Dragan

Povratak Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti - velim, Ali ja ne znam da li da je želim, Ili ne želim. U moru života što vječito kipi, Što vječito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Možda iste kapi - I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem, Jedna vječnost pusta, Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta. Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna, u plavom, Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom, I ja, koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime, Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti, Niti tvoje ime! Pa ako i duša u tom trenutku Svoje uho napne, Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne; Kod večernjih lampi mi ćemo se kradom Poglédat ko stranci, Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci. No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono što je bilo: I radost, i tugu. I sinut će oči, naći će se ruke, A srca se dići - I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići. Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me, A možda su sanje. Još bi nam mogla desiti se ljubav, Desiti - velim, Ali ja ne znam da li da je želim, Ili ne želim. Dobriša Cesarić

* * * Dolaze dani i donose buducnost A mene ne pitaju zelim li je Za ciglu blizi cilju Gledam u vecnost Slutim Jos jedan zid je sagradjen Kroz koji jedino smrt moze proci Kad dublje razmislimo zivot je nemoguc Pa ipak, zivi se, voli i sanja Da l` je to kukavicluk, izdaja i greh Il` varka i fantazija moga uma I opet prolaze buducnosti I uvek ista smrt nam dodje Porusi zid, izbrise secanje i ode Sta ostaje `84. * * * Prolazimo mnogim putevima Za sobom ostavljamo konake i pospane krcmare Prasina iz koje dodjosmo Prati nas u stopu A mi tezimo novom Jutru Tiho vece, usnulo selo i Zvezda padalica u oku neba PS Cudni su putevi kojima putujemo i cudne stvari nam se desavaju. Velika tajna. * * * Dani su prosli I sta mozemo reci Dosle su noci Da mirno sklopimo oci `83. * * * Iz moga oka u tvoje Dusa dusi, srce srcu Za zivot i ljubav Ne znamo sta, ni kako, ni cemu Al` plava radost ipak ceka Da se otvorimo i poigramo sa njom Iz tvoga oka u moje Misao skrivena, zelja ista Nebom da hodamo srecni, savrseni * * * Draga devojcice sto volis kisu Kazi mi tajnu svoje ljubavi Zelim da volim sa tobom - nauci me Daj samo mali znak I shvaticu kuda te nosi ritam kapi Predacu se njihovoj moci ciscenja Zlatna devojcice pokazi mi Zauzvrat, darivacu ti svoje Sunce Njegovu caroliju, moje srce Tek tada moci cemo Trcati zajedno s rukom u ruci Leteti s vetrom Ziveti `84. * * * Pozeleh da napisem pesmu Da bude, kao sto sam ja Beskrajna, tajna, nezna Da zivi zdrava, srecna i snazna I dalekim nekim svetovima prenese ljubav moju Pozeleh, cistog srca Dodje san i napisa je `84. * * * Govore ljudi lepe reci i Zaklinju se da ce vecno voleti Oni to misle i osecaju sasvim sigurno Nesto od toga i ostvare Ali nasa trosnost i nepostojanost Svode sve to na ovaj trenutak `83.

