучан отпор. Украјинска артиљерија је одмах након иницијалног шока бомбардовала аеродром и оштетила писту, након чега су транспортни авиони пуни падобранаца и специјалних снага који су били у ваздуху морали да се врате на аеродроме, а јуришна група на аеродрому је провела дан и по у окружењу борећи се против надмоћнијих снага, вероватно са озбиљним жртвама, али су се одржали док их нападни клин који је ишао преко Чернобила није ослободио.

На другим правцима Руси су се залетели што су дубље могли.
У прва два дана операције просечна дубина продора је била око 60км на дан под борбом и без ватрене подршке, док је рецимо темпо америчког напредовања у Ираку 2003. износио око 40км дневно, без много успутних борби, цестама кроз пустињу и уз сву силу ваздухопловног кишобрана који је чистио спорадичне џепове отпора.
То је било у складу са совјетском доктрином дубоке битке према којој је оса простор/време од кључне важности за динамику дејстава. Међутим као што рекох, доктрина такође предвиђа и знатну ватрену подршку која је овде изостала. То се у пракси свело на то да су се лако оклопљене моторизоване јединице вртоглаво залетале што су дубље могле са циљем прекидања противничких комуникационих праваца и уношења несигурности у његов систем одлучивања. Међутим на терену су многе од тих јединица налетале на заседе, јер није било тешко претпоставити њихов правац кретања, или су трпеле губитке у импровизованим јуришима на градске зоне из покрета, што се не ради.
Такође те јединице предњег поретка су после дан-два остале без залиха а логистички реп их није довољно брзо пратио или је био угрожен, што је ограничило оперативни темпо.

То нас доводи до следеће тачке.
Bewegungskrieg, односно оно што је у народну познато као Блицкриг почива не само на дубоким оклопмо-механизованим продорима, већ и на обилатој употребе ватрене подршке за неутралисање отпорних тачака и деморалисање противника, што је из горепоменутих разлога изостало, али и на подршци. Ромелово солирање у Француској 1940. је било изнимно и рискантно. Да није било Хитлерове наклоности вероватно би заглавио војни суд. Где год су Немци нападали и заобилазили тачке отпора, иза оклопних клинова је табанала бројна пешадија са артиљеријом на таљигама која је те тачке елиминисала и успостављала чисте линије комуникације. То је у Украјини изостало.
Русија је у оквиру трансформација оружаних снага под Герасимовом (мада је генеза те линије размишљања непрекинута још од Тухачевског а многе од ових идеја су биле предлагане кош деведесетих) знатно умањена и "операционализована". Међутим како то обично бива, бројчано смањење је ретко праћено и пропорционалним повећањем ефикасности у мирнодопско време, а политичка клима је условила готово укидање војне обавезе. Доктрина маневарских батаљона и бригада које оперишу у празном, полигонском простору је заводљива, али игнорише реалност, јер се ратови обично не воде на полигонима и у пустињама.
Стога је понестало људства за обезбеђивање линија снабдевања и редуковање заобиђених утврђених тачака. Украјинци су то искористили и њихове територијалне снаге су кренуле да из тих заобиђених градова нападају руске транспортне колоне. Већина снимака уништене руске опреме је изгледа настало управо у таквим акцијама. То је Русе довело да морају да изврше ревизију оперативног планирања и или покушају да заузму градове или да довуку додатне јединице за њихово ефективно блокирање, што све захтева време; отуда и застој. За ефективно блокирање града величине Харкова, дакле блокаду, не заузимање, потребно је да се издвоје бар две дивизије, што Руси немају. Дакле суочени су са избором да или продуже напад предњег ешалона са покиданом логистиком и несигурним линијама које ће извесно трпети губитке, или да батале првобитни план и чисте град по град, и то без тешке артиљерије-зајебано како год да се одлучи. Изгледа да су се одлучили на нешто између. Суми и Чернигов су заобиђени колико се могло, Харков се напада, али још увек не одлучно, остаје да се види шта ће и како ће бити са великим градовима на Дњепру и Полтавом.

