Arsenije Pesic

Nisam siguran za tu angažovanost, očigledna razlika u pristupu u odnosu na EC videla se kod Lesora i donekle Ledeja. Ostali su gulili pošteno, nego FMP u Železniku je prosto zajebana ekipa, dobro vođena, protiv nas napaljena na max i to teško može da se dobije na neki miran i lagan način, naročito kad ne pogađaš otvorene šuteve i bacanja. Malo mi je naporna aba liga zbog tog generalno krljatorskog stila igre sa previše kontakta. Ne pomažu ni sudije, često imam utisak da sve što se dešava dalje od lopte, kao držanje, guranje, povlačenje, handcheck, da sve to lakše prolazi nego kad se izbije lopta ili udari blokada, prosto se ne nagrađuje čistija odbrana, naprotiv.

Dobra stvar je što sam o entuzijazmu igrača FMP-a protiv nas sve rekao u lice mom malom ekranu tv prijemnika tako da sada mogu mnogo mirnije i sa manje vatre da pišem ovde. Kad sam kod komunikacije sa malim ekranom tv prijemnika, još izražajniju poruku preneo sam i TV Arenasportu. Tako da ono, čestitke Panterima na borbenosti, nama ovakve utakmice mogu mnogo da koriste.

Nisam ni rekao da je bilo namere. Samo ne volim da vidim kod igrača tu bezobzirnost, naročito u duelima sa golmanima. Nije baš bio toliko blizu lopte. Kao i u svakoj situaciji kada golman i igrač idu na loptu, a igrač nema nameru da prikoči ili preskoči golmana nego ga gazi po ruci, kači po glavi i slično. To formalno nisu faulovi i ne može da se kaže da igrači idu s namerom da povrede golmana, ali može da se kaže da ih zabole da li će da povrede golmana. E to nikada nisam voleo. I hvala na čestitkama Kao što rekoh, u prvom poluvremenu bilo je dosta nesigurnosti, naročito na dubinske lopte, umalo i jedan preglup penal da se napravi. Nisu pomagali ni bekovi koji su par puta sa svojih pozicija, umesto da čiste lopte u stranu, pa makar i u aut, vraćali u sredinu. Kasnije je bilo dosta sigurnije, bila je samo jedna situacija u drugom poluvremenu gde su oba štopera ispala visoko na levoj strani njihovog napada, srećom Jojić je uspeo da zatvori sredinu, a i Radnički je mogao mnogo bolje da završi taj napad. Što se napada tiče istina je da mnogo toga može da se opravda terenom, jedino što ozbiljno zameram je da su napadači, kada bi se konačno i dovukli u 16, samo gledali kako da padnu. Ne znam otkud im ti maniri, znam da me mnogo nerviraju zbog toga.

Znači pretrnuo sam. Kad su povratili svest Popu a on i dalje nije pomerao donji deo tela...Hvala Bogu da je sve ok. A onaj mali je stvarno mogao sa više obzira da uđe u duel. Drugo, teren je skandalozan. Jbt, neki minimum standarda za stanje terena mora da se uvede, po ovome prosto ne bi smelo da se igra u ligi koja se iz nekog razloga zove super. Ovde je samo bilo bitno da se uzmu tri boda, bilo kako i to je i urađeno, ja zadovoljan. Saničanin vrlo značajan u skoku, ali baš problematičan u svakom pogledu kad je lopta na zemlji. Živković baš ograničen. Ali odbrana jeste malo štucala u prvom poluvremenu, a kako je odmicala utakmica bilo je sve sigurnije. Golman brat izlazi na centaršuteve bez da trepne, pa ako dohvati - dohvati.

