[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja

[nemanjaol]

 

@Darko

Dok čekam feedback kolega, taman na brzinu da nešto napišem. Neću ići previše detaljno pošto nema ni prostora ni vremena, ali ću definitivno ovih dana poslušati i debatu koju si poslao.

 

-Solar i vetar su najjeftiniji izvori kada se gleda proizvodnja struje. Deo iz posta koji si citirao se baš odnosio na nove kapacitete koji treba da pokriju rast potražnje za strujom. Gasne elektrane su u poslednje dve godine dosta poskupele, postoji nedostatak na tržišu gasnih turbina zbog velikih zahteva data centara. Konvencionalni izvori se takođe dugo grade, termo (ugalj) i posebno nuklearne se grade po 5, 10 ili 15 godina. U tom smislu ako ti nešto treba brzo, solar i vetar plus baterije možeš napraviti sad i odmah za relativno male pare, problem je posle u integraciji.

- Tačno je da nakon što pređu neki mali udeo u mreži solar i vetar kreću da dižu sistemske troškove, međutim ono što je pitanje je koliki je to iznos i da li je to stvar koja je najviše doprinela rastu tvojih računa.

- Cene na tržištu električne energije se formiraju prema marginalnom proizvođaču, tj prema onoj elektrani koja podmiruje krajnje kilovat sate potrošnje. Gasne elektrane su najupravljivije, one mogu brzo da se upale i da pokriju pikove u potrošnji. Veliki rast cene struje u EU tokom energeske krize su bio je u najvećoj meri zbog ogromnog skoka u ceni gasa.

- Međutim povećano korišćenje gasa ide rame uz rame sa obnovljivim izvorima pošto elektrane na ugalj i nuklearke nisu pravljenje za brzo reagovanje i dizanje i spuštanje proizvodnje tako da je gas prirodni partner solaru i vetru

- Tu dolazimo do baterija. Cene baterija više nisu OGROMNE, zapravo su zabeležile OGROMAN pad i instaliraju se velikom brzinom. Teksas i Kalifornija u Americi su za samo nekoliko godina dosta povećali kapacitete tako da baterije sada igraju važnu ulogu i njihovoj mreži. A juče je izašla i vest o ozbiljnom ubrzanju instalacija u Kini koja naravno prednjači.

- Zanimljivo će biti i šta se dešava kod tebe u Australiji pošto je vaše tržište isto baš jako krenulo sa insaliranjem kapaciteta baterija, i to kroz subvencije za domaćinstva što će biti posebno interesantno ispratiti. 

 

Ovo je vizual iz odličnog teksta iz FT, ima paywall nažalost ali može se pristupiti preko internet arhiva ig.ft.com/mega-batteries/

 

 

- Jeftine baterije menjaju računicu, posebno u zemljama tropskog pojasa koje imaju dosta sunca. Očekuje se da se pad nastavi, videćemo još dokle, ali sada ulazimo u sledeću etapu tranzicije kada deployment baterija može da postane masovan

- 100% solar i vetar cilj u ovom trenutku nije praktičan i upravo u poslednjih 15ak% dolazi do tog masovnog skoka u troškovima. Mislim da je trenutno mnogo produktivnije fokusirati se na povećavanje udela čiste energije to neke izvodljive ekonomske granice, a ostatak pokrivati gasom. Poslednjih 15% ćemo da rešavamo kada to toga stignemo, trenutno nije jasno šta je rešenje i da li je u potpunosti izvodljivo sa alatima koji su nam trenutno na raspolaganju.

- Litijum jonske (ili natrijum jonske) baterije nisu napravljene da pokrivaju potrošnju od 3 dana, već kratkoročno skladištenje unutar jednog dana, za dugoročno skladištenje će se koristiti druge tehnologije. Tako da nije ni svrsishodno postaviti to pitanje GPT-u

- Nemačka odluka da ugasi nuklearne elektrane koje su radile je bila izuzetno glupa i pogrešna. Izgradnja novih nuklearnih kapaciteta je otvoreno pitanje, cena, rok izgradnje i vezivanje za neku od svega par država koje proizvode tehnologiju i gorivo su rizični. Sa druge strane nuklearne u većoj meri garantuju stabilnu i čistu proizvodnju

- Nije najsrećnije rešenje ni u potpunosti se oslanjati na Kinu za čiste tehnologije, ali to je ipak drugačije od goriva. Takođe i solarne elektrane i baterije mogu da se proizvode bilo gde, pitanje je cene. Ponoviću, Srbija ima fabriku solarnih panela i fabriku li-jonskih baterija.

