Marko

U nekim mojim viđenjima, pod uslovom da dođe do dugo očekivanog mršavljenja (i poboljšanja/poliranja u onim elementima igre gde je slab), Zion bi bio fantastičan combo forward. Tj, zavisno od protivnika te večeri, bio bi ili 3 ili 4. Ali naravno, to je ovako, kako stvari stoje, još uvek daleko od realnosti. Možda, imajući u vidu njegove specifičnosti, bude igrao tri pozicije tokom sezone npr. Ovako nekako rezonujem, samo da ostane zdrav i da ne stagnira u razvoju.

Mnogo puta rečeno, ali došlo mi opet: Holanđani daleko najbolja ekipa koja nije uzela SP. U 4-5 fantastičnih generacija 3 finala, od toga ona srednja uzela Evropsko. Velika nepravda što Crujff nije mogao u Argentinu 1978, (a zašto je tako je sada već uveliko poznato), povelik šbbkbb, ali cenim da bi sa njim osvojili tad. 2010 su bili egal sa Špancima, do Iniestinog gola u produžetku, a moglo je biti drugačije da Casillas nije dosta sretno nogom odbranio Robbenu 1v1. Da li zbog onog i onog poraza '98&'00, da li zbog neke naše bizarne srpske logike, mislim da se holandska reprezentacija nesrazmerno više hejtuje, a neke druge bezrazložno više cene i vole.

Osim onog osnovnog, da mi je žao zbog odlaska nekog, (pogotovo ako je preuranjena smrt naravno), ne reagujem nikako, a ponajmanje na društvenim mrežama. Mnogi pomalo preteruju, a neki pomahnitaju. Eno jedan blesavi lik što ga imam na Fb, za sada sam naleteo na jedno 10 njegovih linkova za Maradonu. Ne smem ni da pomislim da odem na njegov profil koliko bi ih izbrojao. Verovatno će i cele naredne nedelje da spamuje tribute klipove. Argentinu ne računam za ovo, pa ono tamo ne bih komentarisao, iz više razloga koje znamo. Inače, imam uvek sasvim dovoljno sećanja i priča, za one koje sam gledao dok su bili to što su bili, pa kad ih više ne bude, ne dođe mi najednom neka nostalgija ili tuga, jer su kroz priče bili sasvim dovoljno prisutni, nekih se i prezasitiš. Za Kobea konkretno: Sa ekipom sa mog basketa sam tokom godina bezbroj puta pričao o njemu, o svemu u vezi njegove karijere, i poredjenja sa ovim ili onim, i kako je igrao u ovom ili onom periodu i šbbkbb da je onda bilo ovako ili onako itd. Tako da kažem, bili smo podeljeni u tri tabora, jedni su ga nekritički obožavali i isticali samo najbolje od njega, drugi su ga (ne)umereno kritikovali, dok su ovi treći bili neutralni odnosno neopredeljeni. U januaru kad je nesretno poginuo, nisam imao šta da kažem i da plačem online, jer je on uvek bio, u toj mojoj ekipi, među temama koje su se uvek vraćale i jedna od priča koje su se uvek ponavljale (kao i ovde na forumu). Generalno poznati ljudi, to je već mnogo šira priča, naravno da zavisi od toga šta je ko voleo/cenio kad je odrastao. Ja više cenim neke takoreći kulturne ikone, globalno priznate u svom zanatu, bilo da je u pitanju neko iz Hollywooda, bilo da je neka umetnost, i za njih sam više vezan nego što ikada mogu biti za sportiste, (koji često izblede i nemaju značaj već u narednoj generaciji koja ih nije gledala uživo). Onda kad neko od tih umetničkih veličina umre, mogu da se podsećam danima i nedeljama lika i dela.

Michael Ballack zbog žutog kartona, u 1/2 protiv Koreje, nije mogao da igra tada u finalu Ubedljivo najbolji igrač sredine terena tog SP, svakako jedan od nekoliko najboljih igrača celog šampionata, naravno izabran u prvu postavu prvenstva, i zbog preglupog pravila da ne igra u finalu, glupa FIFA. Naravno da su se tek posle setili, ne sećam se kad, da je to teška glupost i promenili pravilo, do tada je ko zna koliko njih propustilo najvažnije reprezentativne utakmice u životu...

Zamišljam sebe u nekom ovakvom scenariju: Da sam neki nebitan lik koji završava karijeru, koji na tom SP greje sam kraj engleske klupe, u meču protiv Argentine 1986, i da mi jedan od tih nekoliko engleskih reprezentativaca (što su znali 100% da je gol rukom i pritrčali sudiji nakon gola), kaže da je Maradona dao gol rukom - U narednom minutu bih odrobijao ili Maradonu ili sudiju 😂 Kao svojevremeno oni likovi u NHL, koji su bili tu samo da se tuku (što uđu jednom u nikada radi same igre), pogotovo kad je neko od glavnih igrača njihove ekipe izložen riziku tj grubim faulovima.

Miley Cyrus Sada je sve kod nje na mnogo višem nivou, naravno, nego za vreme glupiranja(u više faza)kad je bila klinka. Zna se da to tako mora kod Disneya i sl, pa je moralo i kod nje: Teen&Youth idol, i sve što uz to ide. Ovo mu dođe kao neki prirodan rast i nužan razvoj, kako u muzici tako i u imidžu. Nek joj je sa srećom. U čisto muzičkom smislu, mogu sve od nje da preskočim lagano, (kad se radi o scenariju gde zapravo iole obraćam pažnju na muziku). A kao Elevator Music, da ide u prodavnici ili tržnom centru, da svira nešto dok sam za volanom itd, pa naravno da nemam ništa protiv

Da, Alfredson. U sredini je John le Carré naravno. Fali Tom Hardy da bi slika bila kompletna.

Mislim da je vreme za dijetu

Neće nikad biti ni NFL ni MLB. Mada mislim da je moguće da ekipa, kad draftuje dobro i trejduje dobro, ima određeni prozor za velik uspeh, pa možda i titulu.

"Cabbage patch looking oddly familiar"

A to, ok, i da sam iz prve skontao, nothing missed there

Mnogo jači scenario bi morao da bude pa da se ker ovako nekako spasi iz čeljusti odraslog aligatora. Za Chuck Norrisa bi to bio domaći, no less. Za Indiana Jonesa u primeu možda.

Ne baš lepa scena, ali uobičajeno na FL. Velika prenaseljenost pa su ovakve situacije neminovne...