Мџе

Neverovatno je da po dva igrača u odbrani markiraju jednog protivničkog igrača i da Džošua ne vidi da lik diže ruku stojeći sam na drugoj stativi.. Ovo je sve do trenera i stručnog štaba.

Slažem se. Bela Gutman, koji je jedan od prvih velikih trenera i ljudima verovatno poznat po onom proklestvu Benfiki, je izjavio da trener obično ima tri sezone. Jedna da se igrači upoznaju sa sistemom, druga gde je taj sistem na vrhuncu i treća kada polako dolazi do pada. I stvarno kada pogledaš ima dosta poklapanja sa velikim trenerima koji su doneli nešto novo fudbalu. Heleno Herera u Interu, Arigo Saki u Milanu, Žoze u Čelziju, Gvardiola u Barseloni itd. S tim da je danas je lakše u nekim klubovima jer imaš ogroman roster i možeš da prodaješ/kupuješ ogroman broj igrača. Ali nekada je to značilo 3,4 sezone sa jednom ekipom i ideš dalje.

Trenutno čitam knjigu Li Skota, skauta Sautemptona, koji je analizirao drugu Bijelsinu sezonu u Lidsu 2019/20 kada su izborili promociju u EPL. Knjiga se bavi pojedinim igračima koji su bili ključni za uspeh i određenim taktičkim inovacijama koje je Marselo uveo. Meni najzanimljiviji deo je oko odbrane čovek na čoveka. U današnjem fudbalu se masovno koristi hibridna odbrana koji uključuje oba verzije, zonsku i man marking. Kada protivnički tim krene u build up obično igrači stoje u zonskoj odbrani preuzimajući one koju u to zonu dođu i to se menja u situaciji kada se lopta nađe u trećoj trećini terena, ispred tvoje odbrane gde se prelazi na čoveka. Kod Bijelse, inovacija je da tim igra skoro pa uvek igra odbranu čovek na čoveka. To je jako zahtevno, potrebna je velika sinhronizacija tima ali Marselo nikada nije imao problem da njegov tim bude jedan od fizićki najspremnijih. Li Skot piše da je Bijelsa u Lidsu uveo trening koji se zove "Murderball", koji znači da ne postoje prekidi (slobodan udarac, korner, penal) nego se igra konstantno. Kada lopte ode u aut, pomoćni trener brzo ubacuje novu na teren i igra se nastavlja. Sve sa ciljem da bi se igrači navikli na konstano markiranje protivnika duž celog terena. Takođe u knjizi se opisuje jedna situacija kada su u EPL igrali protiv Liverpula, Firminjo se zbog konstanog markiranja spustio na sredinu terenu i blago se šokirao kada je video da mu je štoper Lidsa iza leđa. To na terenu izgleda ovako s tim da treba napomenuti da je Lids igrao presing +1 u odbrani. A to znači da jedan igrač u odbrani uvek mora biti slobodan bez zadatka markiranja kako bi pokrivao situacije gde protivnik probije svog čuvara. Zato je Lids igrao u dve formacije, 4-1-4-1 i 3-3-1-3. Ako ekipa napada sa dva napadača onda igraju sa tri štopera pozadi (3-3-1-3) a ako napadaju sa jednim onda igraju sa dva (4-1-4-1). Slobodan štoper interveniše u slučaju proboja. Marselo iako nije imao mnogo uspeha u karijeri, 3 titule šampiona sa Njuelsima i Velesom i zlato na Olimpijadi 2004. sa Argentinom, jedan je od priznatijih trenera na svetu. Uticao je na mnoge uspešne menadžere poput Gvaridole ili Poćetina koga je trenirao u Njuelsima. Kao i sa nekim drugim velikim trenerima poput Arigo Sakija, Bijelsa traži perfekcionizam i igrači često to ne mogu da isprate. Svakako njego trenerski pečat je neizbrisiv. Jedan je od tvoraca rotiranja pozicija igrača u odnosu kako protivnički tim napada, ako levo krilo napada unutrašnju stranu staviće levog beka na RB poziciju tako da krilo napada njegovu jaču levu nogu. Najzanimljiviji podatak o njemu da je u posedu ima na hiljade VHS kaseta različitih utakmica koje je gledao kada je postajao trener u Rozariju i imao je pretplatu na sve moguće sportske magazine. Ne zovu ga džabe "ludak".

