Pletilja

Alberto Mangel, Istorija čitanja. Sramota me je da kažem koliko sam knjige i čitanje uzimala zdravo za gotovo: bahato, sebično, bez primisli kako su ti fenomeni najstajali kroz vekove i koliko je imaginacije, truda, posvećenosti bilo potrebno da bih ja slatko zaspala uz dobru knjigu. Još jedan posvećenik, Mangel, kojem se divim.

Utilitarizam? Čisat kao suza. Meni neprihvatljiv. Koji procenat svetske populacije može sebi da dozvoli konzumerizam i konformizam? Zašto je ideal "Imam - dakle - jesam"? Zašto "uživam - dakle - jesam"? U debeloj hladovini može da raste samo mahovina, dobra samoj sebi. Šta smo uradili nakon osvajanja prava na 8 sati rada? Iz jednog otudjenja uleteli smo u drugo. U prvom, bolelo nas je telo od umora, u ovom drugom, boli duša užasnuta besmislom. Nazdravlje!

Ne povezujem individualizam sa samoćom. Drugi su nam i te kako potrebni da bismo došli do najbolje verzije sebe. Individualizacija je proces koji ima svoje vreme u ljudskom životu, psihologija i psihijatrija su tu rekle svoje. Problem savremenog trenutka je što okruženje, duh vremena, ne podržava taj prirodan proces. Otud infantilna kultura življenja. Moja životna dob mi nameće i drugu temu: kako se rešiti tog "ja" tako teško osvojenog i otići bez žaljenja? Vidim to kao proces od opšteg ka posebnom koji bi morao da ima i nastavak, od tog posebnog, kao sublimacije ukupnog životnog iskusva, opet ka opštem, nekoj esenciji ljudske egzistencije. Poznavala sam izuzetnog intelektualca, bliskog rodjaka, čoveka koji nije napravio ni jedan kompromis u životu dugom 65 godina. Uvek svoj, uvek jedinstvena pojava, nemilosrdan prema drugima završio je nedavno svoj život nemilosrdan prema sebi, samoubistvom. Kako se govorilo u vreme moje mladosti: "nije život samo poljem preći". Zato za ideale ne ginu budale već po pravilu - časni i pametni ljudi.

Moj utisak, doživljaj sadašnjeg trenutka na planetarnom nivou je da smo mi civilizacija stada. Kultura trendova na svim poljima delatnosti. Kultura straha da se bude drugačiji. Kultura opštih mesta. Kultura "influensera" koje bi, pre 50 godina, poslali na lečenje u prvu psihijatrijsku bolnicu. "Za ideale ginu budale" pa tako dodjosmo do ideala - "u se, na se i podase", po mogućsvu nekog ekskluzivnog brenda. Bar- kod ne mora niko da nam tetovira na čelu, već smo tetoviranih umova. Sloboda je uvek imala svoju cenu, zašto je savremeni čovek u strahu od nje, zašto se odriče suverenosti, mislim da je odgovor u sistemu koji ga tendenciozno pretvara u modernog roba. Ne vidim otpor tom trendu, naprotiv, predaja i funcionisanje u okviru sistema do krajnjih ganica poništavanja autentično ličlnog kao da je praćeno uzdahom olakšanja.

Nekako sam srećna što epizodu nisu završili scenom susreta NK i Brena.....pa 7 dana čekanja, pomislila sam da ću lično da zadavim R.R.Martina i D and D ako se to dogodi. Srećom - nije. Zašto se i mač Džore Mormonta nije zapalio kad i mačevi Dotraka? Onako da sliste celo pleme , koliko god da je efektno, tužno je. U tom kontekstu Sem Tarli nije imao nikakve šanse i bolje bi bilo da su mu namenili neko drugo mesto (kod ser Davosa, recimo) nego u prvim redovima. Očekivala sam više i od efekta zmaj stakla. Sve u svemu, muzička potka je najbolji deo ove epizode, da nije tako fino uradjena, sve bi ličlilo na rat ......u tunelu.

Priroda i ekologija, kućni ljubimci? Ili ih nema ili ne umem da ih nadjem.......