Pletilja

U Kini i Japanu koriste Matcha prah za peciva. Probala sam, nisam dobila tu finu svetlo zelenu boju peciva, vise je bila zuckasta tako da moju malu zalihu Matcha caja cuvam za - caj. Ne bacajte spirulinu, koristite je prema uputstvu, mocna je...

Ne volim vakcine, lose iskustvo sa vakcinom protiv Variole Vere iz sedamdeset i neke....nikad nisam primila vakcinu protiv sezonskog gripa. Moj sin jeste, lekar je. Ove zime smo svi u porodici imali laksi oblik gripa u vreme od januara do kraja februara, moj sin, vakcinisan, imao je najtezu formu i kako nije odlezao prvi nalet nego ga vukao "na nogama", vratio mu se. Da se ne lazemo: radila sam u farmaceutskoj industriji 15 godina i znam da postoje varijante lekova za zapadna trzista i sva druga. Kao sto Nivea proizvod kupljen u Americi nije isti kao Nivea krema kupljena u |Sbiji, tako se aktivne komponenete lekova mogu kupiti u Indiji ali i na frankfurtskoj berzi i da kvalitet istog leka zavisi od toga, i cena naravno. Ko tu izvlaci deblji kraj? Oni koji ne mogu da plate dobar proizvod. Verujem da je tako i sa vakcinama. Ima ih raznih. I zato ne mogu Djokovicu da zamerim skepsu po pitanju vakcinacije. Ja svakako necu biti u prvom redu za vakcinu protiv korona virusa, malo cu da sacekam i ako se odlucim da se vakcinisem, dobro cu paziti cija ce to vakcina biti. Ako me u medjuvremenu virus ubije, tja, sta da se radi, ubice me original a ne losa kopija, meni je to vazno.

