Yoyogi

Ne klikćem ni na kakve linkove ili klipove, ni našta sa neta. Samo čitam šta je neko lično napisao. Ako je to moj otklon, ybga.

To ti priznajem. Tačka, nema diskusije, to je to. Svaka ti čast. Meni ponekad nadođe ovako, da od toga da sam imao 30 matematika i statistika (od 45 ispita). Šalju mi googlatorske linkove i lonliplanetaška iskustva, to nikada ne kliknem niti pogledam. Lične napise, naravno, cenim, kakvi su da su, na njih i odgovaram. Samo ne linkove sa neta. Stick to your guns.

A se vi ženite i razvodite negde drugde, ne na ovom topiku?

Jeste, zaštita od Sunca. To je beach gear, više nego kupaći kostimi. Australia zna više o Suncu više nego bilo ko. Tek onda Thai koji se sunca plaše (a imaju ga u izobilju day in day out) se useravaju od "sun exposure". Vidi ovo, Cha Am, uz Hua Hin, plaža za Thai klijentelu. Tu ti treba svetlo da čitaš novine

Bilo je davno, rapidografi te marke nisu kapali mastilo. A koštali su. Eh, moja tehnička škola, gde god da sam sada samo da me neko vrati u to vreme.

Tih sam uradio na stotine, rapidografima, staedtler.

Dobro, tvoja stvar, čak ti verujem što si rekao.

No. Ladyboys (Katoey) su široko tolerisani i ne diskriminisani u Thai. Čak šta više, opšteprihvaćeni u društvo, po državnim firmama pa dole do start-ups. Ako si googlao pa našao da bivši Exec Qantas Airline oženi ladyboy, post op, gde je vagina udubljena u cilindar u mesu, to je retkost.

Pa ti si onda na konju.

To si kod mene pročitao. Nisi to znao.

Ma priča Denis, samo da se ispriča.

Dok ti veći i bolji od Miše postuju na Peščaniku. Eto, zato nisam kliknuo na linkove. Ako oni ne zbaju, Miša zna još manje, mislim.

Pa, moguće. Čak i verovatno, ako je neko to tražio. Nije teško pasti u ljubav sa Tajkom pogotovo ako imamo loša iskustva kod kuće.

Onda mora da je nešto obrisano, nisam video. Nisam ja reklamirao ništa, nisu moji postovi.

Pa i jeste, danas kada su lonliplanetaši i porodice došli da vide ta mesta, sami Thai se čude zašto pa i te ženske iz gogo barova. Moj Thai kolega iz iste firme misli, to bi trebalo da Thai Royal Airforce uzme za vežbovnu prostoriju i da to sve izrokaju u nepostojanje.

Day Trader? Taj veze ni o čemu nije imao. Kao neko iz "boiler room", kao neki kriminalac. Još na B92 sam ga napušio, ismejao, nije odgovorio bar dok sam pratio.

Tako je. Koliko se nekada pisalo rukom. Ono što može da se piše rukom ćerki tražim da piše ili naliv perom ili olovkom, onom kojoj treba "zarezalja" da je ušilji. Pisati naliv perom (da ne pritisne i ne raskreči ga) je dovelo do lepog rukopisa. Nikada hemijska olovka (ballpen). Sećam se šala iz SFRJ, kada nešto doktor napiše, nosiš apotekaru da to protumači. "Doktorski rukopis".

Ovaj vikend sam Customer Escalation Manager on-call ne samo za Asia-Pacific nego za sve teatre. Svaki vremenski teatar ima tu rezervu kada regularna podrška više ne može da izdrži. Bio sam 8 puta on-call, samo dva puta se desilo da me zovu, u 9:00am moje vreme. Bilo je Vodafone Italy i Expedia. Oba su bila teška "customer business function is down". Nije totalni meltdown nego neka funkcija kao streaming video na mobilne telefone ili da rezervacije hotela ne mogu da se promene. Treba da budem na sat vremena do telefona i računara. Ovaj vikend me nisu zvali, mogli su oni da reše. Zato i postujem više, zaludan, dok čekam pozive koji nisu došli. Biti on-call se i plaća, 200$ dnevno. U pauzi za ručak, pređem mojih 12km biciklom i zastanem da uživam u ajisai (Hydrangea) ispred ove kuće. Onda nazad na on-call, ništa nije bilo da prelije čašu uobičajene, na planeti najbolje podrške u IT industriji.

