Vjekoslav

nismo se razumjeli (moja krivica). 220 minus tvoje godine x 65% = 131bpm? to bi znacilo da imas 18 godina, a ne da si, kako navodis, generacija 60 i neke. dakle tempo ti je prejak. a trajanje treninga prekratko. vjezbe ne spadaju u aerobni trening, njih ne racunaj. jasno je meni da se trudis, medjutim daj da vidimo kako doci i do nekih rezultata. produzi kondicijski trening na 30-45 minuta, i smanji tempo. ako imas 10 ili jos vise kg plus, onda uopce i ne bi trebao trcati, vec samo hodati. trcanjem ces se izlomiti, i fizicki (povrede) i psihicki, i na koncu najvjerojatnije odustati. ukoliko ti je cilj istrcati 5 km, onda je kudikamo pametnije da krenes sa dijetom i svakodnevnim hodanjem, pa kad skines dovoljno kila, onda lijepo krenes sa trcanjem. mozda uopce nisi antitalent za trcanje, mozda ti se na koncu i svidi. ovisi kako ga, i u kojim uvjetima vozis. 40km niz vjetar je turizam, 20 km kontra jakog vjetra vec je ozbiljan trening. nas organizam prepoznaje trajanje i intenzitet fizicke aktivnosti, dok mu kilometri, sami po sebi, nista ne znace.

pa dobro drugar kakav je to kardio od 26 min? nedovoljno ti je to. minimum 30 min, pa onda lagano povecavaj trajanje na 45. i onda povecavaj intenzitet (bpm). ok je biti cool i slusati Azru na treadmillu, ali ovim tvojim tempom ces doci u kondiciju u 99. godini zivota.

na 2,5cm vec zulja / dere patelu koljena.

https://vijesti.hrt.hr/553105/u-nedjelju-pocinje-zimsko-racunanje-vremena i? kako ste proslavili posljednji ljetni sat? ... ja sam posjetio naseg starog drugara (sjetit ce ga se Vilhelmina), i ostao s njim u sumi sve dok nije zaslo sunce. ima nove stanare. Barakuda, Kronos, sta vi kazete, koja je to gljiva na brijestu starijem od 300 godina? ... koprene magle u povratku, iznad vode, iznad polja. ... ovo sam usnajpao dok sam isao za Tikves. moram poslat Vladanu u London. njegova omiljena carda konacno se ponovno gradi. na starom mjestu.

u pravu je Zoran https://forum.b92.net/index.php?app=core&module=help

a vidis kako "trce", pola prehodaju, a pola ih pokupe sa staze i odvezu na hitnu. mene to sve asocira na "I saw the light!" hodocasca ka Rimu, Svetoj zemlji ili Santiagu de Composteli. jedino sto danas umjesto Jakobovih kapica nose cipove, a umjesto priprostih sandala hi-tec patike. medjutim vjera da ce se "desiti cudo" i dalje je prisutna. cuda se medjutim u individualnim sportovima ne dogadjaju. nadalje, ako ti je za uspjeh potrebno krdo od 45 000 grla koje ce te nositi do cilja, pitanje je koliko je takav pristup sportskim aktivnostima uistinu individualan. ah, pitanja, pitanja, pitanja... ovo mi se puno vise svidja i kao rekreacija i kao individualni sport gdje mozes sustavno napredovati bez nepotrebnog izlaganja trajnim posljedicama po zdravlje, smrtnom slucaju (infarktu), ili pak oslanjanja na ranije spomenuto krdo. obrati paznju na tehniku. tehnika je nesumnjivo bitna i kod trcanja i kod biciklizma, medjutim kod plivanja je kljucna. cilj ti je nauciti stediti noge, a biti brz. bolja tehnika kraula = veca brzina. i to radikalno veca, bez nuznog povecanja misicne snage. dakle tu ti ne vrijedi na silu isplivavati dionice od 800 metara, vec moras studiozno proucavati svaki zaveslaj na treningu da bi u vodi postao sto hidrodinamicniji, sa sto kvalitetnijom propulzijom. uz tehniku ces razvijati i kondiciju, tako da ta dva apekta, ako govorimo o rekreativnom nivou (a govorimo) nema smisla odvajati na dva zasebna treninga.