* * * Zarobljenici neznanja Cekamo da prodje oluja Ritam kisnjih kapi `80. * * * Ispitujemo se pogledima Trazimo danima Srecemo nocima O, da li cemo se ikada voleti * * * Dodirnula si me Nisam vise bio nestvaran Htedoh da ti zahvalim poljupcem Usne nadjose prazninu Oci pustise suze `82. * * * Voleo bih da ti pokazem svoju ljubav Jer ja znam kako ona izgleda Ali za to treba tako mnogo snage Mnogo vise nego napisati ove reci I zato cu je sakriti od tebe Mozda ces je ipak osetiti Bio bih srecan `83. * * * Devojko ! Zelim, vecno da te gledam Cistocu da pijem iz tvog pogleda Neznosti tvoje da se stidim Zelim da te uzvisim Da ti andjeli pozavide A ipak da ostanes kraj mene Ili jos bolje Da oboje zaronimo u nebeske visine I povedemo sa sobom sve ljude Ne znam postoji li taj put Pa ipak, moja ceznja je tako jaka Da bi se i planina pred kojom stojim Pomerila, ako to od nje zatrazim `84. * * * Slikari te ucinise besmrtnom Jedna si kroz sve vekove, ali Zasto te tvoja Pesma tako mucno boli I tvoj zivot tako cudno sjaji Pitas se i mozda slutis Da sloboda o kojoj sanjas Nije samo prazna rec I teskoca odluke Da lepota koja si Ti Ne znaci patnju i lagano umiranje Da srecu koju ne znas Ipak mozes doseci Zelis li da budes sigurna Podji slikarima Maji, `84 * * * Tuga ubija srce, draga moja I zato nikada ne dozvoli Da ti u oku suza zablista Makar i nebo palo na tebe Ili te sasekle vlastite misli Mozda ce biti i tezih dana A ti se ne daj i prkosi Prolaznosti sto kuca na vrata nasih osecanja Jer isto tako bice i radosti I sigurno ces opet voleti Zato zakopaj svoju setu tako duboko Da je ni ljubav ne moze naci I zaledi osmeh na svom licu Da vecnu lepotu poneses na put `83.

* * * Trazim jelo koje ce da utoli glad i Rec koja ce da me smiri Trazim istinu koja ce da me utesi Trazim nekog da mu budem drug i Pustinju o kojoj cu da se brinem Nesto rastrze utrobu Kidajuci i raspinjuci misao Ali nije glad Telo i dusa mi drhte od neznanog Koje nije strah Nezadovoljstva grc izbija iz mene Da l` je to nemoc rasplinuta ? Znam da je sreca negde u meni Ali zasto je tuga na mom licu I znam da mi samoca godi A dao bih je sad u bescenje Za jednog pravog druga Jer umreti mozes svagda i kraj Al` ziveti i nesto dati to je vec raj A smejati se svojoj patnji Prezreti radost i bol Mozda je istinska mudrost, a mozda ludilo Kako ti odgovor niko nece dati jasan Moras biti veoma glasan Da se ne cuje krik iz tebe Zato na kraju, il` pocetku vratimo se sebi S prekorom prevladajmo dosadu i nagon za bezanjem Usiljeno se nasmesimo zanemeli Pred ovim ponorom u nama I sretni podjimo dalje Zalivajuci ovu milu nam dzunglu Svojom krvlju i zeljama PS Suvise je vecna simfonija vasione Da bi je culi lako Suvise slozena da bi je spoznali U jednom dahu Mozda je resenje u vecnom sahu `83. * * * Otkloni zavese i pusti Sunce u sobu Dosta je bilo mracnih dana i teskih zastora Budi bar jednom ono sto jesi Prekrasni cvete nebeskog sveta `80. * * * U jasan dan Dve ptice i nebo * * * Najvise se bojim onih dana kada nebo pritisne zemlju, sivo i jadno, kada curi i kaplje sa svih strana i kada se cini da istine nema. Magla ili dosadna kisa, gutaju rec i misao i ostaju samo sumnja i mokro perje. Postoje i takve noci, mracne, kada mi se cini kao da smo pilici u jednom loncu, a iznad nas teski poklopac od neprovida. On je nasa presuda i kazna. `82 * * * Postoje dani koji su kao Bozji dar - laki, prozracni, nezni. Oni vracaju izgubljeno samopouzdanje i ispunjavaju nas zivot velikom radoscu. Vazduh je opijajuci, Sunce miluje kao majka i hiljade rascvetalih mirisa oko nas. Gde god pogledamo svuda je dobro i sve sto dodirnemo postaje sreca. * * * Zasto nad svakim delom mora lebdeti senka buducnosti, ili proslosti, ta obespokojavajuca neizvesnost, ili glupo kajanje ? Kada cemo shvatiti da nema nicega, do onoga sto je sada i da nam nije dano da znamo, kakve nas sve opasnosti i zadovoljenja cekaju u okeanima vremena, u lukama prostora i dubinama naseg srca ? `83. * * * Jednoga dana presusice reci i ostace Mudrost Nestace patnja i zivece se Blagostanje Cvetace ljubav pod toplim suncem Istine `83.