 

1 hour ago, Darko said:

A lobi ne postoji sa druge strane? Koliko je para investirano u zelenu energiju i ko od toga profitira? Isto sam mislio kao i ti do prošle godine btw. Veruje se činjenicama, i kada sam ih sagledao uočio sam da sam pojeo govno. Gledao sam kako padaju cene baterija ali ni sada nisu ni blizu da zamene fossil fuels, a kapacitet koji je potreban je OGROMAN. Pitaj ChatGTP koliko bi koštalo za zalihu od 3 dana i koliko bi cena skočila po megavat satu. Uostalom, pogledaj onu debatu što sam postavio.

 

Ako je naftni lobi nešto sjebao - to je nuklearna energija. 

 

Što se tiče nauke, naravno da postoji global warming i da mi utičemo dosta na to putem sagorevanja fossil fuels. Problem su laži oko renewables i greenwashing. 

 

Da li ćemo zaista da poredimo naftni lobi sa lobijem čiste energije? 😄 I količinu resursa koje imaju i jedni i drugi.

 

A hvala bogu da će neko da profitira od toga što nudi rešenje koje može da obezbedi čistu energiju, zar nije najprirodnije da tržište to nagradi?

 

Pritom, obnovljivi izvori nisu toliko dobar biznis kao što deluje, povrat na investicije za proizvođače struje je dosta manji nego u nekim drugim poslovima. Zato postoje i ljudi koji zagovaraju ponovni rast učešća države u energetskom sektoru, pošto državama niski prinosi nisu toliki problem, a imaju i dodatni niz ko-benefita koje dobijaju kroz čistu energiju.

 

Edit:

 

I da dodam, izvor koji preporučujem za informisanje o energetskoj tranziciji je Michael Liebreich, osnivač vodećeg provajdera podataka o čistim izvorima energije Blomberg NEF.

Konzervativac iz UK koji se bavi ovom temom, vrlo je realan i stvari gleda hladno i kroz podatke.

 

Ovo je link do njegovog podkasta https://www.youtube.com/channel/UC5acEOF6mIIj1Ae3B2oeRrw

A vredi čitati i stvari koje piše na linkedinu i blog postove koje piše za Bloomber NEF

Evo jednog od poslednjih: https://about.bnef.com/insights/clean-energy/liebreich-the-pragmatic-climate-reset-part-i/

 

 

Edited 7 hours ago by nemanjaol

[Angelia]

7 hours ago, nonick said:

 

Meni ovo uopste nije smesno, zalosno je. 

 

 

 

Izuzetno je zalosno da roditelj koji je izabrao da u zemlji bude ilegalno, ostavi dete u kolima, bezeci od zakona. A jos vise je zalosno da se to koristi za propagandu.

Njegov licni slucaj je pitanje detalja, ali sigurno ne bih ostavila svoje dete na ulici ako su agenti tolika pretnja.

 

4 hours ago, Nek grmi jako said:

Da li je u pitanju istorijska građa ili beletristika? Jel neka knjiga o Aušvicu ili nekom drugom logoru, gde vas je neka čuvarka u ženskom delu podsetila na Angeliu? Jer ako bih baš morao da je zamislim kao nacistu, zamislio bih Anđu kao Helgu iz serije Alo, alo... A kako je vi zamišljate, pošto je ne poznajete lično?

Sad ne mogu da izbacim Helgu iz glave 😀 na moju srecu, ili nesrecu, vise izgledam kao mala spanjolka, sto mi cesto ovde govore. Nesto mislim da je Atila imao uticaj na moju genetiku. Ako ICE radi profiling, ja bi bila ocigledna meta, ali posto sam na Floridi, ovde policija saradjuje, pa ICE kupi ljude iz zatvora, ne po ulici.

 

7 hours ago, nonick said:

 

Meni ovo uopste nije smesno, zalosno je. 

 

 

 

Izuzetno je zalosno da roditelj koji je izabrao da u zemlji bude ilegalno, ostavi dete u kolima, bezeci od zakona. A jos vise je zalosno da se to koristi za propagandu.

Njegov licni slucaj je pitanje detalja, ali sigurno ne bih ostavila svoje dete na ulici ako su agenti tolika pretnja.

 

4 hours ago, Nek grmi jako said:

Da li je u pitanju istorijska građa ili beletristika? Jel neka knjiga o Aušvicu ili nekom drugom logoru, gde vas je neka čuvarka u ženskom delu podsetila na Angeliu? Jer ako bih baš morao da je zamislim kao nacistu, zamislio bih Anđu kao Helgu iz serije Alo, alo... A kako je vi zamišljate, pošto je ne poznajete lično?