Šerif ima svoje kvalitete i slažem se sa par forumaša da je odigrao korektnu utakmicu, dosta je trčao i bio je svugde gde je mogao (tri puta je fauliran). Poenta je samo da treba raditi (trčati) pametno a ne mnogo i tu je ono gde Duarte sve Šerifove kvalitete pobija. Duarte se mnogo bolje kreće tj. mnogo lakše pronalazi prazne džepove u protivničkoj postavci, ima bolji prijem i bolju viziju gde se igrači kreću. Sa takvim kvalitetima uopšte mu nije potrebno da bude jak i da se dobro gradi jer i bez toga doneće više za ekipu nego Šerif. Stvarno ne vidim nijedan razlog kod Milojevića da Duarte ne počne svaku utakmicu. U bilo kojoj postavci. Evo par gifa da pokažem na šta mislim: Spustio se dole i odličan, pravovremeni pas u prazan prostor za Mimovića. Dobro postavljenje na visoko loptu i odličan pas glavom u pravcu kretanja Ivanića. Dobar prijem na nezgodnu loptu golmana Ilića i onda se oslobodio dva čuvara. Nije imao potrebe da se gradi i bude fauliran.

Čitao sam na LinkedIn-u upise nekih trenera i naiđem na profil nekog momka iz Španije koji je radio kao skaut za ni manje ni više nego Dinamo iz Tbilisija i to na praksi. Onda pročačkam još malo i naiđem da je Dinamo imao negde oko 60 skauta u poslednjih dve godine na praksi koji su radili izveštaje za njih. Kakva fora brate. Ko želi da postane skaut, pravac na njihov sajt.

Odgledao sam drugo poluvreme opet sa akcentom na deo od 65. minuta do kraja kada smo ubacili Mislona i Duarte u igru i malo prodisali. Hteo sam da malo bolje pogledam šta nam je ostavilo prostora i kako smo došli do gola. Moram prvo da pohvalim Miloja da je dobro spemio prekide. Vidi se da je planirano da se Mimović ili neko drugi ubaci iz drugog plana i da lopta ide na dalju stativu. Nekoliko minuta posle gola imali smo sličan prekid sa druge strane koji je ovog puta Elšnik izveo i tu je izgledalo dosta lošije. Bio je posle i kadar na Miloja gde se videlo da je ispizdeo jer se niko nije ubacio na dalju stativu. Drugo, primetio sam da Bode ostavlja mnogo prostora po stranama. Njihov teren je po transfermarkt-u 65 metera širok a naš 73 metara. To samo govori da se naša igra mora bazirati na krila jer njihov 4-3-3 sistem to dozvoljava. Treće, Bode po automatizmu napada sa dosta igrača. I to ostavlja promaje na sve strane gde im je pogotovo teško da to isprate na velikom terenu. Tako nešto je moglo da se vidi protiv Dinama na Maksimaru. Ili protiv nas: Uzimanjem toga u obzir mislim da naša postava može ovako da izgleda. Akcenat stavljam na krila koja bi se duplirala i na defanzivne karakteristike naših veznjaka koja bi ta dupliranja morali da pokriju. Pošto Olajinka ne može da igra po krilu stavio sam ga na mesto devetke a Bruno sam spustio malo ispod na mesto lažne devetke. Kako obojica dobro igraju glavom i kako se bolje kreću od Šerifa, više bi nam značili u napadu i tranziciji.

Za ovo si u pravu. Generalno nisam razmišljao o tome da nije ulagao u tim već je prepoznao talentovane igraće i doveo ih. Sa te strane mogu da razumem zašto bi jedan Ajaks ili Salcburg bili zainteresovani. Ja sam se najviše obazirao na to da je gubio u kvalifikacijama za LŠ kad je bilo važno i tu deluje taktički tanko ali i ekipa je rasla vremenom.