A i ako ga na kratko prihvate, treba uspeti da ga prebrzo ne ubiju.

Stara knjiga, ali ako do sada niste naisli na nju, preporucujem. Dorotej - Dobrilo Nenadić Ovde moze da se skine besplatno - https://anyflip.com/rjgn/okla/basic

* * * Sa dna ponora, iz tamnih dubina Valja se strasna, podrugljiva pesma Tvoje su misli tek trenut` samo Istinu spoznati nikad neces Slaba je tvoja plasljiva snaga Privid je samo tvoj put do srece Hiljadu lepota izvlacim iz sebe Od najdrazih pesama pravim barikade Velicajuc` zivot branim samog sebe Al` me more slutnji na pucinu zove Talasi me nose sve dalje i dalje... Ostavsi sam sta drugo da kazem Rastrgnucu kukavnu prazninu Samo kad prodje ovaj dan `83 * * * Ruke sklopljene u molitvi Bezvremeni trenutak Misao na rubu postojanja Spoznaje tisinu * * * Pustinjak po prirodi Sta trazim medju ljudima Zasto me napusti moj vetar ljubimac I kuda sad sa splasnutim jedrima `83 * * * Budi blaga kao prolecna kisa Ja cu te voleti Daruj svoje sokove neprimetno Bices moj najmiliji drug Zivecemo zajedno u lepoti naseg srca * * * Ne ubijaj zemlju svojim macem, neznance Ne ranjavaj travu teskim cizmama Zaludno ce gitara nocas da ti svira Mozda ce negde i velicati tvoje ime Ali ti ces biti sam * * * Stani pesmo, stanite misli Zasto ste se izlili u moje korito Istinu i lepotu vasu shvatam Ali ko ce mi vratiti, neprospavane Noci, nastanka vaseg Kada vi odete Ko ce ublaziti ostricu S kojom prodjoste kroz mene Mozda sestre vase `83 * * * Sta je na kraju svega Iza brda, iza mora, iza ljudi, iza bora Sta je u dubini, sta u mraku Iza nevidljivog ima li nesto Ceka li nas negde neko Postoje li nasi snovi Postoji li nasa java Il` bar onaj sto odgovor mozda zna Sve je cudno i prekrasno I pitanja stizu nova Ali sada moram stati Na pocetku i na kraju Ima jedna dusa pesnikova `83

Meni je stvarno zao sto smo te iznervirali i ako sam ja tome doprineo javno se izvinjavam. Priznajem da sam jedan od onih, koji nije zainteresovan za kraj rata, jer mlogo volim da gledam, kako se ubijaju po Ukrajini, razaraju ukrajinske gradove i sela i nesto mi toplo oko srca, kada vidim one silne ukrajinske izbeglice razbacane po svetu (posebno decu i zene). Medjutim, nakon ovog upisa shvatio sam da i ja mislim "da je najbolje da sve to što pre stane i prestane". Zato predlazem da napravimo peticiju na forumu za prestanak svih specijalno operativnih delovanja i da je posaljemo NATO i Selenskom, fakultativno i gospodinu drugu Putinu, jer zaista nije bitno ko ce pobediti (meni ni iz dzepa, ni u dzep), koja ideja, bitna je ljudskost, mir, ljubav i razumevanje i indiferentnost. PS Ipak bi trebalo uskladiti misljenja ovde, sa misljenjima i komentarima na b92.net (cisto radi objektivnosti i viseumlja). Hiljade njih tamo ipak ne moze biti u krivu, posebno sto su svi pacifisti (ko se usudi pogledati tamo, neka javi kako je).

