Dobra klopa kod nas i u svetu

[Pletilja]

Nista nas nisu ptali. Moji rioditelji su nam uplatili putovanje u Rusiju  ( zima 1977) kao poklon za vencanje, tata je bio ruski djak i rusofil do koske. I tako, bili smo na putu vec nekoliko dana i gladni kao vukovi jer je hotelska hrana bila em oskudna em sve nesto iz salamure, od ribe, jaja i luka, sve je bilo kiselo. Od peciva samo kajzerica po osobi za stolom. Srecom, naleteli smo na jednu babusku koja je prodavala piroske na ulici pa smo se hranili kod nje, kupimo, pa ponovo na kraj reda i dok pojedemo pirosku eto nas kod bake po drugu. Jedno poslepodne - nema babuske, - 24 C, od same hladnoce i bazanja po muzejima  po ceo dan bili smo iznemogli od gladi. A radnje prazne, brda konzervi kompota od  bresaka i dimljena riba nalik na skusu. Kompot sam ja pojela a novopeceni muz - ribu koja je hotelsku sobu ispunila groznim mirisom. Sobu smo nekako izluftirali ali moj suprug je 2 dana smrdeo na onu nesretnu ribu. 

Edited July 20, 2019 by Pletilja

[Beonegro]

4 hours ago, ironside said:

Zaboravljaš da se u Francuskoj, sve što valja od kuhinje nalazi sjeverno od Loire: Lyon, Dijon, Normadija i Bretagne, Alsace i Lorraine, svi najbolji sirevi...

Izvin'te, izgleda da baš imamo materijala za diskusiju 😄 

 

Prvo da se dogovorimo dvije ili tri stvari, prosto da bismo postavili diskusiju na zdrave osnove.

Ne želim ni na koji način da nipodaštavam sjever Francuske, Normandija mi je poslednjih godina backyard u kojem provodim svaki vikend koji mogu i više od toga, Bretanja je mjesto nevjerovatnog mira, ljepote i gospodstvenosti, Burgundija je bez ikakve sumnje region u kojem se jede nevjerovatna hrana i piju najrafiniranija vina u Francuskoj, uz alzaška.

Iako je Lion na "pogrešnoj" strani Loare, grad i čitava ta regija su i dalje jug, to se osjeća na svakom koraku i prosto ne može biti predmet diskusije. Kao što ne može biti predmet diskusije da je Lion gastronomska prestonica Francuske.

Što se tiče poimanja kuhinje, jasno je da ti naginješ onome što bi se banalno nazvalo kuvanim jelima. Ja sam na toj kuhinji odrastao i uvijek jako volim da pojedem recimo boeuf bourgignon (mada sam najbolju varijaciju tog jela pojeo pod imenom carbonnade flamande tu kod tebe u Fin de siècle; možda možeš da mi kažeš da li sam objektivan ili sam samo bio mnogo gladan 😉), ali vremenom shvatam da je the real deal kvalitetna namirnica sa minimumom termičke obrade i, naravno, slaganje ukusa između tih različitih namirnica. Zato mislim da jug ima nešto što sjever prosto zbog klimatskih ograničenja ne može da ima.

Što se sireva tiče, tu moram da uložim protest, što se kod nas po kafanama kaže čast svakome, ali tu ostali mogu samo da ustanu kad se pojave savoyards sa tri sira koji su bukvalno etalon za ostale u tim kategorijama: beaufort (Brillat-Savarin ga je nazvao "le prince des gruyères"), la tomme i reblochon.

Edited July 20, 2019 by Beonegro

[Kinik]

4 hours ago, Pletilja said:

... 

 

 

Nesto si se zaplela?

Pa hajde onda da raspletem kinichkom 'postmodernistickom dekonstrukcijom teksta'.

 

     Pretpostavljam da se bili u Lenjingardu / Msk. Retke su bile ture za Kijev / Minsk - to je mahom autobusom.
     Pre svega, kao stranci isli ste strogo preko drzavne agencije 'Inturist' i odsedali u njihovim hotelima. 
     Kao drugo - niste mogli 'bazati po izlozbama', posto ste preko 'Inturista' bili grupno vodjeni. Yugo vodic bi dobio sovjetskog 'vodica' i to je bio zakon. Yugo vodic je morao biti apsolutnio kooperativan jer je postojala opasnost zabrane ulaska, a on, yugo-svercer, nije hteo da izgubi lukrativne ture u sssr.