Sad ne mogu da izbacim Helgu iz glave 😀 na moju srecu, ili nesrecu, vise izgledam kao mala spanjolka, sto mi cesto ovde govore. Nesto mislim da je Atila imao uticaj na moju genetiku. Ako ICE radi profiling, ja bi bila ocigledna meta, ali posto sam na Floridi, ovde policija saradjuje, pa ICE kupi ljude iz zatvora, ne po ulici.

 

[Darko]

29 minutes ago, nemanjaol said:

Mislim da je trenutno mnogo produktivnije fokusirati se na povećavanje udela čiste energije to neke izvodljive ekonomske granice, a ostatak pokrivati gasom. 

Bukvalno isto mislim. Zato "drill baby, drill" - za gasom. Negde do 50-60% renewable i ostatak gas je po meni dobro rešenje. Problem sa nekim političarima je što prodaju maglu i pričaju o 100% renewables (Australia i 100% renewable target by 2030), što čak i veliki pobornici renewables govore da je nerealno i glupo. Ali zvuči lepo radi glasova.

 

30 minutes ago, nemanjaol said:

Konvencionalni izvori se takođe dugo grade, termo (ugalj) i posebno nuklearne se grade po 5, 10 ili 15 godina. U tom smislu ako ti nešto treba brzo, solar i vetar plus baterije možeš napraviti sad i odmah za relativno male pare, problem je posle u integraciji.

Imaju duži "životni vek" nego solar i ne gube na kapacitetu istom ratom. Problem sa nuklearnim elektranama je zakon - stalne promene zakona su doprinele do zakočnica itd, a i dosta tih regulacija je preterano. Ako je naftni lobi negde umešao prste - ovo je mesto. 

 

35 minutes ago, nemanjaol said:

Jeftine baterije menjaju računicu, posebno u zemljama tropskog pojasa koje imaju dosta sunca. Očekuje se da se pad nastavi, videćemo još dokle, ali sada ulazimo u sledeću etapu tranzicije kada deployment baterija može da postane masovan

Ne još na žalost. Trebaće da padaju jedno još X godina istom merom da stignu parity. Ne mogu se setim gde sam to video sada, bilo je pre neki mesec. Za desetak godina siguran sam da će biti duga priča, ali sada - ne.

 

40 minutes ago, nemanjaol said:

Nemačka odluka da ugasi nuklearne elektrane koje su radile je bila izuzetno glupa i pogrešna. Izgradnja novih nuklearnih kapaciteta je otvoreno pitanje, cena, rok izgradnje i vezivanje za neku od svega par država koje proizvode tehnologiju i gorivo su rizični. Sa druge strane nuklearne u većoj meri garantuju stabilnu i čistu proizvodnju

Slažemo se, ta odluka je za zatvor. Em sagorevaju ugalj (od kojeg mnogo više ljudi umiru), em ih koštalo više (najveći deo troška kod nuklearki je izgradnja, a oni ih ugasiše), em uvozivali ruski gas i stavili sebe na samilost diktatoru. Što se tiče izgradnje, razloge sam spomenuo gore - može to brže. 

 

43 minutes ago, nemanjaol said:

Nije najsrećnije rešenje ni u potpunosti se oslanjati na Kinu za čiste tehnologije, ali to je ipak drugačije od goriva. Takođe i solarne elektrane i baterije mogu da se proizvode bilo gde, pitanje je cene. Ponoviću, Srbija ima fabriku solarnih panela i fabriku li-jonskih baterija.

Nema šanse da se solarne panele prave po istoj ceni, brzini, kvalitetu i kvantitetu kakve se sada prave u Kini. Jednostavno nemoguće. Ako sebe štaviš u poziciju da suviše energetski zavisiš od Kine, postoji dobra verovatnoća da ćeš da završiš kao Nemačka. 

[nemanjaol]

 

12 minutes ago, Darko said:

Bukvalno isto mislim. Zato "drill baby, drill" - za gasom. Negde do 50-60% renewable i ostatak gas je po meni dobro rešenje. Problem sa nekim političarima je što prodaju maglu i pričaju o 100% renewables (Australia i 100% renewable target by 2030), što čak i veliki pobornici renewables govore da je nerealno i glupo. Ali zvuči lepo radi glasova.