Šakti Prolazis, bezimena moja Kroz vrtlog nesrece oko nas A niko se ne pita zasto Jer svi nekud treba da stignu O kako bih zeleo da stanem U tvoje bezdane oci I kako je tuzno biti sam A sami smo na ovom svetu Ali to ne primecujemo Od ljudi oko nas Pozeleh te na jedan nemoguc nacin ! Zivot je prekrasan i cudesan Mozaik na zidu nase duse Cemu reci koje vetar brise Kriknuti iz sve snage Zaustaviti vreme koje nas gazi Zele kukavice Ne mogu im pomoci kao ni sebi Zao mi je - ni tebi Jedino resenje je preci granicu A znati resenje nije interesantno Zato mudraci cute Pitanje je smisao postojanja Trazimo nebo a ono je tu Hiljadu poljubaca usana Trazim necije oci lepse od sna Mozda cu docekati neki autobus Da srce bacim pred njega Ne treba mi kad tako boli I misao nemocnu ubaciti unutra Da zna s kim ima posla Ovde silazim - zauvek ili privremeno `82 * * * Ako si tuzan, napisi pesmu Budi iskren, papir te nece odati A tebi ce biti lakse Ili jos bolje Nemoj reci ni da ni ne Ispevaj pesmu I pokloni je svetu i sebi Nemoj da zalis Jer pesma radja Pesmu I jednog dana cuces Njene bozanstvene zvuke I bices srecan `83 * * * Ne gledaj me, molim te Lako sam zaljubiv Mogu da izgorim, uludo Poverovacu svojim ceznjama, prevaricu sebe A ti ces samo biti tu, nesvesna moje ranjivosti Gledaces kroz mene, srcem daleko Neces cuti daleki odjek mojih bura Uzeces deo spokoja i odneti sa sobom A ja cu odleteti na krilima vetra, sa pticama I necu stati sve dok mi neko ne pokaze Sta je to ljubav i kako treba voleti Zato te molim idi I ne reci nikom, cak ni sebi, da smo se ikada sreli Ne daj da izgorim uludo ! Epilog: Izgubljeni ljudi hodaju ulicama Covece pazi svoje blago, ostavi skoljke Da, lepe su - zato ih vrati moru Miri, `83 * * * Biti vrabac i biti drvo Ne moze svako A to je tako lepo Zelis li probati nemoguce ? Ako zelis na krivom si putu Smesno zar ne Biti izvor i biti put Divno je i lako Treba samo davati vodu i voditi cilju Ostalo dolazi samo po sebi Neke stvari ne postoje Postoje samo nase reci Neke postoje, ali ih ne mozemo reci Nemoguce ne postoji Istina postoji, probudi se ! Biti covek i biti srecan Kako to iskazati ? Kako spoznati i doziveti ? Vecna je tajna Prijatni vetric u lice Put odavno vec ucrtan I jedan znak pitanja u dzepu `83 * * * Prolece je i mi smo srecni Jer u grudima svakog od nas Nalazi se jedan rajski vrt Nasa srca su topla od ljubavi I sve cesce pulsiraju u ritmu Kosmosa Nase misli su sve jasnije i ljupkije Jer nisu okrenute samo nama Ocaravajuce je gledati prirodu koja se budi Jer takav je zakon stvaranja Da svaka kapljica okeana Sadrzi svu njegovu velicinu Zato slusajte kako trava raste I rastite sa njom `83 * * * Mozda je istina bura Sto mnoga pleca surovo slomi Mozda je ljubav oluja Sto neka srca tesko rani Pa ipak, smrdljiva luka, bolja li je Il` turobno lutanje pucinom Plasljivo veslanje, bez daska vetra u jedrima Cutljiva sigurnost u narucju smrti I vidis, prijatelju moj, covek i ne zna Da treba da izabere Jer more je uvek mirno Sunce najcesce greje Dani su, dokle pogled seze, isti A talasi sume ruseci lagano obalu Na kojoj se mi bezbrizno igramo zivota Skrivajuci oci od pogleda Smejuci se preko nisana letu galebova Znas, stari moj, ponekad se zazelim oluje Naseg drugovanja i svezeg vazduha Ponekad se osetim beznadezno usamljen I pozelim da umrem Da sa nekim riskiram, pa makar uspeli Da nekom dam sve i postanem slobodan Samo da ne gledam ljubav - na filmovima Da ne znam istinu - iz knjiga Da ne osecam sigurnost - svoje smrti PS Znam da se smeskas, druze moj Jer ti me razumes, bolje od mene A to je jedini odgovor Na sve teske misli i kosmarne snove Na sve puteve koji me rastrzu I sva pitanja koja se mogu postaviti Zato se smeskam i ja Nazdravljajuci tvojoj mudrosti i lepoti Mozda ce neko poverovati da sam srecan `83 * * * Pristojni gradjanin sa dusom skitnice Lutam ulicama Trazeci reci pesme Koja ce raniti ovo sivilo Trazeci Tebe A svuda kaplje - prokleta zima Pustam kosavu u srce Da izbrise secanja i pokida veze Brisem svoje tragove Ne bi li prevario sudbinu Zelim da se otkacim i da me nema Ali to ne ide Ako sad umrem Bolece me izgubljeno vreme Samo ludaci pisu pesme Namecu svoj bol papiru Umesto da sede kuci i Meditiraju `83