zaboravih reci. podigao sam sic za 2cm i time si olaksao prijenos energije (snage misica) na pedale / tockove za dobranu trecinu. cudo jedno sta 2cm naprave. edit: e jbg, opet nesto zaboravih. 1h pedaliranja / 10-15min hodanja / 1h pedaliranja / 10-15 min hodanja / 1h pedaliranja / 10-15min hodanja / 1h sat pedaliranja / 10-15 min hodanja, itd. itd. itd. = nema grceva u misicima i tzv. misicnih otkaza, nema povreda karakteristicnih za dugotrajno bicikliranje ili pak dugotrajno hodanje, a nema ni psihickog zamora zbog konstantnog ponavljanja identicnih pokreta. postoji dakako akumulirani fizicki umor na koncu dana, ali to je ok.

... u centru Dalja izgradjeno je odmoriste za cikloturiste, odmah preko puta saborne crkve sv. Dimitrija. nisam fotkao jer sam kroz Dalj uglavnom proletio, al treba spomenuti da su uz "e-klupe, e-stolove, e-koseve, e-rasvjetu, e-nadstresnicu, e-stalke i e-servisnu stanicu" (sve dakako iz EU fondova), postavili i e-punionicu. pa e-to, ako vam crkne baterija elektricnog bicikla na putu od Crnog mora do Atlantika (ili obrnuto), da znate gdje se mozete e-puniti. odmah iza crkve prema Dunavu sreo sam jedan stariji bracni par biciklista iz Nizozemske, i to sad, u drugoj polovini listopada, dakle EuroVelo 6 nije prazno slovo na papiru. za Srem ne mogu da tvrdim, tu bi se Chili ili neko drugi s vojvodjanske strane morao ukljuciti s recenzijama, ali sto se Slavonije, Baranje i ovog dijela Srijema tice, apsolutno najljepsa trava za odmor nalazi se na sjevero-zapadnoj strani Erdutske tvrdjave. prica se da se tu izlezavao i dobri kralj Matijas, i Sulejman I. Velicanstveni, i naravno, sama carica Marija Terezija, al to su seoske price. prava je istina da se tu izlezava samo moja malenkost kad udostoji Erdut svog posjeta. malo dalje je i uredjeni vidikovac, sa stolovima, klupama i nadstresnicom za one koji vole ovdje dolaziti po kisi. ima tu u blizini i jedno staro gnijezdo orlova, koje sam prvi put vidio kad sam imao 6 godina, al njegovu tocnu lokaciju vam necu reci. od Erduta do Aljmasa proteze se Daljska planina, a od Aljmasa do Bijelog Brda Misino brdo. na Misinom brdu nema asfalta, samo polja, vinogradi i vocnjaci. u redu, da ne grijesim dusu, pronadje su tu jos ponesto skriveno, ako se dovoljno zumira. kad se s Misinog brda spustite u Bijelo Brdo izlazite na glavnu magistralu (Sombor-Osijek), a to znaci da tuda dalje ne treba voziti jer postoje velike sanse da vas neki sleper zatepe ili oduva s ceste. medjutim postoji alternativa. za tzv. osjecko polje uvijek se govori da je ravno ko vaservaga, medjutim ovdje, izmedju Bijelog Brda, Sarvasa i Tenje, polja su valovita. juzno od Sarvasa nalazi se ciglana (koja radi), i bajer, na kojem pecaju lokalni pecarosi. ako se dovoljno odmakne, i malkic zazmiri, moglo bi proci kao polja rize u Yoyogijevoj domovini. ok, treba poprilicno zazmiriti. ovo je sredisnji park u Tenji, kod dvorca Adamovicha i osnovne skole. tu sam sisao s bicikla, i premda postoji biciklisticka staza odvojena od ceste, othodao do Osijeka, odnosno do prve benzinske na kojoj sam popio espresso ristretto (ovaj put kako spada). kombinacija bicikliranja i hodanja pokazala se, na ovako dugackim dionicama, kao najbolja za moje noge (i ono izmedju nogu). eto, tu zavrsava moj prvi ovogodisnji jesenopis. nadam se i vasim prilozima iz kraja u kojem zivite, obzirom da ovaj topic nije zamisljen kao blog.

