Pletilja

Kako da izmirim posvadjane strane: ortoped kaze "pod hitno na vezbe pa u banju", fizijatarka kaze "vas problem je povreda a ne sistemski poremecaj, ne trebaju vam vezbe a na banju nemate pravo".....alo, dete, ne idem vec 10 godina ni u onu besplatnu banju na koju imam pravo kao penzioner velike firme i dobrovoljni davalac krvi, ortoped je to nabacao u izvestaju, dogovorite se medju sobom sta je za mene najbolje, nisam vam ja postar! Sve manje imam zelje da izadjem iz kuce u ovaj blesavi, pobrljaveli svet. I da vodim rat sa isfrustriranim profesionalcima koji od mene brane, ni manje ni vise - drzavu i Fond za zdravstveno osiguranje. Svake godine im ostavim naiskoriscen vaucer od 5000 koji sladuje penzosima za banjsko lecenje i opet - ja agresor? A oni bi da se brane? Od mojih 70 godina, slomljene kicme? More......! P.S. Moram da pitam cerku sta je radila pomenutoj dr fizijatru u gimnaziji, bile su u istom razredu😂

Rusija je kriva za ono sto cini, medjunarodna zajednica za ono sto nije ucinila kad je trebalo i moglo od 2014 do danas.

Zato sto ne mislim da je za ovo kriva samo Rusija, hegemonistickih ambicija ima na svim sranama. Zato sto je stahovito razaranje u oba svetska rata u 20 veku dovelo do stvaranja institucija koje su, da su imale integritet i autoritet, mogle da sprece bar one najrazornije ratove a to je krivica cele medjunarodne zajednice. Osim na severnoj hemisferi, ziva bica zive i na ostatku ove planete i kako sad stvari stoje, prvi ce poceti da umiru od gladi kao kolateralna steta necega sa cim blage veze nemaju. Ne pada mi na pamet da amnestiram Rusiju od apsolutne odgovornosti i pritome ne mislim samo na Putina i generale vec i na rusku javnost

Ko god je bar jednom gledao vojnu paradu u Moskvi na Dan pobede, taj se danas krsti i levom i desnom: onolika sila oruzja, oni silni esaloni vojnika, rekao bi covek da mogu za 24h da osvoje planetu - i? Vec 2 meseca gledamo mrcvarenja nenaoruzane Ukrajine koja pisti "dajte nam oruzje"? Ako je ista isplivalo na videlo tokom ovih 2 meseca ratovanja onda je to sav besmisao i politike i diplomatije i trke u naoruzavanju pa i naseg nacina zivota. Nazdravlje nam 21 vek! Kao potpuni autsajder po pitanju ratovanja, imam samo jedno da izjavim: i ti Evropo, i ti Ameriko i ti Kino i ti Rusijo, pokoljite se sto pre, razvalite se od ubijanja i unistavanja pa da ostatak sveta nastavi da zivi mirno bez vas, alavih podguznih muva! I jos nesto: sva ta trabunjanja o tehnoloskoj superiornosti naseg doba, sve to pada kao kula od karata pred cinjenicom da je jedan vremesni KGB ovac resio da ne ode sam sa ovog sveta, JEDAN covek, jedan, po svoj prilici - poremeceni um dovodi ceo svet na ivicu opstanka i to je ta moc, to je to dostignuce svih prethodnih vekova? Umesto u oruzje, da se ulagalo u obrazovanje, vaspitavanje, drustvene nauke, fizicko i mentalno zdravlje, da je bilo empatije za slabe, bolesne - gde bi nam bio kraj? Sigurn ne u krhotinama jedne civilizacije. Jasno k o dan.