Кључ руске стратегије је међутим изолација и уништење (по могућству предајом, не физичком ликвидацијом) украјинске армије у Донбасу, која броји отприлике половину активног састава украјинске армије.
У ту сврху су јединице ДНР и ЛНР изводиле демонстративне нападе да их фиксирају, док су руске трупе са Крима разбиле украјинске снаге и избиле на доњи Дњепар, а јуче су окружиле Мариупољ и данас јуре ка Запорожју.
Уколико украјинске јединице из Донбаса, које су прекасно схватиле стање ствари и кренуле у одступање под борбом (што се изгледа понегде претвара у паничну бежанију) не успеју да се докопају Дњепра пре Руса-биће то највећа битка у котлу још од другог светског рата. У Мариопољу је остао блокиран Азов, који ће бити ликвидиран до последњег. Не бих им био у кожи да живи падну у руке људима из Донбаса.

Стратешки, све ово је добро замишљено, али је руска изведба на оперативном и поготову тактичком плану врло мањкава. Што због наведених ограничења, што због структурних проблема, а неке ствари су просто необјашњиве.

Прво, изгледа да је цела операција изведена на пречац, без озбиљног планирања, што признају и неки руски извори. Што је необично обзиром да је план сукоба био у игри још најмање од лета прошле године, ако не и целих годину дана. Можда ћемо једног дана сазнати о чему се ради, да ли је Путин донео одлуку под неким околностима које тренутно нису познате а које су условљавале брзо деловање.

Помиње се да су рачунали на понављање кримског сценарија из 2014. али тада су руске јединице већ биле лоциране унутар Крима, локалне украјинске јединице су биле већином проруске а становништво је пружило тоталну подршку. Ако су заиста мислили да ће се исто поновити у Украјини 2022. то је онда тотални аналитички фијаско. Оваква операција би имала све шансе за успех и то без крвопролића 2014. али тај воз је одавно прошао.

Лично подозревам да је иза кулиса била нека игра са украјинским генералима, да у условима руског шока изврше пуч, као што их је Путин позвао да ураде другог дана. Да ли је та прича била реална, или је била западна навлакуша, или се просто изјаловила, немогуће је рећи.

Било како било јединице првог ешалона су доста неозбиљно улетеле а јасно је да је подршка каскала и да се други ешалон још увек није позиционирао за развој. Срећом по њих Украјинци немају мобилне резерве за контраударе као Вермахт у другом светском рату, иначе би ситуација била далеко гора.

Руски губици су знатни, јуче је признато 300 погинулих, реална цифра је вероватно неколико пута већа, али опет далеко испод украјинских небулоза. Треба имати у виду да многи снимци уништења руске технике су заправо потпуно лажни снимци или уништавање напуштене тенике која се покварила или остала без горива.

У рату високог интензитета је нормално да има жртава-није могуће првим ударом уништити целокупан РВ и ПВО, нека батерија ВБРа ће увек дејствовати из камуфлаже, неки дрон ће се провући...Али бар половина руских губитака су били непотребни и последица су непоштовања основних тактичких радњи.

Увезаност команди и координација (поготову између армије и Росгарде) је лоша.
Техничко одржавање је такође хроничан проблем, и велики је број возила која су остављена успут услед кварова да их неко касније покупи за сервис.
Бројне руске јединице су се губиле и морале су да запиткују локалце где се тачно налазе.
Потпуно невероватно је да у 2022. када скоро сваки путнички аутомобил има ГПРС борбена возила немају ГЛОНАСС сателитску навигацију, макар на нивоу командних возила чета.
Макар су могли да им поделе топографске мапе, руски војно топографски завод је вероватно најбоља институција те врсте на свету.

Ако је већ одлука о изнимно уздржаном коришћењу авијације имала политичку позадину, зашто бар хеликоптери не учествују у већем броју у непосредној подршци јединица у напредовању?

Дронови, а Русија је други најбројнији корисник војних дронова након САД, се изгледа готово ни не користе, што је необјашњиво.

Средства за електронско ратовање која би поуздано могла да погасе све комуникације над већим делом Украјине такође ћуте. То можда има везе са праћењем електронских трансмисија у обавештајне сврхе, што се могло разабрати из претње да су сви снимци заробљених руских војника идентификовани и да ће се у случају злостављања њихови починиоци позвати на одговорност. Значи све се прати.