Nije to baš tako jednostavno, nisu samo sadržaji korisnih komponenti u ležištima bili presudni. Prvo da objasnim to oko sadržaja. Ruda je ekonomska kategorija. To znači da, ako u nečemu ima 0,5% bakra, da li će to biti ruda ili ne zavisi od odnosa prodajne cene metala i troškova proizvodnje. Ako je ovo prvo veće od ovog drugog - to jeste ruda, ako je manje - onda nije. Sa cenom bakra na svetskom tržištu u poslednjih nekoliko godina, i sa projekcijama nivoa cene u budućnosti, rezerve rude u borskim ležištima mere se milijardama tona. Za Bor je bilo je dosta zainteresovanih kompanija sa svih strana sveta. Kvaka je u tome što niko osim Kineza nije bio spreman da preuzme sve u paketu. Jer to je jedan ogroman sistem koji se sastoji iz dva ogromna i nekoliko manjih površinskih kopova, podzemnog rudnika, tri flotacije, flotacijskih jalovišta i konačno topionice. Bilo je dosta zainteresovanih za kopove i flotacije, ali im je uglavnom bilo isplativije da idu samo na proizvodnju koncentrata bakra kojeg bi onda prodavali nekim drugim topionicama, nego da ulažu u rekonstrukciju borske topionice. Ili, bilo je zainteresovanih za topionicu ali pod uslovom da nisu u obavezi da tope koncentrat iz domaće proizvodnje, tj. iz borskih rudnika. Jednostavno, niko od svetski relevantnih igrača nije bio spreman da zagrize. Što nije čudno, jer nivo investicija koji je bio potreban da se kompletan sistem stavi na noge je ogroman i meri se stotinama, možda i milijardama dolara. A i nisu samo pare u pitanju, potrebna je ozbiljna logistika i industrija da se sve to izvede. Ne znam koliko ljudi imaju predstavu o tome, kad se kaže topionica misli se na ogroman industrijski kompleks koji se sastoji od niza pojedinačnih fabrika i postrojenja povezanih međusobno. Primera radi, kada je pre nekoliko godina rekonstrukciju borske topionice radila domaća prevarantska pamet u saradnji sa stranom prevarantskom kompanijom, inicijalna cena rekonstrukcije i modernizacije topionice bila je oko 350 miliona evra. Kada se projekat završio, više niko ne zna koliko je tačno ulupano, procene se kreću između 900 miliona i 1,4 milijarde. Što je najbolje, epilog rekonstrukcije bio je da je topionica po zadatim ekološkim parametrima mogla da radi samo kada proizvodnja ne prelazi 50% projektovanog kapaciteta i kad vremenske prilike nisu nepovoljne. Mala digresija, protiv takve rekonstrukcije pobunilo se nekoliko inženjera koji su tada radili u RTB-u, napisali otvoreno pismo u kojem su naveli šta se sve pogrešno radi i - dobili otkaze. Kasnije ih je sud naravno sve vratio na posao, što nije smetalo tadašnjem direktoru da ih i dalje šikanira i gurne daleko od bilo čega što ima veze sa njihovom strukom, što je nagrađeno i odgovarajuće bednom platom. To takođe nije smetalo ni njihovim kolegama da ćutke posmatraju sve što se dešava. Ovo je samo jedna epizodica koja slikovito objašnjava zašto ne bi trebalo gajiti ikakve iluzije da smo "mi" mogli sami da vodimo bivši RTB umesto što smo ga poklonili mrskim strancima. Da se vratim na priču o ulaganjima. Pored topionice, i flotacije su isto ogromni kompleksi koji se sastoje iz nekoliko povezanih postrojenja. Izgradnja jedne flotacije rude bakra, kapaciteta odgovarajućeg za borske rudnike, teško može da košta ispod 50-60 miliona evra. I opet, nisu samo pare u pitanju, potrebna je ozbiljna građevinska, mašinska i elektro industrija da bi se sve to izgradilo i počelo da radi. A Kinezi maltene istovremeno grade (neke su već završili) četiri nove flotacije. Kad se na to dodaju i ozbiljna ulaganja u modernizaciju i proširenje postojećih rudnika, jalovišta itd, postaje jasnije zašto niko drugi nije bio spreman na tako nešto. Plus, zajedno sa kupovinom RTB-a Kinezi su u isto vreme otkupili i prava na Čukaru Peki, ležište koje se takođe nalazi u blizini Bora ali nije pripadalo RTB-u. To ležište se sastoji iz dve celine, tzv. Gornja zona koja je izuzetno bogata bakrom i zlatom, i Donja zona, koja ima uobičajene sadržaje bakra i zlata ali ogromne količine rude, sadašnje procene kažu oko 2 milijarde tona. Prava na Gornju zonu držao je kanadski Nevsun, mala i relativno nepoznata kompanija koja je naravno oberučke prihvatila vrlo izdašnu ponudu Kineza, značajno veću nego što im je bilo ko drugi nudio. Donju zonu je držala Freeport-McMoran, američka kompanija koja važi za ozbiljnog igrača u svetskim razmerama. I išla je neka priča da amerikanci nikada Kinezima neće dati to ležište kako bi zadržali svoje prisustvo ovde i sprečili nekontrolisano širenje kineskog uticaja. Dobar vic, nisu se čak ni cenjkali mnogo. I tako je kineski Zijin sebi u mašnicu upakovao sva postojeća ležišta bakra na istoku Srbije, zajedno za postrojenjima za preradu rude i proizvodnju bakra. Sa rezervama dovoljnim za više od sto godina proizvodnje.