     

     Oko hotelske hrane.
     Znali su oni strance i imali su prilagodjen jelovnik. 
     Ono - 'sve nesto iz salamure', to je tradicionalan nacin da se za zimu, u procesu mlecno-kiselog vrenja (samo so, voda i poneki zacin - lovor, biber) u povrcu sacuva vitamin 'C", zbog duge zime. U tim 'oskudnim restoranima', u koje su, btw, rusi mastali da udju - postojao je pult gde je na posluzavnicima bio narezan hleb. Manje belog i poveca kolicina crnog, koji su se uzimali slobodno. Na svaku molbu - konobar bi odmah doneo taj hleb, a 'kajzerica' je bila delikates. Ona se pekla u restoranu, a hleb se dovozio iz 'drzavnog pekarskog kombinata'.

     

     Oko 'miomirisne' ribe. 
     Riba je bila soljena na ruski / skandinavski nacin - so i secer 3:1; zacini: biber, najkvirc (allspice), korijander, lovor, djumbir, kardamon pa tokom vremena pusti 'salamuru'. To je mogla biti haringa, 'baltijska haringa' - salaka, ili jeftinija i izdasnija - skusa. 
     Kavijar, dimljena riba i krabe 'Chatka' - to je nesto drugo i mahom za VIP goste (koji su dolazili preko deviznog vauchera) ili za delegacije. Ponekad bi za dorucak ponudili kasicicu crvenog kavijara sa puterom i hlebom uz standardni ostatak, uz pola case milerama - cuvena ruska 'сметана'.
 
     Odlicno znam kako je izgledao meni u takvim restoranima, i znam sta su sovjeti nudili. 
     Bila je salata, neka supa / chorba (leti borsch, zimi soljanka / rasoljnik / shti), bile su cuftice, neka riba / meso sa prilogom (heljda, pire-krompir, redje pirinac) i bio je kompot / caj ili neka slatka kiflica. Ako je salata bila - kupus / krastavci / zeleni paradajz, ponekad bi dodali komadic haringe. Jasno - nacionalna kuhinja im je 'bleda', ne koriste zacine kao mi - alevu, tesku zaprsku, mascinu. A i mesiste je bilo problem. No, to je bila '77, a pravi problemi za tamosnje gradjanstvo poceli su od 'perestrojke', tj. posle '85. 
     No, i tada je bilo stranih tusita!

     Tzv. 'slobodnog vremena' ste imali malo, jer su vas kontrolisali, novca niste trebali da imate - ako ga niste menjali po katastrofalnom zvanicnom kursu (1$:90 kopjejki - znaci morali ste nesto svercovati / prodati da bi kupili te 'piroske'... i ostale ruske suvenire, a snalazljiviji i foto-aparat / kameru 8mm. Za one rublje od svercera. Dronje / krpice su se mogle prodati i 'babuski' na spratu - to je bio standard. 

     Imali ste 'propusk' / hotelsku karticu da slobodno udjete u hotel / restoran u kome kad se ne hrane turisti - svira muzka ima & ples (ruske pesme / 'ruska estrada' / neki slabi dzez i klasika - 'Podmoskovnije vecera / Katjusa / Kaljinka', a jela i pice! su se slobodno porucivala. Zato je restoran za ruske bio magicni privlacan, pa se uvek ispred gurala gomila onih koji te mole da ih uvedes. I muskadija i zhemskadija. Sedenje po restoranima se blago podsticalo - i ti likovi su trebali da zarade. Nije se moglo ziveti od 'laznog turistickog izloga', i skoro besplatnih karata za muzeje / pozoriste / balet (ako je to bilo predvidjeno).

 

     Tu je bio nesto drugaciji problem.
     Domaca celjad, navikla na slavsku trijadu 'chorba / sarma / pecenje' ili 'maminu sarmicu da se udavis', dozivljavala bi kulturni sok, kada dopadnu do druge okoline. No, to bi potrajalo kratko - vrlo brzo bi ih i vodic i okolni rusi priveli redu. 

Tako da ti je tekst apsolutno subjektivan, da ne kazem 'netacan', jer se ocigledno ... hm ... zbog vremena vise i ne secas.
     Bice da te od svih knjizevnih formi najvise privlaci drama.