Slažem se u svemu sa tobom osim oko dela za Evropu. Cela njegova dominacija i trenerski pečat je vezan za norveške/skandinavske okvire. Tri titule a nijedna grupna faza LŠ-a (nadamo se da će ostati tako). Tri guprne faze Evrope od toga jedna LE i dve LK. U LE je završio treći i onda ispao od Leha iz Poznjanju u nokaut fazi LK-a. Jedino po čemu ga se u Evopi sećamo to je pobeda protiv Rome u prvoj godini Konferencije gde su se predstavili kao klub na evrposkoj sceni ali onda su izgubili 4-0 u četvrtfinalu od tog istog kluba. Za nekog ko čini svojim igrače bolji, igra moderan fudbal ima baš tanke rezultate u Evropi. I skpetičan sam prema trenerima koji nemaju roming, pogotov jer on funkcioniše u izolovanom, specifičnom norveškom sistemu gde je definitvno najbolji.

Mislim da ti je ovo baš Hot Take brate. Toj priči mora da se neki kontekst jer razumem da na prvu loptu izgleda tako. Od svih velikih transfera koje je Bode napravio u poslednjih 6 godina, trojica igrača su se posle neuspešne epizode vratila kući (Berg, Haugen i Evjen). Mvuka se nakon epizode u Jang Bojsima vratio u Loren i sada igra drugu francusku ligu. Bothejmu je nakon transfera u Krasnodar svaki sledeći bio upola manji i sada igra za Malme. Od novih transfera ostaje da se vidi kako će se snaći Grenbaek, Mumbanja i Vetlesen. Jedini za koga možemo da kažemo da je uspeo je Bonifejs. Dalje od 16 klubova, njih 12 (Molde, Bode, Viking, Fredrikstad, Sanderfjord. Tromze, Od, Stremsgodset, Sarpsborg, Ham-Kam, KFUM Oslo i Kristansund) igra na veštačkoj podlozi sličnoj kao Bode i manjim terenima. Ako pogledaš neke isečke utakmica videćeš da sve ekipe igraju na sličan način, brzo i sa dosta kratkih dodavanja. To jest, imaju taj jedinstven sistem igranja koji je verovatno popularan u Skandinaviji. U Evropi, poslednje dve godine imaju po dva klupa u grupnoj fazi a pre toga su imali po jednog. Kako im liga kreće u kalendarskoj godini tokom leta su piku forme i stvarno im klubovi jedu malu decu u tim kvalifikacijama. Ne dešava im se da ispadnu od nekog ko nije favorit ali su u poslednjih deset godina uspeli da igraju 14 puta grupnu fazu (nijednom LŠ) i prezime 5 puta i to četiri u Konferenciji. Iz ovoga mislim da jako nejasno kako će se Knutsen snaći u Evropi iako je za skandinavske lige vrhunski trener. Imam osećaj da će imati puno problema zbog jedinstvenosti norveške lige kao i drugi norveški igrači Bodea koji su se vratili.

Vladan je nesumnjivo prozivod trenerske škole Milovana Đorića koja je unazadila naš fudbal. Mislim da je njega u Zvezdi 1996. godine trenira Ljupko pa je možda i on ima trenerskog uticaja na njega. Defanzivna igra ne znači nužno ništa loše. Pogledati pod Alf Remzi, Helenio Herera i Katenaćo, Karlos Bilardo, Luis Van Gal, Žoze Murinjo, Dijego Simone i tako dalje. To nije igra koji navijači vole, to nije igra koju bi Zvezda sa ovim sastavom trebalo da igra ali sam pokušao da uđem dublje u razloge zašto se odlučio da u napadu budu samo ofanzivni igrači sa odgovornom defanzivnom igramo. I to je nešto do čega sam došao. Uopšte ne bih upoređivao njegov prethodni mandat sa ovim. Mislim da se okolnosti njega kao trenera i nas kao kluba dosta razlikuju i zato ostavljam prazan prostor u folder Miloje i Evropa da vidim šta će ovaj put pokazati. Kada je već došao treba mu dati vremena koliko i Baharu, do kraja ligaškog dela u januaru. Takođe, ljudi previše emotivne reaguju i izvode zaključke kako će igrati u ligaškom delu na osnovu ovog dvomeča, te utakmice se drugačije pripremaju i to se najviše videlo pod Stankovićem.

Tadić nije problem nego sa njim kao glavnim igračem reprezentacije nismo mogli da igramo 4-3-3, eventualno da igra na krilu. Štoperi moraju da budu Pavlović pre svih i Eraković jer obojica su protopi modernog centarhalfa. U situaciji gde protivnik stoji u niskom bloku, gde je sredina markirana štoper mora da pokuša da probije prvi blok a za to je potreban neko ko zna sa loptom. Jedan od bekova Nedeljković, za drugog Terzić, Ristić, Lazović ili neko drugi. Moraće da pošalje jednog napadača na klupi makor on bude više hteo da igra za nas. Pokazalo se da zajedno ne mogu.

