Yoyogi

Pa ne znam šta si rekla suprotno od onoga što sam ja naveo iz Južne Koreje. Mislim da je kičma ista, ako se primeni.

To je OK, samo na tome što ti pričaš se ne pravi IT karijera. Ako vam je manje od toga dovoljno i neke parice, što da ne.

Zima 1989. uvek sam išao u Opatiju zimi. Hotel, mislim da se zvao Adriatic, promenili su vlasništvo i imena. Tamo, slučajno upoznam tipa koji je bio programer iz NCR Sarajevo. Mic po mic, on je tamo trebao da ispravi nešto što hotelu nije valjalo, njegova NCR (Unix Tower) oprema. Odemo u njegov comms room, kablovi, uređaji, ostanemo 8 sati. I prođemo kroz source code. Nije bilo teško naći o čemu se radi, on je bio presrećan da je imao "peer review" samo da neko nezavistan pogleda i da je završio posao. Odnekuda, isuče bocu viskija, Red Rose i reče ajde da je stučemo. Napismo se kao zveri. Uvek sam posle mislio šta je bilo sa njim, ratovi, negde primetih da je u Kanadi.

Šta sada da radimo. Ameri kažu "Sve što sam trebao da naučim o Islamu naučio sam 11. septembra 2001".

Tada se moglo, sa ekranima računara, gledajući u njih i pokazivati okolini kako si "bizi".

Ne može da nauči navođenje raketa i microcode u njima bez da ga to nauči neka firma u školskim časovima, sa vežbama, drilovima, simulacijama, kao pilote komercijalnih aviona. Microcode, firmware, to se ne uči na online pijacama kurseva. Komercijalizovano, banka (ili American Express) ima svoje podatke a oni se replikuju, sve aktivnosti u sedištu i na udaljeni sajt. Ne samo to, taj udaljeni sajt replikuje svoje aktivnosti na primarni. Tek onda treći sajt ima sve to (kao zvezda). Sve to je microcode i tako banke (pa i srpske) funkcionišu, tehnički. Da padne jedan sajt, drugi preuzima kontrolu i korisnici ne vide nikakav problem. A ja vidim taj problem i to mi je posao. Moj potpis u emailovima , gde pripadam, je, zvanično High end and Data Center Support Manager

To kao da je neko ko nije musliman = nevernik = kaurin?

Davno je bilo, pročitao sam to u tadašnjem "Vreme". Šta to menja na stvari?

Davno je bilo, pročitao sam to u tadašnjem "Vreme". Šta to menja na stvari?

Kad si kod Japanaca, tamo su svi 80% budisti, 80% shintoisti a 80% Japanaca nema asocijaciju sa bilo kojom religijom. To je šala koja realno predstavlja nisku vredost religije u ljudskim životima. Ako ti treba neki primer, Thailand je budistički ekvivalent iranskom Islamu.

Tipična srpska stvar. Pokažeš Srbinu krofnu a on vidi samo njenu rupu. Pa propituje (rupu), obilazi kao mačka oko vrele kaše, nikako da shvati supstancu.

Mislim da ti online kursevi možda mogu i da ti nađu neki poslić ali kada dođe do nečeg ozbiljnog, karijere u IT, bez faksa, dubine znanja, matematike, od tih kurseva nema ništa. U Sofiji, Bugarska, VMware ima 600 programera. Sve diplomirani matematičari i elektroinženjeri. Programirati VMware dole do nivoa napona na pinovima SCSI priključaka, to ne može da se nauči na online kursu. A opet, čitam, da su programeri iz Srbije doneli više para u zemlju (izvoz njihovog rada, prijavljen, verovatno je i više) nego FIAT u Kragujevcu. Neka im je sa srećom i neka nastave.

