Мџе

Crvena zvezda (4-2-3-1): M. Ilić – Mimović, Điga, Spajić, Seol – Hvan, Elšnik – Olajinka, Ivanić, Milson – Duarte. Bode Glimt (4-3-3): Haikin - Sjovold, Bjortfut, Gundersen, Bjorkan - Evjen, Berg, Fet - Mata, Heg, Hauge.

Kada je reč o Eriksenu moram da napišem dug post kako je čovek bio deo propasti engleskog fudbala kroz nekoliko glavnih aktera pre njega tokom 20. veka. Priča o propasti engleskog fudbala počinje sa čovekom koji se zove Čarls Rip (Charles Reep), on nije bio ni fudbaler ni fudbalski trener već računovođa koji je radio u RAF-u, engleskom vazduhoplostvu. Kao i dosta Engleza, on je bio oduševljen fudbalom kao igrom i čak 30-ih godina prošlog veka prisustvovao raznim predavanjima bivših fudbaler, u drugom značenju, bio je full fudbalski entuzijasta nešto kao mi ovde. Čarsl je veći deo drugog svetskog rata bio stacioniran u Engleskog da bi ga pred kraj rata prestacionirali u Nemačku gde ostaje do 1947. godine. Nakon povratka u Englesku, biva duboko razočaran porazom Engleskom od 6-3 kod kuće protiv Mađarske (1953. godine). Prvi poraz Engleza kod kuće koji je pokazao dominantnost kontinentalnog fudbala nad tvorcima te igre. Prvi put posle mnogo godina poricanja, Englezi su morali da priznaju da drugi igraju njhovu igru mnogo bolje i na to su je unapredili onako kako oni nisu mogli. Po nekoj logici ovaj događaj bi trebao da pogura Engleze ka otvaranju i dovođenju stranih igrača i trenera, ali ih je pogurao u suprotnu stranu, u dalje zatvaranje i oslanjenje na domaći način direktne igre koja je poznata kao engleski pragmatizam. Čovek koji je najviše doprineo tom pragmatizmu je upravo Čarls Rip. Iako običan zaljubljenik fudbal, Čarls je od 1953. god 1967. godine analizirao 587 fudbalskih utakmica. Razlog za njegove analize je to da je hteo da dokaže da fudbal treba da se igra direktno, sa što manje dodavanja i poseda i da akcije moraju da se završe u nekoliko dodira. To je opravdao time, da iako su svi bili oduševljeni Mađarskom igrom i smatrali da su do golova došli iz poseda, da je pet od šest golova dato kao posledica početka napada na polovini Engleske. U suštini potpuna glupost, Mađarska je akcije počinjala iz protivničkog dela terena ne zato što su forsirali direktan fudbal i duge lopte, već zato što su bili taktikčki dominatni, igrali su fluidno i to im je omogućilo da lako dođu do protivničke polovine. Kako god, rezultati Čarslovog istraživanja biće da 95 posto golova pada nakon manje od četiri dodira sa loptom. Ovaj zaključak će oblikovati engelski fudbal do nastanke Premijer Lige i pojave stranih trenera u Engleskoj. Skoro svi treneri će forsirati direktan stil fudbal koji će podrazumevati duge lopte golmana na napadača. Tu onda napadač spušta loptu za srednjaka, ovaj šalje pas kao drugom napadaču i ovaj šutira i pada gol. Eventualno malo drugačiji redosled samo preko krila. -Graham Tejlor, jedan od veliki trenera u Engleskoj osamdesetih godina sa svojim Votfordom, za svog savetnika i fudbalskog gurua je imao Čarlsa Ripa. -Čarls Hjuz koji je bio direktor trenerske škole fudbala u FA će izdadati priručnik za trenera baziran na istraživanju Ripa. Čarls će priručnik malo doraditi i navesti da je najbitnije da ekipa dođe u POMO - Positions Of Maximum Opportunity, što znači da loptu što pre treba dobaciti do protivničkog šesnaesterca i odatle šutirati ma u bilo kojoj situacija da se igrač nalazi jer, jbg, eventualno će ući u gol. Bata Đora samo za engleske standarde. E sada kako je to vezano za Skandivaiju. Bazu skandinavskog fudbala su postavili Englezi, pre svega menadžeri Roj Hodžson i Bobi Hogton. Obojica će proći kroz dosta norveških i švedskih klubova i kao temelj postaviti engleski direktan načina fudbala. Za to vreme (70-ih godina), bivši fudbaler i profesor na norveškom fakultetu za sport i fizičku edukaciju, Egil Olsen će raditi istraživanje slično Čarslu Ripu. On će povučen engleskim načinom fudbala analizairati mečeve i doći do zaključka da posed ne dovodi do bolje igre već da bi lopta morala što brže da dođe u polje napada. Preciznije, da timovi moraju da igraju kratak i proaktivan fudbal bez mnogo pasa jer to onda to neomogućuje protivniku da dođe u posed lopte tamo gde ti ne želiš, ispred tvog gola. Dva čoveka, Čarsl Rip i Egil Olsen, u sličnom vremenu, pišu sličan rad i dolaze do istog zaključka, da fudbal mora da se igra direktno bez mnogo poseda. Kako to istorija uvek namesti, Graham Tejlor, selektor Engleske, učenik Čarlsa Ripa, će svoj odlučujući meč za plasman na svetsko prvenstvo 1994. godine u Americi igrati kod kuće protiv Norveške koju će predvoditi niko drugi nego Egin Olsen. Englezi će povesti, kontrolisati i dominirati utakmicom da bi onda njihovi najbolji đaci Skandinavci zabiti još jedan ekser u kovčeg engleskog reprezentativnog fudbala. Veznjak Redkal, čovek koji retko postiže golove, će poslušati savete engleske škole i u jednom napadu gde je lopa došla do njega na ivici šestnaesterca, šutnuti je iz sve snage i poslati je na dalju stativu pod prečku. Najlepši gol koji je postigao u karijeri, postiže u 77. minutu protiv Engleske i time izbacuje domaćina iz bitke za svetsko prvenstvo. I šta će onda Englezi uraditi? Pa prvi strani trener će biti Sven-Goran Erikson, čovek koji je original produkt englesko-skandinavske škole direktnog fudbala. Isti problem samo drugo pakovanje.