pocinjem skroooz novu pricu. jesenopis. u daljini se vide silosi Vukovara, dakle za razliku od sjevernih baranjskih sirina, sad se nalazim skrooooz na jugu (deep, Deep South ). iz Os krecem jos po jutarnjoj magli i do Dunava stizem "ocas posla" preko Tenje, Celija, Bobote, Vere i sirokih plodnih ravnica, izbjegavajuci asfalt i magistralne ceste. na izlasku iz Bobote nema vise onog strasnog sarplaninca (ako nekog zanima). u Dalj (rodno mjesto Milutina Milankovica) dolazim s juga, iz pravca Vukovara. pijem espresso ristretto (identican onom iz Zmajevca), i brzo nastavljam dalje, uspinjuci se na Erdutsku, odnosno Daljsku planinu. temperatura se vrti izmedju 25 i 30 celzijusa, pravo Miholjsko ljeto. vinogradi u jesen! kome je do tempere ili akvarela, to je prava lokacija za donijet slikarsko platno. a pronadje se jos i grozdja na trsovima, ako se ozedni. ovo su posve novi nasadi (ne znam ni cega, ali vidim da je novo). iz vinograda kroz dugacki surduk dijagonalni uspon skroz do Erduta. iznenadjenje usput. ... (ide nastavak, kad uhvatim malkic vremena)

btw. zna li neko neko madjarsko selo u kojem ne postoji ulica Petefi Sandora? to ide kao po nekom defaultu, crkva, ulica Sandora Petefija, a onda sve ostalo. ... e tu sam se lijepo zeznio. umjesto komotno (asfaltnom cestom) kroz baranjska sela do Osijeka, ja krenio panoramski, nasipom uz Dunav. pa kad sam svratio u lovacku kucu Monjoros, i saznao od lovaca da je u toku lov, onda vise nije bilo moguce vratiti se, ili negdje presjeci put kroz sumu. svrnio sam nakon nekog vremena samo do Dunava, tamo gdje je nasip najblizi rijeci. medjutim Dunav tu nije nista posebno (nema pjescanih ada). na toj stazici pukla mi je prednja guma, i taman kad sam ju krenio mijenjati, odjednom se pokraj mene, ko iz vedra neba (doslovno, jer mi je glava bila okrenuta prema zemlji), stvori granicna policija. pitaju kamo idem, rekoh nigdje ne idem, pukla mi guma, a oni umjesto da ponude pomoc (nije da mi je trebala, ali red je pitati), zaprasili gas do daske, ko da su nekog ganjali. dakle drugari emigranti & izbjeglice, na ovom mjestu nemojte prelaziti Dunav, policija je skrivena u cekama. dalje niz nasip, jos jedna lovacka kuca (Zlatna greda), takodjer krcata budzovanima iz cijelog svijeta koje ovdje dovoze s osjeckog aerodroma svake jeseni kada je rika jelena na zadovoljenje visokobudzetnih atavizama. ostatak price je opisan u prvom postu, oluja, zivotinje koje bjeze. ostala je samo posljednja stanica, gdje sam promjenio zadnju gumu. prijemni centar Kopackog rita. i to je to, dovrsio sam ljetopis, koji je u biti dnevnopis, za manje od 2 mjeseca. bravo ja.