Dobro, što se tiče skoka pomoglo je i što su oni igrali samo s jednim centrom. Ali to ne menja činjenicu da je Lesor ozbiljan dominator na EC nivou i da je Balša bio odličan, posebno u 4/4. Trifa već drugi put radi odličan posao kao primarni defanzivac na najboljem protivničkom igraču, plus je večeras bio odličan i u napadu. I treći mladac koji je večeras zaslužio sve pohvale je Madar. Ako uspeju on i Aleksaaaaa da nastave ovaj trend da na svakoj utakmici neko od njih dvojice iskoči, dobri smo.

Ne bih znao, kod mene poštena reklama ne može da priđe od lekova za prostatu. Mada kad mi se pojavi glava Ane Brnabić preko pola strane i portal za savremenu ženu, bude prostamole vrati se sve ti je oprošteno. To si guglao forice stop. Instaliraj adblock stop.

Ovaj lanac racionalizacije i spinovanja više ne može da se prekine taman da se Novak nađe i na izbornoj listi sns-a i/ili preore ceo Kalemgdan. Uvek ima opravdanja.

Posmatram naše igrače, njihovo ponašanje, reakcije, bodi lengvidž što bi naši stari rekli, i za većinu bih mogao da kažem da su, da iskoristim jedan stručan latinski izraz, ubiveni u pojam. Gledam Gregora Glasa, njegov šut kada je konačno pogodio trojku, iz šestog pokušaja valjda. Ta stegnutost, ta blokiranost, oklevanje, mislio sam da će bukvalno nešto da istegne kako je šutnuo. U mini ciklusu u kojem se igra jedna vrlo bitna utakmica, kao što je bila naša u Badaloni, obično sledeća utakmica trpi. To je proces kroz koji većina timova prođe i često i najbolji evropski timovi lagano izgube domaću utakmicu nakon bitne evropske. Tako da je normalno i objašnjivo zašto smo generalno izgledali kao izduvan balon, zašto su i ruke i noge bile teške i zašto su i procenti šuta bili lošiji. Naš je problem što se u čitav proces uključio i strah od greške, nesigurnost kod svakog poteza i reakcije. Zašto je tako, to je naravno pitanje za stručni štab i njegovog šefa. Ne znam naravno kako to interno između njih funkcioniše, pa komentarišem samo ono što je spolja vidljivo. Bar meni, bitnije je da vidim da igrač odreaguje igrački, da šutne kad je sam, da uradi ono što je najlogičnije u tom trenutku, pa i ako je promašio ili pogrešio idemo dalje, uradio je sve kako treba, sledeća će ući. A ne da se okreće i gleda u trenera šta da uradi, da zbog straha od promašaja umesto šuta krene na ulaz ili neko dodavanje u reket pun protivničkih igrača. Pozitiva za kraj, bravo Aleksaaaaaaa (više ne umem da izgovorim/napišem njegovo ime drugačije). Da ostane upisano da nam je Čačanin doneo pobedu protiv Borca.

