Yoyogi

To je tačno, samo, ko pomenu devojke? Ja nisam.

Ne znam za to.

Gde to kažu? Thai su dobri u kozmetičkoj medicini pa i u promeni pola.

Za penzionere, šta je dobro, šta im treba. Walking distance do svega. Ne da kupuju kola i da polažu vozački ispit (probaj to 65-oj u Thai). Desetine restorana na pešačkoj stazi Dom zdravlja, ovaj je viđen sa mog balkona, kao Banjica, radi sve osim presađivanja srca ili jetre. Na 200m Kao penzos, siđeš liftom na bazen, vreme uvek toplo Thai se useravaju od sunca, uvek je ovako preko dana Nije ni nešto otuđeno. Mame sa decom dođu oko 17h, niko nikoga ne zove, samo se tu nađu Sve je na dohvat, sve što ti treba. Što ti ne treba, shopping malls, Rolex i Chanel, su na 2km, Bangna Central ili Mega.

Jedan moj drugi prijatelj, Sydney, radili smo za Unisys, on je bio prodavac. Beznadežan account, tamo stavljen pre nego što ga otpuste. Advance Bank (prva banka na planeti koja je 1992. ukinula sve papirne formulare) gde ništa nije mogao da proda. Onda, jednog dana, kuc na vrata, kažu da hoće da kupe 40 miliona dolara Unisys opreme. On im to proda, dobije 7% commission, penzioniše se u 35-oj. Više spektakularno sa manje truda nego Stickman a opet ne mora ništa više u životu da se radi. Setio se da sam mu pomogao oko tehnikalija, zvao me jednom na njegovu jahtu, na Sydney harbour cruise.

Moja tazbina je baš tu, na granici Kambodže. Thai su išli preko (porozne) granice bez dokumenata (nepotrebno) da kuvaju hranu za rudare rubina, 1976-1978. Pojma nisu imali šta se dešava i da su tamo "Crveni Kmeri". Odjednom, primetiše najezdu ljudi osakaćenih (od mina) koji idu Thai. Pa se i oni povukoše nazad kući.

Sarajevski Marlboro nije imao veze sa originalom. Staviš cigaretu uspravno, ona se ugasi posle 5mm. Original izgori ceo, da ga ne diraš.

Jeste, eno i sa leva i desna iznad pulta. To je Tajcima skupo, da nekako privuku goste počeli su da prave lokalna jela koja svi znaju. Ovo prvo je krapao gai, pržena piletina sa bosiljkom. Izuzetno ukusno, jeftinije (194 dinara) od ulice i mnogo kvalitetnije. Ovo drugo, pržene svinjske šnite, nikada nisam uspeo da nađem, uvek rasprodato. U Macu koliko god da se zatekne gostiju, ako nisu stranci, svi jedu ta lokalna jela.

Možeš ti da napraviš svoju penzionersku dijetu od kajgane i parizera ili što Japanci kažu za siromašku hranu, od prinča i soja sosa.. Klaster lokalnih restorana, na 200m od mene, ima ih 10 Tu Tajci iz okolnih ofisa dolaze na ručak i ispod tog kvalieta a iznad te cene se ne ide za običan svakodnevni ručak. U pozadini je moja zgrada. Prijatno mesto, cene su niske jer nema aircon K'o Šumatovac samo niko ne pije alkohol niti ostaje duže od pola sata. Zatvaraju se u 3pm. Fin, kancelarijski svet Od niza restorana, u vreme ručka, sedneš u onaj gde ima mesta. Ovaj se specijalizuje ca prženi pirinač. Jela su 60-80THB Sve na stolu je koštalo 265THB (875 dinara), uključujući i jednu Pepsi. Sad, to su jela za koja neki prvi put sada čuju. Pirinač sa salmon Pirinač sa krabinim mesom Pirinač sa ljuto kiselom Chiang Mai kobasicom Ovo se drži kao rezerva u kući ili ima dole u 7-11, ima i mikrotalas i sto da se sedne i pojede. Košta 37 THB = 122 dinara. Kvalietenije i ukusnije nego od uličnih prodavaca.

