Šta čitate?

[Kronostime]

Obnavljam gradivo iz religija citajuci Toru, Bibliju, Kuran i ostale religijske spise, a i komentarisem iste sa njihovim tumacima svestenicima...

Prilicno zanimljiva rasprava oko razlicitih aspekata religija, njihovom filozofijom i njihovim nedoslednostima i nesuglasicama sa modernim svetom.

Za sada dobih anatemu od Jehovinih svedoka po pitanju incesta u Bibliji (kceri Lotove... ), a dobra sansa je da cu dobiti isto i od ostalih svestenika drugih religija.

Eh, nekad sam o tome pricao sa pokojnim Stevom Zigonom, Hamdijom Jusufshpahicem (svaka cast sinu mu  - dostojno je nasledio oca, i kao svestenik, i kao sagovornik)  i Bigovicem, vrsnim poznavaocem religijskih pitanja i odnosa svake vrste.

 

 

[robespierre]

Slušao sam juče na poslu, otišao kući i izvadio Seobe. Odličan je Lompar ovde, samo mu ne dozvoliti da sma(t)ra o politici. 

 

 

[Selina]

On 10/16/2024 at 9:36 AM, robespierre said:

Slušao sam juče na poslu, otišao kući i izvadio Seobe. Odličan je Lompar ovde, samo mu ne dozvoliti da sma(t)ra o politici. 

 

 

Kad ih budes procitao nece ti biti vazna predavanja Lompara, to je valjda za ljude koji bi da duskutuju o Crnjanskom,

a nemaju vremena da ga citraju.

Seobe su za moj knjizevni ukus najvredniji,  a i knjizevno najlepsi roman o istoriji Srba "od preka".

Nema cega tu nema, sistem vladavne Marije Terazije, naseljavanje danasnje Vojvodine i Srbima, ali i

Nemcima koje mi nazivamo Shvabama, a zapravo su iz Alzasa. Citave generacije tih ljudi umiru po mocvarama

jer su zato i dosli, da od mocvara prave plodnu zemlju.

Ima i mnogo ljubavi, ludacke srpske hrabrosti koja uvek vodi u propast, ali i razocaranje majcicom Rusijom.

 

Seobe su za nasu istoriju kao sto je recimo Tihi Don za rusku.

[robespierre]

Pa čitao sam ja Seobe, samo pre mnogo godina, a iz Lomparovog predavanja sam shvatio da sam tada bio premlad da ih razumem u potpunosti. Na primer, promakli su mi očigledna okrenutost onostranom i nešto manje očigledan nihilizam Crnjanskog koje sada lako uviđam.  

[Selina]

29 minutes ago, robespierre said:

Pa čitao sam ja Seobe, samo pre mnogo godina, a iz Lomparovog predavanja sam shvatio da sam tada bio premlad da ih razumem u potpunosti. Na primer, promakli su mi očigledna okrenutost onostranom i nešto manje očigledan nihilizam Crnjanskog koje sada lako uviđam.  

Isti je slucaj bio i kod mene, tek sam nedavno ponovo citala, mlade ljude zanima mozda samo prica, ne obracaju paznju

na neke istorijske okolnosti.

[Selina]

Rafik Shami, Tamna strana ljubavi

 

Shami je napisao modernu Sherezadu, ali tu ima i istorije, religije, patrijalhalnog i modernog, ljubavi, mrznje i osvete,

pa i krvne osvete da bi na kraju uvek ljubav pobedjivala, cak i ako bi to bola Pirova pobeda. Ima i erotike i seksa,

a sve u selu pored Damaska. Damasku je Shami podigao velelepan spomenik.