Zakljucak MR: Stabilna akutna fraktura ventralnog masiva korpusa VL2....i jos neke sitnice po pitanju osteoporoze na drugim delovima kicme.... Doktorka sa fizikalne mi je napravila ceo program merenja gustine kostiju, terapije, imam utisak da je ova akutna fraktura i ne brine, najavila me je kod ortopeda za dobijanje ortopedskog korseta..... Nakon 22 dana, prvi put hodam bez stapa, pokretnija sam i bolovi su neznatni. Zaboravila sam da je pitan da li i dalje uzimam Neuronal (nekakvi vitamini za nerve) kad mi nervi nisu osteceni? Pa nastavicu, sto da se baci.... Mislim, dobro sam prosla, ta koska ce da zaraste i bicu k o nova, gore bi bilo da je diskus hernija, svega sam se naslusala koliko se ljudi pate sa tim....

Magnetna rezonanca, prvi put. Privatna poliklinika, tacno u podne, mermer, nikl, tiha muzika iz offa, posada uniformisana, vidim da sam u procesu, prepustam se... Nekoliko pitanja tipa tezina, alergije, klaustrofobicnost, ranija iskustva, potpisivanje formulara da su me sve to pitali.....skidanje svega metalnog sa tela osim dugmeta na farmerkama i pripadajuceg rajsferslusa, obuvanje njihovih kroksica, tehnicar mi savetuje da skinem masku "lakse cete da disete", ulazim u sobu sa uredjajem koji je ogroman, kao da sam usla u kokpit svemirskog broda, pocinjem da se smanjujem i skupljam...daju mi slusalice uz " aparat je malo bucan, snimanje traje 15 minuta, obicicemo vas posle prvih 5 minuta"....ostajem sama u prostoriji....vozim se u cev, od vrha nosa do "plafona" cevi nema ni pedalj prostora, zatvaram oci, lele, ovo je kao da si ziv sahranjen, ne glupiraj se, oko tebe su ljudi, napolju je prolece, ovo mora da se uradi.....steta sto nisam ponela telefon i slusalice, uz muziku bi ovo bilo lakse....sprava pocinje da ispusta zvuke biiiip, biiip, biiip.....a onda pocinje da lupa neki penumatski cekic, tup, tup, tup, zvuk je masivan, ne zaglusuje me ali me plavi od glave do pete, osecam ga celim telom, kao da ima i blagi toplotni efekat ili to mene pocinje da hvata panika, disi stomakom i ne pomeraj se da ne zabrljas, fini neki svet okolo, ne komplikuj zivot ni sebi ni njima.....disem, opustam se...." da li ste dobro", jesam, pomeraju me malo, opet poplava zvuka ali malo drugacijeg...padaju mi na pamet Jerihonske trube, ovo sto me skrozira je jace, bucnije, odolevam.....pomeraju me jos jednom, zvuk ostaje masivan ali je opet drugaciji....aha, znaci, slikaju u 3 faze, super, sad ce kraj.....i bi kraj, osamucena sam malo, nista strasno, zahvaljujem se, uzimam svoje stvari, placam racun, " zvacemo vas kroz 24 h da dodjete po nalaz" ......disem punim plucima na suncu, kazem drvetu breze koje raste pored poliklinike " bas si lepa sa tim rascvetalim resicama", breza mi mase...... Cekam da me pozovu i razmisljam sta ce sve da mi nadju, mom prijatelju Rasi koji je otisao na kontrolu ciste na pankreasu nasli kancer na prostati.... Mada, vise me brine sto u onoj tubi/cevi nisam imala masku, nekog su slikali pre mene a jedna baka je prozvana posle mene....ako su trube Jerihona srusile Hram, valjda ce ove magnetne " trube" da srede virus...?