OK, hajde daj predlog kako bi izgledala korektna anketa. PS U jednom romanu procitah kao odgovor na pitanje "zasto smo na ovom svetu ?" - "zbog zabave i ucenja". Posto nisam optimista da se na forumima (koji nisu strucni) moze puno nauciti, onda zabava (i pomalo proucavanje). 🙂

Sorry, ovo nije naucno istrazivanje, niti anketa sa "ozbiljnom" namerom. Jasno je od pocetka da uzorak nije reprezentativan i da je premali (to je ujedno, koliko vidim za sada najveca mana foruma - kvantitet; na hrvatskom je glasalo njih ~ 600; inace 350 000 clanova... pitanje - zasto je ovaj forum tako malobrojan ? koji je najveci u Srbiji ?) Tvoje zamerke stoje i prihvatam ih kao dobronamerne, ipak vecina je shvatila o cemu se u sustini radi i moze posluziti "da svaka zverka pokaze svoj trag", mada se vi vec dobro znate medjusobno. Oni koji hoce da poprave validnost mojih pitanja, mogu ovde da daju dopune, na pr. glasao sam za Ukrajinu, ALI... PS Nije moguce da jos niko nije glasao za majcicu Rasiju !?

Ponudjeni odgovori bi trebali biti intuitivno jasni. Za Ukrajinu - Rusija je brutalni agresor, koji je bez stvarne nuzde napao suverenu drzavu i treba da bude vracena na pocetne pozicije; podrzavanje recju (kao na forumu) i delom (pomoc izbeglicama, politicko delovanje u svojoj drzavi, za svu mogucu pomoc Ukrajini). Slabljenje mafijaskog rezima zg-a i njegove operativne moci. Za Rusiju - Rusija do Tokija, nek kosta sta kosta; smrt NATO-u (i EU), sloboda narodu. Neutralan, alibi za one koji u stvari navijaju za Rusiju, iz bilo kog razloga (na pr. neki Srbi sa Kosova bi mogli biti neutralni, jer ...NATO, Zelenski, korupcija u Ukrajini, nacisti...), ali se pomalo stide da stanu na stranu ociglednog agresora. Drugi su mozda u dubini duse gandijevci, pacifisti, misle da pregovori nemaju alternativu (makar se gradovi neprekidno bombarduju, zamisli gde - u Ukrajini), deca cveca i tako to. Za njih, evo jednog secanja iz osnovne. Bilo je to u 6-7 razredu osnovne. Dobili smo dva ponavljaca, jedan cak 2 godine stariji od nas, za glavu visi i puno snazniji. Poceli su naravno odmah da kinje sve u razredu, na pr. jednog decka su, naglavacke drzali kroz prozor drugog sprata skole. Krenuli jednom i na mene. Jednog sam pokusao udariti pesnicom i promasio, raskrvavio ruku i ogulio zid. Na drugog sam bacio stolicu sa metalnim ramom, iz sve snage i ne gledajuci gde cu ga pogoditi (tada jos nisam bio duhovan). Nakon sto su zakljucili da sam lud i da cu radije izginuti nego da me kinje, desilo se nesto neocekivano - nikoga vise nisu dirali. Mi smo im pomagali da nesto nauce i prodju razred, a oni su nas stitili od siledzija iz drugih razreda. Jednog od ona dva ponavljaca, koji je neko vreme napravio srednje uspesnu karijeru kriminalca, da bi se nakon toga smirio, sam sreo 20-tak godina kasnije. Igrao se sa sinom na gradskom trgu i pokazao neocekivani respekt i prijateljske osecaje spram mene, bivseg neprijateljskog ludaka.

