Yoyogi

Pa ti si teže došao do iseljeničke vize nego ja. Ti se težeprošao a opet si postigao. Tada je već bio rat (sa Hrvatskom), Bosna još nije počela. Predao sam dokumenta za Australiju dan nakon onog filma o Špegelju, kraj januara 1991, trajao je proces 8 meseci. Predao dokumenta, prevode diplome, zdravstveni pregled i useljenička viza je bila tu. Nikakav rasizam na dolasku. Mada, bilo mi je čudno bilo da na birou za zapošljavanje sve Sikhi i Azijati. Dobro, nisam bio nezaposlen više od 2 nedelje po dolasku pa i ne znam kako to sa njima ide. Nisam primio ni jednu socijalnu pomoć, već sam se bio zaposlio, Unisys Computers. Januar 1992.

Joooj, Joooj, joooj, a-joooj. Kako sve ovo pada u vodu kada je u Kini % dečaka 103 naspram devojčica. U Indiji još grđe, u nekim državama Indije 112% muške dece? (Izvor, po sećanju, The Economist) Kako? Portabilni skeneri, koje "doktori" voze u bisagama bicikala po slamovima i megafonom najavljuju svoje prisustvo, za 10 dolara odrede pol deteta. Pa roditelji na osnovu toga, abortiraju žensko dete. Ček da sada uzmemo neku nauku u obzir.

A Yoyogi pozvan da odgovori na iskrena pitanja.

Ovo je nešto afirmativno za Jugu? Odličan novinar, dobar je i kao čovek, mislim. Znam ga lično, iz Australije i on ima australijski pasoš.

Upravo sam čuo zavijanje "nothing alarm". On se oglašava kada je sve u redu.

Pre bih rekao kupuju šta im je ponuđeno. Kupuju i Arapi zemlju , u bescenje po Srbiji. Ne plaćaju Kinezi više od toga. Srbija se otvorila za prodaju. Ništa onda kriviti kupce.

Brzo pišeš, ne postizavam da razgovaram tim tempom. Da ovo prvo razjasnimo. Vladajući Thai, vlasnici svih većih preduzeća i banaka su Kinezi, potomstvom. Pa i sam kralj Thai je jedan od njih. Svi "belokožni" Thai su potomci Kineza, migranata od pre 200 godina. Thai nije pro-western, daleko od toga, više kao nemoj komunizam da nam uvozite. To su ti, danas Thai, koji su izrazito antikomunistički, pa i oni koji su poreklom Kinezi. Thai je bila jedina zemlja koja je napravila Utapao aerodrom u Pattaya da sa njega poleću B-52 avioni puni smrti da je izruče na komunistički Vjetnam. Tako 10 godina, svaki dan, po nekoliko puta. Za uzvrat, Ameri su im napravili autoputeve svetske klase koji su otvorili prethodno zaboravljene regione do neslućenih razmera. Mislim da su autoputevi u Thai bolji od američkih (u američkom lokalu). A Ameri ih napravili (platili, nisu oni radili na njima). Osim ideoloških razlika sa Vjetnamom, Thai imaju i geografsku prednost. Imaju deep sea harbours gde veliki kontejnerski brodovi mogu da pristanu i utovare težak i vredan teret, kao automobile. Vijetnam to nema, plitko more, kod njih laki tereti nike patike i odeća. Nisam nikada video po Thai štampi ikakve vesti ili zanimanje za Vijetnam. Kao da Vietnam ne postoji, taman posla neka konkurencija.

Pa čak i ne mislim da će biti nekog značajnog mita i korupcije. Dovedu svoju fabriku ili šta već, dobiju povoljne aranžmane (kao u Srbiji) i nemaju neki veliki deal sa vlastima osim da se vlasti hvale dovođenjem nove fabrike. Ko je trebao da plati mito nekome u Srbiji da se otvori ona kineska fabrika guma u Zrenjaninu? Jedino ako je Srbija nekome nešto platila, u št ane verujem. Lokalci (srpska vlast) presrećni da je neko uopšte došao da tu nešto otvori i zaposli ljude, poslovi kakvi takvi, opet poslovi. Mislim da niko od srpskih vlasti nije dobio ni dinara u džep.

To i ja pričam, od početka. Kinezi su tu. Maltene kao što kučići "zapišavaju" svoje teritorije, tako i Kinezi po malim hridima u South China Sea prave aerodrome a zemlju da ih naspu dovoze brodovima iz Kine. A tu su. A pre ih nije bilo. Onda postaje njihovo. A komercijalne vodene površine se uvećavaju time za svako tako napravljeno njihovo ostrvo za veličine Jadrana. Jedno po jedno...

