Pletilja

Ulica 27 Marta, Bg: Ovo prenosim zbog - svega. Ipak, u životu nisam videla ovako obogaljeno drveće. Ima neko normalan, ima li šumara, biologa.....koga god, da spreći ovo sakaćenje?!

http://rs.n1info.com/Video/N1-reporteri/a492737/N1-reporteri-Vesic-i-uvid-u-mejlove-N1-porodica-poginulog-radnika-kod-predsednika.html Koliko čovek treba da bude GLUP pa javno prizna da ima dokument do kojeg je došao hakovanjem , nelegalnim putem? I TO je pretstavnik vlasti, ima ozbiljne ingerencije po pitanju donošenja odluka, trošenja novca poreskih pobveznika, TO organizuje naše živote? Ako ovo prodje bez ostavke......a proći će, prošle su i gora nedela.

Slažem se, svet kao globalno selo, bez granica, slobodan promet roba, usluga, tehnologija, gradjana.....medjutim, šta je sa prirodnim resursima? To je ono što treba da se brani i ne ratom već tapijama koje dokazuju vlasništvo (ako ih ima i ko ih ima) dokazuju ulaganja pa odmeriti šta je čije i ko ima pravo da eksploatiše. Po meni, to je jedini reper i jedina tema, agument koji treba da je na pregovaračkom stolu. Sve ostalo je politički marketing u službi alavih, tupavih i odvratnih političara bez granica. I argumet koji jedini može još da ima neku težinu, vlasništvo, ne vlast.

Izuzetno izdanje Utiska nedelje Olje Bećković 16 06 2019! Citiram komentar gledaoca koji se javio telefonom : "Neograničena vlast ograničenih umova" i dodajem :nekolikomiliona Djindjićevih kuvanih žaba - Sbija danas.

Poslednjih nekoliko dana ne mogu da okačim fotografije, kaže da su prevelike.Šta da im uradim da budu u dozvoljenom formatu?

Da izvinite što citiram samu sebe ali je neizbežno: Dušan Perićić je u večerašnjem izdanju rekao to isto, u drugoj polovini emisije, naravno, sa mudrijom argumentacijom od moje. Inače, emisija je bila - j e z i v a! Mislim, najbolja u ovoj sezoni ali jeziva po temi i sadržaju. Već posle 5 predloga sam počela da cvilim i molim Olju da stane sa predlozima. Ukratko o stanju nacije a na osnovu večerašnjih utisaka: citiram gospodina koji se javio telefonom: "Neograničena vlast ograničenih umova" ukrštena sa cca 5, 6 miliona Djindjićevih kuvanih žaba. Uzgred, moj najjači utisak je divni i prežalosni g Dušan Petričić. Pogledajte emisiju svakako.

Cvetaju lipe.....ne moram ni da izadjem na ulicu, miris je u vazduhu gde god da sam......kao da kolačići padaju s neba......

Pa i nije tako teško: ratovalo se, onako, baš izistinski. Pa je Srbija izgubila taj rat, fakat. Pa su Srbi odrali Albance prodajući im imanjca kao da su hacijende. Pa sad svi mi plaćamo po milionče i kusur evrića na dan da oni profesionalni Srbi sede tamo dole i demonstriraju srpsku - šta? Rekla bih - srpsku nesposobnost da se na pametan način odrede u konkretnim istorijskim prilikama. Ne date Kosovo? Daćete i Preševo i Bujanovac pride.

“Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”Borislav Pekić

Kako je lepo i snažno bepće! Unuci su istinski blagoslov, čista nežnost i bezuslovna ljubav, uživajte dugo i bezbrizno sa Teodorom. Videćete, to vam je sasvim druga dimenzija vemena i prostora, tek kad ih dobijete, naučite šta je to - beskraj. ♥️

A sad -ja! Kao neko ko ima čistu 10 iz Medjunarodnog javnog prava kažem da je diskusija besmislena: Kosovo je neformalno priznato već 100 puta, priznala ga Sbija lično. Kraj.

Priča mi ćerka da u Americi život počnje u 70! Putuje se, druži se, ko hoće - radi.....Rodjaku njenog supruga operisali aortu u 90 godini?! A što i da ne operišu kad je gospodin još uvek imao aktivnu vozačku dozvolu? Baku od 92 održavaju u životu sa gomilom lekova od kojih spava ceo dan ali nikome ne pada na pamet da digne ruke od nje. Putuje se i po 600 km diljem Amerike da bi se proslavio rodjendan neke vremešne tetke pa na slikama vidim da se okupilo 4 generacije i svi veseli. A ja? Ručavam sama svake nedelje jer ono malo što je još ostalo u zemlji ne mogu da okupim ni za Božić, sve je to rastrzano na 100 strana, usplahireno, večito negde kasne pa nemaju vremena ni kafu da popiju.....osećam se kao Metuzalem koji džabe troši kiseonik i ima još samo jednu obavezu - da umre. Kad vas svedu na bivšeg čoveka a u Sbiji je to tako čim prestanete da radite, osećate se krivim što ste još živi. Pokušala sam da se družim sa penzionerima pa mi se smučilo, muški primerci bi bezočno da flertuju a ženski ne praštaju što ne izgledate kao baba. I tako dodjem do one čuvene iz "srpskog kraja " mog grada: "Sedi di si, ni za di si - nisi".

Bohemian rhapsody..... Lepo su mi rekli da ga ne gledam.....šta mi bi da ne poslušam - ne znam, valjda mi se plakalo..... Rano je, ako će ikad i biti pravo vreme za film o Frediju Merkjuriu. Šta da kažem o glavnom glumcu? Trudio se i nije mu bilo lako sa perikama, lažnim zubima.....još onako nejak, mršav pa mu oni slip kostimi vise.... I potpuno pogrešan pogled.....da sam ja radila casting, birala bih najsličnije oči, pogled....harizmu. Ovde nema 3 dimenzije, nema Fredija, ima samo priča. Legendu treba ostaviti na miru. I love you Freddie....