Nekada davno, u vreme Gedze, na starom forumu B92, vodila se prepirka izmedju "dve Srbije", progresivne i domacinske. Iako smo mi progresivci bili u vecini, domacini su na kraju pobedili, sto se vidi i u danasnjoj Srbiji, a mi smo se odselili na truli Zapad. Sve to mi je ogadilo medijsku scenu Srbije, a posto nisam vise morao da imam direktni fizicki kontakt, nisam vise ni pratio sta se dogadja. Neko je vec opisao kakva je kaljuza postao B92 portal, pa sam mislio da je ovo ovde neki njegov ogranak, medjutim na srecu sam se prevario i svidja mi se duh slobode i nezavisnosti ovde. Vise razuma i razumevanja nego u ostatku Srbije. Sto se tice Ukrajine stvar je jasna. - nicim izazvan napad na jednu suverenu drzavu, masovno ubijanje civila, razaranje gradova, sela i prirode - svi "razlozi" za napad su se pokazali kao lazni i izmisljeni (NATO blablabla; formalno prosiren, pre napada fakticki nikada slabije vojno prisutan u Evropi, sa nikakvim naznakama napadacke orjentisanosti) - neki od pravih razloga su pokusaj otimanja teritorije i prirodnih bogatstava (ili barem uspostavljanje marionetske vlade i unistavanje potencijalne konkurencije) kao i pokusaj zatiranja ukrajinske nacionalnosti Na zalost, stanje na terenu je neizvesno, ali nadam se totalnom proterivanju Rusa iz Ukrajine i padu zg rezima. Pored uzasnih posledica, po ljude i ekonomiju, pozitivno je ujedinjenje Evrope, pristup Finske i Svedske u NATO i slabljenje ruskog mafijaskog sistema. U Srbiji se dosta poredi situacija u Donbasu i na Kosovu (sa neverovatnim spinovima), ali ce pre biti da stoji usporedba Donbasa i Krajine, sa vec poznatim ishodom. Verjem da mnogi Donbasani vec sada proklinju one svoje (i naravno ubacene Ruse, podstrekace) i da bi im bolje bilo da su politickim putem pokusali ostvariti svoja prava u Ukrajini, kao sto su verovatno i Srbi mogli bolje proci da ih se nije huskalo i da su ostali i priznali Hrvatsku kao drzavu. PS Opcija "neutralan" je namerno stavljena - kao alibi. 🙂 Sledece pitanje je naravno - podrzavate li dostavljanje oruzja Ukrajini u cilju odbrane. Gandi, pacifizam, mir, cvece i kolacici ... Na hrvatskom forumu je odnos 401 : 48 (89.1 : 10.9% ; jedan je zabunom izabrao opciju koju nije hteo). Pocetkom marta je bilo 542 : 86 (86.3 : 13.7%).

Posto je bilo reci o nekim anketama i istrazivanjima javnog mnjenja u Srbiji, mozda bi bilo interesantno videti, koja je statistika ovde na forumu u pogledu ove specijalne operacije u Ukrajini. Sigurno bi bilo interesantno i cuti ukratko razlog odredjenog odabira.

