Arsenije Pesic

Od njihovih deset ofanzivnih skokova, jedno šest su skinuli sa glave Smailagiću. Plus je bio očajan u odbrani generalno.

Uh, knjigu nisam čitao, a filma se sećam samo kroz maglu, tj. sećam se samo klovna Sad guglam da u Barensu postoji i "landfill", što kad se prevede na naški može da znači mnogo toga, mislim jeste mesto za otpad, ali može da se odnosi i na komunalni i na razne vrste rudarskog otpada, pa i jalovinu. Tako da nemam pojma da li je to u pitanju. Ali eto ima primera u rl, blizu nas, možda nije fensi kao Deri, ali u Mojkovcu na primer postoji flotacijsko jalovište u centru grada. Dobro, ovo 'grada' shvatiti uslovno. Elem, prave ljudi sportski centar sa pešačkim i biciklističkim stazama, na flotacijskom jalovištu bivšeg rudnika olova i cinka, koje je pritom odmah pored reke Tare.

Pošto su medijski izveštaji i vesti obično šturi i nejasni kad su ovakve stvari u pitanju, da probam da pojasnim o čemu se radi. Kada se traži prostor za flotacijsko jalovište obično se traži neka prirodna uvala ili dolina sa ciljem da se maksimalno izbegne gradnja brana i da se minimizira opasnost od izlivanja. U takvim uvalama i dolinama obično postoje i manji ili veći vodotokovi čiji tok zbog jalovišta mora da se reguliše. Jedna varijanta je da se izmesti tok, što nije uvek moguće jer nekada jednostavno nema pogodne trase za izmeštanje, ili voda pravi problem svojim odbijanjem da teče uzbrdo. Druga varijanta je da se po postojećoj trasi toka postavi cevovod ili češće betonski tunel kojim će se štititi tok rečice/potoka. Znači pre jalovišta voda ulazi u tunel, a nakon jalovišta izlazi iz tunela i nastavlja svojim tokom, a u prostoru jalovišta ovaj tunel se nalazi na dnu i preko njega se odlaže jalovina. E ti tuneli se zovu kolektori. Jalovište Veliki Krivelj gde se ovo desilo je ogromno jalovište, podeljeno na tri polja koja su odvojena branama. Kolektor Kriveljske reke je dugačak nekoliko kilometara i po njegovoj trasi su na nekoliko mesta izgrađeni revizioni kanali. To su takođe tuneli kojima sa površine može "prečicom2 da se stigne do tunela kada treba da se vrši inspekcija ili neka sanacija. To je praktično rešenje da ne bi svaki put morao da se prolazi čitav tunel da bi se u njemu nešto radilo. Nešto slično imaju i klasični drumski tuneli veće dužine. E jedan od tih revizionih kanala je popustio u kroz njega je krenuo da se uliva materijal iz jalovišta, tj. voda, mulj i pesak. Dakle taj materijal je dospeo u tok Kriveljske reke i to je u stvari problem. Na izlazu iz kolektora su formirani bazeni u kojima se taloži mulj i pesak da ne bi išli dalje rekom. U međuvremenu je taj oštećeni deo saniran. Eto to je priča, nije bezazleno ali nije ni neki kataklizmičan scenario. Not great, not terrible što bi naš narod rek'o. Postoje odavno planovi za izmeštanje toka Kriveljske reke kojima bi se postojeći kolektor stavio van funkcije, zatvorio i time izbegle ovakve situacije. Koliko sam čuo Kinezi su voljni to da finansiraju, a posle ovoga će taj proces verovatno da se ubrza.

Kako nisam odgovorio? Jesam, jedino možda nisi zadovoljan odgovorom, to je druga stvar. Odgovorio sam kratko, jer ne želim da po n-ti put ponavljam ono što sam pisao na temi o RT niti da se ta tema preliva ovde. Sada opet čitam, jedino na šta nije direktno odgovoreno je deo u kojem pišeš kako će finansijsku konstrukciju projekta raditi Siniša Mali, ekologiju onaneznamkakosezove, softvere Ana Brnabić i njen brat itd. Takvu vrstu priče možemo da primenimo na bukvalno sve i tom logikom da opravdamo da život u ovoj zemlji mora potpuno da stane. To je kao kad bih te ja pitao kako možeš da ideš kod lekara ako zdravstvo vodi Zlatibor Lončar, kako ti deca idu u školu ako je ministar obrazovanja Branko Ružić, kako putuješ bilo gde ako puteve gradi Toma Mona, kako koristiš vodu koju ti obezbeđuje Vesić itd.

