Arsenije Pesic

16 miliona i tri stana za Tristana. Sad da se uigramo i da klinci malo stasaju i 2025. ćemo da šurimo.

Htedoh da te priupitam i na live temi, kako tačno uspeš da se ne nerviraš dok nas rutinira neki Turk jebeni Telekom? Kapiram da ti je lakše kad nema rezultatske neizvesnosti, kad se utakmica ne svede na jedan šut i slično, ali ja na primer ne mogu opušteno da gledam kako protiv nas još jedna abaligaška ekipa ima potpuno otvoren šut iz napada u napad, kako se mi sa druge strane mučimo, biramo loša rešenja i teške šuteve. Ja bih bio zadovoljniji da smo sinoć bar u nekom trenutku uspostavili neku smislenu igru u odbrani i napadu, pa taman opet izgubili šutem u zadnjoj sekundi. Nije da ti nešto prebacujem zbog takvog stava, nego pokušavam sebi da pomognem,

Da smo dali sva bacanja pobedili bismo

Pošto nema Kupera, ja ću: koliku razliku branimo iz prvog meča?

Ova je utakmica od onih gde kreneš da pizdiš od starta i znaš da ćeš da pizdiš do kraja.

Zato u gepeku treba uvek imati rezervne sudije, za ne daj Bože.

Važan gem uzima Miomir. Idemo! Možda nije dužan da bude objektivan, a ja svakako nisam dužan da to slušam.

A šta je tebi problem, što je ćelav ili što je Španac? I kako je sve što si naveo prethodno, opravdanje komentatoru za ono što radi?

Miša i Gael igraju najbolji meč dana. Šteta da se završi u tri seta.

Pešikan ti je "jaaaaaaaooo", po tome ga najlakše razlikuješ od ostalih, pošto po "kvalitetu" nema suštinske razlike. I da, kao da nije i inače dovoljno iritantan, kada krene kao napaljeni klinac da navija za nekog u meču, konačno postane potpuno neslušljivo. Ovaj dan lepo otvara Rafi put do finala. Zanimljivo da je ključne poene u meču zaradio bekhend slajsom, Manarino nije imao rešenje za to. Šapovalov je izbambusao Zvereva, uz potpunu kontrolu meča od početka do kraja. To mu sigurno neće proći kod Rafe, tu će morati da bude spreman na potpuno drugačiju dinamiku meča. Inače, zanimljiva mu devojka, Šveđanka Mirjam Bjorklund, ima neku harizmu, neku auru, nemam pojma, možda ona može da bude Denisova Mirka? I protiv Zvereva je pokazao ono što svi znamo, igrački dečko ima apsolutno sve što je potrebno, osim te sitnice zvane glava. Možda je Mir-jam rešenje? Rafa će biti odličan test za to.

Brutalna prva četvrtina, nema šta. Ali scena pred njihov poslednji napad u četvrtini kada Željko uporno urla da imamo tri mala faula, pa trči sprint niz aut liniju da to ponovi Madaru još tri puta...i epilog je da šutiraju otvorenu trojku a da niko nije ni pokušao da napravi faul...valjda je našim igračima spasilo glavu to što nije ušla. Imamo dosta igrača koji se nekako prirodnije osećaju na terenu kad je opšta jurnjava nego u pozicionoj igri.

Pa to, i ja se pitam kako bi izgledao protiv jačih odbrana i sa manje lopte u rukama. Mada to od mnogo stvari zavisi i nema nikakvog pravila, ili bar ja ne vidim pravilo. To jest mnogo puta sam se zajeb'o kad sam procenjivao koliko neko može kada pređe na viši nivo. Ali eto za njega cenim da mu je ovo takmičenje baš onako taman. Bez obzira na to, sa ovakvim šutem, tu mislim i na domet i visinu i brzinu izbačaja, rekao bih da će dobiti priliku da se oproba i u EL. A pritom nije jednodimenzionalan igrač, tj. nije čisti šuter.

Onaj Homesley mi baš zapao za oko na prvom meču, posle ga više nisam mnogo gledao ali vidim da brojke potvrđuju frst imprešns koje sam imao. Oduvek su mi se svidžali igrači koji imaju tu lakoću pokreta, meku ruku i basket eleganciju. Čini mi se da mu i EC nivo baš onako leži što se tiče intenziteta igre i kvaliteta ekipa i da će sa ovim indeksom preko 20 bez problema da piči do kraja.

Moramo da dovedemo centra, nema druge. Ne možemo s ovim da pariramo ozbiljnim protivnicima, kao preksinoć. Sa jedne strane strašni Kamenjaš, a ovamo Lesor, Ledej, Kopriva i Smajli sami.

Novak mačka ipak nije mogao da pobedi kengure. A sve ovo je bilo zapisano u kremanskom Looney Tunes proročanstvu. That's All Folks

Koji je rezultat, ne mogu da gledam?