Baš ću baciti pogled na njegove isečke i statistiku.

Ima i nas koji smo pratili Živkovića u klubu i tu je bio jedan od top3 igrača, sigurno sa Tajsonom vodja tima i jedan od najzaslužnijih za titulu. Igrao je sa baš dosta samopouzadnja ali nije igrao desnog vingbeka. Desnog vingbeka ne igra na Lazović od sezone 2017/18 u Ðenovi, pritom mu je prošla sezona bila očajna gde je imao samo 39% osvojenih duela, 27 dodira sa loptom po utakmici, 21% uspešnih driblinga i jako lošu mapu kretanja za jednog ofanzivnog beka. I kada njega uporediš sa nesrećnim Ristićem koji se prošle sezone ispovredjivao nekoliko puta, on u LaLigi ima 52% osvojenih duela, 55 dodira sa loptom, 39% uspešnih driblinga i mnogo mnogo bolju mapu kretanja. Tu je onda jasno zašto ni Lazović nije dobro rešenje. Formacija sa tri igrača pozadi je nesrećna upravo zbog tih bekova gde je odgovornost na to poziciji ogromna a na desnoj strani samo Gajić u CSKA to igra. Sada, nakon Tadića, mnogo bolje rešenje bi bio sistem 4-3-3. Imamo dovoljno kvalitetne veznjake sa igrom u oba pravca, štopere koju imaju igru sa nogom i sa dva brza krila i Mitrovićem/Vlahovićem kao devetkom to može baš seksi ekipa da bude.

‘Ladno stavili Maria Mitaja tu

Baš kao što si napisao tek je “prvo poluvreme” i ovim dvomečima ne treba suditi kao ligaškim utakmicama. Verujem da treneri u pripremi ovih utakmica uzimaju u obzir i revanš. Meni je najzanimljivji deo bio pre utakmice, na konferenciji, gde je Miloje, netipično otvoren i iskren, pričao kako ekipa nije uigrana i kako je Bode u jakom momentu i čak spominjao šampanjac. Izgledalo je, barem meni, da to nije iz pijeteta već da iskreno misli. Kada ga je novinar pitao kakvu reakciju javnosti očekuje ako izgubimo, kiselo se nasmejao i rekao “Pa znate naš narod” a očekivao bih “Pa znate kako, ne mislimo o porazu”. Zato moram da se vratim na jedan moj post od pre par nedelja gde sam celo popodne proveo gledajući Milojeve utakmice na Kipru i čitajući stare članke o njemu na ovom sajtu https://m.24sports.com.cy/gr/ Kao i tada i sada mislim da je Miloje u biti ili ne biti sezoni i da oseća ogroman pritisak. Kada se uzme u obzir da pripreme nisu dobro odradjene, da neki transferi kasne i da je dosta grešio sa izborom igrača u ligi, razumem njegovu taktiku. Nema poverenje u svoj rad i ovu ekipu i cilj je verovatno bio nerešen rezultat ili minimalan poraz. Otud i njegove “ofanzivne” izmene na 2-0 a ne 1-0. Što se “drugog poluvremena” tiče, ono što sam video protiv Jagelonije je sa Bode ne igra isto kod kuće i u gostima. Što verovatno ima dosta veze sa podlogom i klimom. Zbog tih uslova, Milojevog karijernog momenta i osam novih dana da se tim uigra očekujem bolju našu utakmicu kod kuće za koju mislim da će se završiti pobedom. Kojom, stvarno ne znam.

Drago mi je da su neki forumaši promenili mišljenje oko Olajinke i krilne pozicije. Takođe mislim da dosta brzate sa zaključcima i da bi za neke definitivne utiske ovog dvomeča trebalo sačekati revanš.

@Beonegro Brate, ko ti je na avataru? Svaki put kada ga vidim umanjenog zaliči mi na Aljbina Kurtija.

Svaki put bude fejl kada neki pokušava da iskopira onu PAOK-ovu konferenciju za 80 godina kluba gde se vidi iskrena emocija i spontanost. Ovako kod nas uvek izgleda usiljeno i isforsirano.