Rodić i Jovanović kao roštilj u Beogradu i NIšu. Neverovatno je da ovaj penzioner još igra beka kod bilo kog trenera.

Za ono što ja hoću ne trebaju defanzivna krila. Upravo neki rizik koji moramo da preuzmemo je na krilima dok bi u slučaju da protivnik šalje bekove visoko i duplira njihova krila to pokrivali naši veznjaci ili osmice. Smatram i da bi i Duarte morao da silazi nisko i vrši pritisak na srednju liniju protivnika i da onda kada osvojimo loptu radimo brzu tranziicju gde se lopta šalje u jedan ili drugi krilni prostor. U tom slučaju krila imaju izolaciju sa štoperima protivnika što ne bi bio problem da reše. Zvuči plastično ali napad je najbolja odbrana. Nema šanse da bi Bode onako igrao u prvo poluvremenu da smo imali jasan plan tranzicije i kako da ih ugrozimo. Ovako sa tupom oštricom napada koji su činili Olajinka-Šerif-Ilić protivnik zna da će i u slučaju kontre imati dovoljno vremena da se vrati. Zato su nas polako davili, igrali opušteno dok nam nisu strpali dva i mi onda uveli brže igrače i ugrozili ih. Za štopere se u potpunosti slažem. Ti igrači moraju da imaju igru nogom jer će biti puno situacija u Evropi gde ćemo trpeti agresivan presing. Tu mi je i malo krivo što je Stojić otišao i nije mu se dalo više vremena da se uigra. Ali mislim da i Điga ima solidan pas.

Moram da napravim jedan throwback na ovu konferenciju. Kantona šutira onog navijača Kristal Palasa, dobija zabranu fudbala od 8 meseci, dobija 2 nedelje zatvora koja bude redukovana na društveni rad i onda održi ovu konferenciju gde kaže jednu rečenicu, ustane, rukuje se sa advokatom i ode. Brateee

Momak na mestu. 💯 Pola intervjua proveo pričajući o porodici.