Koreja (Južna), general Park Chung-hee, tvorac moderne Koreje. Negde 1962. on je pohapsio 60 (od 66) korejskih tajkuna i svima im zamrzao imovinu. Njih 6 neuhapšenih se (sa isto zamrznutom imovinom) zateklo van zemlje ali su se dobrovoljno vratili. Skupio ih je u jednu salu i rekao im: Vi, gospodo tajkuni, svih vas 66 ste bogataši a ne znate svi zajedno da napravite ni peglu. Nema više vaše trange-frange nego, za vašu slobodu, sa vašim parama, uzmite iz ove brošure koju vam delim šta ko od vas da preuzme i uradi za naciju kroz produktivne delatnosti. U brošuri je bila lista industrijskih delatnosti. Energetika, mašinstvo, brodogradnja, elektronika, prehrambeno, poloprivreda... Koreanci su tada radili za 100$ kao sweatshops za japanske firme (Sony). Od tada su Sony na kolena stavili Samsung i LG. Vodeća su brodograđevinska supersila na svetu. Njihovi automobili su isto kvalitetni kao i japanski, čak su se i osmelili, Hyundai u Americi daje 5 godina garancije (ne jednu kao Japanci i Ameri proizvođači) sigurni u kvalitet svojih automobila. Tek kada se uporedi sa Titovim zaduživanjem i državnim parama finansiranim fabrikama loših proizvoda i gubitašima. Koreja (general Park Chung-hee) je uradio ono što bi bio ekvivalent da u Srbiji vlasti nateraju Koleta i druge tajkune da svojim parama unaprede naciju, pa da i na tome zarade. Nema te vizije u Srbiji.

Jedino ako imaju "Presidental Suite" za te pare pa ti to ponudili, ako prođe prođe. Smeštaj na Laem Sing plaži je ispod 1,000 THB za bungalove, kao što sam ranije rekao. Pokažem ovo ženi, kaže na Thai sajtovima je duplo jeftinije. 1,000THB = 25 EUR. Po provinciji nema hotela za više od 25 EUR sa doručkom. U Phitsanulok, dobili smo za 1,200THB dva odvojena jednosobna stana u novogradnji (nije bilo 3 kreveta ni u jednom), nije AirBnB, ima recepciju sa osobljem. Bungalovi su 600-800 THB (15-20 EUR), napravili smo turu sa 6 noćenja u raznim mestima i sve je bilo tako, rezervisano na Thai sajtovima, bez engleskog.

Kao da odeš u ulicu crvenih fenjera u Amsterdamu i tvrdiš da ima više prostitucije nego u Roterdamu. Pa sigurno da ima kad si u njenom epicentru. Odmakneš se malo, možda 1km i kao da su u drugom gradu. Plaža je loša kao što je obično za kontinentalne plaže. Pogled sa Pattaya Tower (stara slika, mnogo se izgradilo od onda, ove godine ću da se popnem za svež foto) na Jomtiem plažu, 7km. Pesak nije beo i voda se lako zamuti. Tajci ne idu na plažu zbog kupanja, ne idu nikako, svi ovi su seljaci iz zaleđa koji su došli na jedan dan da jedu i piju. Ovako nešto, sveže i jeftino, ceo dan se jede Pokvase se i noge Već je neko mogao da primeti Da niko nije u kupaćem kostimu, sve je odeća za ulicu. Ovaj starac u neverici gleda Ili ove devojke, studentska ekskurzija iz Chiang Mai. Pošto su se islikale sa morem Kako su se zatekle, bez presvlačenja, odoše u vodu. Moje tada malo dete u čudu gleda šta im bi Day-trippers, to su Thai na plaži, iz zaleđa.

U godini Ante Markovića, sindikat Ei Niš (koji je imao 5,000 zaposlenih) je primio uplate i naručio 3,000 televizora Toshiba. Eto kako smo proizvodili. Više da bi oni koji rade imali posao nego zbog samih proizvoda. I sam sam kupio jedan Toshiba TV te godine, bili su preplavili radnje. Bio je proizveden u Maleziji.

Sad se ne sećam, mislim da je bilo 800THB. Za 2,000THB bi bio bungalov/kuća sa 8 kreveta. Tu nema ko da je voljan da plati, ne mogu da verujem 2,000THB u tom nepoznatom mestu gde stranci ne zalaze. Bang Saen, između Pataje i Bangkoka, na samoj plaži, bungalovi su 120THB (stodvadeset), to je 3EUR. Nešto mi nije bilo u redu sa aparatom, blede su slike, pustila me čistačica da pogledam unutra.

Pa dobro, kažite vi Britancima da to nije tako. Što se mene tiče, MacAllan od zapadnih viskija a Yamazaki od japanskih.

Pa ti baš ostade tamo ili si zbrisao u Kanadu?

Britanci, oni su mi rekli da je Talisker najbolji viski koji oni mogu da naprave. Talisker. Mada je slika bez veze, više kao da je čaša za cognac.