Posebno razocaravajuce je sto pocnem da radim jednu stvar, odem u drugu prostoriju da uzmem nesto sto mi za to treba, tamo mi paznju privuce nesto drugo pa pocenm to da resavam zaboravljajuci da sam zapocela onu prvu stvar....tako ves ostaje u neukljucenoj masini, rucak na ukljucenoj ringli, lista za kupovinu na stolu sa sve novcanikom....o maskama da ne pricam, na kraju sam jednu zalepila na unutrasnjost ulaznih vrata. Proverila sam, desava se to i mojim prijateljicama vrsnjakinjama. Resava se povecanom koncentracijom, saznanjem da se ima problem te vrste. Ono sto me rastuzuje: zaboravljam imena pisaca i naslove knjiga. Pa se dogadja sve cesce da iz biblioteke dones knjigu meni nepoznatog autora i naslova a vec kod prve recenice shvatim da sam to citala pre godinu, dve. Gubljnje vremena i bojazan da ce mi, kad tad, uruciti godisnju nagradu nase biblioteke za najveci broj pozajmljenih naslova, ima knjiga koje sam i po nekoliko puta uzimala bez ikakve primisli da sam tog autora i taj naslov vec citala....bruka.

Nasa Balkanska ulica, ceo zivot mi se vrti oko nje, prvo sa jedne strane pa posle sa druge strane ulice, tu sam odrastala ja, moja deca i unuk do nedavno....mirna je, nema saobracaja, komsijska deca u njoj uce da voze bicikl, rolere, skejtove....juce sam prolazila i slikala ovaj prizor, kao da se drvo igra sa oblakom.....

Moram da promenim dusek, sramota me je i da kazem koliko dugo ovaj koristim, ne fali mu nista, cist je, tu i tamo pozovem servis koji cisti Kirbi usisivacem i ne mislim o njemu. I sad ispada da mi treba tvrda podloga za spavanje, ovaj je premekan, bas onako kao volim ali sad primecujem da nije dobar za moju kicmu. Nista se ne razumem u duseke. Prijteljica me odvraca od Dormeo duseka, kaze, te njihove lateks i pur pene nisu zdrave. Ima i kombinacija federa i pene. Prababa mi je spavala na konjskoj dlaci, baba na federima, ja na Yogiju.... Ne rusim temu, sa godinama telo nam je osetljivo na neke okolnosti pa je kod mene i pitanje duseka doslo na red. Ima neko ideju?

Pravicu se nevesta pa cu da pitam: da li ovaj danasnji duel postoji kao mogucnost u pravnom sistemu, izbornom zakonu? Ko je, kad i po kom osnovu ovlastio ovu dvojicu da bilo sta odlucuju a sto se tice javnog interesa? Razgovor uvek ali u okviru institucija i zakona. I zasto se razgovara na ovakav nacin pre oglasavanja konacnih rezultata izbora? AV su pozicije jasne, sta pretstavlja i koga zastupa Djilas? Ako ovo nije anarhija, ne znam sta je. Ja se vise ne osecam kao gradjanin a nisam ni podanik, ko sam?

Mama zna....imam i ja fijoku.... Pratim jedan italijanski casopis o antikvarijatima vec godinama. Jednostavno, fascinira me ljudska masta i vestina obrade materijala kroz istoriju zanatstva pa i tehnologija. Na osnovu svega vidjenog sto je u ponudi uglednih aukcijskih kuca mogu da zakljucim samo jedno: bogataska elita za sebe uzima najbolje ostavljajuci plebsu da se zanima sa kineskim kopijama sta god da je u pitanju. Komad cipke, jedva dovoljan za maramicu, prodaje se za basnoslovan novac. Isto toliko se daje za restauraciju poluraspadnutih delova namestaja. Pamtim da je za nekoliko hiljada eura prodata bozanstveno izlivena kvaka za ulazna vrata renesansne vile. Bogati kupuju lepotu, vestinu, neprolaznost....i jedina vajda od toga je sto ce se taj opredmeceni rad ljudskih ruku i duha sacuvati za buducnost. Boze, sto mi je dosadno ovako besposlenoj! Dojadicu vam ovde ako sebi ne ogranicim vreme....