Pandemija kao portal u novi svet ARUNDHATI ROY24/04/2020 Foto: Rajat Gupta/EPA-EFE/Shutterstock Stresamo se od same reči „viralno“. Kada vidimo kvaku, kartonsku kutiju, kesu s povrćem zamišljamo kolonije bića s pipcima, ni živih ni mrtvih, kako nam prodiru u pluća. Plaši nas pomisao na rukovanje s neznancem, ulazak u autobus ili slanje dece u školu. Svako malo zadovoljstvo praćeno je obaveznom procenom rizika. Svi smo postali priučeni epidemiolozi, virusolozi, statističari i proroci. Lekari i naučnici mole se za čudo, a sveštenici pomno slušaju epidemiologe. I dok se virus širi, zastajemo opčinjeni pesmom ptica usred grada, prizorom paunova na raskrsnici, tišinom na nebu. Ove sedmice (početak aprila) broj zabeleženih slučajeva širom sveta premašio je milion. Umrlo je više od 50.000 ljudi. Projekcije govore da će taj broj dostići stotine hiljada, ili više. Virus se slobodno širio putevima trgovine i internacionalnog kapitala, a strašna bolest koju je proneo svetom zatvorila je ljude u sopstvene zemlje, gradove i domove. Za razliku od kapitala i njegovih tokova, ovaj virus ne traga za profitom, već samo želi da se što više množi, čime je zaustavio svako drugo kretanje. Virus ne haje za kontrole na granicama, biometriju, digitalni nadzor i analizu podataka. Zasad najsnažnije pogađa najbogatije i najmoćnije zemlje sveta, zbog čega je lokomotiva kapitalizma praktično stala. Verovatno samo nakratko, ali dovoljno dugo da pažljivije osmotrimo njene delove, proučimo je i donesemo odluku da li je treba popravljati ili tražiti bolju. Mandarini zaduženi za upravljanje pandemijom rado govore o ratu. I tu reč ne koriste kao metaforu, već doslovno. Da je to zaista rat, koja zemlja bi bila bolje pripremljena od Sjedinjenih Država? Da su vojnicima na prvim linijama potrebne puške, pametni projektili, rakete, podmornice, avioni, nuklearne bombe, a ne maske i rukavice, da li bi bilo nestašica? Iz noći u noć, sa drugog kraja sveta, mnogi od nas prate konferencije za novinare njujorškog guvernera. Naša fascinacija je krajnje neobična. Pratimo statistike, slušamo o prepunim bolnicama, o potplaćenim i iscrpljenim medicinskim sestrama koje zaštitnu opremu prave od kesa za đubre i starih mantila i rizikuju živote da bi pomogle umirućima. Gledamo kako se države nadmeću za respiratore, lekare koji moraju da odluče koga lečiti, a koga ostaviti da umre. I mislimo u sebi: „Bože, to je Amerika!“ *** Tragedija je stvarna, epska i odvija se pred našim očima. Ali nije neočekivana. Ova katastrofa se dugo spremala. Pamtimo snimke „izbacivanja pacijenata“ – bolesnih, polunagih ljudi, još u bolničkim pidžamama, koje krišom ostavljaju na ulicama. Vrata bolnica često ostaju zatvorena za Amerikance bez novca, koliko god da su bolesni i napaćeni. Tako je bilo. Ali sada – u doba virusa – bolest siromaha postaje opasnost po zdravlje čitavog ovog bogatog društva. Uprkos tome, Bernie Sanders, senator koji je tražio zdravstvenu zaštitu za sve, proglašen je neozbiljnim kandidatom za Belu kuću, čak i unutar sopstvene partije. To je katastrofa koja se pripremala godinama. Šta će se dogoditi sa mojom siromašnom i bogatom zemljom, Indijom, zaglavljenom u limbu između feudalizma i religijskog fundamentalizma, kasti i kapitalizma, pod upravom radikalnih desnih hinduističkih nacionalista? U decembru, dok se Kina borila sa epidemijom u Vuhanu, vlada Indije se bavila masovnom protestima stotina hiljada građana zbog otvoreno diskriminativnog anti-muslimanskog zakona o državljanstvu koji je usvojen u parlamentu. Prvi slučaj u Indiji registrovan je 30. januara, tek nekoliko dana pošto je počasni gost na paradi organizovanoj za Dan republike, Jair Bolsonaro, inače poznat po uništavanju amazonskih šuma i poricanju opasnosti pandemije, napustio Delhi. U februaru je bilo previše posla da bi se virus našao na dnevnom redu vladajuće partije. Za poslednju sedmicu februara bila