Meni je uvek najbolji viski bio MacAllan. Sve dok ne videh ovu reklamu na New York Times Square, verovatno najskuplji reklamni prostor na planeti. Suntory whisky. To je on, od iste firme, nagrađivan medaljama, Yamazaki Whisky Što ga ne pijem? Kupovao sam ga jednom mesečno, na dan plate ali ga više nema. Izvoznici kupili celu proizvodnju. Našao sam ga 2 puta u 6 meseci da ga nosim na poklon. Ove slike su pokloni, stoje boce spremne, gore, u koferu za Thai.

Kako da nema, lokalci, tu ruralni Thai iz zaleđa dolaze pa i na na medeni mesec. Vikendom, nemoj da si tamo. Svaki bungalov (uzme ga dvoje) pa se onda pojavi po 10-20-30 Thai iz njihovog sela koji dođu da se napiju i ispevaju. Ako si mislio da tamo stvaraš, pišeš poeziju ili doktorat, može, samo ne vikendom. Ne bi mogao ni da zaspiš od vreve po terasama tih bungalova. Istina, civilizovane pijanke, kada Thai padnu u sevdah, ali bučne.

Ista stvar, druga plaža. Jeste lepo, bio sam. Isto Laem Sing kao što si rekao. Chantaburi, uz granicu sa Kambodžom. Prestonica voćarstva. Ko je jeo skoro ananas, ogromna šansa da je došao upravo odavde. Gradska opstina Laem Sing je na obali Gulf of Thailand. Najveća plaža, Chao Lao ("Gardijska Plaža") ima na desetine malih hotela i bungalova. Nivo komfora i cena je sličan, mislim da je bilo 30 EUR po bungalovu (u Thai se soba naplaćuje po sobi, ne po osobi ili broju kreveta) Vidiš koliko ti je more daleko Jednostavne sobe, sa aircon: Ovo je "boutique" hotel Baan Imsook (malo traje da se učita) i on je možda duplo skuplji nego bungalovi na ranijim slikama: Dugačka plaža, Thai klijentela, od 10 hiljada ljudi tog dana mislim da sam bio jedini stranac. Naravno, nema skupih sportova (jet ski, paragliding), ovde su rekviziti low-tech: Plaža je izdeljena na "restorane". U stvari kolibe gde sedi, jede i pije ceo dan. Posetioci su farmeri na dnevnom izletu koji im se retko dešava. Ova Thai omladina nešto proslavlja u svojoj kolibi (koliba se ne plaća, nju kao mesto za konzumaciju hrane i pića iz restorana obezbeđuju kao sto se obezbeđuje sto u kafani): Takve su i cene, za lokalce a hrana je sveža i dobra. Ovo jedno je sa piletinom, drugo sa rakovima uhvaćenim pre pola sata: Krstare i ove pokretne kuvarice i kuvari, na licu mesta ti od svežih sastojaka naprave šta hoćes. Ako nemaju, mobilnim pozovu drugoga ko ima.

Satahip je baza ratne mornarice. Ići ću dva dana u julu, nisam pre bio. Žena kaže da ima lepe plaže što mi nije bilo poznato, to je isto more kao Pattaya. Rayong je Detroit i ostala industrija. Ima floating market i jednu lepu ulicu i tu ću da odem ove godine. Mislim da su oba mesta dobra za jedno noćenje. Chiang Mai, landlocked, gužve gore nego u Bangkoku. Dosta ljudi tamo ide mada mislim da je predaleko i da nije vredno truda. Klima je manje vlažna, zimi im se nekad spusti do +5C.

Ni jedno mesto noću (počev od smrkavanja) me ne zanima. Meni su važne dnevne aktivnosti a Pataja, možeš da ideš dve nedelje na različita mesta, porodično i da ne obiđeš. Evo, ima 3 aqauaparka za po ceo dan. Tačno da, ako imaš kola, sve to prođeš i a da neko sa tobom ne zna, pitao bi "Pa šta to pričaju o Pataji, gde je to?". Ovo što ti radiš je verovatno od veće važnosti za generalnu publiku. Ja pričam o strukturnim stvarima koje ne zanimaju turiste niti ih se tiču, više ko bi tamo išao na duže ili u penziju. Našao sam još po nešto o Pataji, dodaću kasnije.