imao vise snage, i kondicijske i misicne, ne bi koljeno (logicno) skljocnulo kad su kvadricepsi poceli otkazivati, istrcao bi cijeli maraton, bez pauza za hodanje, a konacno vrijeme bilo bi, u najboljem slucaju, oko 4h. kao sto ti i rekoh prije utrke, nerealne ciljeve si postavio za svoj prvi, i preuranjeni maraton, i ako nije ozbiljnija povreda koljena, ja bih rekao da si imao vise srece nego pameti. za tri stenta oko srca imas moje divljenje, za jugovicki stent u glavi jok.

nema razbijenog stakla, nema fakat ni bilo kakvog (drugog) smeca na tom prijevoju, tako da... ne bih rekao.

ovdje centralni hrbat planine, koju su stari latini (prvi vinogradari) nazivali Mons aureus, presijeca ostar surduk. on se na sjeveru zavrsava u selu Podolje, a na jugu u selu Kotlina. surduk se naziva turski put, i tek je nedavno asfaltiran. gadan spust pa jos gadniji uspon ispred mene, zvizdan upekao, stoga momentalna pauza u vinogradu / prikupljanje energije. visoki lesni zidovi na prijevoju. nekima dom (bregunicama, pcelaricama, vodomarima), a nekima, hmmm... nisam siguran sta ove (uredno) slozene staklene bocice predstavljaju. pagansku tradiciju, etno susrete sjevera i juga, umjetnicku instalaciju, vrag ce ga znati. kako god, na samom grebenu Báni-hegységa (kako lokalni Madjari nazivaju ovu planinu), konstantno se mijesaju madjarski, srbijanski i hrvatjanski signal. eto jednog, posve prakticnog (meni osobno), moguceg benefita od ulaska Srbije u Evropsku uniju. relej u daljini oznacava najvisu kotu (Trojnas) ovog drugog, sjeveroistocnog dijela planine. ona se daljnjih 5km zracne linije pruza prema Batini, gdje se rusi u Dunav, a ja tu skrecem na jug, i spustam se prema Zmajevcu, u posjet Crvenoj Marti. sam spust je fantazija za umornog biciklistu, 2km ciste nizbrdice asfaltnom cesticom do centra sela. VÖRÖSMART Vörös Márta legendája Egyszer régen, egy kis baranyai faluban élt egy Márta nevű úrnő. Hosszú, vörös haja volt, nagyon szép és nagyon gonosz volt. Egy arannyal fizettette meg a Dunán való átkelést a réven, a szerencsétlen szegény embereket pedig – akiknek nem volt pénzük a révre – bezavarta a szőlőjébe és megdolgoztatta velük az átkelés árát. Gyakran több napig is dolgozniuk kellett. Rendkívül goromba volt. A szegény embereket, de még a saját jobbágyait is bottal és korbáccsal verte, hogy jobban dolgozzanak. Gonoszságának híre egyszer még Budáig is eljutott. A szigorú, de igazságos Mátyás király, miután hallott a kegyetlen Mártáról, elhatározta, hogy eljön Baranyába, hogy megbizonyosodjon a hírről. Jobbágynak öltözött és elindult a dunai révhez. Amikor fizetnie kellett volna, közölte, hogy most nincs pénze, de visszafelé kifizeti. Amikor szembesült azzal, hogy nem engedik át a réven, közölte, hogy személyesen ismeri Mátyás királyt, aki majd kifizeti a révet, mihelyt megtudja, hogy ő átkelt a folyón. Márta gonoszul kinevette, gorombán sértegette, majd pedig bezavarta a szőlőjébe dolgozni, hogy megkeresse az egy arany árát. A király még egyszer próbálkozott, mondván, hogy Mátyás szörnyű büntetést fog kihágni rá, ha meghallja kegyetlenkedését. Márta azonban könyörtelen volt. Ahogy kapált a király, egy aranyat maga elé dobott a földre úgy, hogy a többiek nem látták. Amikor szólt, hogy ő talált egy aranyat és ki tudja fizetni a révet, akkor elvették tőle, mondván, hogy az nem az övé, és tovább dolgoztatták három napig. A szőlőben a király megtapasztalta, hogy milyen körülmények között élnek és dolgoznak a jobbágyok, és amikor visszatért Budára, levelet írt Mártának. Amikor Márta elolvasta a levelet és rájött, hogy maga Corvin Mátyás dolgozott az ő szőlőjében, azonnal tudta, hogy szörnyű büntetést fog kapni. Ezután felvette legszebb fehér ruháját, befogta legszebb fehér lovait a fehér hintója elé, majd az összes aranypénzével a hintóban nekivágtatott, és a Duna magas partjáról a folyóba hajtott. Amikor a Nap beragyogja a Dunát, még ma is lehet látni, ahogy az aranyak visszaverik a fényt, amelyeket sohasem találtak meg. Ahol a víz a partra vetette Vörös Márta testét, azt a falut elnevezték Vörömartnak. A legenda szerint a vörösmartiak és a környező falvak lakói még halála után több évvel is látni vélték, ahogyan Vörös Márta lebeg a szőlői fölött, amelyek a kegyetlen úrnő halála után hirtelen nagy bőséggel kezdtek teremni. a u centru, na 20ak metara udaljenosti Martu sam sreo u lokalnom kaficu (jedinom u selu). ovako je izgledao espresso ristretto. i to iz drugi put, prvi put sam dobio punu zdjelu crne tekucine, pa sam zamolio da ipak malo smanji kolicinu vode, i da proba sa soljicom za espresso. al dobro, nisam se naljutio na Martu. em je to maleno selo, em se covjek ne moze naljutiti na zgodnu Madjaricu sve i da hoce. ... (ide nastavak, kad uhvatim malkic vremena)