To je kao Zaječar u Srbiji. Ko bi ga razmatrao za nastanjivanje. Landlocked shithole. Saobraćajne gužve iz pakla, 3 meseca godišnje u dimu (do mere da se otkazuju letovi) kada farmeri pale strnjiku, zimi temperatura ide do 5C (na toj temperaturi tamo svake zime umre po nekoliko ljudi). Izvikano kao "cool climate", kao i Puket za koji svi prećutkuju da ima 8 kišnih meseci. A da 30,000 nije slučajno, pa nije: ako Književna Reč ima tiraž 1,000 primeraka a Kurir 100,000, verovatno nije slučajno.

Idem 29. juna u Thai dva meseca znajući da neću ni pokušavati ("odem pa da sam vidim") tamo da se penzionišem. Ono što Stick kaže ja pričam od početka: ponižavajući uslovi koje ne znam koji penzioner hoće da "uživa" u penziji. O cenama isto-za-isto on ispriča više, nije jeftinije nego na Zapadu, nije jeftinije ni nego u Japanu. On nema (imao je tada jednu, sada ima drugu, Thai ženu, ni jedna ne zna da kuva) pa je pričao o cenama. Mene to ne kači. Pogledaj malo cene. Ovo su mesta gde Thai idu, nema turista. Šta kažeš na picu od 30 dolara (US$). Ima li pica za te pare u Kanadi? Secam se "Little Ceasars" su bile 6$ uključujući i litar kokakole. 100THB = 330 dinara. rebarca na roštilju 1,120 dinara, piletina Piletina 760. Ovo je shopping mall Mega Bangna Pasta, prva 700 dinara, druge po 600 Macdonalds, BigMac dole levo, 610 dinara Tamo gde preovlađuju zapadni turisti, hamburger sa kolom 500 dinara (pošto je pljeskavica u lepinji u Beogradu? 300 dinara?) Ako baš hoćeš da kuvaš, punjene paprike na primer, ima, ko voli. Jedna paprika 150 dinara. Jedna jedina, treba ti 10 pa tek onda meso. Odakle se stvoriše onoliki penzioneru u Kambodži? Ko je taj koji je imao u planu da penziju provede u šupku sveta? Znaš ko: onaj ko nije nikog slušao, otišao da sam vidi, rešio to je za njega, raskućio se i otišao u Thai. Onda pade dolar, pade funta, ambasade ukunuše izdavanje potvrda o prihodima (koje su bile statutarne deklaracije u kojim možeš da kažeš šta god hoćeš), on nema gde da se vrati, ne može da dobije novu 1-godišnju vizu i zna se - Kambodža. Ono čega se plaše čak i oni koji znaju da sa parama neće imati problema je uvođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja. To bi praktično proteralo 90% penzionera. I ako bi našli da im neko proda to osiguranje, bilo bi u stotinama dolara mesečno. Ma ne bi ni našli. Sada vidiš odakle i Stickman i ja dolazimo: vreme jeste lepo, nije jeftino a uslovi su ispod dostojanstva. Imam Thai i ženu i ćerku, super stan tamo i ne pada mi na pamet da se tamo penzionišem.

Nije ga firma poslala, sam je otišao i bio nastavnik engleskog u boljim školama gde su plate nastavnika kao na Zapadu. Thai govori bez akcenta. Od sajta je lepo zaradio i dao otkaz 2015. jer više u životu ne mora da radi. On je u srednjim 40-im sada. Nije mogao (a sada vidimo ni ne samo neće nego ni drugima ne preporučuje) da se penzioniše u Thai. Onda se parama na računu u banci vratio na NZ da tamo živi na plaži. Sajt je prodao. Novi vlasnik sajta, kada je sajt propao (na osnovu posećenosti, retko ko je tamo zalazio, prihodi od reklama nestali) ga je nekako nagovorio da (za pare) ponovo piše. I to on radi, sa plaže. Ne znam da li im je to u dogovoru, ide dvaput godišnje u Thai. Ono što je neobično je - u zemlji 3. sveta zaradio pare da se mlad penzioniše u zemlji 1. sveta.

On je 20 godina radio tamo, bio na radnoj vizi.

Pa to, dovučeno sa neta. Ja mislio neko negde bio, uživao u prirodnim lepotama.

Za penzionisanje u Tajlandu, moj lični prijatelj, koji je ekspert za Thai i legenda koja je zaradila milione samo oko sajta, napisao je kolumnu na svom sajtu. Neću da stavim link, samo google "stickmanbangkok.com" i tamo ima njegov odličan napis pod naslovom Retire in Thailand? No, Thanks! Od prošle nedelje je. Pitao sam ga da prevedem njegov članak za ovde, reče, "Bolje ne, neka se pogleda šta sam originalno napisao.". Koga zanima, neka vidi tamo. Sve je Stick u pravu, do legalnih stvari.