Руси ће након овога морати да озбиљно преиспитају свој перформанс и да коначно нешто ураде по питању хронично лошег тактичког извиђања и необезбеђивања борбеног распореда и линија снабдевања.

Руси су мудро, поучени искуствима из 2014. и Сирије забранили коришћење мобилних телефона војсци, међутим то је за последицу имало потпуно предавање поља пропаганде Укрима који снимају сваки руски губитак, а ако га и нема онда га режирају, дочим руси не снимају призоре украјинских губитака који су извесно паритетни или вероватније и већи него њихови.
Једини изузетак су локални репортери из Новорусије који богами снимају свашта. Ако се на основу њиховог извештавања може екстраполирати за другде-украјинкса армија је у стању распадања.

Колико год да је одлука о забрани коришћења телефона и директива да се снимци заробљених Украјинаца минимализују и приказују што хуманијим, тај приступ је ипак промашен јер недостају официјални репортери који би пратили јединице у наступању. У 21. веку је немогуће ратне сукобе високотехнолошких нација третирати као у доба Аустерлица-са једним извештачем у главном штабу и званичним саопштењима. Ако званичан материјал недостаје, људи ће се сналазити на другим странама, а најједноставније је конзумирање противничке пропаганде која нема таква ограничења.

Обе стране лажу, што је у рату и нормално, са тим да су званичне руске информације углавном суздржане и мање-више коректне, док се лудорије попут преурањених заузимања градова пуштају на друштвеним мрежама.

Украјинска пропаганда је са друге стране суманута, чак по нашим балканским стандардима. Фантазмагорије о фантомским пилотима, уништеним руским дивизијама и томе слично су трагикомичне. Пратећи саопштења њиховог генералштаба могло би се закључити да само што нису ушли у Москву. Степен психозе је такав да се аналитичари са трећих страна, који исказују елементарну непристрасност оптужују дасу руски агенти и позивају да свесно лажу "јер је то добро за морал".
У вези са тим, недавно сам гледао неко предавање које је држао Дејвид Робарж, званични историчар ЦИАе, где је луцидно приметио да је најефикаснија пропаганда она која не измишља, већ интерпретира. Изгледа да Украјинци нису пратили то предавање.

Најбеднији маневар им је ипак био снимање изгорелих тела припадника њихове националне гарде која су представљена као мртви Руси, иако је сниматељу морало бити јасно о чему се ради. Такво непоштовање сопствених сабораца зарад снаф пропаганде је одвратно преко сваке мере.

Што се украјинске стране тиче-медији их хајпују као бог зна како ефикасне борце, међутим није нужан висок степен обучености или опремљености да се води дефанзивна борба у
урбаним условима или да се препадају позадинске колоне, поготову ако ти термобаричне бомбе не падају на главу.
Несумњиво да је доста украјинских војника и националних гардиста очврсло у Донбасу и стекло моралну сигурност. Међутим то не значи и ефикасност, поготову не у маневарском ратовању. У пар наврата када су Укри покушавали тактичке контранападе-извлачили су дебљи крај, а једини који им је успео, у Херсону, је био против задњег ешалона колона које је већ продужила даље.
Са уништењем армијске групе у Донбасу и скорим ослобађањем Одесе, остаће само раштркани градски гарнизони брањени локалним снагама и јединице војног округа запад које су иначе најслабије и ограничено способне за маневар.

Последњих дана им се систематски разарају складишта муниције и горива, и капацитет за било какав отпор се рапидно смањује.

Минирање мостова се показало не само као промашај, јер су Руси свуда дигле понтоне у року од пар сати, већ као пуцањ у ногу, јер хистерично минирају и мостове који би њима били корисни за извлачење и маневар.

Мањкавост способне војске Укри надомешћују масовним дељењем оружја цивилима формирањем ерзац територијалне одбране састављене од навијача, неонациста, бабушки којима су увалили пушке за сликање и дежмекастих веб дизајнера који ће добити јединствену прилику да играју ФПС уживо.
Предвидљиво, направили су потпуни хаос.
У Кијеву сваки дан гину на десетине људи у параноичном лову на "руске диверзанте", пљачкама, личним обрачунима и масовној хистерији.
Док је призор украјинских безбедњака које су у Кијеву премлатили неки територијалци као "руске шпијуне" комичан, призор изрешетане породице са децом која је страдала јер су возили џип из правца из којег су територијалци очекивали руски напад је вероватно најтрагичнији који сам видео ових дана.
Кијев је већ сада град на ивици тоталне анархије, а са одлуком о пуштању и најтежих криминалаца-разбојника, убица и силоватеља на слободу као и несташицом хране и енергената за пар дана ће се претворити у Менхетн из Бекство из Њујорка.