   

     'Smrdljivu ribu' ne bih komentarisao zbog Moderacije.

...   

Edited July 20, 2019 by Kinik

[Pletilja]

9 hours ago, Kinik said:

 

 

Nesto si se zaplela?

Pa hajde onda da raspletem kinichkom 'postmodernistickom dekonstrukcijom teksta'.

 

     Pretpostavljam da se bili u Lenjingardu / Msk. Retke su bile ture za Kijev / Minsk - to je mahom autobusom.
     Pre svega, kao stranci isli ste strogo preko drzavne agencije 'Inturist' i odsedali u njihovim hotelima. 
     Kao drugo - niste mogli 'bazati po izlozbama', posto ste preko 'Inturista' bili grupno vodjeni. Yugo vodic bi dobio sovjetskog 'vodica' i to je bio zakon. Yugo vodic je morao biti apsolutnio kooperativan jer je postojala opasnost zabrane ulaska, a on, yugo-svercer, nije hteo da izgubi lukrativne ture u sssr.

     

     Oko hotelske hrane.
     Znali su oni strance i imali su prilagodjen jelovnik. 
     Ono - 'sve nesto iz salamure', to je tradicionalan nacin da se za zimu, u procesu mlecno-kiselog vrenja (samo so, voda i poneki zacin - lovor, biber) u povrcu sacuva vitamin 'C", zbog duge zime. U tim 'oskudnim restoranima', u koje su, btw, rusi mastali da udju - postojao je pult gde je na posluzavnicima bio narezan hleb. Manje belog i poveca kolicina crnog, koji su se uzimali slobodno. Na svaku molbu - konobar bi odmah doneo taj hleb, a 'kajzerica' je bila delikates. Ona se pekla u restoranu, a hleb se dovozio iz 'drzavnog pekarskog kombinata'.

     

     Oko 'miomirisne' ribe. 
     Riba je bila soljena na ruski / skandinavski nacin - so i secer 3:1; zacini: biber, najkvirc (allspice), korijander, lovor, djumbir, kardamon pa tokom vremena pusti 'salamuru'. To je mogla biti haringa, 'baltijska haringa' - salaka, ili jeftinija i izdasnija - skusa. 
     Kavijar, dimljena riba i krabe 'Chatka' - to je nesto drugo i mahom za VIP goste (koji su dolazili preko deviznog vauchera) ili za delegacije. Ponekad bi za dorucak ponudili kasicicu crvenog kavijara sa puterom i hlebom uz standardni ostatak, uz pola case milerama - cuvena ruska 'сметана'.
 
     Odlicno znam kako je izgledao meni u takvim restoranima, i znam sta su sovjeti nudili. 
     Bila je salata, neka supa / chorba (leti borsch, zimi soljanka / rasoljnik / shti), bile su cuftice, neka riba / meso sa prilogom (heljda, pire-krompir, redje pirinac) i bio je kompot / caj ili neka slatka kiflica. Ako je salata bila - kupus / krastavci / zeleni paradajz, ponekad bi dodali komadic haringe. Jasno - nacionalna kuhinja im je 'bleda', ne koriste zacine kao mi - alevu, tesku zaprsku, mascinu. A i mesiste je bilo problem. No, to je bila '77, a pravi problemi za tamosnje gradjanstvo poceli su od 'perestrojke', tj. posle '85. 
     No, i tada je bilo stranih tusita!

     Tzv. 'slobodnog vremena' ste imali malo, jer su vas kontrolisali, novca niste trebali da imate - ako ga niste menjali po katastrofalnom zvanicnom kursu (1$:90 kopjejki - znaci morali ste nesto svercovati / prodati da bi kupili te 'piroske'... i ostale ruske suvenire, a snalazljiviji i foto-aparat / kameru 8mm. Za one rublje od svercera. Dronje / krpice su se mogle prodati i 'babuski' na spratu - to je bio standard. 