Mislim da će pre svega trebati da se vidi u kom sistemu ćemo dalje igrati. Pošto smo desetku (Tadić) izgubili, kapiram da neće forsirati više 3-4-1-2 kao protiv Engleza već preći na čistiji 3-5-2, sa tri komboa šestice i osmice naguranih u sredini. U napadu, kao i do sada verovatno Mitrović i Vlahović. Možda izgleda nešto ovako, sa akcentom na centaršuteve sa krila s tim da nemam predstavu ko će biti RWB i LWB:

Zanimljiv je igrač Nair Tiknizjan iz Lokomotive. Jermenski reprezentativac, može da igra sve na levoj strani od beka do krilnog napadača. Ima jako dobru kontrolu i šut dok mu je defanziva slabija. Trenutno je u nemilici trenera Galaktionova jer mu se ne uklapa u sistem i bilo je već nekih zaniteresovanih klubova poput Marseja i Sosijedada. Cena mu je verovatno oko 3-4 miliona. Bio bi interesantan i Zvezdi.

Naša liga je krenula 18. jula ali ne bih grčku upoređivao sa drugim ligama. Već par godina unazad neki klub ima ovakvo ispadanje jer su totalno van ritma (PAOK od Levskija, Aris od Kolosa, AEK od Veleža, Oliimpijakos od Ludogoreca). Ekipe imaju veće budžete, bolje sastave i liga će imati pet predstavnika mnogo češće. Nema potrebe da neki klubovi igraju zvanične utakmice mesec dana pre početka prvenstva, treba se prilogoditi i dati im bolju šansu da uspeju.

Problem je u tome što liga kasnije kreće i timovi su van forme. Poraz AEK-a je čist nedostatak forme. A to će još biti veći problem sledeće seozne kada će 3 tima krenuti iz drugog kola kvalifikacija tj. u poslednjoj nedelji jula. Liga mora da krene početkom avgusta. Pobedio je Rastavac danas Alonsa na OAKA-i, za gorak početak trenera zelenih. AEK dominira, kakva lepotica od gola i pasa Pinede.

Zenit je napokon kiksnuo na gostovanju Himkiju. Sada derbi kola izmedju CSKA i Lokoa u 16:30. Nikolić protiv Galaktionova, dva trenera igraju slične formacije sa tri štopera pozadi. Nikolić u 3-4–3 bez desetke sa dva krilna napadača i dva vingbeka gde na desnoj strani igra Gajić. Dok Galktionov u poslednje vreme forsira 3-4-1-2 gde je Batrakov počeo da igra iza Pinjaeva i Vorobjeva kao desetka i ta pozicija mu bolje leži nego osmica.