Sad sam se setio. Moji rapidografi su bili Rotring. Kada sam završio tehničku školu, tražio mi jedan drugar da mu ih pozajmim, on je imao još jednu godinu. Dam mu ih, on ih koristio pa posle boja kopljem u trnje. Ostavio tuš u njima, on se zapekao, kao beton u zaboravljenoj mešalici. Probao da ih opere, nije mogao, stavio ih u vruću vodu, oni se u njoj skvrčili kao makarone, neupotrebljivi. Kod mene je u školi bilo pravilo, ko ne uradi domaći iz nacrtne geometrije, ima da napiše na mapiranom papiru sva tehnička slova i brojeve, kao kaligrafski (ono kada slova imaju poteze 1-2-3-4 sa strelicama za postupak, sva njih i brojeve u tri primerka). Tada još nisam bio neki đak, desilo mi se 4 puta. Za ceo život nisam zaboravio lepo i pravilno tehničko pisanje. A tek diktati nastavnika, knjige iz stručnih predmeta skoro da nisu postojale, dan danas mogu da pišem brzinom kojom neko govori i još da pratim o čemu je reč i ako me neko pita odmah mogu da kažem šta je bilo. Lepo mi to pomaže: na tehničkim eskalacijama (conference call) koje vodim, treba da napravim i zapisnik koji je zvaničan dokument i stoji na sudu ako bude neka "legal action" od strane korisnika. To nije stenogram, to je summary, dnevni red, ko j ebio i koj amu je uloga, u 4-5 redova šta je suštinski rečeno i ko je vlasnik sledećih aktivnosti. To ne bih mogao bez moje "stare škole".

Tokyo, uz Yoyogi park, pešačka zona gde su stalno neki festivali i promocije. Polovinom aprila su dani Thai kuhinje i turizma. Ogromna poseta. Ovaj tip, zauzeo busiju i ucirkava se do delirijum tremensa. Pivo je "Singha", Thai pivo. Nije loše u Thai, kada pijem pivo pijem njega, tamo je lokalno proizvedeno i sveže. Da ovog tipa pitaš koje je najbolje pivo, znaš šta bi ti rekao. Nego, zašto on ovo radi? Pretpostavljam, mora da ga je neka Tajka debelo opekla. Pitao sam ga da li mogu da ga slikam, klimnuo je glavom, moguće da više nije ni mogao da govori.

Jeste li videli onaj fluff, Netflix i Ričard Branson (Virgin) o "neograničenom godišnjem odmoru"? Nemaš unapred poznati raspoloživi broj dana nego uzmeh koliko hoćeš (i možeš). E, to, možeš, ima da se dogovaraš sa menadžerima i kolegama kada ćeš i koliko dana da uzmeš. Baš da vidim nekoga ko će na taj način da ode i uzme mesec dana. To je pre dan ovde dan onde i spadneš na nedelju dana ukupno ili na ništa. Jedino da svi ustanu i kažu svi imamo po 20 dana, dogovorimo se kada ih ko koristi.

Jezivo pao? Jeste, sa 80 na 74 yen? Trebao si da vidiš septembar 2008. kada je bio 60 yen. Ili bio je i sa USD 1:1 a bio je i 0.4.

Koh Samet, 2.5 sata od Bangkoka pa ferry (pola sata) ili gliser (10 minuta) Ovo drvo ispod kojeg stojim je endemsko, "samet" Bekpekerska omladina i day trippers sa kopna. Ovo im je centrala, Youth House To je mesto Na samoj vodi, sa druge strane puta koji ide obalom nema skoro ništa, plaža je glavna ulica Napijanja teška od miksovanih pića. Dobi se "bucket" sa raznim bočicama Ovde se ostaje 1-2 dana, retko ko ostaje duže. Bio sam bar 10 puta na day trip, spavao samo dva puta. Ovo su im ideje vodilje dok su na letovanju dole jedna parola kaže "Screaming orgasm". Danju Youth House Noću, posle 21h pa do 3 ujutro, ludnica. Nesakriveni sex na plaži (bekpekeri između sebe, Thai su jedino konobari i konobarice, nema drugih) Restorani za poluležeći položaj Celonoćna ludnica duž svih 2km plaže Nema komaraca ni muva, čudno ali nema Mladi Kinezi, dosta ih se ne meša hedonistima što kao starom Rimu jedu poluležećki. Njima su aranžmani i obroci unapred plaćeni, ovo su samo izašli da budu napolju i na moru, ko zna koliko im je daleko do morske obale u Kini.