je najavljena poseta predsednika Donalda Trumpa. Privukla su ga obećanja da će na stadionu u Gudžaratu imati publiku od milion ljudi. Organizacija je zahtevala dosta novca i vremena. Onda su došli izbori za skupštinu u Delhiju. Očekivalo se da će partija Bharatiya Janata izgubiti ako odmah nešto ne preduzme, pa je pokrenuta razularena i zloćudna nacionalistička kampanja, uz pretnje nasiljem i streljanjem „izdajnika“. Ali izbore su ipak izgubili. Za ponižavajući poraz okrivljeni su muslimani u Delhiju i za to su primereno kažnjeni. Uz podršku policije, naoružane bande hinduističkih nacionalista su napadale muslimane u radničkim predgrađima severoistočno od Delhija. Kuće, prodavnice, džamije i škole su gorele. Takav napad je bio očekivan i muslimani su pružili otpor. U sukobima je bilo više od 50 mrtvih, uglavnom muslimana. Hiljade muslimana su se povukle u izbegličke kampove na lokalnim grobljima. Iskasapljena tela žrtava još nisu bila izvađena iz odvodnih kanala, kada su državni zvaničnici održali prvi sastanak posvećen epidemiji. Tada je većina stanovnika Indije prvi put čula za dezinfekciona sredstva za ruke. U martu su ponovo bili prezauzeti. Najvažniji posao u prve dve sedmice marta bilo je rušenje vlade pod vođstvom Kongresne partije u državi Madja Pradeš u centralnom delu Indije i postavljanje administracije pod vođstvom BJP-a. Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju 11. marta. Dva dana kasnije, 13. marta, ministarstvo zdravlja se oglasilo izjavom da korona „ne predstavlja ozbiljnu pretnju“. Premijer Indije je konačno odlučio da se obrati naciji 19. marta. Ali nije se dobro pripremio. Pozajmio je plan korišćen u Francuskoj i Italiji. Rekao je da nam treba „socijalno distanciranje“ (što u kastinskom društvu nije teško razumeti) i najavio „opšti policijski čas“ od 22. marta. Ništa nije rekao o merama koje vlada preduzima povodom krize, ali pozvao nas je da izađemo na balkone i udaramo u lonce i šerpe u znak podrške zdravstvenim radnicima. Nije pomenuo ni da je Indija do tog trenutka izvozila zaštitnu opremu i respiratore, umesto da ih čuva za indijske zdravstvene radnike i bolnice. Modijev poziv je dočekan sa entuzijazmom. Organizovane su povorke ljudi sa šerpama i loncima, plesovi i procesije na javnim mestima. Ali nije bilo mnogo socijalnog distanciranja. U danima koji su sledili, ljudi su uskakali u burad sa kravljim izmetom, a glasači BJP-a su organizovali zabave na kojima se pila kravlja mokraća. Mnoge muslimanske organizacije su ponavljale da je bog jedini odgovor na pandemiju i pozivale vernike u džamije. *** A onda, 24. marta u 8 sati uveče, Modi se pojavio na televiziji i objavio da od ponoći u čitavoj Indiji stupa na snagu policijski čas. Pijace se zatvaraju. Javni i privatni transport se ukida. Rekao je da je odluku doneo ne samo kao premijer, nego i kao stariji i mudriji član porodice. I zaista, ko bi drugi mogao odlučiti, bez konsultacija sa vladom koja će morati da se nosi sa posledicama, da 1,38 milijardi stanovnika Indije zatvori u kuće bez ikakve prethodne pripreme i najavi to samo četiri sata pre zatvaranja? Nastup je ostavio utisak da premijer Indije vidi građane kao neprijateljsku silu kojoj se ne može verovati i treba je napasti iz zasede. Tako smo zatvoreni u kuće. Mnogi zdravstveni stručnjaci i epidemiolozi pozdravili su ovu odluku. Moguće je da su u pravu, bar teorijski. Ali sigurno ne mogu podržavati katastrofalni izostanak pripreme i planiranja, zbog čega je najveći i najpogubniji program zatvaranja stanovništva na svetu proizveo efekte suprotne od željenih. Čovek koji obožava spektakle napravio je najveći zamislivi spektakl. Dok je zapanjeni svet posmatrao, Indija se pokazala u svoj svojoj sramoti – sa svim brutalnim, strukturnim, društvenim i ekonomskim nejednakostima i ravnodušnošću pred patnjom. Bio je to eksperiment koji je osvetlio sve što je bilo skriveno. Dok