Pletilja

Jedina moja asocijacija na ono malo sto sam mogla da ispratim od nastupa je bila na serijal Igre gladi, onaj estradni deo sa voditeljima i publikom. Jednostavno, ovo sto gledam poslednjih nekoliko godina - nije za gledanje a ni za slusanje. Sta sam zapamtila? Pa, da me je od od one voditeljke strah, ne bih volela da je sretnem ni u podne. Da muskarci nose shjokice i vrckaju guzamama, potpun su preuzeli ulogu "zenskog mesa"na estradi. Zakljucak moje generacije: ode mast u propast, ovde se vise ne zna sta ko radi i zasto to radi. Tako da je Konstrakta lepo opisala stanje duha naseg doba i celoj Evropi u lice rekla da je bolesna. Sto se mene tice, zena je pobedila i sve cestitke idu njoj.

....pokazao mi je veterinar kako se to radi sa mackom: dlan shake se stavi na teme macije glave, kaziprstom i domalim se zatvore nosnice, maca mora da udahne na usta pa se u tom trenutku lek ubaci i drugom rukom par sekundi ustasca drze zatvorena da bi se lek progutao. Kod mojih macaka ovo nikad nije radilo, uvek bi ispljunule tabletu ili kremicu protiv parazita. Lakse mi je da 2 puta godisnje odem kod veta pa da on to obavi. Aja ima novi cvoric na istoj strani stomacica na kojoj su joj operisali tumor pre 6 meseci. Ceka nas nova operacija.

Medju prvih 5 na spisku za kupovinu mi je Rani Manika, Majka pirinca. Procitala sam i Japanskog ljubavnika i Dodir tla iste autorke ali prvi naslov me je bas dotakao, ima nesto tako dirljivo u zenskim likovima Rani Manike.

Zakljucak MR: Stabilna akutna fraktura ventralnog masiva korpusa VL2....i jos neke sitnice po pitanju osteoporoze na drugim delovima kicme.... Doktorka sa fizikalne mi je napravila ceo program merenja gustine kostiju, terapije, imam utisak da je ova akutna fraktura i ne brine, najavila me je kod ortopeda za dobijanje ortopedskog korseta..... Nakon 22 dana, prvi put hodam bez stapa, pokretnija sam i bolovi su neznatni. Zaboravila sam da je pitan da li i dalje uzimam Neuronal (nekakvi vitamini za nerve) kad mi nervi nisu osteceni? Pa nastavicu, sto da se baci.... Mislim, dobro sam prosla, ta koska ce da zaraste i bicu k o nova, gore bi bilo da je diskus hernija, svega sam se naslusala koliko se ljudi pate sa tim....

Magnetna rezonanca, prvi put. Privatna poliklinika, tacno u podne, mermer, nikl, tiha muzika iz offa, posada uniformisana, vidim da sam u procesu, prepustam se... Nekoliko pitanja tipa tezina, alergije, klaustrofobicnost, ranija iskustva, potpisivanje formulara da su me sve to pitali.....skidanje svega metalnog sa tela osim dugmeta na farmerkama i pripadajuceg rajsferslusa, obuvanje njihovih kroksica, tehnicar mi savetuje da skinem masku "lakse cete da disete", ulazim u sobu sa uredjajem koji je ogroman, kao da sam usla u kokpit svemirskog broda, pocinjem da se smanjujem i skupljam...daju mi slusalice uz " aparat je malo bucan, snimanje traje 15 minuta, obicicemo vas posle prvih 5 minuta"....ostajem sama u prostoriji....vozim se u cev, od vrha nosa do "plafona" cevi nema ni pedalj prostora, zatvaram oci, lele, ovo je kao da si ziv sahranjen, ne glupiraj se, oko tebe su ljudi, napolju je prolece, ovo mora da se uradi.....steta sto nisam ponela telefon i slusalice, uz muziku bi ovo bilo lakse....sprava pocinje da ispusta zvuke biiiip, biiip, biiip.....a onda pocinje da lupa neki penumatski cekic, tup, tup, tup, zvuk je masivan, ne zaglusuje me ali me plavi od glave do pete, osecam ga celim telom, kao da ima i blagi toplotni efekat ili to mene pocinje da hvata panika, disi stomakom i ne pomeraj se da ne zabrljas, fini neki svet okolo, ne komplikuj zivot ni sebi ni njima.....disem, opustam se...." da li ste dobro", jesam, pomeraju me malo, opet poplava zvuka ali malo drugacijeg...padaju mi na pamet Jerihonske trube, ovo sto me skrozira je jace, bucnije, odolevam.....pomeraju me jos jednom, zvuk ostaje masivan ali je opet drugaciji....aha, znaci, slikaju u 3 faze, super, sad ce kraj.....i bi kraj, osamucena sam malo, nista strasno, zahvaljujem se, uzimam svoje stvari, placam racun, " zvacemo vas kroz 24 h da dodjete po nalaz" ......disem punim plucima na suncu, kazem drvetu breze koje raste pored poliklinike " bas si lepa sa tim rascvetalim resicama", breza mi mase...... Cekam da me pozovu i razmisljam sta ce sve da mi nadju, mom prijatelju Rasi koji je otisao na kontrolu ciste na pankreasu nasli kancer na prostati.... Mada, vise me brine sto u onoj tubi/cevi nisam imala masku, nekog su slikali pre mene a jedna baka je prozvana posle mene....ako su trube Jerihona srusile Hram, valjda ce ove magnetne " trube" da srede virus...?