 

Mislim da je 50-60% dosta konzervativno dosta država je već tu, a tek od skoro smo otključali jeftine baterije. U drill baby drill treba da računamo i štetu i dobrinos koji je to doneti budućim promenama u klimi. Ali kao što rekoh jednom, kada želim da gledam silver lining, ja računam da će jeftin gas dati malo prostora da se reše ostali izazovi tranzicije, što tehnički što tržišni.

 

Treba pogledati i sitna slova kod tih 100% targeta, često sadrže zvezdicu koja kaže da do 5% potrošnje može da pokrije gas. Takođe nije isto i 100% renewable i 100% clean. U clean spada i nuklearna. U svakom slučaju slažemo se da nije produktivno insistirati na maksimalističkim ciljevima u ovom trenutku.

 

14 minutes ago, Darko said:

Ne još na žalost. Trebaće da padaju jedno još X godina istom merom da stignu parity. Ne mogu se setim gde sam to video sada, bilo je pre neki mesec. Za desetak godina siguran sam da će biti duga priča, ali sada - ne.

 

Moraću da te zamolim za link i za izvor. Jednostavno trenutna situacija na tržištu te demantuje, da baterije nisu ekonomski isplative, ne bi se instalirale u tolikoj meri. A instalacije rastu velikom brzinom. Imaš grafik koji sam okačio u prošlom postu i to je još bez podataka za 2025. gde je zabeležen dodatni pad cene i ubrzavanje izgradnje.

 

Evo konkretni grafici za Kinu i US uključujući i 2025.

 

 

 

I evo istraživanje Embera o cenama skladištenja, tu se nalazi i proračun za baterije + solar u tropskim zemljama

 

https://ember-energy.org/latest-insights/how-cheap-is-battery-storage/ 

 

Znamo i da će trend pada cena u 2026. biti usporen ili čak i skroz preokrenut. Kinezi su najavili korekciju cena kako bi zaustavili race to the bottom njihovih kompanija, istovremeno cena litijum-karbonata i spodumena su počele jak rast nakon nekoliko godina vrlo niskih cena. Što je još jedan signal velike potražnje za baterijama na tržištu

 

 

 

[Barkley#34]

Laičko pitanje: Ukoliko se dostigne 50-60-70...% iz obnovljivih izvora (vetar, sunce, plima, nukleo..) da li će smanjena potražnja za pokrivanjem ostatka iz gasa uticati na držanje cena gasa u razumnim okvirima? Reklo bi se da bi se tada smanjio i ucenjivački potencijal zemalja izvoznica gasa.

[Klotzen]

But Trump did talk about canceling the election in an interview with Reuters this week. He said Republicans have been so successful that “when you think of it, we shouldn’t even have an election.”

White House press secretary Karoline Leavitt later said the president was “joking” and “being facetious” about canceling the election.

 

Opipavanje pulsa ?

[djura.net]

10 minutes ago, Barkley#34 said:

Laičko pitanje: Ukoliko se dostigne 50-60-70...% iz obnovljivih izvora (vetar, sunce, plima, nukleo..) da li će smanjena potražnja za pokrivanjem ostatka iz gasa uticati na držanje cena gasa u razumnim okvirima? Reklo bi se da bi se tada smanjio i ucenjivački potencijal zemalja izvoznica gasa.

Tu je i sustina. Zato naftni lobi finansira sve sta finansira, jer se uzasavaju scenarija u kome postoji smanjena traznja i pad profita, ali i politicka nezavisnost. Pomenuo si 50-60-70%, a vec danas postoje zemlje koje preko 90% imaju renewables, a Urugvaj je jos pre dve godine stigao na 98-99%. I njihov glavni motiv za energetsku tranziciju su bile ucene suseda. 

[nemanjaol]

29 minutes ago, Barkley#34 said:

Laičko pitanje: Ukoliko se dostigne 50-60-70...% iz obnovljivih izvora (vetar, sunce, plima, nukleo..) da li će smanjena potražnja za pokrivanjem ostatka iz gasa uticati na držanje cena gasa u razumnim okvirima? Reklo bi se da bi se tada smanjio i ucenjivački potencijal zemalja izvoznica gasa.

 

Ja iskreno nisam skroz siguran.

 

U teoriji svakako da, smanjivanje važnosti resursa kao što je gas bi trebalo da smanji i uticaj država proizvođača. Cena goriva mora ostati relativno niska kako bi ono bilo konkurentno, tako da smanjivanje proizvodnje i mešetarenje u tom smislu ima ograničenja.