I da i ne: “For UEFA Club Competitions the pitch must measure 105 metres in length by 68 metres in breadth exactly. If for technical reasons of a construction related nature it is impossible to achieve the required dimensions a UEFA Club Licence may nevertheless be granted provided that the pitch is minimum 100 metres to maximum 105 metres in length by minimum 64 metres to maximum 68 metres in breadth.”

Rano je za to jer ima još mesec dana do derbija. Pisaćemo o tome kada dođe vreme ali što se bonusa tiče svakako Điga i Jovanović su mi prvi izbor. Slažem se, ali bih rekao ulaskom i Duartea i Milsona smo dobili na ubrzanju i kontroli lopte i mogućnosti da uradimo neku brzu tranziciju. Tj. jednog bez drugog ne bi moglo. Pogledaj samo ovu lepoticu od akcije:

Ja baš mislim da je ovo jedan naših najboljih prelaznih rokova unazad. Dovedeni su igrači za fudbal i sistem kakav po mom ukusu Zvezda treba da igra. Ostaje još da dodje levi bek kako bi se ceo rok zaokružio. Ne mislim da nam trebaju šestice kada imaš 4 igrača sa dvosmerno igrom i svojim različitim pojedinačnim kvalitetima (Elšnik, Dalsio, Ilić i Hvang). Ne mislim ni da nam treba desetka jer ćemo u LŠ ili LE igrati sa ekipama našeg ili jačeg ranga gde podjednako važno imati igrače spremne da odrade brzu tranziciju iz odbrane u napad ali i da pokriju kada protivnik pokušava da ubrza svoj napad. Možda bih voleo neku desetku koja pored Ivanićeve vizije i pasa ima i solidan dribling i šut pa da u nekim mečevima kada napadamo kroz sredinu igra lažnu devetku. Generalno, ja sve igrače koje smo doveli mogu da zamislim u različitim sastavima i sistemima napravljenim u odnosu na to kako protivnik igra ili se brani i onda kako mi želimo da napadnemo. - Da Dalsia koristimo kada protivnik ima sporije igrače u odbrani da njegovim dugim vertikalnim loptama pokušavamo da prorigramo krila iza odbrane - gde bi krila morali da igraju Milson i Jovanović. - Da Šerifa i Pumu koristimo kada napad baziramo na centeršutevima gde protivnik ima fizički jake štopere - u sličnom scenariu bi nam i Olajinka značio kao neko ko odlično saradjuje u trouglovima i probija blokove odbrane protivnika. - Da trougao Ilić-Elšnik-Hvang koristimo u situaciju kada protivnik napada sa dosta igrača kroz sredinu ili polu-sredinu* kao u sistemu 4-3-3 i gde bi više rizika ostavili na krilima uzdajući se u naše štopere da pokupe centaršuteve i tako dalje, i tako dalje. Verujem da je neku viziju na mnogo višem i profesionalnom nivou imao i naš sportski sektor kada je dovodio ove igrače ali što kaže @Bode mislim da je Milojević nedorastao trener toj viziji i nije u stanju da izvuče maksimum ovoj ekipi. Verovatno je deo njih tamo u upravi isto toga svestan ali ne znam kakvo je prebijanje usluga palo dovodjenjem Vladana na prvom mestu. *Kada kažem polu-sredinu mislim na englesku vertikalnu kategorizaciju terena. Teren je podeljen na centralni deo, levi i desni polu-centralni prostor i na levi i desni krilni prostor. Krila koja ulaze unutra obično napadaju kroz taj polu-centralni prostor.

Safonov je otišao u PSŽ za 20 miliona. Videćemo za druge.

Ivanić je velika nepotreba u evropskom fudbalu (takmičenjima). Trebaju ti dve odlične osmice da bi sakrio njegovu nonšalantnost u odbrani i promenljivost u napadu. Da je bar neka vrhunska desetka pa da ima smisla a ovako imamo njega kao suvi prosek na toj poziciji. U Norveškoj je bio jedini pravi ofanzivni igrač kome je ostavljena neka sloboda i nije ništa iskreirao. Osam puta izgubio loptu, jedna odlična šansa propuštena, od pet jedan duel dobio i samo jedan uspešan dribling.