Radnja se dogadja izmedju 1900 te i 1978 kada otac Asad (Bath partija) dobija izbore)

Dve su velike porodice glavi akteri, obe su hriscanske, jedni pravoslavci, drugi katoilici

i vec tada jedne podrzavaju Rusi druge Vatikan ( kroz Francuze) ima tu situacija kao i u Pop Cira i

Po Spira, vrlo malo ima price oko muslimana. Sam je autor iz jedne od tih porodica, prepametno dete,

salju ga u katolicki internat, kasnije studira hemiju, biva nastavnik u skoli na danasnjoj granici Liban/izrael,

jos tada su im letele bombe iznad glava, vrlo aktuelna istorija koja se kod njih nikada i ne zavrsava.

Sam Shami zeli nekada da ode iz Sirije jer se politicka situacija zapetljava, muslimani mic po mic 

preuzimaju vlast, vode se gadne politicke borbe, on bezi u Bejrut, tamo predaje zahtev za studenstku

vizu u Hajdelbergu ( ne zna nemacki, francuski mu je pored arapskog maternji jezik), dolazi u Nemacku,

zavrsava hemiju i u Hajdelbergu i pocinje da pise🧡

Knjiga je autobiografska, on opisuje svoiju porodicu, svoj zivot, svoj Damask i svoje ljubavi i erotike.

I ima 900 strana.

[Selina]

Ja licno izbegevam ove emigrantske romane pune ceznje i nostalgije za nekim izgubljenin decjima rajevima

i snovima, ali je Damask vec kao grad bajka pa mi je zaista bilo zanimljiva knjiga.

Nas Sasa Stanisic danas je u nemackoj knjizevnosti najvazniji autor, i sam rece pre dve nedelje

da mu ove nagrade koje pljuste sa svih strana postaju neprijatne. Na Sajmu knjiga u Frankfurtu dobija

nagradu za najbolju decju knjigu, istovremeno i nagradu za svoj roman sa nemogucim naslovom,

a koji bi ovako otprilike bio u prevodu:

 

Kada udovica na groblju zeli da je neko oslovi ona svoju kantu za vodu stavi sa izlivnikom napred😁

Möchte die Witwe angesprochen werden, platziert sie auf dem Grab die Gießkanne mit dem Ausguss nach vorne

 

Malo sam kritike citalaca procitala, nije bas odusevljenje, ali on i ne pise bestsellere, nekolicina je uporedila knjigu

sa Pol Osterovom 4231 jer je i ova sta bi bilo kad bi bilo.

 

Stanisic putuje po Nemackoj, ide u neke zabite krajeve ( ako tako nesto ovde i moze da postoji) i za ovaj je obicaj

sa kantom za vodu i grobljem cuo u Saarlandu, pricale su mu neke stare dve udovice.

Napisao je on i jednu odlicnu knjigu cija je radnja opet u nekom selu na samom severoistoku Nemacke

gde je i Bog reko laku noc i za moj je ukus to najbolja njegova knjiga. Opisuje vece pre neke svetkovine

i kako se ljudi pripremaju za veselje, a ljudi su kao kod Markeza, bivsi postar gaji neke ukrasne kokoske,

neonacisti zele da uniste seoski arhiv, zena arhivara je ocajna, Merkel je jednom posetila to selo ( i sama je

odatle) pa je pocasna "seljanka", u selu je bilo 7 krcmi, sada se pivo toci u stali nekog bivseg DDR narednika.

 

Stanisic vise nigde ne pominje svoje poreklo i emigrantske tuge.

[mare80]

Trenutno čitam roman "Demon Koperhed" od Barbare Kingsolver  ...

 

Ova spisateljica me "kupila" svojim romanom "Biblija otrovne masline" po kome je i najpoznatija našoj čitalačkoj publici ....

 

Što se tiče ovoga kojeg trnutno čitam po recenzijama  delo je zapravo omaž Dikensovom "Dejvidu Koperfildu" i moram im verovati na reč jer ga ja nisam pročitao...