     Imali ste 'propusk' / hotelsku karticu da slobodno udjete u hotel / restoran u kome kad se ne hrane turisti - svira muzka ima & ples (ruske pesme / 'ruska estrada' / neki slabi dzez i klasika - 'Podmoskovnije vecera / Katjusa / Kaljinka', a jela i pice! su se slobodno porucivala. Zato je restoran za ruske bio magicni privlacan, pa se uvek ispred gurala gomila onih koji te mole da ih uvedes. I muskadija i zhemskadija. Sedenje po restoranima se blago podsticalo - i ti likovi su trebali da zarade. Nije se moglo ziveti od 'laznog turistickog izloga', i skoro besplatnih karata za muzeje / pozoriste / balet (ako je to bilo predvidjeno).

 

     Tu je bio nesto drugaciji problem.
     Domaca celjad, navikla na slavsku trijadu 'chorba / sarma / pecenje' ili 'maminu sarmicu da se udavis', dozivljavala bi kulturni sok, kada dopadnu do druge okoline. No, to bi potrajalo kratko - vrlo brzo bi ih i vodic i okolni rusi priveli redu. 

Tako da ti je tekst apsolutno subjektivan, da ne kazem 'netacan', jer se ocigledno ... hm ... zbog vremena vise i ne secas.
     Bice da te od svih knjizevnih formi najvise privlaci drama.

   

     'Smrdljivu ribu' ne bih komentarisao zbog Moderacije.

...   

Slatki moj Kinice! Hvala vam na diskreciji te ste se zaustavili ispred vrata nase hotelske sobe i niste objavili analizu  nasih aktivnosti u nocnim satima!  Dzentlmen, nema sta. Mea Culpa, iz crtice (dramaticne do bola) izostavila sam veceru u Lenjingradskoj kafani ( Satko?) u kojoj smo sa kozacke sablje uzivali u bozanstvenom rostilju i divnim vinima.

P.S. Sa liste popularnih slagera namenjenih blesavim turistima izostavili ste " Vecernji zvon"? Nedopustivo za obavestajca vaseg formata! 

Edited July 21, 2019 by Pletilja

[Kinik]

...

 

Ja nisam ni sladak, ni dzentelmen. A ni 'obavestajac'.

 

Samo sam hteo da ukazem na mnoge nelogicnosti, no dobro - to su stare, naknadne uspomene.
Konstrukt.

 

Niste mogli u restoranu 'Sadko / Садко', vecerati 'bozanstveni rostilj sa kozacke sablje'. A sumnjam da je bio i 'Vecernji
zvon' (ta melodija je bila rezervisana za nastupe operskih pevaca, a kafana / restoran je 'profanacija umetnosti / burzoasko
nasledje'). Sve sto je bilo povezano sa carskom rusijom, u 'kolevci revolucije' je bilo no-no.

https://en.wikipedia.org/wiki/Shashka

Ta 'kozacka sablja' / 'кавказская шашка' u ovdasnjem losem kafanskom prevodu jelovnika na ruski 'кавкаская шашка на две головы' (ispada 'šaška na dve glave', a ne 'za dve osobe') - to je iz nekadasnjeg, pre WWII, beogradskog ruskog restorana 'Kazbek', gde je ordinirala Olga Jancevecka. A sve te 'šaške', dramaticno posluzenje flambiranog mesa koje raznose kelneri obuceni u kavkasku nosnju - to su bgd. reminiscencije iz ruskog, emigrantskog Pariza.

 
Zapanjujuce je koliko je ovdasnji svet opsednut 'majcicom rusijom' - a pojma nema o njoj.

 

Btw, ta 'divna vina' u lenjingradskom restoranu su bila iz Gruzije, ne 'ruska'. 
Bela - 'Cinandali' (წინანდალი)  / 'Rkaciteli' (რქაწითელი) i crna - 'Mukuzani (მუკუზანი) / Saperavi' (საფერავი). Nema potrebe nabrajati - ima ih previse. 
Poznato je omiljeno Dzugasvilijevo crno vino 'Hvančkara' (ხვანჭკარა), no ono je bilo 'poluslatko' i namenjeno za VIP goste.

 

---------------------------------

 

O ruskoj tradicionalnoj kuhinji se moze pisati nadugacko i nasiroko. 
Ona je specificna, kao i sve 'severne kuhinje' - manje zacina, bez jake zaprske, aleve paprike i sl.
Sada je postala nesto malo vise 'internacionalna', koriste se i ljuti zacini - mada je zacine uvek dobro poznavala jer je rusija
od davnina trgovala sa Istokom.