Budžeti su manji nego pre rata. Uglavnom su otišli evropski igrači, što zbog rata i sankcija, što jer klubovima ne trebaju veliki rosteri više jer ne igraju Evropu. To je dovelo do povećanja broja Južnoamerikanaca u klubovima i jedne jako pozitivne stvari, pojavljivanja velikog broja mladih talentovanih igrača. Sada skoro svaki tim ima barem jednog, Lokomotiva: Batrakov, Pinjaev, Saltikov, Samošnikov; Dinamo: Lepskij, Tjukavin, Gladišev; Zenit: Glušenkov; Rostov: Glebov; Krasnodar: Safonov; Spartak: Litvinov, Zorin; CSKA: Fajzulaev, Diveev itd. Kvalitet je opao ali ne bih rekao drastično. Dobra stvar da je liga mnogo konkuretnija i bude baš zanimljivih derbija svako kolo.

Pa to nije po pravilima transkripcije. To je neko malouman samo konvertovao stranu reč u ćirilicu.

Ajde da su promenili trenera na leto pa da ima nekog smisla. Kao ugovorili ga ranije ali nije potreban u sistemu novog trenera. Ali brate da ga ti pratiš, praviš skauting izveštaje, zamisliš mu mesto u ekipi i onda posle jednih priprema i nekoliko utakmica u SL odlučiš da nije to, to je baš amaterski. Pa da sam igrač ne bih nikada došao u ovu prčiju. Preseliš porodicu, stvari i sve da bi ti posle dve meseca rekli ajde ćao.

Ma da brate, ti deliš ovde nedozvoljen sadržaj i moderatora treba da uhapse. A da ne pričamo da se druge platforme imale mnogo teže propuste pa nikada nikoga nisu hapsili nego uvek ide novčana kazna. Dokle ide ta ostrašćenost?

Tako je, u fonetskim jezicima kao našem vrši se transkripcija i dok se u hrvatskom vrši samo transliteracija. Stara rasprava treba li raditi to ili ne. Ja bih rekao da treba ali mnogi misle da ne treba. Off-topic: Čitao sam ranije ovaj dole rad na tu temu gde je profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu kritikovao hrvatsku lingvistiku zbog toga i isticao da je nedosledna. Da dovodi do pogrešnog čitanja i prevodjenja imena jer se koristi stana transkripcija. https://stranijezici.ffzg.unizg.hr/wp-content/uploads/2020/01/SJ_37_2_3.pdf Inače u grčkoj ligi, Grci pišu imena domaćih grčkim pismom a strana latinicom.

Loko se na Areni6 bori za prvo mesto protiv Rostova koga vodi Valerij Karpin. Hvala Dekiju za iks u Piteru protiv Zenita i Krasnodaru što je pobedio Dinamo danas u Moskvi. Otvorili su put za vrh tabele. EDIT: Tako i bi!

Koja sprdnja je ovo hapšenje Durova, optužnica na nivou obdaništa. Liberté i égalité malo juče.

Pre 19 godina otišao je najveći emsi sa ovog podneblja, Davor Bobić Moskri.

Na kraju 1-1 iako smo bili baš blizu preokreta. Drugi kiks Almeide. Trebalo bi da se posveti uigravanju ekipe a ne obilasku zlatara po Atini.

Baš loše prvo poluvreme AEK-a protiv Lamije (SK8). Jedini vredni pomena Koita, koji je izgurao Gaćinovića sa levog krila i Ljubičić koji bi trebalo da igra na osmici umesto desetke. Ovako ne mogu celo pp da povežu redove već se štoperi horizontalno dobacuju jer se niko ne otvara za neki vertikalan pas. Očajna kretanja. Almeida počeo baš da štuca sa nikada skupljim timom.

Logično je da ćeš da odložiš utakmicu kada su pripreme loše odradjene, neka pojačanja su kasno stigla i trener je pravio rotacije u prvom timu koje su se pokazale kao promašaj (npr. improvizacije sa Stojićem). Ovako su dobili osam dana da se fokusiraju na Bode i da pokušaju da se uigraju. Kako i zašto je došlo do ovoga je drugi par cipela.

Neverovatno je da po dva igrača u odbrani markiraju jednog protivničkog igrača i da Džošua ne vidi da lik diže ruku stojeći sam na drugoj stativi.. Ovo je sve do trenera i stručnog štaba.