Prvi susret sa Stivom Berijem, na preporuku: Paklena odaja, potraga za cuvenom cilibarskom sobom, Afera Kolumbo, neocekivana a moguca teorija o otkricu Amerike, 14 kolonija, aktuelno u kontekstu danasnjih desavanja u Ukrajini: Reganova era, Budalin mat, Nulti amandman, hladnoratovski odnosi...... Posten autor i veoma pismen: na kraju svake knjige on sam razdvaja cinjenice od svoje fikcije. Kroz ove naslove vode nas isti likovi ciji odnose romansira na lep, diskretan nacin. Meni se dopalo mada namece pitanje sta mi uopste i znamo o proslosti i sadasnjosti sveta u kojem zivimo.....

Rat na 600 km od praga, "istorijski izbori" na pragu - a meni dune da sredjujem terasu sa zbunom lavande, saksija cca 30 cm u precniku i isto toliko visoka, treba da se izvadi bar pola zemlje i doda nova......u nameri da iskrenem posudu, malcice je podignem (?!), cuje se jedno jasno i zvucno PAK, padam na kolena pa se prevrnem na ledja, nista me kod onog PAK nije zabolelo, ....lezim tako par minuta, setim se da mi je mobilni u drugom kraju stana a da mi se rucak krcka na sporetu dok ja pokusvam da utvrdim da li mogu da se pokrenem. Nekako se pridignem na noge, bol u slabinskom delu kad god kicma izadje iz prave ose, pokret u napred vrlo bolan. Prodje 2 h, nekako se odvucem do Doma zdravlja, urade rentgen u 2 poze, dopadne mi stari ortoped, "nista nijje slomljeno", osim snimka, nije me ni pogledao ni proveravao motoriku, dg "Lumboishijalgija M54,4", Lemod solu 40 1x1 5 dana, Diklofenak amp 1x1 5 dana, Myderison a 150 2x1, Movalis a 15 mg 1x1, B komplex 2x1.... Kucno davanje inj zahteva proceduru za koju ja nisam bila sposobna u tom trenutku, jako sam blizu bolnice pa sam svih 5 dana isla na terapiju uz pomoc stapa. Kupila lekove, procitala i odustala od svega osim B vit. Bila na izborima. Nabavila hranu za macku. Mrdam po stanu kad moram. Ne mogu ni da se umijem kao coivek, da operem zube. Danas je 6 dan, nema vise injekcija, boli isto kao na dan povrede, na 14 dan od dg idem na kontrolu, posle na najavljenu rehabilitaciju. Nemam pojma sta mi se desilo, da li je puko misic, nerv kad vec nije kosska..... Matora a glupa kao noc...da potegnem saksiju i ovako zavrsim kao u onom filmu "konje ubijaju, zar ne..." Kasnim na kontrolu melanoma, sve sam morala da otkazem.... Pijem vodu i zvacem kinou, na lekovima sam zbog htonicnog gastritisa, pantoprzol i Fmotidin vec nedeljama, ne treba mi jos jedan bol..... Zato nisam smela ona 2 leka da uzimam. Ne znam sta da radim i nemam pojma sta me ceka. Deca nista ne znaju jer me je sramota da im priznam kakvu sam epohalnu glupost napravila. A i da znaju, daleko su... Da se roknem odmah ili malo posle?

Eto, gledam survivor ali gledam i Mariciceve dokumentarce. Licno, nikad ne vih mogla da ucestvujem jer se uzasavam buba. Veoma surov koncept, ogoli ucesnike do koske. A ja volim da gledam kad padaju maske. Ivona je nominovana za duel izbacivanja i laknulo mi je, zena je spletkar.