Ja pričam o brzim vozovima, pričaš i ti, sa razlikom da si naleteo drugačije cene koje ne moraju biti toliko visoke. Nebitna je zemlja.

Dudek, ta relacija 430km (bez tvog Stalaća) bi kod mene bila 24,000 dinara povratna. I što "Pričamo o Francuskoj", jer ti nisu uspeo da se tamo popneš u voz zbog nemanja para? Pa ti nešto nije pravo? Priča se o klimatskim promenama i šta voz tu može da uradi a ne kada ćeš ti da skupiš pare da u njega sedneš. Voli Dudek da se voza googlama kao zamenu za lični pristup, eno mu gore pa nek se navoza satima sa "replay".

Cena karte za relaciju baš kao Beograd - Sofija (350km) je 10,000 dinara. Kao Beograd - Ljubljana je 15,000 dinara. Tokyo - Fukuoka, 930km, idu na 30 minuta, cena je 23,000 dinara i traje 5 sati (12 stanica) od centra do centra. Tek tu je avion uporediv po vremenu a po ceni ako je low cost.

Shinkansen, prevezao celo stanovništvo planete od 1964. Da se ovaj voz (16 vagona, 1,500 putnika, ide relaciju Beograd - Ljubljana na svaka 3 minuta u špicevima) ubrza do 250kmh i na toj brzini održi 1 sat potrebno je zapanjujuće malo energije - vredne 100 EUR. To je sve. Relaciju Beograd - Sofija prelazi za 95 minuta sa 3 stajanja. Od prošlog petka.

Lakše se diše sad kad sam se ujedinio sa mojim imenom. Prvo park Yoyogi Pa stanica Puno hvala!

To batke. Smeće sa neta.

Kada su kuhinje u stanovima male (male su radne površine) kao ova u mom stanu, slika pre useljenja, kako neko da nauči da kuva? Pa nikako, u gradovima im i ne treba, kupe na ulici. Ovo je još i dobro, u Singapuru 80% stanova i nema kuhinju. Ženina kuća na granici sa Kambodžom. Sa desna je kao šupa. Tu se kuva, nikada u kući. Ne postoji koncept čuvanja hrane u frižideru, podgrevanja, kuvanja unapred za nedelju dana. Svi sastojci su raspoloživi svaki dan u godini. Da u Thai domaćinstvu otvoriš frižider, unutra samo boce sa vodom, možda pivo. Nikada nikakva hrana. Suhomesnati i mlečni proizvodi nepoznati. Tu, u džungli (ovo je ženina sestra, sprema nešto u wok-u) nauče da spreme 300-400 različitih jela. Te seljanke, one su ta kičma koja je napravila Thai kulinarskom supersilom. Gradska deca znaju to da prodaju ali ne i da sama skuvaju

Rolls Royce je bila prva firma u kojoj sam zaradio pare od programiranja, na studentskoj praksi koja je bila 3 meseca pa se protegla na godinu dana. Thai Airways Boeing 787 Dreamliner, motor Rolls-Royce Trent 1000 Desetine programera, microcode, analogni parametri motora da se pretvore u grafički prikaz koji piloti imaju na svojim ekrančićima. Bilo je malo komplikovanije, "dial home" kada neki parametri prevaziđu dozvoljene tolerancije. Tada je to moralo kada se avion spusti i priključi na aparate na zemlji, danas je to smesta, iz vazduha. Desetine Rolls Royce inženjera sede i gledaju u ekrane gde destine hiljada motora svakog trenutka u vazduhu šalju svoje podatke, reaguju na one što iskoče u crvenom. Danas smesta razgovaraju sa pilotima.

Ovde su ljudi državljani zemalja u kojima su. To nisu gastarbajteri.

Jooj, Petrovaradin. Pa omladina. Pa Dunav.

Moja ćerka, 15 godina, polako počela da ostavlja tatu za vikend aktivnosti. Ide sa društvom na ručak u AEON mega mall (azijski ekvivalent Walmart) tu se druže, ima i Starbucks i 12 bioskopskih sala, idu na filmove. Ona ne zna, naravno da neću ni da joj kažem, da sam ja u njenim godinama već pušio cigarete, napijao se i imao seksualna iskustva sa vršnjakinjama. Pa ko god kaže da su danas deca manje sposobna od nas - u pravu je. Ona su što opeva Britney Spears, beše li to ona? "over protected". Na mom sajtu jedan je član imao potpis: "Happy childhood, the worst preparation for life". I danas mi odzvanja ta njegova tvrdnja, mada se sa njom debelo ne slažem