Šta čitate?

[Kronostime]

Obnavljam gradivo iz religija citajuci Toru, Bibliju, Kuran i ostale religijske spise, a i komentarisem iste sa njihovim tumacima svestenicima...

Prilicno zanimljiva rasprava oko razlicitih aspekata religija, njihovom filozofijom i njihovim nedoslednostima i nesuglasicama sa modernim svetom.

Za sada dobih anatemu od Jehovinih svedoka po pitanju incesta u Bibliji (kceri Lotove... ), a dobra sansa je da cu dobiti isto i od ostalih svestenika drugih religija.

Eh, nekad sam o tome pricao sa pokojnim Stevom Zigonom, Hamdijom Jusufshpahicem (svaka cast sinu mu  - dostojno je nasledio oca, i kao svestenik, i kao sagovornik)  i Bigovicem, vrsnim poznavaocem religijskih pitanja i odnosa svake vrste.

 

 

[robespierre]

Slušao sam juče na poslu, otišao kući i izvadio Seobe. Odličan je Lompar ovde, samo mu ne dozvoliti da sma(t)ra o politici. 

 

 

[Selina]

On 10/16/2024 at 9:36 AM, robespierre said:

Slušao sam juče na poslu, otišao kući i izvadio Seobe. Odličan je Lompar ovde, samo mu ne dozvoliti da sma(t)ra o politici. 

 

 

Kad ih budes procitao nece ti biti vazna predavanja Lompara, to je valjda za ljude koji bi da duskutuju o Crnjanskom,

a nemaju vremena da ga citraju.

Seobe su za moj knjizevni ukus najvredniji,  a i knjizevno najlepsi roman o istoriji Srba "od preka".

Nema cega tu nema, sistem vladavne Marije Terazije, naseljavanje danasnje Vojvodine i Srbima, ali i

Nemcima koje mi nazivamo Shvabama, a zapravo su iz Alzasa. Citave generacije tih ljudi umiru po mocvarama

jer su zato i dosli, da od mocvara prave plodnu zemlju.

Ima i mnogo ljubavi, ludacke srpske hrabrosti koja uvek vodi u propast, ali i razocaranje majcicom Rusijom.

 

Seobe su za nasu istoriju kao sto je recimo Tihi Don za rusku.

[robespierre]

Pa čitao sam ja Seobe, samo pre mnogo godina, a iz Lomparovog predavanja sam shvatio da sam tada bio premlad da ih razumem u potpunosti. Na primer, promakli su mi očigledna okrenutost onostranom i nešto manje očigledan nihilizam Crnjanskog koje sada lako uviđam.  

[Selina]

29 minutes ago, robespierre said:

Pa čitao sam ja Seobe, samo pre mnogo godina, a iz Lomparovog predavanja sam shvatio da sam tada bio premlad da ih razumem u potpunosti. Na primer, promakli su mi očigledna okrenutost onostranom i nešto manje očigledan nihilizam Crnjanskog koje sada lako uviđam.  

Isti je slucaj bio i kod mene, tek sam nedavno ponovo citala, mlade ljude zanima mozda samo prica, ne obracaju paznju

na neke istorijske okolnosti.

[Selina]

Rafik Shami, Tamna strana ljubavi

 

Shami je napisao modernu Sherezadu, ali tu ima i istorije, religije, patrijalhalnog i modernog, ljubavi, mrznje i osvete,

pa i krvne osvete da bi na kraju uvek ljubav pobedjivala, cak i ako bi to bola Pirova pobeda. Ima i erotike i seksa,

a sve u selu pored Damaska. Damasku je Shami podigao velelepan spomenik.

Radnja se dogadja izmedju 1900 te i 1978 kada otac Asad (Bath partija) dobija izbore)

Dve su velike porodice glavi akteri, obe su hriscanske, jedni pravoslavci, drugi katoilici

i vec tada jedne podrzavaju Rusi druge Vatikan ( kroz Francuze) ima tu situacija kao i u Pop Cira i

Po Spira, vrlo malo ima price oko muslimana. Sam je autor iz jedne od tih porodica, prepametno dete,

salju ga u katolicki internat, kasnije studira hemiju, biva nastavnik u skoli na danasnjoj granici Liban/izrael,

jos tada su im letele bombe iznad glava, vrlo aktuelna istorija koja se kod njih nikada i ne zavrsava.