 

Ali mislim da su u geopolitici stvari rekto 1 za 1. A u smislu važnosti, tebi uvek treba energetski sistem čija je raspoloživost i sigurnost blizu 100%. Čak i ako koristiš samo 20% gasa, ponovo ti je taj gas ključna stvar koja omogućava sistemu da funkcioniše kako je zamišljen. 

 

Sve zavisi kako će se ovi sistemi sa dosta obnovljivih pokazivati u narednim godinama. To će nam pokazati dokle može da se ide.

Edited 5 hours ago by nemanjaol

[djura.net]

5 minutes ago, nemanjaol said:

Čak i ako koristiš samo 20% gasa, ponovo ti je taj gas ključna stvar koja omogućava sistemu da funkcioniše kako je zamišljen. 

U tom smislu nesto razmisljam, onda se gasno skladiste i namece kao imperativ (ako zaista zelis da 'mirno spavas'), a njegova konstrukcija sigurno nije ni jeftina niti se moze brzo napraviti. U principu se moze povuci paralela izmedju king size baterija i gasnih skladista.

[djura.net]

Nego, da se vratimo na temu, Mr False Claims je konacno ozbiljno iznervirao i poslovicno odmerene UK diplomate

 

bbc

 

Keir Starmer's spokesman says Donald Trump was "wrong" to claim Nato troops stayed "a little off the front lines" during the war in Afghanistan.

The US president's comments have sparked outrage among UK veterans and politicians.

Armed forces minister Al Carns says Trump's comments are "utterly ridiculous" and a "real shame", while Tory party leader Kemi Badenoch calls them a disgrace.

The UK was among several allies to join the US in Afghanistan from 2001, after it invoked Nato's collective security clause following the 9/11 terror attacks - 457 British service personnel were killed in the conflict.

Corporal Andy Reid, who served in Afghanistan, tells the BBC Trump's claim is "very disrespectful", adding: "Not a day goes by when we are not in some kind of pain physically or mentally, reflecting on that conflict".

[robespierre]

3 hours ago, nemanjaol said:

-Solar i vetar su najjeftiniji izvori kada se gleda proizvodnja struje.

 

Ovo što si napisao je vrlo zanimljivo, pa me zanima o čemu konkretno pričamo. O kapitalnom ulaganju, proizvodnji struje ili tržišnoj ceni po kojoj tu struju možeš da prodaš? 

 

Naravno da su solar i vetar najjeftiniji za proizvodnju struje jer ne koriste nikakve sirovine, ali investitora zanima da ima najmanje kapitalno ulaganje, i da taj novac vrati za najkraće vreme, odnosno da tu struju koju proizvede može da proda po konkurentnoj ceni. Prodaja struje EPS-u je poseban ponor pakla o kome bi se tek imalo što šta reći. 

 

Recimo, trenutno izgradnja 1 MW solara u Srbiji košta oko milion evra, a 1 MW vetra dva miliona evra. Blok B3 u kostolcu je koštao 1.75 mil EUR/MW. Dakle, više od solara, a manje od vetra. Dalje, tu dolazimo do sledećeg problema, blok B3 u kostolcu je suštinski jedna zgrada sa 350 MW instalisanog kapaciteta. Za instalisanu snagu od 350 MW iz solara bi trebalo prekriti oko 600 hektara zemlje u Vojvodini solarnim panelima. Takvi projekti se uvek finansiraju novcem investicionih banaka i međunarodnih finansijskih institucija koje ne žele da grade solare na obradivom zemljištu, itd, itd. 

 

Međutim, ti možeš da napraviš komercijalnu solarnu elektranu za pola miliona evra, dok su komercijalne vetro turbine pojedinačne snage 2 - 5 MW, dakle u startu imaš minimalno kapitalno ulaganje od 4 - 10 miliona evra. Zato se solari mnogo češće grade u Srbiji od vetroelektrana. 

 

Nuklearne elektrane su daleko najskuplje zbog kapitalnog ulaganja koje je neophodno da se izgradi nuklearna elektrana.

[Pletilja]

7 hours ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Americki drzavni dug trenutno iznosi oko 33 triliona dolara. Od toga, deo koji drze strane zemlje je otprilike 7–8 triliona dolara. Najveci pojedinacni strani vlasnici su Kina oko 1 trilion, Japan oko 1,2 triliona, a zemlje EU oko 1,5–2 triliona, što je otprilike 4–6% ukupnog americkog duga. 