Na Stock Exchange, sve informacije o statusu neke firme su sadržane u ceni njihovih akcija. Ako se cena promeni, na gore ili na dole, znači da je stigla nova informacija. Naravno da firme u SFRJ nisu bile na berzi. Ako se pogleda kroz ovu prizmu, kakve bi informacije stizale o firmama iz SFRJ? Malo ako i ikako pozitivnih čak i dok je država SFRJ formalno postojala.

Razumem ja kako je to u Srbiji. Čak i vidim da još gajite neke utopije, nadajući se nečemu što neće stići. A i to je ljudski. Nada je san budnih. Ja sam samo jedan od pola miliona Srba iz matice koji u to nisu verovali i otišli, ekonomski. Na to još naša prekodrinska braća prinuđena golim preživljavanjem. Pa se svi nekako snašli kojekude a vi, u Matici, niste.

Pa da, probaj to (opet). Onda ti ostanu malinari kao privreda, pa i oni zakrčavaju puteve i protestuju. Ako te baš zanima, živim u Nagoya, prestonica Chubu regije koja godišnje okrene 1.3 triliona dolara prometa od proizvodnje automobila, robotike, elektronike, medicinskih aparata.

To što reča, to je dosta pojednostavljeno, to ti je utopija, mislim. 80% hard diskova na planeti se pravi u Ayutthaya, Thailand, ekvivalent Mladenovca u Srbiji. Tamo su svi proizvođači diskova (danas i SSD memorije), iako su konkurenti, koriste istu logistiku i firme za nabavku i transport. Za delove "in" i za proizvode "out". Tu je i stručna baza, sve grupisano. To njima pojeftinjava proizvodnu za 30%, analitičari kažu. Detroit ima snabdevače koji rade i za Ford, Chrysler, GM, kao što i Toyota (na primer Denso jedna od stotina firmi na istoj lokaciji, koji rade i za Toyota, Mitsubishi, Honda, Subaru, Daihatsu, Suzuki, Yamaha) ima, klaster proizvođača i snabdevača u krugu od sat vremena da kamion dođe i isporuči. Pa tek onda, izlaz na more, za izvoz. I to ne bilo kakav izlaz na more (ništa kao Neum u Bosni) nego deep sea luke gde veliki brodovi mogu da uđu i da odnesu tu robu u izvoz. Vidi samo kako se Vjetnam grči. Nemaju ni jednu jedinu deep sea harbour, šta naprave nije teško, kao Nike patike i garments. Ništa teže od toga ne mogu u nekom značajnom volumenu da transportuju.

Obama je poljubio ruku saudijskom kralju. Komunisti u FNRJ i posle u SFRJ su smatrali pravoslavnu i rojalistički odanu srpsku seljačiju tegom na svojim nogama. Tako je nastao bespotrebni "Sremski front" da i oni okrvave gaće. Po pisanju Milovana Danojlića, znalo se gde se ide u Beograd "da se preuzmu mrtva deca".

U radnji za belu tehniku, u Sidneju, kada se novodošli migranti skućuju, prodavac me pita "Odakle ste svi vi? Stalno vas viđam, istim naglaskom govorite i svi tražite veš mašine koje peru toplom vodom, svi hoćete "Gorendže"? (Gorenje je tada imalo "Gorenje Pacific" za ta tržišta). Prodavac još reče da savremeni deterženti ne traže toplu vodu, svejedno je. Navika, otkuvavanje, ne znam da li je to i u SFRJ trebalo.

Dobro, izvini, nisam znao. Tada se u Koreji gladovalo, bila je izjednačena sa Severnom Korejom. Nisu imali ni uvoz ni izvoz, pustelija. Tek od tog generalovog naređenja im je krenulo.

Kao onaj "doktor" u prvom filmu "Lude godine" što ilegalno radi abortuse i kaže "Ma samo još taj jedan ispit".

Kako je život lep bez ičega od toga.

Nevešti oni, pa kako onda nađoše glasačku bazu u svom glasačkom telu u Srbiji? Niotkuda? Pa je vlast kakva je da je, izglasana.