Sam Shami zeli nekada da ode iz Sirije jer se politicka situacija zapetljava, muslimani mic po mic 

preuzimaju vlast, vode se gadne politicke borbe, on bezi u Bejrut, tamo predaje zahtev za studenstku

vizu u Hajdelbergu ( ne zna nemacki, francuski mu je pored arapskog maternji jezik), dolazi u Nemacku,

zavrsava hemiju i u Hajdelbergu i pocinje da pise🧡

Knjiga je autobiografska, on opisuje svoiju porodicu, svoj zivot, svoj Damask i svoje ljubavi i erotike.

I ima 900 strana.

[Selina]

Ja licno izbegevam ove emigrantske romane pune ceznje i nostalgije za nekim izgubljenin decjima rajevima

i snovima, ali je Damask vec kao grad bajka pa mi je zaista bilo zanimljiva knjiga.

Nas Sasa Stanisic danas je u nemackoj knjizevnosti najvazniji autor, i sam rece pre dve nedelje

da mu ove nagrade koje pljuste sa svih strana postaju neprijatne. Na Sajmu knjiga u Frankfurtu dobija

nagradu za najbolju decju knjigu, istovremeno i nagradu za svoj roman sa nemogucim naslovom,

a koji bi ovako otprilike bio u prevodu:

 

Kada udovica na groblju zeli da je neko oslovi ona svoju kantu za vodu stavi sa izlivnikom napred😁

Möchte die Witwe angesprochen werden, platziert sie auf dem Grab die Gießkanne mit dem Ausguss nach vorne

 

Malo sam kritike citalaca procitala, nije bas odusevljenje, ali on i ne pise bestsellere, nekolicina je uporedila knjigu

sa Pol Osterovom 4231 jer je i ova sta bi bilo kad bi bilo.

 

Stanisic putuje po Nemackoj, ide u neke zabite krajeve ( ako tako nesto ovde i moze da postoji) i za ovaj je obicaj

sa kantom za vodu i grobljem cuo u Saarlandu, pricale su mu neke stare dve udovice.

Napisao je on i jednu odlicnu knjigu cija je radnja opet u nekom selu na samom severoistoku Nemacke

gde je i Bog reko laku noc i za moj je ukus to najbolja njegova knjiga. Opisuje vece pre neke svetkovine

i kako se ljudi pripremaju za veselje, a ljudi su kao kod Markeza, bivsi postar gaji neke ukrasne kokoske,

neonacisti zele da uniste seoski arhiv, zena arhivara je ocajna, Merkel je jednom posetila to selo ( i sama je

odatle) pa je pocasna "seljanka", u selu je bilo 7 krcmi, sada se pivo toci u stali nekog bivseg DDR narednika.

 

Stanisic vise nigde ne pominje svoje poreklo i emigrantske tuge.

[mare80]

Trenutno čitam roman "Demon Koperhed" od Barbare Kingsolver  ...

 

Ova spisateljica me "kupila" svojim romanom "Biblija otrovne masline" po kome je i najpoznatija našoj čitalačkoj publici ....

 

Što se tiče ovoga kojeg trnutno čitam po recenzijama  delo je zapravo omaž Dikensovom "Dejvidu Koperfildu" i moram im verovati na reč jer ga ja nisam pročitao...

Radnja prati dečaka Demona od njegovog rodjenja pa do zrelosti i kroz njegovo odrastanje priča priču o životu stanovnika Apalačkih planina ,dečijem siromaštvu,nezaposlenosti,nezainteresovanosti sistema da te probleme reši i još mnogo toga ...

Uz ogradu da sam tek na pola knjige, moja preporuka za čitanje ....