Znači u dalekoj, vrlo dalekoj budućnosti. Poređenje sa nuklearkom po meni ne stoji jer u slučaju otvaranja rudnika ništa tehnološki ni bezbedonosno ne zavisi od domaće pameti.

Recimo da je nešto iza RT. Trenutno se radi međunarodna studija izvodljivosti, kojom se obezbeđuje finansiranje od banaka/investicionih fondova, a tokom sledeće godine bi trebala da se radi 'domaća' studija izvodljivosti, kojom se dobija odobrenje na eksploataciono polje. To odobrenje RT već ima. Nakon toga ide studija uticaja, rudarski projekat i ishodovanje dozvola. To u principu sve može da bude gotovo za godinu-dve.

OK, ako nije žurba, kada će tačno biti vreme za to?

Na Crnom vrhu bi se za 20 miliona tona rezervi rude, s obzirom da su u pitanju dva površinska kopa, otkopalo još 50 miliona tona raskrivke, to su zemlja i stenski materijal koji se moraju otkopati i odložiti na nekom drugom mestu da bi se prišlo do rude. Dakle, 70 miliona tona iskopina, a sadržaj zlata, tj, korisne komponente je 1 gram po toni rude, što znači za petnaestak tona zlata (jer ne može svo zlato koje se nalazi u rudi da se iskoristi), 70 miliona tona rudarskog otpada. Sami površinski kopovi zauzimaju mnogo veću površinu nego podzemni rudnici, potpuno menjaju izgled krajolika, površinski kopovi imaju mnogo veći uticaj na životnu sredinu nego podzemni rudnici (bio je pre par strana onaj video o kamenolomima, e pa kamenolomi su mini površinski kopovi) plus najgora moguća tehnologija (otkopana ruda se razastire na prostor od četrdesetak hektara i onda "fajta" cijanidima, stotinama tona cijanida godišnje, sve na otvorenom prostoru). Plus topionica i elektroliza za dobijanje zlata.

Dobar post, plus na sve, osim izdvojenog dela. Moram prvo mali disclaimer, ne zbog tebe, nego zbog ljudi koji bi možda pogrešno protumačili. Dakle apsolutno mislim da je silazak sa vlasti i zatim zabrana delovanja ovih najvažnije pitanje i obavezan početni korak da bi ovo društvo uopšte moglo da krene da se leči. Računajući samo šta je, recimo u poslednje dve godine, meni lično i meni bliskim ljudima ova vlast uradila, pa valjda samo zbog toga što sam teška flegma (lepše je to da napišem nego pizda), nisam uzeo pušku i krenuo redom da im objasnim neke stvari. Iako je pitanje neostanka sns-a na vlasti najvažnije, ne slažem se da sve drugo mora da stane dok se to ne reši. Jer, niti znamo kad će da se reši, niti kako će da se reši. Koji su, po meni, realni ishodi aprilskih izbora? Jedan je da sns ostane na vlasti, a drugi da svi ostali zajedno skrpe neku tesnu većinu, a kad kažem svi ostali zajedno, jasno koliko bi takva vlast i takve institucije bile krhke i nepouzdane, evo primera Crne Gore, iako bi takav ishod za nas u ovom trenutku bila premija. I onda se postavlja pitanje koliko da se čeka, kada će se steći uslovi da se priča i odlučuje o Rio Tintu, ali i mnogim drugim temama? Uostalom, pritisak javnosti i ekoloških protesta dao je i tu svoje rezultate. Povučena odluka o prostornom planu, projekat stavljen na čekanje. Samim tim i više vremena da se sagledaju svi aspekti i dobiju sve potrebne informacije. Jer neko će, jednom, morati da donese odluku. A bolje je da zna da će tu odluku pred nekim morati da brani. Prema sadašnjem stanju stvari, idemo ka tome da ili će biti realizovan projekat koji će biti urađen po ekološkim standardima i uz ograničeno dejstvo na životnu sredinu, ili ga neće biti. Treba nam nešto slično i za potencijalni rudnik zlata na Crnom vrhu, mora se sprečiti upotreba cijanida na otvorenom prostoru, što za razliku od tehnologije Rio Tinta zaista jeste potencijal za ekološku katastrofu širokih razmera. Zato mislim da priča o RT sada nije besmislena i zato na temi o RT ne ubacujem u svaki post i priču o tome ko je na vlasti.