su se prodavnice, restorani, fabrike i gradilišta zatvarali, a pripadnici bogate i srednje klase povlačili u zaštićene kolonije, gradovi i metropole su počeli da izbacuju svoju radničku klasu – migrantsku radnu snagu – kao da je u pitanju đubre kog se što pre treba rešiti. Mnogi od radnika koje su poslodavci i stanodavci izbacili sa poslova i iz stanova, milioni siromašnih, gladnih, žednih, mladih i starih, žena, dece, bolesnih, slepih, hendikepiranih, ljudi koji nemaju kuda da odu, bez ikakvog javnog transporta na vidiku, započeli su dugi marš povratka u svoja sela. Pešačili su danima, prema Baduanu, Agri, Azmagaru, Aligaru, Laknou, Gokrapuru – stotinama kilometara. Neki su usput i umrli. Znali su da se vraćaju u sela gde ih možda čeka spora smrt od gladi. Znali su da možda nose virus sa sobom i da će zaraziti porodice i roditelje kod kuće, ali očajnički im je bila potrebna trunka topline, skloništa, dostojanstva, hrane, možda ljubavi. Na putu ih je brutalno tukla i ponižavala policija zadužena za sprovođenje mera policijskog časa. Mlađe muškarce su terali da čuče i skakuću putem kao žabe. Grupu pešaka na ulazu u grad Bareili saterali su u krdo i prskali hemikalijama. Nekoliko dana kasnije, zbog straha da će stanovništvo u pokretu odneti virus u sela, vlada je odlučila da onemogući kretanje pešacima. Oni koji su danima pešačili morali su da se vrate u gradske kampove iz kojih su izbačeni nekoliko dana ranije. To je kod starijih prizvalo sećanja na razmenu stanovništva 1947, kada je Indija podeljena i kada je nastao Pakistan. Ali sadašnji egzodus motivisan je klasnim, a ne verskim podelama. A to čak i nisu najsiromašniji stanovnici Indije, već ljudi koji su donedavno imali radna mesta i domove. Očajnici koji su i ranije bili bez posla i kuće ostali su tamo gde su se zatekli, u situaciji koja je bila katastrofalna davno pre nego što je tragedija pandemije počela. Dok su trajali ti strašni dani, ministar unutrašnjih poslova Amir Shah nije se pojavljivao u javnosti. Kada je počeo veliki egzodus iz Delhija, iskoristila sam svoju novinarsku propusnicu da posetim Gazipur, mesto na granici Delhija i Utar Pradeša. Prizori su bili biblijski. Ili možda i nisu. U Bibliji nije bilo ovoliko ljudi. Mere za sprovođenje socijalnog distanciranja proizvele su upravo suprotan efekat, fizičko zbijanje nezamislivih razmera. To važi za sve indijske gradove i sela. Glavne ulice su možda prazne, ali siromašni su i dalje zbijeni u svojim pretrpanim četvrtima i slamovima. Svi pešaci sa kojima sam razgovarala bili su zabrinuti zbog virusa. Ali ta pretnja je u njihovim životima bila manje stvarna i manje direktna od nezaposlenosti, gladovanja i policijskog nasilja. Od svega što sam čula od ljudi sa kojima sam razgovarala tog dana, uključujući i grupu krojača muslimana koji su nekoliko dana ranije preživeli napade anti-muslimanskih bandi, najviše me je uznemirila izjava drvodelje Ramdžita koji se zaputio u Gorkapur u blizini nepalske granice. „Možda Modi nije znao za nas kada je doneo odluku. Možda nije znao da i mi postojimo.“ Kada kaže „mi“, Ramdžit misli na 460 miliona ljudi. *** Lokalne državne uprave u Indiji (kao i one u Americi) pokazale su da u krizi imaju više milosti i razumevanja. Sindikati, udruženja građana i druge organizacije dele hranu i pomoć. Centralne vlasti sporo reaguju na njihove očajničke pozive da im se dodele sredstva. Izgleda da premijerov Državni fond za vanredne situacije nije imao para na računu. Ali pomoć dobrotvora sada pristiže u misteriozni novi fond po imenu PM-CARES, gde pakete s hranom pakuju u kutije sa Modijevom slikom. Premijer je takođe objavio snimke na kojima izvodi joga nidra vežbe. Animirani i našminkani Modi sa telom iz snova demonstrira asane koje će pomoći podanicima da se izbore sa stresom samoizolacije. Njegova narcisoidnost je pogubna. Možda bi trebalo da demonstrira pregovaračku asanu