Pre nego što napišem nešto više o daljim formacijama, hoću da kažem da se formacija WM iz prethodnog posta priličnog dugo zadržala. Kreirana od strane Herberta Čapmana 20-ih godina prošlog veka, bila je prva moderna taktika gde su igrači stojali defanzivnije kako bi lakše vratili loptu u posed. Osnova formacije je bila odbrana čovek na čoveka, kako su većina timova igrala 2-3-5 Čapman je hteo pet igrača pozadi da svako od njih markira po jednog napadača. Kao pobornik škotske passing igre, smatrao je da za takvu vrstu stila potrebno imati više lopte u posedu. Taktika je toliko bila superiorna da su je svi preuzeli i ko god je ostajao na 2-3-5 ima je velike poteškoće da se sa njom izbori. Formacija će se zadržati do pred kraj 50-ih kad na fudbalsku scenu nastupa Brazil. 4-2-4: Prva formacija sa četiri igrača pozadi. Javlja se u Brazilu 50-ih godina gde je nejasno ko je tvorac ali je taktika koja se tokom dekade širila na sve timove koji su igrali u brazilskoj ligi. Ona nastaje kao rezultat verovatno najveće katastrofe koja je zadesila Brazil (po rečima tamošnjih novinara). Izgubili su u finalu svetskog prvenstva 1952. godine pre 200 hiljada ljudi na Marakani od Urugvaja. Najveći krivac je bila odbrana i otud se javlja određeni konzervatizam među brazilskim trenerima koji dovodi do četiri igrača pozadi i veće stabilnosti u odbrani. Taktiku će na svetskom planu popularizovati Brazil na SP-u 1958. godine predvođeni Visenteom Feolom na klupi i Garinčom i mladim Peleom na terenu. Ovde je Feola odlučio da desno krilo igra Garinča, u centru napada istureniji bude Vava dok će Pele biti malo iza njega kao lažna devetka i na levom krilu da bude Zagalu koji će često ići pozadi kako bi izbalansirao Garančinu ofazivnost. Sa konstantim viškom u napadu i tehničkom nadmoću Brazila, gde je Garinča često imao po 2,3 čuvara, karaoke niko nije mogao da zaustavi. I tako će Brazil osvojiti po prvi put svetsko prvenstvo gde će Garinča (kao i 1962.) biti ključan igrač. 4-3-3: Dolazi odmah na sledećem svetskom prvenstvu, 1962. godine isto od strane Brazila kao varijacija na taktiku 4-2-4. Inače zanimljivo da do prvenstva u Mekisku 1986. godine, svetska prvenstva služe kao smotre za najnovija taktička rešenja u fudbalu. Sva ta rešenja su nastajala u određenim lokalnim klubovima ali bi onda od strane domaćih reprezentativnih trenera bila usvojena u nacionalni tim. Televizijski prenosi nisu postojali, generalno slabiji protok informacija i malo ko je znao kako ko igra, i svetsko prvenstvo je bilo prilika da se predstaviš u novom stilu. Kasnije u 80-im sa postojanjem kaseta i magazina svetska prvenstva će spasti na nivo zabave u smislu taktike jer će u klubovima i ligama ona biti podignuta nekoliko nivoa iznad u odnosu na reprezentacije. Formacija nastaje tako što Mario Zagalu, četiri godina stariji i pred kraj karijere, bude sa levog krila prebačen u sredinu i fokusiran na više defanzivne nego ofanizivne zadatke. Tako se u liniji dobilo 3 igrača na sredini i 3 igrača u napadu. I ovog puta sa novom taktikom Brazil dolazi do novog šampionata iako je svet već polako prelazio sa WM na 4-2-4 inspirisan brazilskom igrom na SP-u 1958. godine. 4-4-2: U originalu ova formacija nastaje sa Viktorim Maslovim, čoveku o kojem sam pisao u prvom postu. Sada bih želeo da spomenem jednu varijaciju koja je izgledala kao 4-1-3-2 gde je na sredini terena prvi put nastao pivot. Ova varijacija je zvana još "wingless" formacija jer je trojka na sredini stajala usko na centru tj. igrala bez pravih krila. Njen tvorac je Alf Remzi, čovek koji je Engleskoj doneo prvi i jedini trofej svetskog prvenstva za sada. Taktika je defanzivno bila veoma superiorna jer je pivot sprečavao slobodu lažnim devetkama iz taktike 4-2-4 koji su bili ključni za spajanje sredine terena sa napadom. Inače kao i kod Brazila i katastrofe 1952. godine tako je i kod Engleza jedna varijacija na WM taktiku dovela do većeg konzervatizma i defanzivnije igre. Ta varijacija WM-a je nastala u Mađarskoj gde je Sebes, čuveni selektor one moćne Mađarske, odlučio da polušpic Hidegkuti bude neka vrsta lažne devetke i da se vraća dublje u sredinu kako bi pokupio loptu. Preteča lažne devetka i onoga što je Pele igrao u Brazilu 1958. godine. Sa time je Mađarska nanela najteži i prvi poraz Englezima na domaćem terenu od 6-3 1953. godine. Poraz je toliko boleo da će Englezi ući u dug period pragmatizma i direktnog stila koji će im porpilično unazaditi reprezentaciju i klubove. Kao jedna od retkih svetlih tački tokom tog crnog perioda će biti Alf sa svojom novom defanzivnijom taktikom. I tu će se možda i najviše pokazati sva toksičnost engleskih medije. Remzi će toliko biti prozivan od strane medija jer će igrati bez krila, što se smatralo osnovom engleskog stila fudbala KicknRush, da će mnogi biti srećni kada napusti klupu nakon što nije uspeo da se kvalifikuje na prvenstvo 1974. godine.

Izgleda da Slot ništa nije menjao. Ista formacija, sastav, presing.