Stvarno bi bilo korisno da pažljivije pročitaš šta pišem pre nego što izađeš sa ovakvim tvrdnjama. Ne znam samo do kada imaš nameru da vrtiš tu "pusti druge da se ne slože s tobom" priču. I prošli put sam te pitao da mi pronađeš gde i kada sam ja "držao" nekog i branio mu da se ne složi sa mnom. Gde sam uvredio bilo koga ko piše na ovoj temi. Ili pronađi to pa ću ja lepo da se izvinim i prestanem to da radim, ili bi u suprotnom bilo krajnje vreme da i ti prestaneš sa tom pričom. Dalje, "ne bi trebalo da vredja ljude kad sami pokrenu akciju za zaustavljanje toga, pa makar nemali to znanje koje profesionalci imaju". Opet isti odgovor za tebe. Nađi gde i kada ili prestani, dosadno mi je i naporno da ponavljam isto n puta. Ali, samo još danas na akciji, pošto sam tako raspoložen, idemo još jedan krug objašnjenja i ponavljanja napisanog. 1. Ekološke organizacije - generalno koristan faktor, naročito u situaciji kada državne institucije ne rade dobro svoj posao. Više puta sam pohvalio ljude u ekološkim organizacijama koji direktno rade za opšte dobro, za poštovanje zakona i propisa i ekoloških standarda. Kritikujem ekološke organizacije i pojedince koji im pripadaju ili govore u njihovo ime kada se bave manipulacijama, izazivanjem panike ili kada iznose neistine, naročito ako su u pitanju stručnjaci/naučnici. I kritikujem akcije za koje mislim da nisu dobre, kao što je na primer moratorijum na istraživanje i eksploataciju litijuma na 20 godina, ili koje su po mom mišljenju prosto bizarne, kao na primer auto litije protiv litijuma. 2. Rio Tinto - sami snose najveću krivicu za sve što se desilo. Za projekat koji su tako detaljno razrađivali i utrošili silne godine i resurse, potpuno su zanemarili važnost i uticaj protesta protiv njih i projekta Jadar, pasivno posmatrali šta se dešava i doveli sebe u ovu situaciju. Zašto su se tako ponašali nemam pojma, saznaćemo možda nekad. Zašto je Rudarsko - geološki fakultet, koji im je radio većinu ključne dokumentacije, odlučio da takođe ćuti o svemu - isto nemam pojma. Mogu samo da pretpostavim da su procenili da bi im otvoreno stajanje na stranu Rio Tinta donelo negativan publicitet, a da im to ne treba u situaciji kad im finansiranje od strane Ministarstva prosvete zavisi direktno od broja studenata koje upisuju, te da je manja šteta ako se jednostavno "prave mrtvi". 3. Projekat Jadar - mnogo puta sam napisao, pa da ponovim još jednom. Na osnovu informacija koje su mi dostupne, smatram da bi trebalo ići sa ovim projektom, uz korišćenje pritiska javnosti, nevladinih, ekoloških organizacija i stručnjaka iz različitih oblasti da se ekološki standardi projekta podignu na najviši mogući nivo. Ni na koji način nisam uključen u ovaj projekat, manje - više mi je nevažno kako će se ta priča završiti, ali čitav proces i način kako se učesnici u procesu ponašaju mi je interesantan i komentarišem ga u smislu da hoću da pohvalim ono što mislim da je dobro, kao i da konstatujem da postoje pogrešni obrasci ponašanja svih strana, i da ne bi bilo dobro da nam se to ponavlja i u drugim situacijama. Za kraj, nešto o čemu nisam do sada pisao. Ovo oko projekta Jadar će na neki način morati da se reši. Trenutno kao najverovatniji scenario vidim međunarodnu arbitražu. Ako do toga dođe, bojim se da država Srbija neće dobro da prođe, blago rečeno. U daljoj razradi te hipotetičke situacije počinje da dobija smisao jedna priča koja se odavno vrti u vezi ovog projekta, a to je da Kinezi čekaju kao zapete puške. Već su jednom utrčali i pojavili se kao spasioci u situaciji koja je za nas bila prilično bezizlazna, a to su rudnici bakra u Boru i Majdanpeku, tako da je to za njih već poznat teren.

A kad sredim to oko Jadra mogao bih i mir u svetu, pošto sam na ovom forumu jednom nešto pisao na temu politike, pa bih mogao budem trener Partizana u fudbalu i košarci, pošto im svašta zameram, a mogao bih i da budem teniski trener i Novakov PR. E da, i da vodim državu u borbi protiv Kovida, to umalo zaboravih. Dakle, sigurno neću tebi da podnosim račune i odgovaram gde sam bio i šta sam radio. Izvoli odgovori na ono što sam napisao, a šta ja radim u životu nije tvoj problem. Stani u red, ima vas već podosta koji ste me za slične stvari optuživali od kada sam počeo da pišem na ovu temu, pa kada pitam da se to i dokaže iznenada maca pojede jezik, tj. tastaturu. Znači, sa mnom ćeš ipak morati malo više argumentima a malo manje ovim foricama tabloidnog tipa. Izvini predsednice komisije za ocenu doprinosa temi što sam te razočarao, a razočaraću te i informacijom da ću i dalje pisati nezavisno od tvoje ocene.