Radnja prati dečaka Demona od njegovog rodjenja pa do zrelosti i kroz njegovo odrastanje priča priču o životu stanovnika Apalačkih planina ,dečijem siromaštvu,nezaposlenosti,nezainteresovanosti sistema da te probleme reši i još mnogo toga ...

Uz ogradu da sam tek na pola knjige, moja preporuka za čitanje ....

 

[drgnk]

Nil Gejmen - Nikadođija

 

 

Pročitah ovo izvikano Gejmenovo delo i nimalo nisam oduševljen istim. "Nikad doći" do kraja Nikadođije. 😎 Nekakva bajka za odrasle, a u stvari, prerađeni televizijski scenario za istoimenu mini-seriju. Roman o bajkovitom, izmišljenom svetu koji se krije ispod Londonskih ulica. Meni lično, dosadna radnja sa trivijalnim likovima. Kao da je pisano za decu i tinejdžere. Srećom, pretekoh nekako do kraja.

[alcesta]

7 hours ago, drgnk said:

Kao da je pisano za decu i tinejdžere.

Ja bih više rekla da je snimano za tu neku ciljnu grupu pa su onda probali da namaknu pare i ovako, u stilu ST i SW knjiga. Verovatno bi bilo mnogo bolje napisano da je išlo obrnuto. Zanimljivo bi bilo znati kakav je prijem i gledanost imala serija, uz OK produkciju verujem da ostavlja bolji utisak od knjige, davno sam čitala ali delovalo mi je nešto slično kao Čari. Svakako mu nije jedno od boljih dela ali dovoljno čitljivo, čini mi se da mi nije bilo dosadno. E sad, šta tačno znači ovo "izmenjeno i dopunjeno" i da li se to razlikuje od onoga što sam čitala pre dvadesetak godina, pojma nemam.

[drgnk]

45 minutes ago, alcesta said:

Ja bih više rekla da je snimano za tu neku ciljnu grupu pa su onda probali da namaknu pare i ovako, u stilu ST i SW knjiga. Verovatno bi bilo mnogo bolje napisano da je išlo obrnuto. Zanimljivo bi bilo znati kakav je prijem i gledanost imala serija, uz OK produkciju verujem da ostavlja bolji utisak od knjige, davno sam čitala ali delovalo mi je nešto slično kao Čari. Svakako mu nije jedno od boljih dela ali dovoljno čitljivo, čini mi se da mi nije bilo dosadno. E sad, šta tačno znači ovo "izmenjeno i dopunjeno" i da li se to razlikuje od onoga što sam čitala pre dvadesetak godina, pojma nemam.

 

Na kraju knjige, pisac se zahvaljuje svima koji su knjigu čitali u različitim verzijama, a na bukvalno zadnjoj stranici stoji da se radi o "drugom izdanju", tako da mislim da ste vi čitali neku od ranijih verzija knjige (prvo izdanje je iz 1996.). Ovo Lagunino je iz 2020.

 

Nisam gledao seriju, negde sam pročitao da je bio nezadovoljan scenariom i kako je ista ispala, pa je odlučio da scenario pretoči u knjigu.

Edited Sunday at 08:08 PM by drgnk

[quentin]

Ja planirao da uzmem neku klasiku tipa Tolstoj, ali ipak pročitao dva sasvim savremena romana.

 

The Limits od Nell Freudenberger je moderni porodični roman koji pokriva valjda sve društvene teme aktuelne posljednjih godina, uključujući pandemiju, socijalne razlike i rasne probleme u Americi, ekologiju, Donald Trampa, bezdušnost kapitalizma itd. Nije loše, ali ne mnogo više od toga. Imam utisak da je knjiga pisana sa idejom ekranizacije.

 

Mir i mir Mirjane Novaković može da djeluje kao kolekcija opštih mjesta naše svakodnevice, sa raznim tranzicionim dobitnicima i gubitnicima, ali je previše dobro napisano da bi bilo banalno. Čak ni velika doza, inače u našoj kulturi sveprisutnih, sjećanja na osamdesete ne smeta da ovo bude odlična knjiga. 