Ja sam, pravno, potstanar - sve preneto na decu. I sad, kad aplikujem za američku vizu, grickam nokte da l ću je dobiti, osim penzije ništa nije na moje ime. Narvno,porez na imovinu i dalje plaćam ja.

Samo još ovo: niko me od mojih neće sačekati jer sam rasturila sve što su oni sticali. I ne grize me savest, vremena su se promenila. Deca moje dece se verovatno neće ni sresti a i ako se sretnu, neće imati zajedničke priče. Čak će i govoriti različitim jezicima. I čemu onda albumi?

Vršnjačka pamet. Tatini ostali u Slavoniji, strina Nada brine o njima. A meni dopali ovdašnji, ima ih na zemunskom groblju i ovde. Ovdašnji rasuti pa mi za obilazak treba pola dana, da svakom upalim kandilo, ispričam šta ima novo.....i ja sam poslednja koja zna gde je ko i zašto su naši. Posle mame ostali su albumi i priče. I porodično stablo strica Desimira. Jedna ogromna kutija koja čeka da joj izadjem na crtu evo već 2 godine. Plan je da napravim 2 albuma, za ćerku i sina, dakle, odaberem fotografije po hronološkom redu pa preslikam svaku tako da albumi budu indentični jer mi deca žive na 2 kontinenta. To dugujem mami i Desimiru, opsesivno su se bavili genealogijom, svako na svoj način. I nikako da počnem jer, nekako mi se čini da nije važno, sećanje je trag koji se računa i izbledi posle 2 generacije. I tako treba da bude, bar kod nas, "običnih i malih", čija moć nikada nije otišla dalje od porodičnog kruga. Kad neko ode, ima mnogo posla da se taj bivši život nekako spakuje i odloži. Razdelila sam sve teško i kabasto što je ostalo posle mame u beogradskom stanu. Sad to činim sa mojim stvarima, da se deca ne muče jednog dana i da ih poštedim tog posla, mučno je. Svetog Nikolu sam zbrinula, poklonila sam ga ovdašnjoj "maloj srkvi" u kojoj smo svi krštavani od kada se pamti. U porodici je od 1912 i nasledjuje se po ženskoj liniji jer su nam muški odlazili u najboljim godinama. A gde ću ja? Ja bih najradije u Zemun, pogled na reku je divan. Ovo naše, ovde, nema nikakav pogled i zamlja je nekako masna, negostoljubiva, valjda joj je muka od tolikog umiranja. Bilo bi jako lepo da me deca prepuste košavi, sa malog brega iznad naše kuće, sa mesta na kojem smo pomagali Suncu da ode na počinak. A dok moje vreme ne dodje, ja ću vas gnjaviti mojim kmezavim, patetičnim postovima. Bar dok se Kinik ne pojavi da mi uzme meru. 😅

Bio jedan što je umeo da 2 sata drži banku pred 50 osoba, duša od ćoveka, vilice su nam se kočile, upala trbušnih mišića zagarantovana.....a kod kuće - ćutolog, ni da bekne. Samo podigne desnu obrvu (a bile su baš impozantne!) i mi svi u vrstu..... Da bude duhovit? Ajte molim vas....

Piše da smilje cveta u kasno leto a moje ima cvet vec još od sredine Maja. Cvetovi nisu otvoreni jer nema sunca. Ne znam koliko da ga orežem. Na jesen ide u veću saksiju. Hvala za recept i potvrdu da je možemo da ga koristimo kao začin.

Ovaj što je objavio sliku kaže: Kohiba u pepeljari, kutija - 250 EUR, upaljač Dupont - 150 EUR, egzotično voće i patriotski gest - "Kosovo je Srbija" na novčanici od 100 $, ništa manje. Možemo da mu pljunemo pod prozor, ako nam obezbedjenje dozvoli. Pa i nije neki paradoks. Kakav narod, takva i vlast.

Ne bih volela da gledam ikog iz SNS u Utisku, šta će nam? Olji su potrebni intelektualci od integriteta kojih još ima, mogu da se čuju na Bg2, ponekad. Da analiziraju, objasne, daju predloge rešenja zasnovana na činjenicama, to nam treba a ne SNS otužna demagogija. Jedan psiholog, jedan sociolog, jedan ekonomista i eto dobre emisije. Kauzalnost a ne konfrontacija kao koncept.

Davno, čitala sam jedan roman u kojem je bila scena pripreme mlade za prvu bračnu noć, rodjake je spremaju i nakon što su je okupale, počinju da je parfimišu, svaki deo tela - kap drugog cvetnog ulja. Zapamtila sam samo da perunika ide na predeo oko pupka. Mene fascinira činjenica da miris dobrog parfema ostaje u bočici mnogo godina i kad samog parfema više nema, kao da je duša parfema ostala. Magija.

Da li postoji naučno objašnjenje kako su tri tehničara koji su zavrtali one ventile preživeli one silne rendgene? Jedan od njih je živ i danas, na sreću.

Moj zaključak nakon večerašnje epozode Černobilja: nema gluplje i zlobnije vrste od ljudske. Gde to još ima da je neko glup i kad je pametan? U sledećoj inkarnaciji želim da budem - vinska mušica.

Da se lepo sama prijavim: citirala sam Kronosov poziv Murašu bez Kronosove dozvole. Ako se i na to ne odazove, stvarno nema srca. Eto kad smo anonimni. I kad su mi poruke sa starog foruma nedostupne.

Pozvala sam ga, lepo se zahvalio ali - ne.