kojom će ubediti francuskog premijera da preispita hitnu isplatu za mlazni lovac rafaele i iskoristi tih 7,8 milijardi evra da podrži i nahrani milione gladnih. Francuska će sigurno imati razumevanja. U drugoj sedmici vanredne situacije lanci snabdevanja počinju da pucaju, a lekova i osnovnih namirnica je sve manje. Hiljade vozača kamiona su ostale blokirane na putevima sa veoma malo hrane i vode. Dozreli usevi spremni za žetvu trunu na poljima. Ekonomska kriza je stigla. Politička kriza se nastavlja. Mediji su priču o virusu upleli u toksičnu anti-muslimansku kampanju koja traje 24 sata dnevno. Za izvor zaraze je proglašena organizacija po imenu Tablighi Jamaat koja je organizovala skup u Delhiju neposredno pre uvođenja vanrednih mera. To se sada koristi za stigmatizaciju i demonizaciju muslimana. Sudeći po opštem tonu izveštavanja, reklo bi se da su muslimani sami proizveli novi korona virus i proširili ga svetom kao novo oružje džihada. Zdravstvena kriza će tek doći. A možda i neće. To ne znamo. Ako dođe, u borbi protiv epidemije strogo ćemo poštovati sve prihvaćene verske, kastinske i klasne predrasude. Danas (2. april) Indija ima gotovo 2.000 potvrđenih slučajeva i 58 mrtvih. To su nepouzdani podaci jer je broj testiranih veoma mali. Stručnjaci daju različite procene. Neki predviđaju milione slučajeva. Drugi tvrde da će ih biti mnogo manje. Ne možemo znati kakve će biti razmere krize dok nas ne pogodi. Zasad znamo samo to da navala na bolnice još nije počela. Javne bolnice i klinike u Indiji – koje nisu uspevale da izađu na kraj sa gotovo milion dece koja svake godine umiru od dijareje, neuhranjenosti i drugih zdravstvenih problema, stotinama hiljada obolelih od tuberkuloze (četvrtina obolelih na svetu), sa anemičnim i neuhranjenim stanovništvom koje podleže bolestima koje ne bi smele biti smrtonosne – sigurno neće moći da se izbore sa situacijom kakvu danas vidimo u Evropi i Americi. Zdravstvene zaštite praktično više nema, jer su bolnice stavljene u službu borbe protiv virusa. Centar za traume čuvenog Sveindijskog instituta medicinskih nauka u Delhiju je zatvoren, a stotine onkoloških pacijenata leže na ulicama oko ogromne bolnice, isterani napolje kao stoka. Ljudi će se razboljevati i umirati kod kuće. Nikada nećemo čuti njihove priče. Možda neće ući ni u statistiku. Možemo samo da se nadamo da su tačne tvrdnje da virus više voli hladno vreme (mada ima istraživača koji tvrde drugačije). Nikada nismo tako željno iščekivali usijano indijsko leto. Šta se dogodilo? Da, pojavio se virus. Ali to po sebi ne otvara moralna pitanja. Ovde je na delu nešto veće od virusa. Neki veruju da nam bog poručuje da se prizovemo pameti. Drugi tvrde da je ovo pokušaj Kine da zavlada svetom. Šta god da je u pitanju, virus je bacio na kolena najmoćnije zemlje i praktično zaustavio naš svet. Misli nam nekontrolisano vrludaju dok čeznemo za povratkom u „normalno stanje“ i tragamo za tačkom koja će povezati prošlost i budućnost, odbijajući da priznamo opšti slom. Ali on se dogodio. U ovim trenucima očaja dobili smo priliku da bolje osmotrimo mašinu sudnjeg dana koju smo sagradili. Zapravo, ništa ne bi bilo gore od povratka u normalno stanje. Epidemije su kroz istoriju primoravale ljude da raskinu sa prošlošću i iznova zamisle svet. Ovo je jedna od takvih epidemija. Ona je portal, prolaz između svetova, ovog i onog koji dolazi. Možemo nastaviti da se teturamo, vukući leševe starih predrasuda i mržnji, pohlepe, starih znanja i mrtvih ideja, mrtvih reka i sivog neba. Ili možemo zakoračati napred, lagani, bez mnogo prtljaga, spremni da zamislimo drugačiji svet. I da se za njega izborimo. Financial Times, 03.04.2020. Preveo Đorđe Tomić Peščanik.net, 24.04.2020. I da citiram E. Hemingveja: "....Smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom. Stoga, nikad ne pitaj za kim zvona zvone - ona zvone za tobom."("Za kim zvona zvone")