Benfika Znao sam da je nešto iz foldera potiskuj, potiskuj...

...da bi ih već nakon nedelju dana od košarke odušio uvekneugodni Šljonsk. Ne sporim, ljudi su protiv nas odigrali odličnu utakmicu, ali mi smo je izgubili zato što smo mi bili...pa izgubljeni. Mislim, u principu je to stvar percepcije, ako se smatramo kao za ekipu koja je jedna od favorita i ima ambiciju da osvoji takmičenje, poraz od TT jeste kiks. Deder ne bilo ti zapoveđeno, ako može malo detaljniji podsetnik za nas memorijski čelindžovane?

Nema baš previše podataka da li se u našim geotermalnim vodama nalazi i litijum u količinama koje bi bile interesantne za ovu vrstu eksploatacije. Prema podacima iz nekih istraživanja rađenih ranije, i ne baš (slika u spojleru). U svakom slučaju bi za pouzdan odgovor trebalo još istraživanja. Ali jbg, hoćemo moratorijum na istraživanje i eksploataciju litijuma, tako da u sledećih 20 godina nećemo saznati. Tako je, postoji u ovom tekstu opis i pojednostavljena šema koji pokazuju kako bi neki od tih procesa mogli da funkcionišu.

Siti se ispričasmo ovih dana. Jedini cilj do pauze bi trebalo da bude da ne zaseremo ništa. U stvari da ne zaseremo ništa više nego što već jesmo. Imamo danas Borac i sledećeg vikenda gostovanje Efempeu, a između nam dolazi Andora. I u aba ligi i u EC nam ostaje borba za drugo mesto i tu više nemamo prostora za kikseve. Što se tiče kupa, to je jedno izolovano takmičenje koje, istorija je pokazala, uglavnom nema nikakvog uticaja na konačan ishod sezone. Tako da, bilo bi super da to osvojimo, ali šta god uradili to treba odmah sutradan zaboraviti i fokusirati se na bitnije stvari.

Odlično, samo neka napreduju tehnologije i da idemo ka sve čistijim. Na temu dobijanja litijuma iz geotermalnih izvora dobru studiju sa uradili na Berkliju, zove se Technology for the Recovery of Lithium from Geothermal Brines. Može da se skine kompletan pdf dokument ako nekog zanima. Studija se uglavnom bavi mogućnostima dobijanja litijuma iz geotermalnih izvora u SAD, ali nije ograničena samo na prostor SAD. Uglanom, u zaključku kažu sledeće: It is apparent that lithium extraction and recovery from geothermal brines are becoming technically possible, but challenges still remain in developing economically and environmentally sustainable processes at scale that can serve as a foundation for the lithium-dependent low-carbon economy. For many technologies, laboratory studies can no longer address major questions concerning the development of direct lithium extraction processes, and more expensive and risky field studies at larger scales, using actual brines, are needed to advance commercial-scale geothermal lithium resource extraction. Dakle, ako može da se razvije odgovarajuća tehnologija, i ako litijum iz geotermalnih izvora može da pokrije svetsku potražnju, dižem obe ruke za. Suština je da se dosadašnji osnovni načini dobijanja litijuma - jedan je iz geotermalnih izvora metodom taloženja litijuma, drugi je iz ruda litijuma, zamene direktnim dobijanjem, odnosno izdvajanjem litijuma iz geotermalnih izvora hemijskim i tehnološkim operacijama, jer je poslednji način ekološki najprihvatljiviji. Jedino ne znam kako će pojedini naši stručnjaci da reaguju na sledeće: - u procesu bi se koristile hemikalije (sad mi trebaju oni dramatični zvučni efekti); - u pitanju je nova tehnologija koja do sada nije korišćena (još dramatičniji zvučni efekti); - moraće da se prave pilot postrojenja (krešendo!!!). I još jedna stvar. Zanimljiva mentalna akrobatika. Kaže se da proizođači električnih automobila/baterija neće više kupovati litijum dobijen iz rude jer se taj litijum dobija prljavim tehnologijama. Izgleda se zaboravlja da je količina litijuma potrebna da bi sa napravio i da bi radio električni automobil mizerna u odnosu na potrebnu količinu bakra. A bakar se i dalje u vrlo značajnom procentu dobija iz ruda, tehnologijama koje su prljavije od one koja je recimo bila planirana za Jadar.