Dobro, znači konačno smo se pomerili od narativa da RT krije sve kao zmija noge, da domaći propisi, institucije i stručnjaci ničemu ne služe i da u toj budućoj studiji ništa neće da valja. Dakle, videli smo da su čak i u zahtevu za određivanje obima i sadržaja studije, kao proceduralnom dokumentu koji prethodi studiji, jasno probrojani svi aspekti uticaja na floru i faunu, da su nabrojane sve vrste koje žive na tom području i da je jasno definisan stepen njihove ugroženosti. I da je to napisano u zvaničnom dokumentu koji je dostupan svima. Možda ne dostupan kao reklama na RTS-u, ali svakako dostupan svakom ko je zainteresovan, primenom njegovog veličanstva "dva klika". Čitam ovo više puta, i dalje nisam siguran da sam dobro razumeo. Prvo, "šta god ti o meni mislio". Pa bukvalno ništa ne mislim o tebi. Reagujem na ono što napišeš, kada mislim da je ok pohvalim, kada mislim da nije, odgovorim. A već više puta si provukla kroz postove da su sve što ti napišeš za mene "infantilne pričice". Pa ne, da ponovim i treći put: kada pišeš o tome kako tvrdim da sam ja jedini kompetentan da raspravljam na ovu temu i kako ja gušim raspravu jer ne dozvoljavam da stručniji od mene iz drugih oblasti napišu šta misle i diskutuju o temi - to su za mene infantilne pričice. Za sve ostalo što pišeš nikada nisam rekao da su infantilne pričice. Uostalom, svakim svojim postom ovde si sebe demantovala što se toga tiče. Toliko o tome šta mislim o tebi. Dalje, ovo oko percepcije javnosti da su šumari i rudari inženjeri treće klase. Prvo, stvarno nisam video to istraživanje javnog mnenja u kojem se klasifikuju inženjeri, a i nisam lično spoznao tu percepciju, ali pretpostavljam da ti jesi, čim pišeš o tome. Ali, ja tu ne mogu mnogo da pomognem, a i ne pokušavam. Ima neki roman, ne sećam se koji, moguće neki ruski klasik, gde se u jednom delu kaže, parafraziram, da su kuće i porodice advokata i lekara proklete i uvek praćene nekom nesrećom jer oni sami žive i zarađuju od ljudske nesreće i patnje. Mislim, objašnjavati danas nekom da svet kakav znamo ne može da funkcioniše bez rudara, ili bez advokata, ili bez lekara, ili bez biologa - ne znam koliko ima smisla. Drugo, tih peckanja i međusobnog nipodaštavanja među strukama ima koliko hoćeš - arhitekte i građevinci, elektrotehničari i mašinci, pravnici i ekonomisti, pravnici i ekonomisti vs tehničke struke, medicinari različitih specijalizacija međusobno...nikad kraja ovom spisku. Ali ja to stvarno nikada nisam uzimao za ozbiljno, ako neko stvarno misli da je bolji od mene zato što je završio, nemam pojma, elektroniku, meni je to isto kao da neko misli da je bolji od mene zato što navija za Zvezdu, taj nivo ( @Clash alert ). Ovo dalje nije direktno odgovor tebi nego sad sam se raspisao na tu temu pa me žulja i moram da dodam. Sticajem okolnosti, najveći deo radnog veka sam okružen profesorima univerziteta i doktorima nauka na raznim institutima i u agencijama. I među njima sam video takve neznalice, tupsone, diletante, da je to teško opisati. Da ne ulazim uopšte u moralne i ljudske kvalitete. Naravno, ima i velikih asova i ljudi koje neizmerno cenim u svakom pogledu. Hoću da kažem, za mene, bar u ovoj zemlji, ne postoji autoritet zvanja, poštujem samo autoritet znanja. Koji uopšte ne mora da zavisi od titule, struke ili školske spreme. Morao sam da napravim tu digresiju, sada da se vratim na ono što si napisala u gornjem pasusu. Razumeo sam da si htela da kažeš da nisi protiv rudarstva generalno, već protiv divljeg rudarstva bez kontrole i ako je tako, tu smo nas dvoje na istoj strani. I u tom smislu, nadam se da ćemo se izboriti da se, na primer, ne otvara rudnik zlata na Crnom vrhu, ili da se makar ne koristi tehnologija luženja cijanidima na otvorenom prostoru. Ili, da se ne otvaraju poludivlji kamenolomi pored svakog puta koji se gradi, u kojima niko ne vodi računa o uticaju na životnu sredinu, a naročito na ljude koji žive u blizini. Što se tiče RT, da se nađemo na pola, miruj miruj srce moje još par meseci, pa posle da vidimo šta ćemo . I na kraju oko ovog dela gde kažeš "obrukali smo se". Apsolutno da. I nije samo korupcija u pitanju, još je šira tema, ali za neku drugu priliku, ne može sve u jedan post. Više puta sam naznačio ekološke pokrete kao veoma bitne u sadašnjem stanju stvari kod nas. Napisao sam i da ima mnogo toga da im se zameri, ali to je meni u ovom trenutku manje bitno. Radi se o sledećem: vođe tih pokreta, oni koji su stalno u javnosti i na medijima su uglavnom lako kvarljiva ili već pokvarena roba. U najboljem slučaju, teški populisti. Drugi negativan deo te priče su ljudi koji se na različite načine i iz različitih motiva uključuju u proteste koje organizuju ekološki pokreti, a koje je @Beonegro sjajno skenirao u svom postu od pre par nedelja. Međutim, te pokrete čine i ljudi koji ne žele da se reklamiraju i pokazuju u javnosti, ali zato rade vrlo vredno i rade vrlo koristan posao. Tu je glavna snaga ekoloških pokreta, i rekoh, video sam već više puta u praksi kako uspevaju da nateraju institucije da rade svoj posao i rudarske kompanije da rade po propisima. To su još uvek u široj slici minorni i pojedinačni koraci i uspesi, ali ima ih svakog dana sve više.