Sazaljevam slucaj ali....mogu slobodjno da se potpisujem sa " sestra Muse Kesadzije"....ne vidim dobro pa mi obrve odrzava jedna slatka Vanja vec 5 godina. I brkove mi sredi gratis.....padam u depresiju, mislila sam da cu biti zensko do kraja zivota meedjutim.....

Nikad, nikad necu moci da razumem ovakvu supstituciju, ovakvo banalizovanje rituala, ovakvu povrsnost koja se granici sa potpunim nerazumevanjem neke dogme. Ili je ispovedate u originalnoj verziji ili je ne ispovedate? Ne mozes u hram, ne mozes da prineses zrtvu paljenicu, da se poklonis svom idolu? Pa sedi pod drvo i uradi to vizuelno, prodji kroz ritual kao da si na licu mesta, ti i Bog pod kapom neba, nista ti vise ne treba. Ovo prenemaganje, ovo sumanuto dokazivanje svoje vere koje vidjamo danas i u Srbiji, mene je definitivno odvojilo od crkve kao institucije, daleko im lepa kuca jer hriscanskog milosrdja ne vidim ni u tragovima.

PH blizu 5 - to je mnogo kiselo, zar vas to ne plasi ?

Prepisala recept, treba mi nesto jako za moje momke ali su mi problem - boudins, nemam pretstavu sta je to i cime bih mogla da zamenim? U svakom slucaju, isprobacu recept mada ne volim da ga menjam kod prvog spremanja. Prepisala recept, treba mi nesto jako za moje momke ali su mi problem - boudins, nemam pretstavu sta je to i cime bih mogla da zamenim? U svakom slucaju, isprobacu recept mada ne volim da ga menjam kod prvog spremanja. ]Imam dobru gusciju mast tako da ce ovo biti spremljeno ubrzo...

Vili Brant je kleknuo pre zrtvama Poljske u II Sv, ratu...a ovaj nas - da kleci pred patrijarhom, jos samo da mu poljubi papucu....u sekularnoj drzavi? Eh Veberu, Veberu....

Ne spominjeite zanokticu, ovde se umire i od operacije cukljeva!😯

Mali podatak koji ne znaci nista u pogledu preventivnih mera....srecom, moji su svi O grupa. Baski, Tibetanci, Mongoli pa - ja, B -, vanzemaljci....😊 https://www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.03.11.20031096v2

Elementarne nepogode spajaju i nespojivo, bar ne neko vreme i u interesu zajednice. Ne znam koji je pravi razlog ali ga naslucujem, Kon nece da pravi truli kompromis na stetu svog profesionalizma i ako je tako, treba postovati njegovu odluku. Pretpostavljam da se nije slozio sa eventualnim popustanjem karantinskih mera, narocito pod pritiskom SPC. I to je tako ruzno: niko se nije bunio sto za Uskrs po Gregorijanskom kalendaru vernici nisu mogli na mise, sad pritiskaju da se dozvole litije, liturgije kao da je to nekakva mera obozenosti. Koliko gluposti, primitivizma, nesolidarnosti....u svemu tome, nema mesta za casnog coveka. A nama neka je Bog u pomoci bez Kona i slicnih njemu.

Secam se, kad sam bila mala, tata je donosio velika pakovanja presovanog govedjeg jerzika, bile su to velike (merni je tada sve bilo veeeeliko) limene konzerve cetvrtastog oblika. Koliko god da nisam volela ni tada da jedem meso, ovo je bilo bas ukusno, meko, blago aromatizovana i odlicno se slagalo sa puterom i hlebom. Nikad posel 60 tih nisam videla nista slicno.

Zapamtila sam epidemiju Variole vere, student potstanar u Bg, Dobracina 4.....primila sam vakcinu na fakultetu, tako je bilo organizovano za studente. Vratiula sam se u svoju sobicu i razbolela, uzasno me je bolelo grlo, glava...posle sam cula da sam 2 dana bila u nekakvoj nesvestici pa su gazde pozvale moje roditelje....dosla je moja baka i odvela me kuci...nas lekar je objasnio da sam imala jaku reakciju na vakcinu. Sporo sam se oporavljala i od tada sa vakcinama ne stojim dobro...

Crvena linija, veceras na N1: Rade Panic, Kraljevo, nesto u najvecoj sindikalnoj organizaciji lekara i farmaceuta sa 8000 clanova kaze da su direktori bolnica i domova zdravlja (ima li i jednog koji je to postao a da nije SNS?) svojim odlukama uzrokovali ovako veliki broj obolelih lekara i drugih med. radnika. Rekao je i da opreme ima ali u magacinima, da se sve sto se tice organizacije obavlja u sivoj zoni, bez pravnih instrumenata, na rec...dovode se studenti medicine V godine a imamo oko 3000 lekara i specijalizanata bez posla. Da vam ne prepricavam, vratite program i pogledajte. Meni ga je bilo zao, cela struka zrtvovana jednoj nesposobnoj, nepostenoj , s koca i konopca skrpljenoj vlasti. Ako i ovo prodje nekaznjeno nakon sto se epidemija zavrsi, na sajmistu treba da robija kompletna vlada sa sve rukovodeci kadrom srpskih bolnica. P.S. Sto se mene tice, ne mora da se ceka kraj epidemije, korona virus+ vlada = sajmiste i da nas Bog vidi. Uzgred, uveli su cenzuru na mala vrata: od sutra nema novinara na KZS, pitanja slati e mailom pa ce PR sluzba da istrukuje odgovore.