Priprema hrane je bila specificna zbog 'ruske peci', a sporet / serpe (casserole - кастрюля / lonci / tiganji to je doneto iz Evrope, sa Petrom I. Jela su bila mahom 'slozenci', na nizoj temperaturi cvarila su se duze.

Usled klimatskih uslova, i nedostatka svezeg povrca, pa i voca, a potrebe za vitaminima, mnogo se solilo. To je bilo mlecno-kiselo vrenje: voda, so i ponekad secer. Pa se kиселила bela repa, kupus, krastavci, pegurke, kasnije zeleni / crveni paradajz i krtolasto povrce. A od voca - bobice, jabuke i male lubenice. Da, da, slatkasto-kisele!

Mnogo se koristila recna riba, divljac, pecurke, sumske bobice, i razne vrste zitarica. Najmanje kukuruz. To je vec Ukrajina.
Normalno - riba u vecim kolicinama. Od sveze, soljene (vec sam pisao) do susene na vetru. (Prvo u slani rastvor pa
onda na susenje). Vise se trosila recna / jezerska riba, a manje 'morska' u evropskom / nasem tumacenju. Plemenite vrste
- lososi (pa i iz porodice belih lososa - 'белорыбица) i, normalno - moruna, jesetra, keciga. Dimljena. A od prve dve -
kavijar, koji su vrlo rano upoznali i mnogo trosili. Kazu, ovi koji su ziveli u delti Volge, nisu ocima mogli da ga vide.

 

https://www.youtube.com/watch?v=sih3sd4tVso
(kultni film - 'Belo sunce pustinje' kad lik kaze: opet taj kavijar! Ne mogu da ga, prokletog, jedem svaki dan! Makar da si
hleb nekako nabavila! Pa gde sada da ga nadjem ... na, uzmi makar malo! ... 
sovjetski gledaoci u filmskoj dvorani u ekstazi!) 

 

Poznati su i ruski mlecni proizvodi - 'smetana', puter, mladi neslani sir 'tvorog', 'rjaženka' (to je mleko koje se 'peče' - sipa
se u glineni cup, doda malo 'smetane' i ostavi preko noci u ruskoj peci, na oko 50'C. Bude svetlo krem boje, kao
karamelizirano, a ukus je neverovatan!) Takodje koristilo se i kiselo mleko - 'prostokvaša'. Ponekad bi se u nju dodalo
seckano sveze povrce, leti led, i to je bila posna letnja supa. (Mnogo su postili). Za iste letnje hladne supe koristio se kvas.

 

Pekli su se piroski sa razlicitim nadevom - kupus, kuvana jaja i luk, meso, riba, pirinac, pecurke, sumske bobice, kao i 'pirogi', isto to, samo veci. Cuveni su bili 'bliny / oladji' kad je 'Maslenica', to su one deblje, manje palacinke, neki ih zovu 'pancakes'.

 

Normalno, ovo je sve 'narodna kuhinja', - elitnoj kuhinji pripadala su jela ruskih velikasa, prihvacena u Eropi (Le veau Orloff /
bœuf Stroganoff / Pozharsky cutlet - koje je hvalio jos Pushkin) / kao i jela koju su evropski kuvari stvorili (La salade russe, Olivier). To je nesto drugo. Sada zavisi od umeca domacice, ili nivoa restorana u koji se ide. 

 

'Sve se pomesalo u kuci Oblonskih'.
Prokleta globalizacija.

 

...

[Pletilja]

18 minutes ago, Kinik said:

...

 

Ja nisam ni sladak, ni dzentelmen. A ni 'obavestajac'.

 

Samo sam hteo da ukazem na mnoge nelogicnosti, no dobro - to su stare, naknadne uspomene.
Konstrukt.

 

Niste mogli u restoranu 'Sadko / Садко', vecerati 'bozanstveni rostilj sa kozacke sablje'. A sumnjam da je bio i 'Vecernji
zvon' (ta melodija je bila rezervisana za nastupe operskih pevaca, a kafana / restoran je 'profanacija umetnosti / burzoasko
nasledje'). Sve sto je bilo povezano sa carskom rusijom, u 'kolevci revolucije' je bilo no-no.

https://en.wikipedia.org/wiki/Shashka

Ta 'kozacka sablja' / 'кавказская шашка' u ovdasnjem losem kafanskom prevodu jelovnika na ruski 'кавкаская шашка на две головы' (ispada 'šaška na dve glave', a ne 'za dve osobe') - to je iz nekadasnjeg, pre WWII, beogradskog ruskog restorana 'Kazbek', gde je ordinirala Olga Jancevecka. A sve te 'šaške', dramaticno posluzenje flambiranog mesa koje raznose kelneri obuceni u kavkasku nosnju - to su bgd. reminiscencije iz ruskog, emigrantskog Pariza.