Citamo..... ...i hrcemo..... Napokon, Aja me je usvojila, ja sam njen covek, vise nema nikakve sumnje. Strpljenje, postovanje njenih granica i 1,5 godina i eto, sad imam macku koja mi se raduje, sa kojom delim prostor i vreme, kao da se onih 8 godina pakla uzgajivacnice nije ni dogodilo.

Na YouTubu ima vezbi za oci, vrlo su jednostavne i prijaju. Ima jos jedan jednostavan nacin: protrljati dlanove jako, da se zagreju, pa dlanove staviti na predeo ociju i ostati tako par sekundi, to bi bilo nesto kao hitna pomoc za umorne oci. Meni to prija.

Bravo za ushi, grozno mi je to seckanje usiju, repova, zarad nekih izmisljenih standarda. Lep pas i negovan.

Ultrazvuk srca i abdomena su kod moje doktorke kardiologa u privatnoj ordinaciji - redovan tretman, radi mi to na color doppleru svake 2 godine i cuva podatke pa ih uporedjuje. UZ abdomena je neophodan zbog velikih krvnih sudova u stomaku i mogucih urodjenih ili stecenih anomalija, pucanje stomacne aorte uopste nije tako retko kao sto se misli. I ja sam bila poslata kod endokrinologa i nadjeni su mi "cvorici" na stitnoj zlezdi o kojima nisam imala pojma. Pre 5 godina, doktorka je trazila da uradimo test opterecenje srca, prosle godine, kad mi se pojavio povisen pritisak (prilicno normalno za nekog ko ima 70 godina) trazila je da nosim holter pritiska a ove godine mi se smesi i holter srcanog rada, cekam samo da se malo smiri situacija sa virusom pa i to da uradimo. Rekla bih da ste u dobrim rukama lekara koji hoce da nadje uzrok povisenog pritiska a ne samo da sanira simptome.

Prvo, ovo posipanje pepelom vam ne sluzi na cast ako iz ove situacije ne izvucete bar mrvu mudrosti: potrazite strucnu pomoc, ima terapeuta koji se bave ovom vrstom zavisnosti. Drugo: zar vam nije zao roditelja? Da li mozete da zamislite kakav izbor stavljate pred njih? AKo vam daju novac, ucestvuju u vasem propadanju. Ako vam ne daju, izlazu vas mogucnosti da nastradate od uterivaca dugova. Trece: Da sam vam ja majka, ne bih vam dala novac. To sto mozete da racunate na moju bolecivost i novac, izgleda da vam je padobran, da se ne ugruvate bas namrtvo kad zabrljate. Ako volite reskir, reskirajte sa onim sto imate, jedino je to posteno. Pozdravljam vasu odluku da sa nama, javno, delite svoj problem, pripazite samo da time ne sabotirate sami sebe, ovako to ide: eto, priznao sam, kaznio sam sebe zbog svoje mane i sta jos hocete, slab sam, pa sta? Daleko ste vi od ikakve slabosti, za takav nacin zivota treba bas mnogo snage pa i pameti, treba se izvuci iz neprilike a vama to, izgleda, redovno uspeva. Kako bi bilo da te svoje resurse upotrebite da svrsishodniji, bolji zivot? Da budem iskrena do kraja: kao majka,imala sam problem sa svojim detetom koje je, nakon izvrsnih uspeha na veoma zahtevnim studijama, stiglo do poslednjeg ispita do diplome, prolazili su meseci, od diplomiranja - nista. U to vreme sam jako mnogo i naporno radila i bila nakraju snaga, kad dodjem kuci, vidim dete koje se razvlaci po kuci, pitam kad se taj poslednji ispit, "jos samo malo" i tako prodje godina. S obzirom da na toj katedri diplomira 2 od 5, uplasila sam se. I jednog dana mi pukne film, uzmem kofer i lepo spakujem dete: "ides kod tetke, ona te mnogo voli, ceo dan ispija kafe i visi na telefonu, bas cete se dobro slagati". Tetka je zivela bogu iza nogu, prava seoska idila. Bilo je plakanja, moljakanja, obecavanja, znala sam da ne smem da popustim, ne ovaj put. I tako, ode dete, za 2 meseca polozi ispit i dobije diplomu. Ja sam dobila cir na dvanaestercu. Vredelo je. P.S. Pricala sam o tome sa svojim detetom i molila da mi oprosti svu brutalnost moje odluke, prakticno sam je izbacila iz kuce. Dobila sam najjaci zagrljaj ikad, "mama, spasla si me". Eto tako, nekad i mama mora da bude od kamena.