Nije neka ogromna pretnja dogod je dolar glavna svetska valuta. Obveznice se kupuju zbog kamati i retko se koriste ucene politickog tipa. Kada se prodaju, uglavnom se prodaju vise kao simbolika, nego kao neka finansijska steta koju moze naneti. Problem je sto kada neka drzava drzi obveznice koje kupuje zbog finansijske dobiti, ali su vezane za americki finansijski sistem koji regulise FED (koji menja kamatne stope). Americke obveznice se smatraju kao drzavne rezerve tako da ce retko koja drzava koja ima veliku kolicinu zbog politike poceti masovno da prodaje jer utice na svoje rezerve. 

 

Trenutno su zlato i ostali plemeniti metali ponovo na 'ceni' i kupuju se kao rezerve, bas zbog politike. 

 

Ne znam na sta mislis kad kazes 30%, mozda 30% rezervi nekih drzava u zalihama, ali definitivno ne 30% od americkog duga. 

Hvala Baby, sad mi je jasnije, sa 30% se frljao jedan nas ek.analiticar pa mi je bilo cudno mada, ovih dana cudima nikad kraja.

[Barkley#34]

A sko bi se tih 600 hektara rasporedilo na krovove i slično?

[robespierre]

3 minutes ago, Barkley#34 said:

A sko bi se tih 600 hektara rasporedilo na krovove i slično?

 

Pa u teoriji je sve moguće, međutim takve elektrane na krovovima zbog ograničenosti površine najčešće nisu za komercijalnu proizvodnju energije, već se grade za sopstvenu potrošnju tog objekta na kome se i nalaze, usled male instalisane snage. 

 

U praksi se sve svodi na pare. 

 

U Vojvodini i Posavini (iako najviše sunčanih sati ima na jugu i jugoistoku zemlje) se kod nas pravi najviše solara jer je zemljište ravno i nemaš nikakva ulaganja u pogledu nivelacije terena, odvodnjavanja i slično. Jednostavno kupiš njivu i kreneš da zabadaš panele. 

 

Stvar u praksi funkcionište na sledeći način. Investitor dolazi u banku sa predlogom projekta, vrednosti investicije i delom investicije koji planira da finansira sredstvima banke - iz kredita. Banka onda procenjuje projekat na osnovu toga za koliko će godina investicija uspeti da vrati kredit (na osnovu predikcija cena struje, ili sa fiksnom cenom ukoliko investitor ima takav dogovor sa državom), plus da li projekat predstavlja reputacioni rizik za banku (odnosno da li će da se desi neka ekološka katastrofa koja će se povezivati imenom banke). S obzirom da jedna elektrana ima životni vek oko 20 godina, onda investitor vaga da li mu odgovara ponuda banke, odnosno koliki će profit moći da napravi za vreme preostalo nakon što vrati kredit i povrati kapitalna ulaganja. 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

 

🙄

[nemanjaol]

44 minutes ago, robespierre said:

 

Ovo što si napisao je vrlo zanimljivo, pa me zanima o čemu konkretno pričamo. O kapitalnom ulaganju, proizvodnji struje ili tržišnoj ceni po kojoj tu struju možeš da prodaš? 

 

Naravno da su solar i vetar najjeftiniji za proizvodnju struje jer ne koriste nikakve sirovine, ali investitora zanima da ima najmanje kapitalno ulaganje, i da taj novac vrati za najkraće vreme, odnosno da tu struju koju proizvede može da proda po konkurentnoj ceni. Prodaja struje EPS-u je poseban ponor pakla o kome bi se tek imalo što šta reći. 

 

Recimo, trenutno izgradnja 1 MW solara u Srbiji košta oko milion evra, a 1 MW vetra dva miliona evra. Blok B3 u kostolcu je koštao 1.75 mil EUR/MW. Dakle, više od solara, a manje od vetra. Dalje, tu dolazimo do sledećeg problema, blok B3 u kostolcu je suštinski jedna zgrada sa 350 MW instalisanog kapaciteta. Za instalisanu snagu od 350 MW iz solara bi trebalo prekriti oko 600 hektara zemlje u Vojvodini solarnim panelima. Takvi projekti se uvek finansiraju novcem investicionih banaka i međunarodnih finansijskih institucija koje ne žele da grade solare na obradivom zemljištu, itd, itd. 

 

Međutim, ti možeš da napraviš komercijalnu solarnu elektranu za pola miliona evra, dok su komercijalne vetro turbine pojedinačne snage 2 - 5 MW, dakle u startu imaš minimalno kapitalno ulaganje od 4 - 10 miliona evra. Zato se solari mnogo češće grade u Srbiji od vetroelektrana. 