...

pogledao sam sluzbene rezultate, Honey je istrcao maraton. fakat, postavio je rekord staze za sve jugovice sa stentom, pa se ti (vi / mi) mislite. njegov vlak uskoro stize na peron, molim drugarice da se rasporede s lijeve strane, pioniri sa desne, i orkestar neka krene s muzikom. salu na stranu, vidim po prolaznim vremenima da je izdurao ekstremni napor, nije odustao, i treba ga pustiti da se dobro odmori.

Milanković je svoje istraživanje koncentrirao na odnos Sunca i Zemlje, a pomalo zanemario strujanja izazvana nejednakim zagrijavanjem atmosfere i oceana. Ova činjenica nam govori da Milankovićeva teorija ima više utjecaja na stvarnu klimu drugih planeta nego na Zemlju (koja ima atmosferu, mora i oceane). Uopće je danas prihvaćen i stav da su utjecaji Milankovićevih ciklusa na Marsu, kojemu nedostaje prava atmosfera i ublažavajući utjecaj oceana, čija os rotacije znatno više mijenja svoj nagib, a ekscentričnost orbite je upadljivo veća, mnogo značajnija nego na Zemlji. https://www.crometeo.hr/klimatske-promjene-milankovicevi-ciklusi/

https://www.politico.eu/article/macron-urges-reform-of-bizarre-system-for-eu-hopefuls/ hmmm...

po onome sto sam ja procitao na ovom threadu zakljucak ti je vise baziran na emocijama nego na cinjenicama. umjesto temeljitog rada na opcoj kondiciji uskocio si u neki internet trening za specificnu, u biti, vise situacijsku kondiciju. muskulaturu nisi sistematski jacao / dovoljno ojacao, a posve mi je nepoznato koliko si, i sta konkretno, radio na brzini i anaerobnom pragu. mentalnom pak treningu pristupio si posve povrsno, ne uvidjajuci koliko je on bitan za tvoju disciplinu. ukratko, tvoje pripreme za ovaj maraton ja vidim kao podesavanje zazora na svjecicama za Pariz-Dakar na vozilu koji niti ima dovoljnu kubikazu, niti dovoljno jaku sasiju, niti dovoljno kvalitetnog vozaca. ergo, daleko si ti od svoje top forme, i svojih najboljih mogucih rezultata. sto je dakako steta, obzirom na talent koji imas. ja ti mogu samo zazeliti da se ne razbolis nakon Amsterdama, jer tamo ces dozivjeti drastican pad imuniteta, i svakako zelim pozdraviti tvoju ideju da se po povratku uclanis u atletski klub.