 
Zapanjujuce je koliko je ovdasnji svet opsednut 'majcicom rusijom' - a pojma nema o njoj.

 

Btw, ta 'divna vina' u lenjingradskom restoranu su bila iz Gruzije, ne 'ruska'. 
Bela - 'Cinandali' (წინანდალი)  / 'Rkaciteli' (რქაწითელი) i crna - 'Mukuzani (მუკუზანი) / Saperavi' (საფერავი). Nema potrebe nabrajati - ima ih previse. 
Poznato je omiljeno Dzugasvilijevo crno vino 'Hvančkara' (ხვანჭკარა), no ono je bilo 'poluslatko' i namenjeno za VIP goste.

 

---------------------------------

 

O ruskoj tradicionalnoj kuhinji se moze pisati nadugacko i nasiroko. 
Ona je specificna, kao i sve 'severne kuhinje' - manje zacina, bez jake zaprske, aleve paprike i sl.
Sada je postala nesto malo vise 'internacionalna', koriste se i ljuti zacini - mada je zacine uvek dobro poznavala jer je rusija
od davnina trgovala sa Istokom.

Priprema hrane je bila specificna zbog 'ruske peci', a sporet / serpe (casserole - кастрюля / lonci / tiganji to je doneto iz Evrope, sa Petrom I. Jela su bila mahom 'slozenci', na nizoj temperaturi cvarila su se duze.

Usled klimatskih uslova, i nedostatka svezeg povrca, pa i voca, a potrebe za vitaminima, mnogo se solilo. To je bilo mlecno-kiselo vrenje: voda, so i ponekad secer. Pa se kиселила bela repa, kupus, krastavci, pegurke, kasnije zeleni / crveni paradajz i krtolasto povrce. A od voca - bobice, jabuke i male lubenice. Da, da, slatkasto-kisele!

Mnogo se koristila recna riba, divljac, pecurke, sumske bobice, i razne vrste zitarica. Najmanje kukuruz. To je vec Ukrajina.
Normalno - riba u vecim kolicinama. Od sveze, soljene (vec sam pisao) do susene na vetru. (Prvo u slani rastvor pa
onda na susenje). Vise se trosila recna / jezerska riba, a manje 'morska' u evropskom / nasem tumacenju. Plemenite vrste
- lososi (pa i iz porodice belih lososa - 'белорыбица) i, normalno - moruna, jesetra, keciga. Dimljena. A od prve dve -
kavijar, koji su vrlo rano upoznali i mnogo trosili. Kazu, ovi koji su ziveli u delti Volge, nisu ocima mogli da ga vide.

 

https://www.youtube.com/watch?v=sih3sd4tVso
(kultni film - 'Belo sunce pustinje' kad lik kaze: opet taj kavijar! Ne mogu da ga, prokletog, jedem svaki dan! Makar da si
hleb nekako nabavila! Pa gde sada da ga nadjem ... na, uzmi makar malo! ... 
sovjetski gledaoci u filmskoj dvorani u ekstazi!) 

 

Poznati su i ruski mlecni proizvodi - 'smetana', puter, mladi neslani sir 'tvorog', 'rjaženka' (to je mleko koje se 'peče' - sipa
se u glineni cup, doda malo 'smetane' i ostavi preko noci u ruskoj peci, na oko 50'C. Bude svetlo krem boje, kao
karamelizirano, a ukus je neverovatan!) Takodje koristilo se i kiselo mleko - 'prostokvaša'. Ponekad bi se u nju dodalo
seckano sveze povrce, leti led, i to je bila posna letnja supa. (Mnogo su postili). Za iste letnje hladne supe koristio se kvas.