Све то праћено намерним позиционирањем артиљерије по градским језгрима по провереном југословенском рецепту "Стави те минобацаче на утврду светог Ивана Мате, па кад те Србочетници поклопе да имам леп кадар", без претходне евакуације цивила је и формално ратни злочин, и може да се процесуира као такав по окончању дејстава.

Приче о дотуру оружја из Европе је будаласта, јер чак и оно што засада још увек може да се превезе камионом (Црно море је затворено за промет), дакле лаки противоклопни системи и муниција захтева бар недељу дана, докле ће све главне линије украјинског снабдевања већ бити пресечене или угрожене, док је тешка техника ван памети. Немци, који су се испрва нећкали, су најавили донацију совјих старих (али и даље ефикасних)самоходних ПВО топова Гепард из војних вишкова. Ко ће то да превезе? Јел неко тамо стварно мисли да би то прошло на камионима по отвореним путевима?Ко ће тиме да оперише, обзиром да то није совјетска опрема а да обука за такве системе траје месецима? Ко би вршио попуну бојевих комплета и сервис? Толико питања без одговора....

Ипак хит недеље је одлука ЕУ да откупи борбене авионе совјетског порекла од земаља чланица из источног блока и донира их Украјини. На страну техничка (не)исправност таквих летилица, баш бих волео да видим колико би потрајале у тренутку прелета у украјински ваздушни простор или где би их лоцирали, обзиром да су сада и аеродроми на крајњем западу Украјине у домети тактичких балистичких пројектила који уништавају оно што је преживело прве дана сукоба. Но признајем да је то генијалан план како да се занови ваздухопловна техника Пољске и Бугарске. У Локид Мартину су вероватно синоћ имали корпоративну журку.

Наравно да се и белосветски олош скупља, као и 2014. од џихадиста, преко азиланата са Блиског истока који тако мисле да се дочепају Јевропе, најамника, усташа, Шиптара, неонациста и разних агентури.

Ово је не баш кратки приказ ситуације и објашњење за онеко ји питају "зашто то иде тако споро".
Иде јер су Руси потценили спремност Укра да се боре против клетих Москаља и докле је општи процес трансформације тог аморфног друштва одмакао у правцу мономаничне русофобије која је равна Пољској а да истовремено те људе и даље гледају као браћу и не желе да их затрпају испод хрпе лешева.

Када се саберу ангажоване снаге (вероватно не више од 70-80.000 руских трупа у првом ешалону, плус тридесетак хиљада борава Новорусије) које нападају 300-400.000 хиљада Украјинаца под оружјем-што је сасвим супротно војној теорији која подразумева стандардну предност нападача у односу 3:1 мада не не нужно у живој сили већ ватреној моћи уопште) и са 10% ватрене моћи-минималном употребом артиљерије и авијације, на простору отприлике површине Француске и Британије заједно, уз све системске брљотине то и даље није тако лоше како пропаганда преставља, поготову ако се упореди са америчком инвазијом Ирака (са распаднутом армијом која је и у најбољим данима била ужасна, потпкупљеним генералима и сунитским политичким елитама, побуњеним Курдима и Шиитима...) . Укратко-not great, not terrible.

Руси још увек нису увели други ешалон (први врши пробој, други експлоатацију) који је заправо главница снага-по америчким проценама преко половине снага у региону, иако има назнака да се спремају за то управо ових дана.
Очекујем током следеће недеље поред обухватања и уништавања донбаске армије источно од Дњепра и развој ка западу у циљу потпуног одсецања централне и источне Украјине од потенцијалних линији снабдевања из Европе.

Не знам да ли ће Руси покушати јуриш на Кијев, сигурно неће још пар дана док не заврше окружење у потпуности, надам се да неће уопште. Ја би их окружио и пустио да се крчкају у сопственом сосу. Оставио бих отворене коридоре за цивиле а банде унутра оставио да скапају од глади.
 