Putin je nagradio 64u motoriziranu streljačku brigadu koja je sudjelovala u zločinima u Buči, jer su branili interese majčice Rusije dajući im status garde. Branjenje interesa domovine = ubijanje i silovanje civila. Putin honours brigade accused by Ukraine of ‘war crimes’ in Bucha https://www.aljazeera.com/news/2022/4/19/putin-honours-brigade-accused-by-ukraine-of-war-crimes-in-bucha Putin je posthumno odlikovao Motorolu peraca auta i ratnog kriminalca iz Rostova koji je bio jedan od vodja u Donbasu 2014 i koji je zagnojio prije 6 godina jos dok je Rusija ostro odbacivala ikakvu upletenost u rat u Ukrajini. Motorola je priznao da je ubijao zarobljenike. Ovo je valjda poticaj za nove ubojice. Putin has posthumously awarded Arsen “Motorola” Pavlov, a Donetsk militia commander who openly boasted of murdering prisoners, Russia’s Order of Courage Sluzbeni izvor http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/0001202205200007

U medjuvremenu i Rusi placaju cenu (a kako ce tek biti za pola godine, ili jos pre ako se dogovore oko embarga na energente). Rusi sve teže podnose sankcije Zapada

Koja god bila cena, mala je u odnosu na onu koju bi platili ako zli gnom pobedi. Ukrajina nece odmah uci u EU, ali ce dobiti veliku podrsku u obnovi (mislim cak da ce ovi sto skrtare na oruzju, D+FR+CH, dosta odresiti kesu, zbog lose savesti). Najbitnije je da se Ukrajinci sada izbore da zaustave ofanzivu na istoku, a za dva-tri meseca situacija moze potpuno da se promeni, u korist Ukrajinaca. Ne verujem da su ovi u EU toliko naivni da misle da je Srbija spremna za nju. Potpisujem ovo sto je ters napisao o podrsci. Meni je potpuno svejedno da li cu sada, ili za tri godine kupiti novi auto i da li je benzin 2, ili 3 eura, ako ce to pomoci odbrani Ukrajine.

Ne znam zasto mi na ovoj temi stalno dolaze neke cudne asocijacije. - doktore pomagajte, ostario sam, ali jos uvek trcim za zenama - pa to je sasvim normalno, nema razloga za zabrinutost - da, ali sam zaboravio zasto trcim za njima 🙂

Poslednji put kada sam dolazio autom (ne idem vise kao kad sam bio ne-stariji) poneo sam 6-7 lubenica i seme (iz Srema). Na srecu niko me nista nije pitao na granicama. Inace ne volim da nosim hranu i nostalgicne stvari preko pola Evrope, ali ovde u Svajcarskoj su lubenice katastrofa - Italijanske, Spanske...kako god, jedino mozda ponekad neka Turska. Skupe, a nikakve. Toliko puta sam se razocarao da ih vise ni ne pomisljam kupiti. Na zalost uzgajanje mi nije uspelo. Prvo su rasle dobro, ali valjda nije bilo dovoljno sunca (sto kaze moj sin - volim leto u Svajcarskoj, to je najlepsi mesec u godini). Moram jednom propati sa nekim malim staklenikom. PS Pre par godina nosio pola kilograma mladog kajmaka (ovde ga nema, kao ni tecnog jogurta, ili naseg kiselog mleka i pored stotine vrsta sireva i ostalih mlecnih proizvoda) i na aerodromu (BG!) mi oduzeli (nadam se da ga nisu bacili) - kazu zabranjeno, tecnosti i kremaste materije u rucnom prtljagu (koji sam jedino i imao).