Citiram zato što si rekla da ti nije jasno zašto RT još uvek ne predaje studiju, da je ta studija sigurno gotova ali oni neće sada da je objavljuju. U zakonu stoji da imaju godinu dana rok da predaju studiju od dana kada su dobili rešenje o obimu i sadržaju, dakle još uvek su u zakonskom roku. O otkupu zemljišta takođe sam pisao ranije: Što se tiče vremena za uvid u studiju, 20 dana je minimalno vreme, dakle može da bude i više, ali ja ne vidim problem ni sa 20 dana. Sva pitanja i komentari mogu da se podnesu pismenim putem i na to je autor studije dužan da odgovori, a i na javnoj odbrani mogu da se postavljaju pitanja i daju komentari i komisija je dužna da sva pitanja evidentira i uključi u svoj izveštaj, tako se otprilike i radi u praksi. Uglavnom, vidim da se ovde uglavnom ponavljam i vrtim ono što sam već pisao, tako da dok ne bude nekih novih informacija ili događaja, malo ću da odmorim od ove teme.

Možda nekom ko ne čita pažljivo šta pišem. Naravno da nikada nisam ni napisao ni nagovestio da studija uticaja postoji i da je dostupna javnosti, zašto bih to uradio? Nije teško, postoji Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu u kojem je sve to definisano, pa nema potrebe za mistifikacijama i teorijama zavere. Nekoliko crtica iz tog zakona: Nosilac projekta za koji je obavezna procena uticaja i projekta za koji je utvrđena potreba procene uticaja, ne može pristupiti realizaciji, odnosno izgradnji i izvođenju projekta bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja. Nosilac projekta dužan je da zahtev za saglasnost podnese najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema konačne odluke kojom je određen obim i sadržaj studije o proceni uticaja. Nadležni organ obezbeđuje javni uvid, organizuje prezentaciju i sprovodi javnu raspravu o studiji o proceni uticaja. Nadležni organ u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja obaveštava nosioca projekta, zainteresovane organe i organizacije i javnost o vremenu i mestu javnog uvida, javne prezentacije, kao i javne rasprave o studiji o proceni uticaja. Javna rasprava može se održati najranije 20 dana od dana obaveštavanja javnosti. Najnormalnija je stvar da rudnici finansiraju sve to. Tako je bilo i u prošlosti, dok su bili "naši", tako je i sada, bar što se tiče Kineza i rudnika u Boru i Majdanpeku. Ako se neko obavezao da će država Srbija to da finansira za projekat Jadar, to je za momentalni aps.

Žitelji Zaječara nemaju i nisu nikada imali bilo kakav ekološki problem zbog rudnika u Boru. Imaju samo Borane koji im dolaze u šoping i u kafane A zimi mogu da dođu u Bor da se nadišu punim plućima, jer kao i svaki naš grad koji je u kotlini, i za Zaječar važi da kad krene da se loži, ne može više normalno da se živi. Što se tiče Bora, kao grad ne bi ni postojao da nije rudnika i ljudi poput Đorđa Vajferta. Ništa tu projekat Jadar ili Rio Tinto ne smetaju. Pošto "mi" u to nismo ništa uložili, lova za informatiku ostaje slobodna kao ptica i samo čeka da bude uložena. Što se tiče ljudi koji bi tu radili, pisao sam ranije o tome: Što se tiče ove brojke od 19000 ljudi, priča da će projekat dovesti do raseljavanja tolikog broja ljudi je verovatna koliko i priča da će zbog rudnika litijuma sve u krugu od 300 km biti sprženo. Niko nema kristalnu kuglu i svako može da tvrdi da će se desiti ovako ili onako, ja samo kažem da ne vidim to kao moguć scenario, već upravo suprotno, da bi se u okolinu doselio veći broj ljudi i da bi čitav kraj "živnuo" zbog rudnika. Pisano je i ranije o tome, rađene su studije, koliko jedno radno mesto u rudniku povlači još radnih mesta u delatnostima koje se pokreću u okolini zbog rudnika. Što se tiče preliminarne studije uticaja, ako ne veruješ u ovu, da je nazovem "glavnu" studiju, šta bi promenila preliminarna? Pod pretpostavkom da čitav proces bude urađen kako treba, dovoljna je i ova studija koja je sada propisana. Ako ne veruješ u taj proces, džaba je i pet studija. Pročitao sam i ovaj tekst iz Danasa, čovek većim delom piše o svom nezadovoljstvu što su geološka istraživanja stavljena "pod kapu" zakona o rudarstvu. I to je OK, ima čovek svoje argumente ali to nema veze sa ovom temom. Ono što ima, sažeto je u sledećem: Ovo pod 1 je već deset puta objašnjavano: a gde da se primeni tehnologija kada je u pitanju novi mineral koji je ovde prvi put otkriven? I na koji drugi način možeš da razvijaš tehnologiju i optimizuješ sve parametre, pa i ekološke, osim na način koji se to ovde radi, odnosno kako je bilo planirano da se radi - teorija, laboratorija, pilot postrojenje, pilot postrojenje na prostoru budućeg postrojenja, probni rad postrojenja. Živo me zanima da čujem alternative. Ovo pod 2 i mene zanima i ja to vidim kao jedinu ozbiljnu opasnost po životnu sredinu zbog koje ima smisla razmišljati o odustajanju od projekta. Nisam našao ništa konkretnije na tu temu, ali bi otprilike glavna opasnost mogla da bude to što na tom prostoru postoje dva, da ih tako nazovemo, vodonosna pojasa na različitim dubinama. Imamo čistu, pijaću vodu u jednom plićem pojasu (ali su te količine pijaće vode veoma velike i značajne) i vodu koja u sebi nosi litijum, arsen, borne minerale i slično u pojasu koji je na većoj dubini. Ova dva pojasa su međusobno odvojena vodonepropusnim slojevima stena i postoji opasnost da se zbog rudarskih radova ove vode pomešaju i time zagadi pijaća voda. Ovo je onako pojednostavljeno. Ne znam koliko je tačno, ali ukoliko jeste to je nešto na šta bih obratio najveću pažnju. Ne znam odakle ovakve stvari cure, dosadašnja procurivanja pokazala su se u velikoj većini slučajeva kao dezinformacija. Jedino je tačno da je RT zastao sa projektom i da se to dešava zbog vlasti, odnosno rezultata ispitivanja javnog mnenja koja su glavni putokaz ove vlasti, naročito pred izbore.