Percepcija zivotinja je drugacija od nase, vide, cuju, mirisu i ono sto je nasim culima nedostupno. Ono sto nam je zajednicko su emocije tako da ja ne bih insistirala na patetici, to je ljubav, zahvalnost, nemojte to da zaboravite za 2 dana. Probleme resavajte jedan po jedan, prvo testirajte cerku na alergiju na zivotinjske dlake da tu dilemu resite pa onda sve ostalo. Ovih dana obilazim prodavnice u nameri da kupim i trecu posudu za posip moje macke: Aja je krupnija od prosecne macke, desava se da promasi pa nalazim mokracu na plocicama pored posude sto znaci da moram da dezinfikujem celo kupatilo. Kupatilo je jako usko i dugacko, zatvoren WC ne mogu da smestim gde treba jer nema mesta, svi su kabasti, a ne stavlja mi se to cudo na sredinu kupatila. Pisem vam o ovome da znate da niste jedini kome ljubimac pravi svasta, niko nije savrsen. Nas svet nije njihov svet, mi smo ih premestili u nase uslove zivota i najmanje sto mozemo da uradimo je da im pomognemo da se u njemu snadju. Koliko njima to znaci, uverili ste se i sami, vas pas vas voli i oseca odgovornost za vas zivot. Tako rade pravi prijatelji.

? I ja pitam svasta, zna se da su macke vanzemaljci.....

Hvala ti..... Jedini glas sa Balkana koji je rusio moje zidove....

Bacila pare na naslov Irvina i Merilin Jalom, "Sta je vazno na kraju - prica o smrti i zivotu". Kupila sam pricu 2 starca, 85 i 88 godina koji, gle cuda i nepravde, moraju da se rastanu nakon 65 godina savrsene ljubavi, savrsenih karijera, savrsenog braka, savrsene dece i unuka, savrsenih prijatelja i kolega. Kupila sam pricu o umiranju privilegovane bele zene koja moze da kupi cak i "asistirano samoubistvo" ne bi li sebe postedela agonije umiranja. O tom svetu u mehuru privilegija kupljenim novcem, najvise govori cinjenica da je poc. Merilin insistirala da premine u svojoj lepoj kuci, okruzena voljenim suprugom i 4 dece, bukvalno. Svi prisustvuju njenom uzimanju smrtonosne doze, njenom poslednjem izdisaju. Koliko je to surovo: to da deci ostavis tu sliku vlastitog umiranja? Kome se u tom trenutku odaje pocast, Smrti, Zivotu, samoj Merilin? Bice da je ovo poslednje. I to moze da se kupi, zaboga, zena je napisala knjigu "O zenskim grudima", pisala je i o americkim grobljima, nije da nije razmisljala o umiranju. Necu o ucveljenom udovcu jer me je prevario: htela sam pricu o suocavanju sa smrcu, imam 70+ godina i gadnu dijagnozu, hocu da znam sta me ceka iz prve ruke cenjenog psihoterapeuta, nekog ko poznaje mehanizme psihe i duse. Necu da samo blenem u Kosca kad zakuca na moja vrata. Umiranje je ozbiljna stvar, treba znati i umreti i to je posao, nesto sto treba da se obavi kako treba. I nista na tu temu nisam dobila. Sta je vazno na kraju? Pa, da imate mnogo novca za palijativnu negu i asistirano samoubistvo. Da prevarite Smrt, bar onaj njen deo koji je ropac, taj tako fuj deo umiranja. Nije da nisam razmisljala o svojim osecanjima besa dok sam citala tu knjizicu, da li ja to njima zavidim na tako savrsenim zivotima, toj savrsenoj komociji jednog umiranja? Ne, ne zvidim, ako je sve istina u toj knjizi, ta prica o savrsenim zivotima, karijerama, porodici, ljubavi, ako je sve to istina - koga se to tice osim malobrojne bele elite koja i smrt moze da potkupi? Ako sam ista naucila, recicu: kako zivis, tako i umires, nema tu nikakave tajne i misterije. Dakle, kad onaj zakuca na moja vrata, bice gadno, neuredno i nekomforno, do poslednjeg daha. Pa nisam ja dzabe zivela pa da sad igram valcer sa Koscem.