Nakon 2 nedelje prvi put van kuce . Izasla sam nesto pre 5 h, mrak....u Maxiju nisam nasla ni 1 glavicu zelene salate, rukolu, krastvce, brokoliju ni traga. Bakica, jedva 1, 5 m, savijena do zemlje, otela mi je kolica ispred nosa i pri tom, cini mi se, blago zarezala....Prosetam do Lidla - red toliki da ne bih zavrsila kupovinu ni do 10 h. Usput sam po nesto nabavila, pola zaboravila jer mi je negde usput nestao spisak za kupovinu. Kod kuce - peri, brisi, sushi....doje mi da ne izlazim i kad mogu toliko je zapetljano ovo sa dezinfekcijom. Setila sam se devedesetih, mislim da skoro 2 godine nismo imali nista na rafovima samoposluga, nista osim crknutih muva. I - preziveli smo, cak i mi sa decom u pubertetu koja rastu kao iz vode...Cemu ta alavost? Koliko treba da konacno budemo siti? Moja baka iz Banata je imala svoj vinograd i sama ga je radila. Dobro se secam, od zore do sumraka imala je samo jedan obrok u vinogradu - grozdje i hleb koji je ponela od kuce. Bila je imucna, punih podruma i ostava i mnogo je radila ali pamtim taj obrok u vinogradu - hleb i grozdje (vino?) zar moze biti lepseg pricesca? Jutros sam zakasnila, jaka stvar, mogu bez brokolija sledecih 7 dana, nije ga ni moja baka jela. ALI: kestenovi u mojoj ulici su pustili svoje svilene, plisirane listice i zakljucujem da je u mom delu svemira sve na svom mestu.

Draga Vili.....3 puta nedeljno imamo video treninge Thai Ci Chuana koje vode nasi instruktori...vezba se uveliko. Nisam pokusavala sa vizuelizacijom mimo treninga, to je dobra ideja. Slusam muziku odredjenih frekvencija i to mi prija. Nedostaje mi - prolece. To je doba godine koje intenzivno dozivljavam jos od detinjstva, nesto sto me jaca, nadahnjuje za napor, raduje. Mozda je bas to u pitanju, izazov dana kojeg nema, sve je isto. Ja sam rodjeni peshak bas zato sto imam potrebu da budem u prirodi, da bosom nogom hodam po zemlji ugrejanoj suncem, da zagrlim drvo, pomirisem rascvetale grane. Da li su kestenovi isterali one nezne, svilene listice? Proci ce, mora da prodje....cuvajte se i pomilujte one vase lepotice....Iza i ja saljemo srdacne pozdrave.... https://www.pinterest.com/pin/338544096969672708/

Hvala vam na podrsci, dragocena je. Dobro sam, imam potrebne lekove, rezim ishrane, bila je to epozoda zbog svih restrikcija koje su mi narusile dnevnu rutinu i povecale napetost. Objavljujem ovo jer sam sigurna da nisam jedina koja se tako oseca. Tece nam 4 nedelja karantina, bar nama 65+ i kapaciteti se iscrpljuju... Mnogo puta sam zahvalila svim kosmickim silama na Viberu i slicnim aplikacijama uz pomoc kojih mogu da gledam draga lica i uvek, uvek dobijem dobru energiju i mogu dalje. Ipak, starost koja nije bolest vec stanje, ipak namece razmishljanje da li je moglo drugacije da se prozivi svoje vreme. Ima trenutaka kada je potrebna ruka onog drugog, samo ruka i nista vise. Vi, mladji, mislite o tome....