 

Nuklearne elektrane su daleko najskuplje zbog kapitalnog ulaganja koje je neophodno da se izgradi nuklearna elektrana.

 

 

Pričamo o LCOE (Levelised Cost of Electricity) To je prosečan sadašnji neto trošak proizvodnje električne energije za elektranu tokom celokupnog veka trajanja, uključujući CAPEX, OPEX, održavanje i troškove goriva.

 

Kritičari obnovljivih izvora sa pravom kažu da za obnovljive treba uključiti i sistemske troškove, odnosno gledati LFSCOE (Levelized Full System Costs of Electricity) kada se i to uključi računica izgleda nešto drugačije.

 

Ja mislim da treba posmatrati obe vrednosti pošto obe daju određenu informaciju. Kako bi podstakle razvoj čiste energije države su na neki način često internalizovale deo ovih sistemskih troškova, što kritičari ukazuju da nije fer. Istovremeno nije fer ni da se negativne eksernalije zagađenja i doprinos klimatskim promenama ne računaju kod fosilnih goriva, tako da onda ovde ulazimo u različita tumačenja i praktično odgovor zavisi od našeg prosuđivanja.

 

Inače u Srbiji još uvek imamo više izgrađenih kapaciteta na vetar nego na solar. Makar zvanično, ne znam da li iko ima tačnu informaciju koliki kapaciteti se nalaze 'iza brojila'

 

Odakle vadiš brojke za cene po MW. Koliko sam ja ispratio privatni investitori su u stanju da grade solar i za manje od milion po MW, iako je to dugo bio rule of thumb. Zato se između ostalog i priča negativno o 1 GW solara i 200 MW koje će EPS graditi, pošto je cena dosta veća.

 

Što se tiče Kostolca B3 kada se pogleda isplaćenih 715 miliona dolara za 350 MW dobije se 2.04 miliona po MW, mada je to valjda uključena i neka investicija u ugljenokope. Mada ako se ostvare one pretnje Kineza o arbitraži i dodatnih 795 miliona dolara ispašče još skuplje.

 

Meni je priča za zemljište i solar izvikana. Eto rekao si za 350 MW treba oko 600 hektara, verovatno treba i nešto više. A mi trenutno imamo 122 hiljade hektara neiskorišćenog (napuštenog) poljoprivrednog zemljišta, možete lako da izračunate koliko može da stane. A nije ideja i ne treba graditi solare isključivo na poljoprivrednom zemljištu.

 

Mada mislim da agrivoltaici, odnosno simbioza poljoprivrede i solara imaju dosta dobar potencijal i da bi mogli u nekim modelima da obezbede poljoprivrednicima dodatni i stabilniji izvor prihoda, a i da smanje troškove. Voleo bih da vidim da se više istražuju neki inovativni modeli tu, naravno uz podršku države, ali bolje to nego smanjivanje akciza na gorivo

@djura.net

 

Zemlje već imaju skladišta, ne znam koliko ima smisla proširivati ih. Sećaš se krajem 2022. je jedno vreme bila velika tema koja zemlja EU koliko ima u skladištu. Čini mi se i da je postojala neka direktiva EU da moraju da dočekaju zimu sa rezervama iznad 90% ili tako nešto.

[robespierre]

4 minutes ago, nemanjaol said:

Odakle vadiš brojke za cene po MW.

 

Cene vadim iz sopstvenog iskustva učestvovanja na takvim projektima, i to ne sa strane investitora, nego sa strane finansijskih institucija. Pa iz toga imam i uvid da na 10-20-30 projekata od kojih ne bude ništa dođe jedan koji se realizuje, iz prostog razloga što finansijski ne zadovoljavaju jednu od dve strane. 

[nemanjaol]

16 minutes ago, robespierre said:

 

Cene vadim iz sopstvenog iskustva učestvovanja na takvim projektima, i to ne sa strane investitora, nego sa strane finansijskih institucija. Pa iz toga imam i uvid da na 10-20-30 projekata od kojih ne bude ništa dođe jedan koji se realizuje, iz prostog razloga što finansijski ne zadovoljavaju jednu od dve strane. 