Zoran je sjajno poentirao jedan simptom starenja - menjanje sveta oko nas - koji sam ja do sada drugacije dozivljavala, vise kao parametar protoka vremena, kao istoriju, a najmanje kao odrednicu mene same. I sad je tu pata karta, svet i ja, podjednako smo ispali iz zgloba. Zene lakse primeciju tragove starenja, dobijamo bore, vreme ne radi za nas po tom pitanju, muskarci starenjem, ako su pametni, samo dobijaju na autoritetu vec sa prvim sedim vlasima u kosi. Stalo mi je da i u ovim godinama pristojno izgledam, vodim racuna o kondiciji (sic!) o kilazi, imam dobre gene sto se toga tice ali sam rasterecena od modnih trendova, damskih fora i fazona i dobro mi je tako. Juce me je obradovala poruka snahe, rucak u nekom fensi restoranu, slika parceta torte, kaze - "ni prineti vasem Medoviku". Pet godina sam radila na receptu, srecom, deca ga vole pa im nije bilo tesko da testiraju izmene koje sam unosila. Sad ga imam u 3 varijante, "obicni", cokoladni i karamel...recept je zapisan i ostace posle mene ali tesko da ce iko od mladjih da zasuce rukave i pokusa da ga napravi. Moja generacija nije bila spremna na kompromise tako kao ova koja dolazi posle nas, lako odustaju, zadovoljavaju se sa manjim kada je kvalitet u pitanju, prihvataju brza resenja. Morala sam do apoteke danas, polako.....srecu me poznanici zapanjeni mojim tapkanjem jer sam poznata po brzom hodu, pitaju sta je, a onda cujem njihove price, svaki drugi je imao ovakvu epizodu, cak i oni koji su od mene mladi i po 20 godina. Na kraju mi je i mlada apotekarka dala par saveta, operisala je diskus herniju u 24 godini. Dakle, ni ovo moje mucenje nije zauvek. Nema vise analgetika u mojim koktel injekcijama i vraski boli. Jedan lek koji sam danas kupila kosta mnogo za nase prilike, svo vreme razmisljam koliko ljudi moze da ga plati i pomogne sebi. Svet bez solidarnosti, empatije, pristojnosti, svet u cijoj je sustini samo agresija svake vrste - to je svet koji gazi moju generaciju i, bez lazne skromnosti - svet koji nas ne zasluzuje. Pitanje je i koliko smo mi bili dostojni onih divnih, renesansnih tipova koje Zoran spominje? Verovatno da nismo ali mi bar imamo kulturu secanja na ta vremena i te ljude, za razliku od mladjih generacija, uz napomenu - cast izuzetcima. Ima nade za svet, bar dok nam nebo ne padne na glavu.

Kazu - sa izrastanjem umnjaka.....

Baka moje prijateljice, predratna Bg dama koja je u svoje vreme otvarala Svetosavske balove, na pitanje nas, devojcuraka, kada je muskarac zreo imala je samo 1 odgovor: "6 meseci posle smrti". Sorry, ovo je bila shala..... Dok lezim i gledam u plafon, u glavi mi je oluja, osecam kako mi sicusni misici podrhtavaju od glave do pete, uplasena sam. Juce sam uspela da operem kosu. Upravo razmisljam da pokusam sa tusiranjem, mokri peskirici nisu dovoljni. Treba mi pedikir, treba mi Vanja da mi sredi obrve i brkove, kad pomislim na onaj njen visoki sto u salonu, deluje mi kao Mont Everest.... Imam mlade komsije, nude pomoc i sad bi trebalo da pozovem komsinicu da bude u stanu dok se istusiram, za nedajboze ako se smandrljam...to samo secne u struku i odose noge kud koja... Ne odvajam se od bakine palice, to je jedan masivan, crnolakirani stap idealne visine za mojih 180 cm. Baka je bila kao pticica, ne secam je se sa ovim stapom ali je ostao posle nje kao uspomena. Stvarno, sve zene sa mamine strane su bile malene, okruglaste, mekane, svilenkaste a ja se bacila na tatine iz Hercegovine....jednom mi se jedan muski udvarao pa mi je tepao "Dinarska kraljice..." mos misliti..... Citam sve na sta naidjem o lecenju diskus hernije neoperativnim putem, mada je moja jos uvek samo suspektna....u usima mi i sad odzvanje ono PAK kad se sve ovo desilo... Karakter je stvarno - sudbina. Imam problem sa nepoznatim osobama u svom stanistu. Uvek sam bila rigidna po tom pitanju, tesko sam pustala nove osobe u svoj krug ali sam onima koji su tu usli bila potpuno posvecena decenijama. Govorim sebi "mozes ti to.....", ne vredi, ovo nije problem nekog drugog pa ga ja resim ocas, ovde sam ja i problem i resenje.... Za Andju: duso, muke starosti se resavaju u mladosti, mislite o tome. Bolje prolaze zene neznijeg duha, one koje imaju razvijenu socijalnu inteligenciju. Mi, ratnice (iz nuzde u najvecem broju slucajeva) nemamo taj aspekt, mi sve mozemo dok ne potegnemo neku saksiju... Ode "resenje"da proplahne problem pa kud puklo da puklo.....