Sreća nije obojena analiza...

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk

  • Like 2
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, ters said:

Srbija treba shvatiti da ju je Vucic stavio u nezavidan polozaj u kojem se svaki potez posmatra pod lupom - i to Evropa ne krije i salje nedvosmislene poruke: Kusturici oduzeta nagrada na festivalu u Ceskoj. 

Boli njega uvo, on je i u ovoj situaciji u predizbornoj kampanji. Merio je sta ce da kaze samo razmisljajuci kako da ne razocara svoje balvansko glasacko telo.

Inace, ne bi iznenadilo da po zapadnim gradovima pocnu da zabranjuju knjige ruskih pisaca, ruske kompozitore...

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, shonke said:

 
Sreća nije obojena analiza...

Sent from my Redmi Note 7 using Tapatalk
 

 

Ne mogu da editujem ceo tekst, u sustini objasnjava dobro (ako tako se to moze nazvati) funkcionisanje ruske vojske u Ukrajini. Ima i deo koji objasnjava i neupotrebu artiljerije (ali dosta je tu lozenja na Ruse i hejta Ukrajinaca pa sam maknuo) 

 

 

Ono sto doduse on nije primetio ili namerno nije jer bi onda rusofili jos vise pizdeli na Kremlj je kvalitet tog prvog talasa, ako zanemarimo desantne snage ostali su neki likovi koji su klinci pominje se cak i da su obicni ljudi pozvani na vezbu pa poslati u Ukrajinu, i da navode da je dobar deo iz istocnog vojnog distrikta koji tokom cele godine nista ne radi, dok Ceceni, trupe juznog i zapadnog vojnog distrikta su blejale tokom prve faze napada na Ukrajinu. On to pravda kao nekim kasnjenjem a ja mislim da su opusteno pustili ovaj prvi talas da najjebe da vide gde su zasede i da poklope sta poklopiti mogu. 

 

Jer ko sto A sad pomenu sad ulaze u ogromnim kolonama daleko ozbiljna organizacija nego na pocetku, ima snimak sa Maxar sajta kolone duzine 5km, u redu po tri kamiona malte se stisnuli ko sardine, u toj koloni ima Cecena pre svega kao prethodnica, opremljeni ko Ameri iznad njih lete helikopteri i bplovi non stop. Ko da se radi o dve totalno razlicite vojske.

 

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, berti said:

Boli njega uvo, on je i u ovoj situaciji u predizbornoj kampanji. Merio je sta ce da kaze samo razmisljajuci kako da ne razocara svoje balvansko glasacko telo.

Inace, ne bi iznenadilo da po zapadnim gradovima pocnu da zabranjuju knjige ruskih pisaca, ruske kompozitore...

Rusija a i Putin trenutno su Hitler, Satana i Sauron u jednom. Barem kada citas “raspolozenje” medija. Sto se tice muzike vec se ponesto i desava…ima predloga da se ruski studenti izbacuju ( neki iz USA obavjestajnog komiteta je predlagao, naisao na kritike tako da od toga nema nista, bar ne za sad). Koliko god ispravno i razumljivo bilo vecina poteza u smislu odvracanja od invazije..ovo je (barem ako “prelistas novine” a da ne govorim o socijalnim mrezama) narativ  “lov na sve sto je rusko” ali i na Ruse. 
Bojim se da ce taj narativ proizvesti vise problema nego pomoci rjesenju i kraju sukoba. 


 

Edited by Gistro Bančo
Link to comment
Share on other sites

57 minutes ago, MeanMachine said:

 

Ne mogu da editujem ceo tekst, u sustini objasnjava dobro (ako tako se to moze nazvati) funkcionisanje ruske vojske u Ukrajini. Ima i deo koji objasnjava i neupotrebu artiljerije (ali dosta je tu lozenja na Ruse i hejta Ukrajinaca pa sam maknuo) 

 

 

Ono sto doduse on nije primetio ili namerno nije jer bi onda rusofili jos vise pizdeli na Kremlj je kvalitet tog prvog talasa, ako zanemarimo desantne snage ostali su neki likovi koji su klinci pominje se cak i da su obicni ljudi pozvani na vezbu pa poslati u Ukrajinu, i da navode da je dobar deo iz istocnog vojnog distrikta koji tokom cele godine nista ne radi, dok Ceceni, trupe juznog i zapadnog vojnog distrikta su blejale tokom prve faze napada na Ukrajinu. On to pravda kao nekim kasnjenjem a ja mislim da su opusteno pustili ovaj prvi talas da najjebe da vide gde su zasede i da poklope sta poklopiti mogu. 