OK, ovo je po važnosti (praktično se odlučuje o domaćinstvu u polufinalu/finalu EC), pripremi (došli smo 3 dana ranije na gostovanje) i vođenju utakmice ono što bi trebala da bude naša "A" game. Očigledno da tu nema prevelikih iznenađenja, trio Panter - Lesor - Ledej igra 100 minuta i svi ostali zajedno imaju da podele 100 minuta. Usage ove trojice je sigurno i veći od procenata minuta koji uzimaju. Uloga plejmejkera, ko god od njih bio na terenu, svodi se na nahrani kučići i ne pipaj dugmići. Gde 'nahrani kučići' znači prenesi loptu (osim ako je jak pritisak, onda će neko drugi), dodaj prvom do sebe (eventualno malo tapkaj pa onda dodaj prvom do sebe) i beži u ćošak. U takvoj postavci stvari, gde se praktično devet igrača svrstava u epizodiste, ne znam koliko ima smisla tražiti krivce ili uzroke problema na toj strani. U seriji 14-1 krajem 2/4, koja je možda bila i ključna za tok i ishod utakmice, Panter i Lesor su kao na traci gubili lopte, promašivali, pravili nesportski faul. To se dešavalo u trenucima kada su 15+ minuta bili u igri bez izmene. Dakle, takva dodela uloga donela nam je petnaestak zaista dobrih minuta na obe strane terena. Ako je cilj da tih petnaestak postane tridesetak, postavlja se pitanje kako doći do toga. Da se vratim prvo na plejmejkere. Malo sam iskarikirao gore, ali uz definitivni nedostatak razigravačkih sposobnosti (što nije iznenađenje, to se znalo i kad su potpisivani), meni smeta što niko od njih ne napada koš na bilo koji način. Ulazi bi trebali da budu forte Aleksi, šut Muru, Madar je isto u osnovi skorer, a mi to jednostavno ne vidimo. Tri pleja su šutnula ukupno tri trojke za 40 minuta (i to računam i onu Madarovu kad je gazio liniju) i još 6 šuteva za dva. Najbolji šuter među njima, jedan šut za dva i jedan za tri za 20 minuta. Prosto mora biti više njihovog protagonizma u napadu. Svi ostali, da bi bili dobri epizodisti morali bi za početak da igraju sa više samopouzdanja. Sve što rade ide sa nekom kočnicom, oklevanjem, strahom. Smajli je sinoć tek iz četvrtog puta šutnuo trojku bez zadrške, bez razmišljanja da li da je šutne i odmah je ušla. I ima tu materijala kod više njih da budu više od epizodista. Jedino ne kapiram da li je to što njihove uloge i minutaže iz meča u meč idu na shuffle planski ili ne. Uglavnom, ima osnova i za optimizam i za brigu. Koliko god to izgledalo nelogično posle sinoćne utakmice i na osnovu ovog što sam napisao gore, ja sam sada veći optimista nego što sam bio pre Huventuda.

Nije bilo trika da se ovo dobije večeras. Odličnih 15 minuta, za koje sam prijatno iznenađen, nisam znao da to imamo u sebi. Ovi Badalonci mi ozbiljno idu na pimpeka kad krenu sa dranjem na svaku sudijsku odluku još pre podbacivanja. Kombinacija takve publike i tipično španskog ponašanja igrača čini ovo gostovanje jednim od mrskijih. Mora to sve da se naplati u finalu.

Bač Tejlor

Tako sam i mislio, hvala. Mogu da nastavim da ignorišem tvoje postove na ovu temu.

Mi danas: kekeke uini matorac u 9 u krevet. Uini sutra: kekeke bolje da ste išli u 9 u krevet.

Da, ja pokušavam da objasnim ljudima da se u tim situacijama ne ponašaju kao Bata Živojinović u partizanskim filmovima, kad uzme šarca pa krene da bije po celoj nemačkoj diviziji odjednom. Jer takvim pristupom se u isti koš stavi i ono što jeste problem, i ono što nije, pa čak i ono što je ekološki korisno. Time se naravno gubi i oštrica borbe i kredibilitet. Ali bez obzira na sve to, bolji je i takav ekološki aktivizam nego nikakav. Već sam pričao, ekološke pokrete čine, pored facebook i twitter junaka, i ljudi koji se ne eksponiraju javno a rade vrlo koristan posao ciljajući na konkretne probleme koji konkretno mogu da se rešavaju. Pošto vidim da si upućen, voleo bih da pročitam tvoje viđenje situacije u Boru i predloge kako da se to reši.