Prvi susret sa Stivom Berijem, na preporuku: Paklena odaja, potraga za cuvenom cilibarskom sobom, Afera Kolumbo, neocekivana a moguca teorija o otkricu Amerike, 14 kolonija, aktuelno u kontekstu danasnjih desavanja u Ukrajini: Reganova era, Budalin mat, Nulti amandman, hladnoratovski odnosi...... Posten autor i veoma pismen: na kraju svake knjige on sam razdvaja cinjenice od svoje fikcije. Kroz ove naslove vode nas isti likovi ciji odnose romansira na lep, diskretan nacin. Meni se dopalo mada namece pitanje sta mi uopste i znamo o proslosti i sadasnjosti sveta u kojem zivimo.....

3.5 h cekanja i 10 min kod skolske moje cerke, spec za rehab.....nista od struje, lasera, parafina, samo jos injekcija mnooogo toga protiv bolova, kaze, u akutnoj ste fazi, da primite prvo injekcije pa se vidimo za 7 dana da l vam treba reshab. Procvilim da mi je njen kolega juce napisao jedno HITNO na izvestaju po pitanju rehabilitcija, ona predje preko toga kao da nista nisam rekla.....i tako, sad ce da me bockaju kod kuce, to sam sredila uz mnogo lutanja po hodnicima bolnice i otvaranja pogresnih vrata. Steta sto nisam slikala jezivu guzvu ispred ortopedske ambulante.... Sve u svemu, ovo cekanje pred ordinacijama i shalterima ubija. Utisak dana: prolece: kao da 7 godina nisam izlazila iz kuce, nisam mogla da se nagledam proleca.... Pupojci kestena, imamo drvorede u gradu i parku, tako su nezni, svileni...... Uzgred, moram nekoga da navatam da mi zameni knjige u biblioteci, ako ostanem bez novog shtiva za vikend, ne garantujem za svoje postupke.