Slažem se. Bela Gutman, koji je jedan od prvih velikih trenera i ljudima verovatno poznat po onom proklestvu Benfiki, je izjavio da trener obično ima tri sezone. Jedna da se igrači upoznaju sa sistemom, druga gde je taj sistem na vrhuncu i treća kada polako dolazi do pada. I stvarno kada pogledaš ima dosta poklapanja sa velikim trenerima koji su doneli nešto novo fudbalu. Heleno Herera u Interu, Arigo Saki u Milanu, Žoze u Čelziju, Gvardiola u Barseloni itd. S tim da je danas je lakše u nekim klubovima jer imaš ogroman roster i možeš da prodaješ/kupuješ ogroman broj igrača. Ali nekada je to značilo 3,4 sezone sa jednom ekipom i ideš dalje.

Trenutno čitam knjigu Li Skota, skauta Sautemptona, koji je analizirao drugu Bijelsinu sezonu u Lidsu 2019/20 kada su izborili promociju u EPL. Knjiga se bavi pojedinim igračima koji su bili ključni za uspeh i određenim taktičkim inovacijama koje je Marselo uveo. Meni najzanimljiviji deo je oko odbrane čovek na čoveka. U današnjem fudbalu se masovno koristi hibridna odbrana koji uključuje oba verzije, zonsku i man marking. Kada protivnički tim krene u build up obično igrači stoje u zonskoj odbrani preuzimajući one koju u to zonu dođu i to se menja u situaciji kada se lopta nađe u trećoj trećini terena, ispred tvoje odbrane gde se prelazi na čoveka. Kod Bijelse, inovacija je da tim igra skoro pa uvek igra odbranu čovek na čoveka. To je jako zahtevno, potrebna je velika sinhronizacija tima ali Marselo nikada nije imao problem da njegov tim bude jedan od fizićki najspremnijih. Li Skot piše da je Bijelsa u Lidsu uveo trening koji se zove "Murderball", koji znači da ne postoje prekidi (slobodan udarac, korner, penal) nego se igra konstantno. Kada lopte ode u aut, pomoćni trener brzo ubacuje novu na teren i igra se nastavlja. Sve sa ciljem da bi se igrači navikli na konstano markiranje protivnika duž celog terena. Takođe u knjizi se opisuje jedna situacija kada su u EPL igrali protiv Liverpula, Firminjo se zbog konstanog markiranja spustio na sredinu terenu i blago se šokirao kada je video da mu je štoper Lidsa iza leđa. To na terenu izgleda ovako s tim da treba napomenuti da je Lids igrao presing +1 u odbrani. A to znači da jedan igrač u odbrani uvek mora biti slobodan bez zadatka markiranja kako bi pokrivao situacije gde protivnik probije svog čuvara. Zato je Lids igrao u dve formacije, 4-1-4-1 i 3-3-1-3. Ako ekipa napada sa dva napadača onda igraju sa tri štopera pozadi (3-3-1-3) a ako napadaju sa jednim onda igraju sa dva (4-1-4-1). Slobodan štoper interveniše u slučaju proboja. Marselo iako nije imao mnogo uspeha u karijeri, 3 titule šampiona sa Njuelsima i Velesom i zlato na Olimpijadi 2004. sa Argentinom, jedan je od priznatijih trenera na svetu. Uticao je na mnoge uspešne menadžere poput Gvaridole ili Poćetina koga je trenirao u Njuelsima. Kao i sa nekim drugim velikim trenerima poput Arigo Sakija, Bijelsa traži perfekcionizam i igrači često to ne mogu da isprate. Svakako njego trenerski pečat je neizbrisiv. Jedan je od tvoraca rotiranja pozicija igrača u odnosu kako protivnički tim napada, ako levo krilo napada unutrašnju stranu staviće levog beka na RB poziciju tako da krilo napada njegovu jaču levu nogu. Najzanimljiviji podatak o njemu da je u posedu ima na hiljade VHS kaseta različitih utakmica koje je gledao kada je postajao trener u Rozariju i imao je pretplatu na sve moguće sportske magazine. Ne zovu ga džabe "ludak".