Ima nekoliko nacina i nije uvek vezano samo za starost. Sin mi je u pubertetu masovno gubio i zaboravljao stvari. - neke tehnicke stvari mu nisam opet kupio, sto je bila dovoljna kazna (ima jos jedna efikasna metoda, ali je nisam primenio - mene moj stari umlatio kada sam izgubio kljuc od stana i posle nista nisam gubio) - preporucio sam mu da razvije odredjene navike - pre nego sto izadje iz voza/busa baci pogled na mesto gde je sedeo i da kesu/ranac omota oko ruke, uvece proveri da li mu je u rancu sve sto mu treba sledeceg dana, da neke stvari (kljuceve, novcanik...) uvek stavlja u isti dzep, ili mesto u kuci, ako nesto vazno treba da ponese vizualizuje dan pre na vratima stana/kuce taj predmet, ali uvecan na velicinu vrata... - u sustini radi se o paznji (osim ako je neki organski poremecaj), a to se da uvezbati; na zalost ovo je vreme rastresenosti, previse podrazaja, koji se brzo smenjuju u kombinaciji sa nasim majmunskim umom, koji skace sa grane na granu (temu/asocijaciju), nije ni cudo da postajemo zaboravni Znaci, kada si kod tostera "budi sa njim", kada si pred vratima koja treba da zakljucas "budi tu" ... to je ujedno i sustina svake meditacije, cak bih rekao i svake srece, jer cesto trazimo srecu u nekoj proslosti, ili se nadamo da ce nam je doneti buducnost i na taj nacin masimo onaj jedini trenutak kada je ona dostupna - sada ! - sto se tice secanja, tu ponekad treba strpljiv; ponekad mi se desi da zaboravim nesto, sto inace znam da znam; onda jednostavno "posaljes" pitanje u podsvest i ne brines vise o njemu; cesto se desi da odgovor nakon nekog vremena jednostavno iskrsne u svesti - neke stvari treba jednostavno i zapisati (ili memorisati nekim od modernih uredjaja), ali ne previse, da se mozak ne ulenji (sto primecujem kod mladih) - postoje i neke mnemonicke vezbe; secam se sam nekada davno citao neku knjigu o "super pamcenju" i mnoge stvari funkcionisu - na pr. mozes si zamisliti sobu sa ormanima i fijokama, u koje pazljivo, dakle veoma svesno mozes odloziti nesto sto trebas zapamtiti i onda kada ti to treba jednostavno odes do te fijoke, otvoris je i pogledas unutra; ili metoda asocijacija; ili svakom broju od 1-100... das neki oblik, na pr. 1 je toranj, 2 labud, 3 trougao, 4 stolica... i sada zamisli da treba da zapamtis cetiri pojma; svaki od njih zamislis slikovito uz broj/predmet; na taj nacin mozes relativno lako izvesti "trik", da mozes nekom reci koji pojam je na 37 mestu, sa spiska od 100 pojmova koje ti je neko dao i koji si samo jednom procitao... PS Posto vas citam redom, tek sada videh da su neki vec napisali iste savete. Lepo vas je citati, ali za sada se jos necu prikljucivati, jer jos sam mlad <60. 🙂

Pa ti ces onda garant u raj. Jednom se neki svestenik, pred Petrovom kapijom, bunio sto njega ne pustaju unutra, kao bozjeg sluzbenika, a vozaca autobusa pustise preko reda. Kaze njemu Petar: "Cekaj tu gde jesi, jer dok si ti propovedao svi su spavali, a dok je on vozio autobus, svi su se molili Bogu !" 🙂

Nemam više vremena za duge rečenice, nemam kad da pregovaram, otkucavam poruke kao telegrame. Nemam vremena da raspirujem plamen, sad zaprećem šake zgorela žara. Nemam više vremena za hodočašća, naglo se smanjuje putanja do ušća, nemam kad da se osvrćem i vraćam. Nemam više vremena za sitnice, Sad treba misliti na večno i neobuhvatno. Nemam kad da razmišljam na raskrsnici, mogu stići jedino kudgod u blizinu. Nemam vremena da išta izučavam, nemam vremena sad za analize, za mene je voda sada samo voda kao da sam je pila sa kladenca; nemam kad da razlažem na sastojke nebo, vidim ga onakvo kakvo ga vide deca. Nemam više vremena za bogove tuđe, ni svoga nisam dobro upoznala. Desanka Maksimoviv

Jedna prigodna. 🙂

$40 milijardi prošlo Senat G7 se dogovorila o daljoj finansijskoj pomoci Ukrajini - 18.4 milijardi $. https://www.reuters.com/world/money-ukraine-top-g7-agenda-inflation-food-concern-2022-05-19/

Naglasak je bio na Kina i njeno vecno, nepoljuljano, prijateljstvo sa Rusijom, jer oni ce u Azijski savez, koji ce unistiti prevlast Zapada (ne samo ekonomski).