Mnogo mi je drago zbog vas, iz perspektive 8 decenije i ja tako SADA vidim jedan dobar zivot.....imati nekog..... Oduvek me smatraju za jaku zenu, sto da ne kazem, i uspesnu, sacuvala sam porodicu, ostvarila porodicni plan, imam krov na glavom, svoju penziju, macku....prilicno dobar skor za zenu na Balkanu u ovim vremenima. Kroz sve to, kao da sam izgubila perspektivu o sebi, kao da sam se izgubila, nestala u vremenu koje dolazi, nigde me nije bilo. A milion malih, svakodnevnih tricarija od kojih se sastoji moj dan sada, u ovom stanju potecijalne diskus hernije - ne mogu da obavim ili to cinim uz veliku muku. Mogu da platim tuju pomoc ali ne znam gde da je nadjem. I ako je nadjem, da li je ok da toj osobi kazem da ocisti mackin posip, baci djubre, ode da mi kupi novu trenerku jer danas pocinjem sa nekakvim vezbama na rehabilitaciji, tu trenerku kupujem vec pola godine i nikako da je kupim jer mi se nista po radnjama ne dopada? Narucila sam jednu preko neta, stiglo nesto budiboksnama pa sam je pokonila devojci koja nam odrzava stepeniste, njoj se dopala. Eto, ovaj incident pokazuje da sam jedna teska osoba, uvrnuta po mnogim pitanima. Nedavno, jedan komsija je diskretno pokusavao da se pozove na kafu, fin covek, jako dugo ga znam i znam dosta o njegovom zivotu, retka muska zverka za danasnje prilike, nije da nisam razmisljala.....pa sam se uplasila i lepo ga odbila, da ga ne uvredim. Zato sto je to bilo "hoce maca na mala vrata", da je lepo rekao "treba mi neko da sa njim razgovaram, da odem u dugu shetnju, da kuvamp zajedno, citamo knjige i sta se vec sve radi u duetu", verovatno da bih prihvatila, ovako.....da padnem na zvaku da mu trebaju neke informacije za istrazivanje kojim se bavi...? A koje moze da nadje u bublioteci, internetu...? Kao da je iz mene izbrisana sve suptilnost zene, tako vam je to kad morate da nosite pantlone a ne suknju celog zivota. Uzgred, u ovom stanju ni pomenute pantlone ne oblacim kao covek vec - lezeci na krevetu, manje boli....

U redu, kmezava sam, njanjava.....videla bih vas (pu,pu,pu, daleko bilo) da vas ovoliko boli sve a prolece puklo, vreme da se raaaadiiiiii....! Najbolje da se dogovorimo oko jednog: deca i treba da odu, to je znak da smo ih dobro podigli, da su jaki, spremni, pametni. Moja cerka bi otisla svakako, i da nije ovde ostala bez shansi za kreativan zivot, takva je, radoznala, smela. Otisli su sa mojim blagoslovom i tu dileme nema. Ali.....nedostaju mi i to ce tako da ostane zauvek. Ipak, pitanje je sta i kako dalje, propustila sam priliku da pre 20 godina razmisljam kako cu docekati starost i nemoc. Kako cu? Nekako, ne znam jos uvek kako, smislicu nesto....

Dodje mi da se nosim.... Bez 5 km na dan brzim hodom ja sam mrtav covek, toliko mi kretanje znaci. I napravim sebi ovo s... Zbog jednog zbuna lavande koji mi se vec vise od 10 godina prenemaze na terasi... Uz sve muke, verovatno zbog nesnosnog bola, pritisak mi je skocio na 162/95, sad sam popila tabletu i za to... Sutra u 18 h imam zakazano u privatnoj ordinaciji ortopeda, ovo ne ide na dobro. To malo prijatelja koji uopste znaju sta mi se dogodilo dosadjuju nutkajuci pomoc. Odbijam sve jer mi je neprijatno da me vide ovakvu, neuredjenu, bespomocnu. Oni koji treba da mi pomognu su daleko. Sta mi je sada najvaznije? Da prestane bol. Da razumem sta mi se dogodilo i sta me ceka, to mi u bolnici nije receno jer je tamo neopisiva guzva. Da, ako je ovo kraj, ne napravim budalu od sebe. Da odem tiho, onako kako odlaze ptice. Starost je uzasna. Ili ja ne umem da budem stara? U stvari, nije sama starost ono sto je gadno, bolest je to ali ona, nekako ide sa staroscu. Ili gluposcu koje pravimo nesvesni da smo ostarili i da je telo odsluzilo svoje... Ne znam, ne znam, ne znam......