Nije narod taj koji "proglasava elitu", ne ide to tako, elita je, uglavnom, samorodna i namece se drustvu kao takva. Kakva je drzava, takva je i elita. Narod je tu kolateralna steta.

Ako mu kupite nesto predvidjeno za grickanje, nece dirati jastuk?Vidjam u prodavnicama hrane za kucne ljubimce ogroman asortiman tih igracaka, ima i "kostiju"napravljeih od neke organske materije koju kuce moze da glodje do mile volje.

Kazu da se slicno slicnom raduje....🙂

Potsetili ste me na jedan od najozbiljnijih razgovora za porodicnim stolom: late suprug je bio ozbiljan sportista, kosarkas, i nakon zavrsene sportske karijere nastavio je da manijacki odrzava kondiciju, tegovi, stoni tenis, biciklizam...kako je sin rastao, tako su rasle i njegove ambicije da mu sin zavrsi u NBA ligi. Dete je raslo i izraslo do 2 m i 4 cm, trenirao je odbojku, kada je zavrsio gimnazijsko skolovanje i upisao medicinu, imao je ugovor sa Crvenom Zvezdom, otac je hteo da pukne od ponosa, vec je sina video i italijanskim klubovima kako mlati pare. Na kraju prvog semestra na fakultetu, dete mi je doslo kuci na raspust i reklo, u poverenju, da ce napustiti klub jer ne moze da isprati i predavanja i treninge ali nije znao kako da to saopsti ocu. Stvarno je bilo tesko i zamisliti taj razgovor, ukljucili smo u zaveru i mladje dete, tatinu princezu, prethodnog leta je bila medju pobednicima prve Bg rolerijade, tezu artiljeriju nismo imali na raspolaganju. I dogodio se taj porodicni rucak i bi sta bi. I danas pamtim muzevljev izraz lica kada je, konacno, shvatio sta mu sin govori. Okrenuo se prema meni i rekao: "Ti si kriva, ovo je tvoje maslo". Mozda jesam a mozda i nisam: za sve godine sinovljevog treniranja odbojke, znala sam da to cini zbog oca, odbio je da trenira kosarku jer je kontaktni sport i nekako se izborio za odbojku ali mi je i dalje, nakon dobrih utakmica, govorio da ne oseca timski duh, da mu pobeda tima ne znaci koliko i drugima u klubu. Znala sam koliko mu je stalo do nauke, koliko je introvertan i zato sam ga podrzala. Odbojci sam bskrajno zahvalna za sve sto je znacila u odrastanju mog deteta, od trapavog, naglo izraslog pubertetlije napravila je lepog, zgodnog mladog coveka ali sve vise od toga bi bila njegova zrtva necemu sto mu nista nije znacilo. Posledice? Do kraja zivota otac mu se obracao samo sa "Ti, magarce....." a magarac danas zavrsava doktorske studije iz svoje oblasti i srecan je u svom poslu i karijeri.