https://en.wikipedia.org/wiki/Economy_of_the_Czech_Republic

ici ce prilog s fotkama na regionalnoj kafici (lijepa priroda / lijepo vrijeme), ovdje samo da nabacim malo (dodatne) motivacije za Honeya ... vidi lik (rute) na mapi, izgleda ko jazavac. mozda malkic vise lici na krticu, al to je to, ista familija. dakle, ako sam mogao ja (kao stariji, pametniji, i sa trajno ostecenim koljenima) danas odraditi dva (brojkom 2) maratona, i to sa prosjecnom brzinom 20km/h, a teren je bio polovinom brdski i poljski (zemlja), pa moze valjda i on odraditi jedan (brojkom 1) obican / najobicniji maratoncic, s prosjecnom brzinom 10km/h. el tako tako je. ...

... http://dnc.nsk.hr/Newspapers/LibraryTitle.aspx?id=1a7779a8-ef40-4ec3-a675-2372c673a3c3# jasno je dakle (konacno, nakon 183 godine) sta ova stilizirana lira (izmedju topa i tamburice) u biti predstavlja. eto, ilirci nisu znali napisati ime mog grada ("mali potres" otresao 2 slova iz Osijeka ko orahe s grane) al su zato drzali u malom prstu genetiku i haplogrupe.

Referentne vrijednosti Muškarci i žene: 4,4 – 6,4 mmol/L http://breyer.hr/pretrage/sve-pretrage/glukoza

sto vise citam ove threadove o dijetama, a ima ih ohoho i na starom i na novom boardu (samo pod raznim, upravo mastovitim nazivima), sve mi se vise cini da nam je, kao drustveno politickoj zajednici, jelte, potreban jedan krovni topic na Drustvu i Politici. ja bih ga nazvao "umjerenost - sta je to?". medjutim tu bi bio potreban jedan bas (analiticki) iscrpan uvodni post, s brojnim referencama. a ja sam trenutno u fazi totalne lijenosti. apatije, cak. al kad se jednoga dana uhvatim tog topika, ima da ga razbucam.

pa naucilo se tako privredjivati, jos od zajma za privredni preporod 1989. mada treba naglasiti da je ekonomska logika takve privrede puno starija od pojave Milosevica. sta drugo osim hajducije gospodarstvo utemeljeno u etnickom narativu moze ponuditi? dakle ili je hajducija prema vlastitim gradjanima ili je hajducija prema medjunarodnoj zajednici. sad samo cekam da se neki ignorant javi i drekne "turizam!" pisao je Harper i o podizanju stogodisnjeg zida izmedju Kosova i Srbije, sve sam ja to procitao. a slusao sam i Protica, u nekoliko navrata (btw. zanimljiv lik). medjutim i dalje ne vidim nikakve slicnosti s Marsalovim planom za Evropu nakon II. svj. rata. uopce, ponavljati navodnu mogucnost ekspeditivnog prijema Srbije u EU ne govori nista o stvarnim mogucnostima danasnje Evropske unije, ali govori puno o politikantima koji takve projekcije rade.

... to je kao ona prica o kamencu. debela vecina Osjecana sasvim ozbiljno misli da im bubrezi stvaraju kamence zato sto piju vodu bogatu dravskim pijeskom. "u esekerskim bubrezima moglo se pronaci i zlato" (nekada davno, dok je Drava bila zlatonosna).