 

 

Ovo je upravo ono što sam pisao Darku. U trenutnoj postavci stvari se niko neće ludo obogatiti od proizvodnje čiste struje, makar iz solara. Proizvođači opreme su kroz trku do dna previše ubili cenu, dok proizvođači struje ne postižu neke cene pošto je struja iz solara najmanje vredna. Izgleda da najbolje prolaze izvođači radova i banke 😄

Edited 3 hours ago by nemanjaol

[robespierre]

16 minutes ago, nemanjaol said:

 

 

Ovo je upravo ono što sam pisao Darku. U trenutnoj postavci stvari se niko neće ludo obogatiti od proizvodnje čiste struje, makar iz solara. Proizvođači opreme su kroz trku do dna previše ubili cenu, dok proizvođači struje ne postižu neke cene pošto je struja iz solara najmanje vredna. Izgleda da najbolje prolaze izvođači radova i banke 😄

 

Banke zapravo odbijaju dosta projekata iz straha, jer je cela ta industrija dosta nova i nepredvidiva, pa se plaše da će morati da plene panele i opremu kad investitor ne bude mogao da vraća kredit. S druge strane, tu imaš gomilu skrivenih troškova kojima banke odbijaju investitore.  Zamisli situaciju kad prosečnom srpskom investitoru iz banke kažu da će za potrebe projekta morati da angažuje i plati orintologe i kako god se zovu oni biolozi specijalizovani za slepe miševe, da nekoliko meseci spavaju na njivi ne bi li pratili slepe miševe i ptice, ili, ako su u pitanju solari, da angažuje i plati konsultanta za socijalna pitanja, koji će se starati o tome da se na solarnoj elektrani ne koristi oprema proizvođača koji u lancu snabdevanja koristi dečji rad.

Edited 2 hours ago by robespierre

[melankolic]

56 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

🙄

Šta ga briga, bio led svuda oko njega ili požari da besne leti, on i njegov uski krug fanatika će da se sakriju u bunker dok će njegovi bezmozgići da kukaju i mole se američkom Bogu.

[Nek grmi jako]

Samo da se zapljunem: i ja sam igrao za tim investitori, odnosno moja kancelarija, jedina razlika je što je bila reč o mini hidroelektranama, a ne suncu ili vetru.

 

Bilo je to od samih početaka tog procesa u Srbiji, a kad je ugovor istekao sa investitorima, pre više od 10 godina, izašao sam iz igre i nikad se nisam vratio. To je bilo baš vreme ozbiljnog rokenrola, i dinamike, i zakonske regulacije, i odnosa sa epsom i državom, i sa vlasnicima zemlje...

 

Ne znam kako je za sunce i vetar, ali nikad se ne bih vratio na to bojno polje, iako nisam igrao za tim koji je stavljao rečice u cevi. Jer tu je neretko ćar u kopulaciji sa vajdom...

 

A ovo što Tramp radi pričom o hladnoći tipičan je primer skeptičkog populizma... Iako su ti procesi objašnjeni, ako vam neko godinama priča da se planeta prži, a vi čistite sneg tri sata ispred kuće, stvara se kognitivna disonanca. I on taj trenutak koristi da kaže: Vidiš, lažu te, tvoje oči vide sneg, a oni ti pričaju o vatri.

 

Jednostavno, ignoriše globalnu sliku jer dok neko čist sneg, Australija gori na 45°C, dakle, fokusira se na ekstremni događaj umesto na prosek.

 

Zato se, majke mi moje mile, slažem sa onima koji bi globalno zagrevanje preciznije nazvali "Globalna klimatska destabilizacija". Jer to ne znači da hladnoća zauvek nestaje, već da se sistem pokvario i da ekstremne pojave, i vrelina i brutalna vejavica, postaju jače.

 

 

Edited 1 hour ago by Nek grmi jako

[Squabbit]

koliko je ovo jako. Svakome ko gotivi ovog senilnog, agresivnog i polupanog starkelju bi ovo pustao stalno.
 

znachi soba, projektor i 12h loop

 

 

Edited 18 minutes ago by Squabbit

[Barkley#34]

3 hours ago, robespierre said:

u teoriji je sve moguće, međutim takve elektrane na krovovima zbog ograničenosti površine najčešće nisu za komercijalnu proizvodnju energije, već se grade za sopstvenu potrošnju tog objekta na kome se i nalaze, usled male instalisane snage. 

 

U praksi se sve svodi na pare. 

Razumem to, nego me zanima sa aspekta ukupne količine koja se može proizvesti, nezavisno da li je za komercijalne ili privatne svrhe. 

 

Ukratko, da li x gigavata umesto od 100 velikih proizvođača na poljima može da se dobije od 10.000 malih proizvođača po krovovima i dvorištima uz 10 velikih i da li je to isplativo, naravno. Ako je to moguće, onda bi u totalu efekat bio pozitivan i za energetsku sliku zemlje i za ekonomiju i za građane.