Miša Brkić je kontaverzni novinar. Nekada posegne i za poluistinama pa ih razvije u svoj članak koji objavi ko hoće. Dok sam radio u IBM, u dobrim godinama za firmu, u Australiji, on je napisao članak o IBM koji veze sa mozgom nije imao a nekome ko ne zna, izgledalo je dobro i znalački napisano. Mislim, nije on neki stožer ili gromada istraživačkog novinarstva koga treba citirati. Priznajem, nisam ni kliknuo na linkove.

Nije samo Internet, upotreba komjutera uopšte. Skoro da se ne piše rukom, svršeni srednjoškolci imaju rukopis kao nekada radnici koji su osnovnu školu završavali po večernjim kursevima, rukopis im kockast i neispisan. Doduše, to je donelo jedan vrlo koristan paravan: svako može da se zapita, kako su nekada zaposleni izgledali "busy" pre nego što su ekrani svima došli na sto? Sada, može da gleda u ekran i svi vide "ne diraj me, zauzet sam". Jedan, koji je sedeo na 2m od mene, imao je tada nekoliko meseci do penzije, po ceo dan je gledao u crni ekran sa hex dump na njemu (kao DOS ekran, bela slova i brojevi na crnoj podlozi). Jednom, kada je otišao od stola, pritisnem na njegovom računaru "Shift" tipku na tastaturi, promeni se ekran - to mu je bio screen saver! To je gledao mesecima i pravio se zauzet.

Ima dve zemlje Indija i Kina sa 2.7 milijardi ljudi i naglim porastom putovanja. Od njih se očekuje rast (Samo Kinezi, Rusi i Indusi nose 15 miliona putnika u 2018). Kada je Souvarnabhumi bio u dizajn fazi pre 30 godina pa i kada je otvoren 2006. njih nije bilo. Za njih se pravi taj kapacitet od 120 miliona putnika. Samo 5% Kineza (35 miliona, kao celo stanovništvo Kanade) ima pasoš i 11 miliona njih je došlo u Thai 2018. Ništa mi još nismo videli, tek će da bude pa i tih 120 miliona kapacitet može da se pokaže nedovoljnim za 10 godina. Onda će, pretpostavljam da stari Don Muang unaprede sa 35 miliona na 100 miliona. Od Zapadne klijentele se ne očekuje značajniji rast, oni su uvek mogli da putuju, nema eksplozije kao sa Kinom i Indijom koje su pre 10 godina počele niodčega. Postoje pasoški šalteri, 5-6 njih, obeležena kao Chinese speaking officers (na kineskom).

To je postao porodični sport koji se lako upražnjava bilo gde, pa i kod kuće u bazenu zgrade. Samo da je voda dovoljno topla i da su okolo palme. Hyatt, Hua Hin.

Neki naš u Sidneju, kada ode u Srbiju, razbacuje se parama, njegov brat (ili rođak) ga upita što ne pozove nekoga u posetu da se nauživa mesec dana kod njega. Pozva on nekog mladića, bratovog sina mislim. Dođe on a ovaj živi u Fairfieldu, predgrađu Sidneja sat vremena vozom a dva sata kolima. Zimi se tu struže led sa vetrobrana kola, potpuno drugačija klima od Sidneja. Ono što je on pričao da mu je svakodnevnica (Opera, plaže, luka) bio je jednom u životu, da se slika, nije znao ni kojim vozom da dođe do tamo. Jednom, taj mladić što je bio u poseti, da uđe u WC, kad ono, on, zaklopio klozetsku šolju, seo na nju i sa pakpapira jede parizer i hleb. Sakrio se da ne mora sa njim da podeli.

Koh Samui, u nirvani nerada. Plutanje u tropskoj vodi Pa kad ne znam šta ću, od besa, prostrem se u svoj bazenčić

1995. je promenjen zakon pa ko god se oseća Aboridžinom (ako mu je čukunbaba bila Aboridžinka, na primer, a on beo k'o sir) može tako da se izjasni. Taj zakon je doveo do porasta Aboridžina u popisu 1996. za 30% u odnosu na 1991. I tako ih je bilo 650,000. Srba, Hrvata i Makedonaca ima više nego toliko u Australiji. Grka ima 1.2 miliona.