Rat na 600 km od praga, "istorijski izbori" na pragu - a meni dune da sredjujem terasu sa zbunom lavande, saksija cca 30 cm u precniku i isto toliko visoka, treba da se izvadi bar pola zemlje i doda nova......u nameri da iskrenem posudu, malcice je podignem (?!), cuje se jedno jasno i zvucno PAK, padam na kolena pa se prevrnem na ledja, nista me kod onog PAK nije zabolelo, ....lezim tako par minuta, setim se da mi je mobilni u drugom kraju stana a da mi se rucak krcka na sporetu dok ja pokusvam da utvrdim da li mogu da se pokrenem. Nekako se pridignem na noge, bol u slabinskom delu kad god kicma izadje iz prave ose, pokret u napred vrlo bolan. Prodje 2 h, nekako se odvucem do Doma zdravlja, urade rentgen u 2 poze, dopadne mi stari ortoped, "nista nijje slomljeno", osim snimka, nije me ni pogledao ni proveravao motoriku, dg "Lumboishijalgija M54,4", Lemod solu 40 1x1 5 dana, Diklofenak amp 1x1 5 dana, Myderison a 150 2x1, Movalis a 15 mg 1x1, B komplex 2x1.... Kucno davanje inj zahteva proceduru za koju ja nisam bila sposobna u tom trenutku, jako sam blizu bolnice pa sam svih 5 dana isla na terapiju uz pomoc stapa. Kupila lekove, procitala i odustala od svega osim B vit. Bila na izborima. Nabavila hranu za macku. Mrdam po stanu kad moram. Ne mogu ni da se umijem kao coivek, da operem zube. Danas je 6 dan, nema vise injekcija, boli isto kao na dan povrede, na 14 dan od dg idem na kontrolu, posle na najavljenu rehabilitaciju. Nemam pojma sta mi se desilo, da li je puko misic, nerv kad vec nije kosska..... Matora a glupa kao noc...da potegnem saksiju i ovako zavrsim kao u onom filmu "konje ubijaju, zar ne..." Kasnim na kontrolu melanoma, sve sam morala da otkazem.... Pijem vodu i zvacem kinou, na lekovima sam zbog htonicnog gastritisa, pantoprzol i Fmotidin vec nedeljama, ne treba mi jos jedan bol..... Zato nisam smela ona 2 leka da uzimam. Ne znam sta da radim i nemam pojma sta me ceka. Deca nista ne znaju jer me je sramota da im priznam kakvu sam epohalnu glupost napravila. A i da znaju, daleko su... Da se roknem odmah ili malo posle?

Rasulo. Ovo jeste za ulicu i kakane motke.

Poslati RIK kuci do sutra u 20 h?! Ovo bi bio drzavni udar da mi imamo drzavu. Kakvo je ovo pitanje? pa lazu svo vreme o svemi i svacemu.

Moja prijateljica, Bg, 70 godina, pozitivna na PCR. Verovatno su joj unuke prenele virus jer samo sa njima ne nosi ozbiljne maske. Sve je pocelo sa iznenadnim i nicim izazvanim ali ozbiljnim osipom na kozi po celom telu. Dermatorlog, terapija mastima pa oralno i na kraju su je poslali na testiranje. Drugih simptoma nema niti ih je bilo ali kaze da je svrab nepodnosljiv.

Eto, gledam survivor ali gledam i Mariciceve dokumentarce. Licno, nikad ne vih mogla da ucestvujem jer se uzasavam buba. Veoma surov koncept, ogoli ucesnike do koske. A ja volim da gledam kad padaju maske. Ivona je nominovana za duel izbacivanja i laknulo mi je, zena je spletkar.

Od pocetka ovog ruskog ludila pitam se bas to: zasto jedna od nekoliko ozbiljnih svetskih sila napusta taktilu lokalnih ratova koja im je uveliko koristila na razne nacine za njihove opscene politicke igre, sta to Rusi znaju a ostatak sveta ne zna? Nekako ne mogu da ovaj, u osnovi (samo)ubilacki rat svedem na poremecenog starca Putina, ima tu jos nesto.