Marko

Odlično, i to je nešto. Nisam igrao takav ulog davno na košarku, samo hockey i baseball 😊

I? Koliki je dobitak? Ako si igrao više Ziona i Jokića (obojica 30+)

Što bi reko Goatmentator: Bringin da truth from da roof!

Kako se računa staž sa više godina neigranja? U ovom slučaju, MJ je ladio tri godine pre nego što se vratio za 2001/2002. Nije ne znam kako interesantno pričati o takvim detaljima, ali nije ni nebitno ako se već priča o tome ko je kad bio star, a ko mlad igrač, ko je kako u kojim godinama igrao, konstantnosti itd

U XIX veku sve umetnosti su manje više sjajne. Zapravo, jako puno ljudi će reći da ne može da se nagleda umetnosti stvorene u godinama, ajd' grubo određeno, 1500-1900. Ko zna koliko je umetnika zaboravljeno, što zato što su bili u senci nekog boljeg/poznatijeg, što zato što neko nije jače kopao/dela nisu sačuvana. Naravno da je Akademizam lako kritikovati, to je zicer, jer je opšte poznato koliko su idealizam, klišei prisutni, i to ne samo kod slika sa istorijskim i mitološkim motivima. E, ali opet, imajući u vidu ne samo umetničku vrednost, nego i koji su se sve slikari Romantizma, Realizma i Impresionizma učili kod akademskih majstora, baš i nema mesta oštrijoj, ja bih rekao i bilo kakvoj kritici. Mrzelo me da linkujem još od ovog, samo svoje najomiljenije sam okačio, pa evo https://en.wikipedia.org/wiki/Jean-Léon_Gérôme , dosta slika ima. Vidi se koliko je značio za Orijentalizam, plus ove "Istine", koje su nešto posebno, za kraj opusa.

Slikari Akademizma su naravno morali ovladati ne samo koloritom, nego i formom, kompozicijom itd, jer su zadati ciljevi bili kompleksni, zahtevni u svakom smislu. To se podrazumevalo. I ne može, ne bi trebalo biti drugačije, pogotovo kad se radi o istorijskim temama. U svojim ranim godinama, prolazili su strašnu konkurenciju, selekcija je bila rigorozna za stažiranje kod već afirmisanih majstora slikarstva, pa zanat i tehnička obučenost nikad nisu bili dovođeni u pitanje. Na prvoj slici, koja je naslikana nekih 200 god nakon događaja, neki manji umetnik bi smanjio doživljaj - Louis XIV i Condé bi bili prikazani u nekom intimnijem susretu, ili bi slika bila sa daleko manje likova i detalja, a ne kao grandiozni, trijumfalni doček u Versaillesu, sa sve dvorjanima, gardom, zaplenjenim zastavama oko stepenica, umetnički detaljima dvorca itd. Mala digresija: Ono što me nasmejalo inače je, kad sam tražio razne umetnike u Općoj Enciklopediji, (Zagreb, '70-ih), koliko njih izostaje, ili im se posveti jedna do dve rečenice. Ali zato kad se radi o raznim narodnim herojima i herojčićima, funkcionerima i podobnim imenima - Spašavaj se ko može, da ne poveruje čovek da se ono zvalo opštom enciklopedijom. Ja nisam mogao da dođem sebi kad sam prvi put tražio neka imena, čak i sa očekivanjima da je objektivnost skroz u drugom planu. Znao sam da je ideološki pristup sveprisutan, zbog toga kada su tomovi izašli, ali opet, ono je za nevericu. Konkretno, ovaj slikar ima dve rečenice i jednu sliku u prilogu.

Jean-Léon Gérôme, (1824-1904), nekoliko meni omiljenih radova