 

Pekli su se piroski sa razlicitim nadevom - kupus, kuvana jaja i luk, meso, riba, pirinac, pecurke, sumske bobice, kao i 'pirogi', isto to, samo veci. Cuveni su bili 'bliny / oladji' kad je 'Maslenica', to su one deblje, manje palacinke, neki ih zovu 'pancakes'.

 

Normalno, ovo je sve 'narodna kuhinja', - elitnoj kuhinji pripadala su jela ruskih velikasa, prihvacena u Eropi (Le veau Orloff /
bœuf Stroganoff / Pozharsky cutlet - koje je hvalio jos Pushkin) / kao i jela koju su evropski kuvari stvorili (La salade russe, Olivier). To je nesto drugo. Sada zavisi od umeca domacice, ili nivoa restorana u koji se ide. 

 

'Sve se pomesalo u kuci Oblonskih'.
Prokleta globalizacija.

 

...

Khm.....Boze sto me potsecate na moju late mother!   I ona je bolje od mene znala sta sam i kako sam.....

Edited July 21, 2019 by Pletilja

[DJORDJE]

Danas  za veceru.

 

 

 

[DJORDJE]

Kada odem u New York obicno ne propustim posetu omiljenom restoranu. Kazu da kombinacija mesa i mlecnih proizvoda izaziva rak, ali jednom se zivi.

 

 

Edited July 28, 2019 by DJORDJE

[Eddard]

Nikad nisam razumeo to stavljanje putera (ili bilo čega osim soli i bibera) na steak, samo mi,ga upropasti. Ali, who am I to judge 😎?

Edited July 28, 2019 by Eddard

[Kronostime]

20 minutes ago, Eddard said:

Nikad nisam razumeo to stavljanje putera (ili bilo čega osim soli i bibera) na steak, samo mi,ga upropasti. Ali, who am I to judge 😎?

Zapusi pore da meso ne dehidrira, a i ublazi malo ukus.

[Eddard]

Kod mene ne stigne da dehidrira 😂

[...]

40 minutes ago, Eddard said:

Nikad nisam razumeo to stavljanje putera (ili bilo čega osim soli i bibera) na steak, samo mi,ga upropasti. Ali, who am I to judge 😎?

 

Vise lici na neki sir. 

 

Nekada komadic putera u koje su ukorporirane razne miomirisne biljcice kao tarragon na primjer, koji se topi po vrucem mesu i ispusta arome, moze biti jako privlacno.

 

21 minutes ago, Kronostime said:

Zapusi pore da meso ne dehidrira, a i ublazi malo ukus.

 

Hahaha, i jos smajli, kao - ne trebas se zahvaljivati. 

 

Veze sa zivotom nema. Kao da ce meso dehidrirati za minutu pa ga treba zastiti kao za zimnicu, a tek o ublazavanju ukusa, polomise se ljudi da naprave ukusan obrok, pa onda taj ukus ublazavaju i to puterom, koji je pojacivac ukusa kao i svaka masnoca.

 

Gdje ti skupljas ove informacije? Nemoj tamo da ides vise, pogotovo ako dajes neke pare za to.  

 

 

[Eddard]

8 minutes ago, Honey Badger said:

Nekada komadic putera u koje su ukorporirane razne miomirisne biljcice kao tarragon na primjer, koji se topi po vrucem mesu i ispusta arome, moze biti jako privlacno.

 

Nemci stavljaju uvek Kräuterbutter, meni to smeta, ubija mi taj ukus mesa u kojem uživam. Samo so i biber i cepam. Naravno, ukusi su različiti. 

[...]

3 minutes ago, Eddard said:

 

Nemci stavljaju uvek Kräuterbutter, meni to smeta, ubija mi taj ukus mesa u kojem uživam. Samo so i biber i cepam. Naravno, ukusi su različiti. 

 

Ni ja nemam obicaj stavljati puter na steak. Pogotovo ako je neko dobro meso, 45+ days aged beef, budalastina ga mazati puterom. Mislim da je to nekada ranije bio trend po restoranima, sada rjedje vidim. Taj maleni disk herb-putera je iz francuske skole koja polako biva phased out, gubi relevantnost, pogotovo kada se recepti nepotrebno komplikuju. 

 

 

[Vjekoslav]

neki dan u ribarnici prvi put vidio ovu spodobu iz dubina. pao u iskusenje da probam, al nisam bio siguran kako bi ju uopce spremio. iskreno, nisam bio siguran sta je to uopce.