[robespierre]

Čitam Generaciju P od Viktora Peljevina i baš mi leže. Nisam čitao Peljevina do sada, ali sigurno ću u nekom trenutku pročitati još nešto od njega. Sjajan prikaz tranzicionog perioda devedesetih u Rusiji i (crni) humor mu je odličan. 

 

 

[quentin]

51 minutes ago, robespierre said:

Čitam Generaciju P od Viktora Peljevina i baš mi leže. Nisam čitao Peljevina do sada, ali sigurno ću u nekom trenutku pročitati još nešto od njega. Sjajan prikaz tranzicionog perioda devedesetih u Rusiji i (crni) humor mu je odličan. 

 

 

Meni je najbolji Čapajev i Praznina od Peljevina.

[Selina]

23 hours ago, quentin said:

Ja planirao da uzmem neku klasiku tipa Tolstoj, ali ipak pročitao dva sasvim savremena romana.

 

The Limits od Nell Freudenberger je moderni porodični roman koji pokriva valjda sve društvene teme aktuelne posljednjih godina, uključujući pandemiju, socijalne razlike i rasne probleme u Americi, ekologiju, Donald Trampa, bezdušnost kapitalizma itd. Nije loše, ali ne mnogo više od toga. Imam utisak da je knjiga pisana sa idejom ekranizacije.

 

Mir i mir Mirjane Novaković može da djeluje kao kolekcija opštih mjesta naše svakodnevice, sa raznim tranzicionim dobitnicima i gubitnicima, ali je previše dobro napisano da bi bilo banalno. Čak ni velika doza, inače u našoj kulturi sveprisutnih, sjećanja na osamdesete ne smeta da ovo bude odlična knjiga. 

Ja se bavim citanjem knjiga koje sam nekada i citala, pa sad po drugi put.

I ja sam zacrtala sebi Tolstoja, ali ne Karenjinu ( nju znam napamet) nego Rat i Mir koji mi je nakda bio beskrajno

zamoran, ali vise nece biti jer sam u medjuvremenu procitala silne knjige ( autor britanski istoricar Montefiori)

o Staljinu ( svima je preporucujem ), ali i o Caru Petru, Katarini pa i nesrecnom zadnjem Caru.

 

Sada se bavim, uzivam i patim sa Margaret Atwood i njenim romanom Macje oci

Citala sam knjigu nekada, mnogo mi se bila dopala, ali je sada savrseno drugacije i citam i razumem, a na neki

nacin i saosecam s njom jer i samu sebe identifikujem sa tom devojcicom od 7-8 godina koja je glavna licnost.

Roman je na neki nacin ili vecinom i autobiografski jer je devojcica stvarno i ona, a i njeni roditelji, brat,

a ocigledno i njena iskustva pa i taj mobing koji je prati celog zivota.

Usudjuem se reci da je ona prva knjizevnica koja je jos pre 40 godina ( 1989) pisala o mobingu u decjem

uzrastu, u skoli i kako taj mobing koji nije uvek ni jasan, ne zna se ni kada i kako pocinje, ljude nekako

prati celog zivota cak i ako ( kao ona u ovom slucaju) imaju jako pametne, uspesne i karijere, zivote,

porodice, uvek su negde u podsvesti ti neki demoni iz detinjstva.

Ona pise u prezentu, iako iz perspektive zene od 50 godina, i taj prezent citaocu docarava sve nedace

ove devojcice ( 8-9 godina zivota).

[robespierre]

https://www.vanityfair.com/style/story/cormac-mccarthy-secret-muse-exclusive

 

Ona je Mali iz Krvavog Meridijana, Ališa Vestern iz Stele Maris i još otprilike 8 likova iz Kormakove bibliografije. 

 

Ovako nešto sam i zamišljao da leži ispod svega onoga što se nalazi u njegovim knjigama.