Ispitivanja i izveštaje je radio biološki fakultet, plus još neke međunarodne kuće. Ne razumem se previše, ali imaš u onom dokumentu koji se zove Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije detaljan izveštaj o stanju flore i faune sa spiskom svih vrsta koje se na tom području nalaze, ocenom stepena ugroženosti i merama zaštite. Znam da su se pominjali domaći propisi i neki međunarodni standardi, kao što su IUCN liste. Ja da ocenjujem kvalitet onoga što je biološki fakultet uradio stvarno ne mogu, niti znam da li u ovoj zemlji postoji neki veći autoritet od njih. Da ne pričamo napamet, pročitaj i daj svoju ocenu, ne znam šta bih ti drugo rekao.

E bravo, poznaje se materija Samo što po domaćim propisima merenje nultog stanja traje do jedne godine (bitno je pokriti sva 4 godišnja doba), i to za određene parametre. Podaci o nultim merenjima nalaze se u dokumentima za koje sam postavljao linkove ovde.

Užas.

Proces traje hiljadu godina ali u tom procesu imaš hiljadu mikroprocesa, a svaki od njih je značio da se ograđuje deo mora a zatim se iz ograđenog dela voda ispumpava/isušuje uništavajući sve od živog sveta što je ostalo unutra. Bilo je i u Holandiji prethodnih decenija ekoloških pokreta koji su se žestoko protivili tom procesu. Nego nije to suština priče. Hteo sam da kažem da je redovna i normalna pojava da se u cilju opšteg dobra ili razvoja nešto žrtvuje. Eto vredni holandski narod je procenio da mu je korist od dobijanja novih površina na uštrb mora veća od štete na postojećim lokalnim ekosistemima. I ja se s njima slažem i mislim da su doneli dobru odluku. Tako je i sa milion drugih primera, za svaki pojedinačno se mora doneti odluka. Tako je i sa rudnicima, čak i iste zemlje za različita ležišta i potencijalne rudnike donose različite odluke. I nas ovde čeka jedna takva odluka vezana za ležište litijuma na prostoru Jadra. Mislim, čeka nas više odluka o više novih potencijalnih rudnika raznih ruda, ali ovde je tema Jadar i Rio Tinto. Sve što od početka tražim je da se trezveno razmotre informacije koje su nam dostupne. Lično sam se trudio da se količina informacija i izvora informacija poveća, da bi se dobila što jasnija slika. I dao svoje viđenje koje informacije smatram više a koje manje relevantnim. I na kraju dao i svoje mišljenje - dakle, na osnovu sada dostupnih informacija, smatram da treba ići u pravcu otvaranja rudnika. To ne znači da, na osnovu nekih novih informacija, neću u nekom trenutku promeniti mišljenje. I bilo bi dobro da su svi spremni na to, jer ako ćemo svi da ostanemo zauvek u rovovima koji su iskopani na samom početku, odluka neće biti dobra kakva god bila jer će biti doneta na pogrešnim osnovama. Ovde pre svega mislim na sud javnosti, uključujući i stručnu javnost. Što se tiče lokalnog stanovništva kojeg se ova priča najdirektnije tiče, ima tu nekoliko aspekata. Naravno da je ekologija jedan od bitnih, ali možda nije ključni. Ljudi se generalno plaše promena i plaše se nesigurnosti i neizvesnosti. I da je ovaj projekat najsavršeniji i najčistiji, ta vrsta otpora bi ostala. Evo primera: tamo negde 2001-2002. godine, dolazi Zoran Đinđić u Bor i kaže trebalo bi razmišljati o prelasku na neke druge grane industrije jer RTB Bor, ovakav kakav je, nema perspektivu. Da malo pojasnim tadašnju situaciju: cena bakra je bila na nivou 1.200 - 1.300 dolara po toni (radi upoređenja, sada je na preko 9.000 $/t) i bez jasnih indicija da će se situacija popraviti u bližoj budućnosti. Troškovi dobijanja bakra su bili značajno viši od cene bakra. Za sankcijama i bombardovanjem već značajno uništen RTB to je značilo prilično bezizlaznu situaciju. Plate su bile bedne. Ekološka situacija i uslovi rada katastrofalni, mnogo gori