Dobro si shvatila, dozvola za istraživanje je samo početak dugogodišnjeg procesa koji može, a mnogo češće ne mora da rezultira otvaranjem rudnika. Tako je i u većem delu sveta i u Srbiji. Za ležišta metala period od početka istraživanja do otvaranja rudnika vrlo retko traje kraće od deset godina. Što se tiče potencijalne štete od istražnih radova ona može da postoji. Istražni radovi obuhvataju niz radnji koje kreću od najjeftinijih, koje obuhvataju najveći prostor i najmanji uticaj na životnu sredinu (satelitski snimci, geofizička ispitivanja i slično), do najskupljih koji se lokalizuju na prostoru gde se pouzdano očekuje neki rezultat i tu se nejčešće primenjuju istražno bušenje i istražni rudarski radovi. Istražno bušenje i istražni rudarski radovi mogu da utiču negativno na životnu sredinu. Kad je u pitanju istražno bušenje, za jednu istražnu bušotinu potrebno je na površini terena obezbediti prostor koji može da bude od recimo 10 x 10 metara do nekih 50 x 50 metara, zavisno od raznih faktora. Na tom prostoru na površini terena smeštena je mašina - bušilica, prostor za smeštaj radnika (obično kontejner ili nešto slično), prostor za cevi za bušenje, bazeni za vodu i isplaku (isplaka je tečnost koja nastaje u procesu bušenja, voda sa još nekim dodacima se dovodi do same rezne glave bušilice da bi vršila njeno hlađenje i da bi "pokupila" sitan materijal i prašinu koja nastaje pri bušenju i to se izbacuje na površinu). Sama bušotina je prečnika do desetak cm. Uglavnom, čitav prostor nakon završetka bušenja mora da se vrati u prvobitno stanje a bušotina da se zatvori. Najčešći problemi koji mogu da se jave kod istražnog bušenja su situacije kada se bušotinom naiđe na akumulaciju podzemnih voda. U tom slučaju bušenje treba da se obustavi i da se izvrši takozvana konzervacija bušotine da bi se sprečio negativan utivcaj na postojeća izvorišta i sprečilo izlivanje podzemnih voda, koje nekada mogu biti i mineralizovane, tj. kisele, na površinu. Upravo ovo poslednje se dešavalo baš na području Jadra i Valjeva prilikom istraživanja litijuma i ljudi su s pravom protestovali zbog toga. Bor i Majdanpek jesu ozbilja tema, bez obzira na emotivne manipulacije definitivno postoje enormni ekološki problemi na tom prostoru, koji ozbiljno utiču na zdravlje stanovništva. Batut je 2020. radio jednu studiju koja nije odmah bila dostupna javnosti, već je to postala na zahtev jednog ekološkog pokreta. Ovde se nalazi tekst o tome i link na samu studiju. I sad, jesu to podaci koji još uvek nisu dovoljno precizni, jeste da moraju da se rade dodatna istraživanja i preciznije utvrdi međusobna povezanost, ali i ovo je dovoljan povod da se popale sve crvene lampice i alarmi. Posle dugog niza godina, bolje reći decenija, ekološka svest u Boru i Majdanpeku se podiže. To se nekako dešava u isto vreme sa dolaskom Kineza u Bor, pa se i o motivima može pričati, ali to nije sada tema. Pisao sam ovde o tome da se ekološka situacija polako popravlja, ali da je zaostavština toliko velika i problematična da će biti potrebne godine da se sve sanira. Ali bitno je da su stvari krenule i da se konkretna poboljšanja dešavaju. Cilj je izboriti se za poštovanje ekoloških standarda, to sada ide u dobrom smeru i onda ni novi rudnici neće biti nikakav bauk. Bez toga, i ovi postojeći hoće i jesu.

To su postojeća eksploataciona polja koja nemaju nikakve veze sa litijumom. Ako te zanima o čemu se radi i koja su eksploataciona polja u pitanju, klik. edit: ideš na Izbor tema - Eksploataciona polja

Ne, u nacrtu prostornog plana to 2035. godine se eksploatacija litijuma vezuje samo za Jadar.