Uključiću se, nema problema, evo sad sam na stranicama kad je poleteo za Melburn.

Ja samo da pitam postoji li ikakva šansa da prikočite malo, šta god da radim uvek sam 15 strana "u minusu" na ovoj temi, a mogu da zamislim šta će da bude kad počne saslušanje. Četiri nova posta dok sam kucao ovaj i još jedan...nema veze, zaboravi

Ovo pod jedan nije u formi pitanja, ali pretpostavljam da je pitanje/nedoumica vezano za to šta će biti sa onima čiji su posedi unutar granica projekta, a ne žele da prodaju. U principu, ne postoji zakonski način da ih investitor natera da prodaju. Jedini zakonski način da vlasnici budu primorani na prodaju je da se njihovi posedi proglase za područja od javnog ineresa i da se izvrši eksproprijacija, a u tom slučaju proces mora da vodi Republika Srbija. Dok se stvar rešava između vlasnika i investitora, uglavnom je sve stvar tajminga. Tamo gde je izvesno otvaranje rudnika (ili ne mora da bude rudnik u pitanju, može neka fabrika, put, itd.) obično savetujem ljude da prihvate drugu ili treću ponudu, jer ona bude najpovoljnija. Svako dalje odugovlačenje je najčešće ozbiljan rizik za vlasnika poseda. Što vreme više prolazi, vlasnik poseda dolazi u nepovoljniji položaj jer polako do potpuno biva okružen otkupljenim zemljištem sa svih strana i time vrednost njegovog poseda opada. Još ako je i izvršena prenamena zemljišta i odobreno eksploataciono polje, to obično znači da tu više ne mogu da se grade objekti, odnosno mogu ali bez građevinske dozvole. I u toj 'igri' najčešće pojedinac na kraju gubi - bilo da proda po nižoj ceni ili ne proda a bude okružen rudnikom i rudničkim postrojenjima. Zato je uvek najbolji scenario da se vlasnici poseda udruže i zajednički brane svoje interese, ali to se u praksi praktično nikad nije dogodilo, jer uvek ima onih koji jedva dočekaju da prodaju, a onda kreće domino efekat. Što se tiče projekta Jadar, tu se situacija sada okrenula od kada je poništen prostorni plan i nema odobrenja na eksploataciono polje, sada su vlasnici parcela u povoljnijem pregovaračkom položaju (pod uslovom da hoće da prodaju), a i rastu im šanse da, uslovno rečeno, pobede ukoliko neće da prodaju. Što se tiče drugog pitanja, jedino što oni mogu da urade u slučaju otvaranja rudnika i ugrožavanja njihovog poseda na bilo koji način je ili da se dogovore sa rudnikom o naknadi štete ili da idu na sud, tj. tuže rudnik za naknadu štete. Ne postoji "klasičan rudnik gde se kopa par km ispod zemlje". Ako pod "par" podrazumevamo minimum 2 km, rudnici u kojima se kopa na tim dubinama su vrlo retki i sve samo ne klasični. Postoji podzemna eksploatacija i površinska eksploatacija. U slučaju Jadra to bi bila podzemna eksploatacija, na dubini do max 500 metara. Na površini bi bila postrojenja za preradu ("obogaćivanje") rude, kao i jalovišta.

Ima i neke druge striktne zakone, ali egzempšn bato, Srbin pobedijo.

Uskoro će početi da se objavljuju negativni, biće kraći spiskovi. Do mojega više s ovim.

To možda važi za vas koji ne verujete u negativne jone. Ako je poneo jedan kanister jona iz tunela ispod piramida, sve je ok.