nego sada. I u takvoj situaciji, lokalno stanovništvo je htelo da rastrgne Đinđića zbog toga što je rekao, bukvalno mu nikada to nisu oprostili. Epilog je da je sve do 2007-08. godine RTB bio na grbači države, odnosno njenih građana poreskih obveznika. Pa čak i nakon toga je sve funkcionisalo uz mnogo problema, ali nije to sad tema. Hoću da kažem da ni u tako katastrofalnoj situaciji ljudi nisu bili spremni na promene. I da se u principu ljudi više boje neizvesnosti i promena nego nečeg drugog. Imam takođe i primer za to koliko baš ekologija i uslovi rada utiču na odluke lokalnog stanovništva. U okolini Bora ima dosta sela i neka su manje a neka više u ekološkim problemima. Ali ima i nekih koja su na 10-15 kilometara od Bora i gde nema praktično nikakvog uticaja na životnu sredinu, tako da ljudi slobodno i bez problema mogu da se bave poljoprivredom, turizmom, privatnim poslom, čime god. Međutim, ogromna većina od onih koji su imali takvu mogućnost, izabrali su da rade u RTB-u, sada Zijinu. Neki od njih su radili ili rade u teškim uslovima, na teškim poslovima i sve to su prihvatili kao bolju alternativu nego da žive samo od poljoprivrede. I da dodam, ima i onih koji nisu odustali od poljoprivrede ili nekog drugog dodatnog posla zato što rade u Zijinu, nego rade i jedno i drugo. Tako da unutar tog sistema svaki čovek i svaka porodica radi i svoj interni trade off i radi onako kako misli da je najbolje. Jasno mi je da ova paralela ne može direktno da se primeni jer u jednom slučaju imamo tradicionalno rudarski a u drugom tradicionalno poljoprivredni kraj. Ali i u dolini Jadra će, bude li došlo do otvaranja rudnika, ljudi imati iste dileme i cenim donositi iste odluke. Jer ne treba mnogo mistifikovati ni priču o samim poslovima. Direktno u rudniku, u podzemnoj eksploataciji bi radilo 250-300 ljudi. To bi u početku verovatno moralo da se obezbedi sa strane. Ne verujem ni da bi to bio neki veći problem, ima u okruženju, mislim na Srbiju i Bosnu, mnogo rudarskih krajeva i mnogo ljudi koji su imali veze sa, ili radili u rudarstvu i koji bi za dobre uslove i plate sigurno došli da rade. Lokalno stanovništvo bi se postepeno odlučivalo na tako nešto, kada bi videli da rad u rudnicima ne mora da bude toliki bauk. Sva ostala radna mesta bi bila na površini terena i tu ne vidim da bi bio problem za ljude iz okoline da rade na tim poslovima. Bilo bi tu i elektro-mašinskog održavanja i administrativnih poslova, vozača kamiona, a i u samoj proizvodnji ništa što ne bi moglo da se nauči za nekoliko meseci obuke i prakse. I još jedna stvar, nisam siguran da je referendum najbolji način da se ovakve stvari rešavaju. Na stranu pravni aspekt koji bi u slučaju Jadra bio vrlo sporan, sam princip donošenja strateških odluka na referendumu je po meni upitan. Daću opet jedan primer: čeka nas zatvaranje podzemnih rudnika uglja. Jer, od 8 ili 9 sada aktivnih u Srbiji, realnu perspektivu odnosno mogućnost da rade bez gubitka imaju 2 ili 3. Ostali praktično oduvek posluju sa gubicima, ali je zbog socijale uvek bilo lakše pokrivati gubitke i sačuvati radna mesta. A to su nezamislivo teški poslovi i uslovi rada. Teški fizički poslovi, tehnologija stara sto godina, borski rudnik je recimo apoteka u odnosu na to. To će jednom, neko, morati da zaustavi. Mislim, koja je logika da svi mi, decenijama, plaćamo nekom da radi u rudniku uglja? Nema nikakvog smisla, right? A sad pogodite šta bi bila odluka lokalnog stanovništva da se to pitanje stavi na referendum? Teške odluke su teške zato što, šta god da odlučiš, nekoga će ta odluka teško da pogodi, ali bez obzira na to, moraš doneti najbolju moguću odluku. Pitati Margaret Tačer kad je pre četrdesetak godina zatvarala rudnike uglja.