 

Jer ko sto A sad pomenu sad ulaze u ogromnim kolonama daleko ozbiljna organizacija nego na pocetku, ima snimak sa Maxar sajta kolone duzine 5km, u redu po tri kamiona malte se stisnuli ko sardine, u toj koloni ima Cecena pre svega kao prethodnica, opremljeni ko Ameri iznad njih lete helikopteri i bplovi non stop. Ko da se radi o dve totalno razlicite vojske.

 

 

Krenuo je dosta realno pa je na kraju završio u rusofiliji. Ali za nekog sa te strane spektra ok tekst.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ovo je jedan classic  koliko ljudi na twiteru povrsno prate, komentarisu, lakuju, seruju, jedu govna.

Glupača iz auta baca Molotovljev koktel na oklopni transporter kojeg vuče traktor, što se lepo vidi.

Glupača nije samo zbog toga, nego se i sama zapalila sto se vidi na kraju klipa. 

Pola komentara je kako su hrabri, kako treba imati muda za ovo i da se mole za njih i nadaju da su preživeli. WTF.

Očito da ovo prolazi na mrežama, a u suštini je jadno i prejadno. 

Mislim da bi im ukrajinski vojnici prvi jebali kevu, jer se ovi zajebavaju sa njihovom borbom.

Dok oni stvarno rizikuju živote ovi su namakli par lajkova, superiška

 

 

  • Like 8
Link to comment
Share on other sites

8 hours ago, mmajstor said:

 

Ovoga puta svez Robert Baric.... fenomenalan analiticar, dobicete odgovore na neka pitanja 

Barić previše nagađa. Priča o odsijecanju i opkiljavanju ukrajinske vojske u Donbasu, i to djeluje kao logičan plan, ali za sada ne vidimo nikakav sjeverni krak koji bi zatvorio tu klopku, već su rusi zapeli kao volovi da uđu u Harkov, čija je vojna vrijednost nula.

Link to comment
Share on other sites

Ne znam da li prethodna vesti ima veze sa ovom koju prenosi BBC:

 

Quote

 

9:55

Belarus will not join invasion - Lukashenko

The leader of Belarus, Alexander Lukashenko, has told state media that his forces will not join Russian troops in the invasion of Ukraine.

Lukashenko, who is a close ally of Vladimir Putin, said that the "Belarusian army isn't taking part in military action, and never did".

"We can prove this to anyone. More than that, the Russian leadership never raised this issue with us - our involvement in the armed conflict. And we don't intend to take part in this special operation in Ukraine in the future. There is no need for this."

Fears had been raised on Monday that Lukashenko was preparing to send a military force to join in the attack on Kyiv.

A spokesperson for the US State Department, Ned Price, said on Monday that Russia had "make a mockery" of Belarus' sovereignty by launching its invasion of Ukraine from Belarusian territory.

 

 

Ako je tačno, dobro je da je bar jedan ludak rešio da smanji doživljaj.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Bilo bi lijepo da se prestanu siriti ruske lazi o izbacivanju ruskih studenata sa univerziteta sirom EU. To sto je jednom bolesniku nesto takvo palo na pamet ne znaci da ce velika, ogromna vecina podrzati. U gradu gdje ja zivim recimo univerziteti su oslobodili placanja skolarine za ljetnji semestar  i ukrajinske i ruske studente. 

  • Like 10
Link to comment
Share on other sites

3 minutes ago, DJ_Vasa said:

Ne znam da li prethodna vesti ima veze sa ovom koju prenosi BBC:

 

 

Ako je tačno, dobro je da je bar jedan ludak rešio da smanji doživljaj.

 

To je verovatno bio samo pritisak na Ukrajince pre prvih pregovora. Inače to ne bi ništa promenilo na terenu jer njihov glavni doprinos je njihova teritorija koju Rusi uveliko koriste.

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...