Zorane, Dive, imate jednu bozanstvenu prednost - niste sami, bar meni to tako izgleda iz ove moje samoce. Ne morate da mislite ko ce da pozove hitnu ako vam se slosi, ima ko da vam doda casu vode, ko ce da nadje majstora da popravi ringlu na sporetu, zalije cvece, nahrani macku... Moj tata je umro 3 nedelje pre 70 rodjendana, iznenada. I nije da nisam o tome razmisljala uoci mog 70 rodjendana, sva sam na njega....mama je otisla u 82, valjda je to prednost zenskog pola, zene zive cca 7 godina duze. Pa sam, ovako zaludna, utvrdila da su mama, tata, brat, svi otisli ovim redom: April, Maj, Jun....bice da je Jul rezervisan za mene.😄 Nedavno, u razgovoru sa cerkom, izletela mi je jedna racenica koja mi jos odzvanja u glavi: "Osecam da gubim sebe...." a to znaci da se menjam, da sa onog sto sam dozivljavala kao "ja" polako nestaju slojevi jedan po jedan, nista ih ne nadoknadjuje, ostaje samo praznina, brisani prostor u kojem sam sve vise sama i izgubljena kao guska u magli. Sve sam pokusala: psiholozi sa kojima sam razgovarala su suvise mladi, mudrija sam od njih i mogu da se igram sa njima kao macka sa misem i da ih, onaj bezsobrazni deo mene, onaj koji me celog zivota sabotira, preveslam samo tako, sakrijem prave razloge svoje tuge opet glumeci onu jaku, pametnu, samodovoljnu zenu, igrajuci tu ulogu i danas kada to vise nema nikakvog smisla. Do nedavno, moj sigurnosni "mehur"je bila knjizevnost, jako mnogo citam od kad je pocela pandemija i - cvrc! Dozivela sam bas ovih dana shamarcinu: nisam imala plan sta bih pa sam uzela 2 naslova sa police, nasumicno, nekad i tako biram knjige. Mada, od kad znam za sebe imam osecaj da cesto knige biraju mene: dakle, prvo sam procitala Kunderin "Praznik beznacajnosti" i vec sledeceg dana slistila skoro do kraja Bekbedeov naslov "Covek koji place od smeha". Ubitacna kombinacija. Ne preporucujem da se citaju u paru, moze da bude pogubno. Sta smo naucili od od ova 2 divna autora? Recimo, da je u vreme apokalipse, to je ovo sto danas zivimo - izolacija najbolje resenje😜. Migracija unutar sebe. Sta god da nas tamo, unutra, ceka - jedino je smisleno, jedino sto imamo jer smo mi, zapravo, apsurd, zivimo da bismo umrli i sve sto mozemo je da dok taj apsurd traje, ne napravimo bas tako veliki nered. I tu dolazim da zakljucka da je tisina ono najbolje u nama, svo to batrganje, sva ta pitanja "ko sam, gde sam, zasto sam" su promasaj, najvece dostignuce je, izgleda, da kao pesnik Basho, stanemo kraj neke tarabe i gledamo jedan cvet, Nazunu, kako uziva na suncu? Nazuna, labudovi, nema drasticne razlike....☺️ I zato - glavu gore, Zorane, Dive, Pletiljo, desava nam se ono sto treba, nestaje ono "ja" koje nas je mucilo, proganjalo eonima vremena, zazelimo dovrodoslicu tisini, miru, konacno pronadjenom spokoju, jos malo ovog egzistencijalnog apsurda i idemo - kuci. Da me ubijete, ne znam kako sam dosla do ovog vibrantnog optimizma?! Labudovi...?

Ovo mi je bas slatko:

Hvala na pitanju, sve je u redu... Nekako sam se vezala za ove ptice, cesto sam na obali, jos su tu mada petarde grme okolo... Danas sam bas uzivala, slusala sam radio prenos iz Muzikferajna, valceri i labudovi, prvi put za vise od 50 godina nisam prenos koncerta gledala na tv vec na otvorenom, bilo je divno... Od srca vam svima zelim srecnu Novu 2022 godinu, da vam porodice napreduju prema planovima i zeljama, da budete svi zdravi i orni, da se radujete zivotu jer tako treba i tako mora.....

Plasim se....sve cesce mi se desava da udjem u prostoriju a ne znam zasto i sta mi odatle treba. Pocnem jedan posao da radim, ako izadjem iz prostorije, zaboravim na zapoceto i pocnem nesto drugo.... Morala sam da napravim protokolle, jedan za izlazak iz kuce, drugi za odlazak na spavanje....proveravam instalacije za struju, vodu, gas. Desavalo mi se da me u gradu preplavi uzas da mi je nesto ostalo na sporetu, da mi je ostala otvorena slavina u kupatilu....sad lepo slikam sporet, kadu, pepeljaru ostavljenu na metalnom delu sudopere....da me ne strefi srcka kad se u gradu uspancim. Imam tabele u koje unosim datum i upisujem + za popijen lek, suplement....ne mogu uvek da se setim da li sam nesto od toga vec popila a plasim se da ne uzmem dvostruku dozu. Mozda je to sve zbog godina, punih 70, a mozda je i od ove penzionerske camotinje, "oslobodjenosti" od svega osim brige za samog sebe. Ne znam, osecam se prilicno ponizenom, tesko se mirim sa tim opadanjem. Prica mi cerka kako moji vrsnjaci zive u USA....mogu da rade i zaradjuju dok im prija, niko ih ne tera u penziju, druze se, putuju, uce nove vestine. Do skoro mi je citanje dobre literature odrzavalo mentalnu svezinu, nekakav emotivan balans, imala sam utisak da jos mogu da razumem svet i pojave....sad sam vec 2 nedelje zaglavljana u Ruzdijevoj "Deca ponoci"....koliko god da je to bogato stivo, nikad pre nisam ovako sporo prolazila kroz literaturu. Kako uzmem knjigu, tako zaspim....onako staracki, sa sve naocarima na nosu. Ne znam, ne razumem, sve cesce se osecam zarobljeno u nekakvoj mentalnoj magli i zao mi je, ne treba tako da bude, rano je....