Lesor je prošle sezone u plej ofu Evrokupa uvek bio na parketu kad se odlučivalo. Protiv Budućnosti je baš pokidao, bio je i MVP četvrtfinala, a i u polufinalu i finalu je uvek bio u igri u tesnim završnicama.

Siguran sam da bi se svaki marine biologist složio da zauzimanje stotina hiljada hektara okeana i obale u stvari znači samo rasterivanje riba. Zanimljivo kako se lako minimizira uticaj na životnu sredinu kada nam to odgovara. Sada nema tužnih okica da gledamo u njih.

Pošto se već nekoliko puta povlači paralela sa Argentinom i protestima koji se tamo dešavaju, trebalo bi ipak napomenuti par stvari. U Argentini je na tapetu kanadska kompanija Pan American Silver, u pitanju su ležišta srebra, koja bi se otkopavala površinskim kopovima a u preradi bi se za dobijanje srebra koristili cijanidi. I to je bio okidač za proteste. Ja sam i ovde par puta pominjao da je kod nas od Rio Tinta i litijuma mnogo opasniji potencijalni rudnik zlata na Crnom vrhu, gde bi se, pazi sad: otvorili površinski kopovi i koristili cijanidi, stotine tona na godišnjem nivou, za izdvajanje zlata iz rude. A na Crnom vrhu je priroda mnogo 'netaknutija' nego u dolini Jadra. Što se tiče te famozne studije i Rio Tinta, oni ne mogu da dobiju ni dozvolu za izgradnju, a kamo li upotrebnu dozvolu bez odobrene studije uticaja. Može uvek da se tvrdi da to neće biti ispoštovano, ali dosadašnja dešavanja pokazuju suprotno - RT do sada nije započeo nikakve radove, izgradnju nijednog objekta. Jedino su otkupljivali zemljište, što nema direktne veze ni sa kakvim dozvolama. I u pravu si da za bilo kakvu promenu kapaciteta mora da se ponovo radi kompletna dokumentacija, pa i studija uticaja. Ta procedura je recimo potpuno ispoštovana svaki put kada je u pitanju Zijin.

A dobro, stvarno ne može da se kaže da kriju, ali nije baš ni na izvol'te. Činjenica je da Rio Tinto vrlo loše hendluje ovu situaciju od samog starta. Nema na čemu, ali kao što sam bio protiv preterivanja da će sve u krugu od 100 kilometara da bude sprženo i da će otrovi da unište Jadar, Drinu, Savu, Dunav i Crno more, tako sam i protiv druge krajnosti. Nije tih nekoliko stotina hektara malo, naročito za ljude koji žive tamo. I naravno da će biti uticaja na staništa retkih i ugroženih vrsta. Imaš detaljno o tome i u zahtevu za određivanje obima i sadržaja studije uticaja, u materijalu za koji sam ostavio link gore, a ima nešto i na prethodnim stranama.