 

 

el probao ko od vas?

 

 

 

 

[...]

6 minutes ago, Vjekoslav said:

el probao ko od vas?

 

 

Ne, ali ne bi me bilo strah. Izgleda kao brancin, vjerovatno kvalitetna bijela riba. Ne razumijem se u kune ali ako je to manje od 7-8 eura po kg, onda se isplati.

 

Izgleda kao zivi fosil. 

[Kronostime]

Beli luk, persun, maslinovo ulje, limun iseckati i promesati (marinada)

 Ribu ocististiti i baciti na gradele.

Preliti marinadom i uz neku bolju grasevinu u zdravlju pojesti.

[mrd]

1 minute ago, Kronostime said:

Beli luk, persun, maslinovo ulje, limun iseckati i promesati (marinada)

 Ribu ocististiti i baciti na gradele.

Preliti marinadom i uz neku bolju grasevinu u zdravlju pojesti.

Dodati sitno iseckan (prah) ruzmarin. On svakoj ribi daje poseban smek.

[Kronostime]

Just now, mrd said:

Dodati sitno iseckan (prah) ruzmarin. On svakoj ribi daje poseban smek.

To se podrazumeva.

[Kinik]

...

 

Ta riba je apsolutni delikates.

Uglavnom obitava oko usca reka gde su (bili?) ribolovni rezervati / ili bi trebali biti - Dragonja, Mirna, Raša, Zrmanja, Krka, Jadra, Žrnovica, Cetina, Neretva, Rijeka Dubrovacka, Bojana (pa je svuda trebao da bude zabranjen ribolov) a u poslednje vreme se uzgaja. To je riba otvorenog mora - lica, hama, gof i mahom se lovi na stap.

 

Ja sam to, u davna vremena, probao na Bojani, tamo su hame i lice do 20 kg. Normalno, obicni primerci od 1-5 kg.

Ne znam kako je danas (ribolov u uscu reka) no nekada je na Bojani ordiniralo drustvo zemunaca sa shampionskom opremom, posto lica od preko 20 kg lomi stap.

 

Priprema se kao i bilo koja kvalitetnija riba - moze cela (ako nije preterano velika), a moze i 'na snicle' pa na rostilj. 

Zacini klasicni, salate po zelji ... i vino.

 

https://www.coolinarika.com/recept/hama-iz-pecnice/

 

Ova sa gornjih slika je pakovana u plastiku (verovatno iz uzgoja), zato je i cena pristupacna.

Vredelo bi probati.

 

...

[Kinik]

On 6/29/2019 at 6:37 AM, DJORDJE said:

... vec satima tumbam po glavi gde je bio taj Centroprom i ne mogu da se setim ... ?

 

Eno, imas na temi 'stare fotke iz Ex_Yu' i sliku k. Mihaila - levo pod arkadama je bila 'delikates' prodavnica Centroproma.

 

...

[DJORDJE]

On 7/28/2019 at 5:16 AM, Eddard said:

Nikad nisam razumeo to stavljanje putera (ili bilo čega osim soli i bibera) na steak, samo mi,ga upropasti. Ali, who am I to judge 😎?

Umak od Roquefort sira. Probao i bez , ali je ukus sa prelivom nogo bolji. Uvek mozes da porucis sa umakom sa strane.

[Yoyogi]

Bangkok, na 200m od moje kuce, mali complex sa Starbucks, japanskim restoranom, supermarketom Tops i restoranom S&P, najveca prehrambena firma u Thai.

Prvo smo jeli u restoranu, posle, uzmemo i odnesemo kuci. Dok uradim mali shopping u Tops, sve je spremno i spakovano. I cerka sama ide i donese nam rucak, dok radim.

 

Ova riba, sea bass, je 355 THB (11 EUR) po restoranima u provinciji je 370THB, na ostrvima 420THB. Izuzetno kvalitetna, nista kosti.

 

 

Ovako zapakuju

 

 

Kada se otpakuje, isto kao na slici, jos bolje, sosovi, pappaya salad

 

[Yoyogi]

Thai  tom yum gung.

tom = supa

yum = ljuta

gung = prawn, shrimp

 

Za Thai je ovo uobicajeno kao u Srbiji corbast pasul sa rebarcima

 

[Kinik]

...

 

 

...