Na korak do panike..... Prosla je ponoc, bol u zeludcu sve jaci, uzimam vrlo nevoljno tablete...cekam dejstvo, bol traje i sad dilema: u ovakvim situacijama a ceste su u poslednje 2 godine, oblacim se i izlazim iz kuce, brzim hodom prepesacim grad, najmanje 5 km brzog hoda i bol nestaje, vracam se kuci jako umorna ali mirna i san dolazi brzo. Nocas - ne mogu da izadjem iz kuce jer je policijski cas. Ne mogu da odem u bolnicu jer je tamo korona, 22 zarazrna u gradu, 3 lekara na respiratoru... Ne mogu da zovem hitnu med. pomoc jer ko ce posle njih da dezinfikuje ceo stan, i ovako sam vec danima bez snage, kondicija sve losija. Necu da budim sina i snahu, i ovako su razapeti... Pijem i drugi lek, sklupcana na otomanu, sama, nedostaju mi i mama i tata i brat i oboje dece i sve... Da sam samo mogla da izadjem i da koracam, koracam, koracam....

Angelija, moj ima 42 godine i svake subote igra neku do zla Boga komplikovanu igricu sa jos 3 drugara iz osnovne skole. Slucajno sam videla fotografije sa tih okupljanja jer mi se pridruzila na FB mama jednog drugara koja ih je slikala jer se kod njih "organizuju" vec godinama, njen sin je paraplegicar i tako im je zgodnije. Osim svih potrepstina za igrice, na stolu su one najvece koka kola flase ...a ovaj moj se kune da koka kolu nije ni pipnuo jos od vojske. I tako, dodje sin ljubi ga mnajka da me pita za zrdavlje i onda pocne da mi pokazuje avatare, mape i prepricava scenario igre.....sve neki caroblnjaci, magovi....jednom sam bila zamoljena i da im sasijem vrecice za kockice....pa je napravio na stampacu i neku skalameriju za fer bacanje kockica...i doneo da mi je pokaze....nikad ne bi rekli da je to ozbiljan, porodican covek od cijeg znanja zavise neciji zivoti. Uspeh? Njihovo prijateljstvo koje traje od prvog razreda osnovne skole.....

Tacno tako....bilo je reci 1 (jednom) o tom aparatu u svrhu propagnade, kao, i mi konja za trku imamo, najbolji smo i - nista.....verovatno da ga nisu ni raspakovali...

Premijer Spanije najavio da ce sutra, utorak, da predlozi parlamentu produzenje mera za sprecavanje sirenja virusa. Kod nas je parlament raspusten pre proglasenja vanrednog stanja ako se ne varam. Ko odlucuje umesto naroda? imamo izvrsnu i sudsku valst (😅) a zakonodavna vlast - suspendovana? Mislim, pitam onako, cisto da uznemirim botove na temi....😗 Imamo pandemiju i imamo drzavu u kojoj parlament ne zaseda? Ima jos neka takva kombinacija na planeti ili smo opet " najbolji na svetu"?

Moja Iza, dusihca....osim hronicnog bronhitisa sad najverovatnije imamo problem sa dijabetesom...na vezi smo sa vetom ali ne mozemo da radimo analize koje bi to potvrdile. Srecom, mogu da joj nabavim hranu za mace sa dijabetom tako da nekako prolazimo kroz dan...i ono najvaznije - svidja joj se nova hrana🤗

Nacitana...

....i Putovanje na kraj proleca...lepo.....

Insistiranjem na verskim obredima u ovim okolnostima meni je neodgovorno i sebicno, vodi me do zakljucka da se takvim stavom ne ispoveda vera u Boga nego vera u vlastitu relijiju. Vera u Boga je milosrdje, tihovanje, vera u religiju je vera u ckvu kao instituciju, buka i bes.... Toliko godina skolovanja, titula u akademskom svetu, toliko zivotnog iskustva, toliko porodicnih ljudi i sad - ovo? Zgadjena sam.Kako se usudjuju? Dokle, bre? P.S. Krstena sam. Pratim tetku na liturgije jer toliko posti da je kost i koza i koja se odrekla pricesca ove godine (ne i strogog posta) recima: "Necu nikoga da nosim na dusi..." aplauz za moju tetku!