Ostavljao sam ja ranije linkove sa kojih može da se preuzme dosta materijala i vezano za sam projekat i posebno vezano za uticaj na životnu sredinu. Dakle na dnu ove stranice ministarstva zžs možeš da nađeš link sa kojeg možeš da preuzmeš dokumentaciju koju je RT dostavio. U dokumentaciji ima i mnogo mapa. Još mapa, ovde.

Ne, to "svi rizici su potencijalni" nisam ja napisao. Šta se sigurno menja? Tih trista hektara koje će zauzeti postrojenja i jalovišta. Vrlo verovatno i nivo podzemnih voda, jer rudnik ne može da izbegne podzemne vode, a rudnik mora da ispumpava na površinu svu vodu koja mu se skupi u podzemnim prostorijama jer drugačije ne bi mogao da funkcioniše. Zatim biodiverzitet, o tome se upravo piše na prethodnih par strana. Demografija, verovatno. Sve ostalo, teško da bih mogao da procenim. Postoji razlog zašto studiju o proceni uticaja na životnu sredinu rade ozbiljni timovi stručnjaka, mesecima.

Potpisom Lesora me iz nekog razloga preplavio optimizam. Dakle biće krivac za dve Zvezdine izgubljene ABA titule.

Ne, infantilno je to što skoro da nisi u stanju da napišeš post a da mene na neki način ne potkačiš. Što se tiče onoga o čemu pišeš, Pomešao si me s nekim.

Jasno, i ja takvo mišljenje poštujem. I ne moramo da se složimo. Nije se meni pravo niotkuda pojavila fiks ideja da će ekološki pokreti odjednom da ojačaju i budu u stanju da utiču na institucije, nego sam video kako se u praksi to dešava jednom, pa drugi, pa n-ti put. I onda pomislio - pa čekaj, gde je najveća šansa da nešto profunkcioniše kako treba? U tome da postojeće institucije same od sebe odjednom počnu da rade, u tome da se promeni vlast i izgrade institucije koje će da rade, ili ovo treće? I došao do zaključka da je to trenutno najbolji izbor i da ću to maksimalno da podržavam, bar dok ne dođe Godo. Ali niti to znači da sam ja u pravu niti da svi moraju da se slože. Ono što nikako ne kapiram je da nekim ljudima ovde nije dovoljno da se ne slože i da misle drugačije nego moraju da idu i u provokacije, etiketiranje i vređanje. Nema na čemu, nije teško naterati ribu u vodu

Na to sam odgovorio jedno šest puta i nema više svrhe da se ta priča ponavlja. Šta god ja napisao, bar 90% ljudi nikada neće promeniti svoje mišljenje a ja uopšte nisam u misiji da se bavim time. Rekao sam nekoliko puta svoj stav o svemu, većina ljudi misli drugačije i to je sasvim ok, ja neke nove argumente nemam. Ali samo tebi za ljubav evo još jednom: na osnovu informacija koje su meni bile dostupne o čitavom projektu, formirao sam stav i izneo ga ovde. I smatram da bez obzira na vlast, pritisak javnosti i ekološki pokreti mogu da nateraju domaće institucije da rade svoj posao, tj. da prvo sagledaju sve štetne aspekte ovog projekta i ako se dobiju dokazi da je projektovana tehnologija i načini zaštite životne sredine u skladu sa našim propisima, da se projekat odobri. A kad krene sa radom, opet je potrebno pratiti sve ekološke parametre, što nije rocket science i reagovati kada/ako bude potrebe. Sve ostalo, što se tiče samih proizvoda, tržišta itd., niti ćemo mi nešto da se pitamo niti je naš problem, već onoga koji je uložio stotine miliona u taj projekat i planira ulaganje još stotina miliona. Mislim da na tom nivou ipak niko nije tolika budala da ulaže u projekat koji će doneti proizvode koji ne mogu da se prodaju. To što bi mi trebali da uradimo u čitavom procesu je po meni moguće i ostvarljivo, za tebe i većinu ovde utopija i kažem, sve je OK. Verovao ili ne ja ću preživeti ako ne bude tog rudnika, Lično mi ništa ne znači ni ako bude otvoren ni ako nikada ne bude otvoren. Iskreno, nikako mi nije jasna histerija oko ovog pitanja. Čak i ovde na forumu, konstantno trpim prozivke zbog toga što pišem i ne znam ni da nabrojim kako sam sve nazivan zbog toga. I to je to za sada, kako bude novih saznanja tako ću možda i da promenim svoje mišljenje o svemu.