Мџе

Morao sam da vratim, kakav epski trenutak. Matijas je stvarno najbalže rečeno praznoglav.

Ma odgovornost je njihova 100%. Nešto je poremetilo statiku te nadstrešnice, da li unutrašnja galerija ili novi materijali na njoj nebitno. Stajala je 60 godina i sada kao sama od sebe padne, kako da ne. Izvućiće se govnari i iz ovoga. Ovaj narod je proklet.

Ispod je trafika i jedno 7-8 klupi. Teško će ovo da se završi bez jedno 10 nesrećno nastradalih.

Ništa lepše. Ti nacrtaš na kazančetu a onda drug što ti došao u goste iz grčke udje posle tebe da to overi.

Pokušao sam da nadjem malo više informacija o tome ko je Željko Drčelić i mrka kapa. Lik je navodno bivši fudbaler, ne postoji nikakav trag njegovog igranja fudbala na internetu, i izgleda nema nikakvog visokog obrazovanja. Odrastao je u Borči i kada mu je ta navodna karijera propala upleo se u gradjevinske i stranačke vode. A šta drugo kao čovek sa manjkom kvalifikacija i obrazovanja, odigrao je na siguricu. Njegova firma Concord West d.o.o je dobila dosta jakih državnih projekata. Od naučnog centra u Nišu do skoro izgradjenih novih stadiona u Srbiji. Firma mu je u poslednje 3 godine imala pirhode od 330 miliona eura. Iako su dobit prijavili samo na 18 miliona eura, rashodi su od prihoda znatno manji tako da je i prava dobit znatno veća. Ljudi često ovde zameraju fudbalskom klubu nešto, svrstavaju ga u mafijaške vode a ova gradjevinska ekipa koja vodi KK okreće novca koliko košta i nova marakana. Bukvalno plivaju u parama poreskih obveznika koje dobijaju kroz nameštene tendere.

Jeste, meni je ipak tirgarden omiljen. Ništa lepše nego posle šetnje popiti pivo u Šlajzenkrugu. Nešto kao ovde kada prošetaš adom pa odeš u Dogmu ili prošetaš savskom promenadom pa odeš u silose ili Doker.

Pisao sam o ugodnosti grada, naravno da su demokratske i političke slobode na strani zemalja EU i to je više problem Rusije kao države. U miksu tehnologija, transporta, ugodonosti, zdravstva, komunalnog reda, cena, obrazovanja Moskva je po meni pobednik u Evropi. Nepravedno je ljudi percipiraju kao neku raspalu komunističku zabit ali dobro, predrasude će uvek postojati.

To je moglo da važi pre nekih 25-30 godina kada je verovatno i bilo relevantno za nas i da smo imali više pameti da uhvatimo taj voz za EU kada i Poljska, Slovenija i ostale istočne članice. Moksva je razvijeniji grad i prijatniji za život od većine velikih gradova iz zapadne Evrope. Daleka Azija je izbor mnogo zapadnih Evropljana i dosta ljudi seli tamo i ne pomišlja da se vraća a tu mislim na države kao Malezija, Indonezija, Tajland, Kambodža itd. Ta prednost ugodnosti i razvijenosti zapada je dosta oslabila u poslednje vreme, čak i sa poslovne strane imaš i dosta uspešnih kompanija sa dobrim uslovima koje dolaze sa istoka. Jedino što je ostalo da prosečni Srbin mislim kako je EU vrh jer dalje od Nemačke i Austrije nije video.

Potop.

Park u Krojcbergu (u nastavku treptauer parka).

Prvo nisam siguran šta je kasaba a šta ne, rekao bih da većina gradova u kojima sa živeo nisu kasabe već možemo ući u priču koliko su metropole a koliko ne. Jedno od najlepših gradskih iskustava mi je iz Kuala Lumpura. Tri jednaka naroda koji žive tu, svaki ima svoju četvrt i ima jako kvalitetan transport i jeftin smeštaj (svaki neboder ima bazen koji je uglavnom prazan). Po evropskim standardima veorvatno ima slab urbani duh ali najjača stvar je što je lepo biti belac tamo iskreno. Lepo je da kao neko iz siromašne Srbije osetiš taj white privilege na koži.

Ili Landver kanalom kada padne kiša., isti je ugodjaj veruj mi. A de ne pričamo na šta parkovi liče od Gerlicara, Mauerparka do Šlizešara. I sve to u gradu koji ima para. Volim ja Berlin, lep mi je život bio tamo. Ali to nije neko vau mesto od grada, malo bolja kasaba od Beograda.

Meni miriše ovaj transfer na loš pokušaj. Jeste on mlad, pun energije, preokrenuo jedan luzerski klub kao Sporting ali čovek nikoga nije trenirao van Portugala niti je igrao fudbal van svoje zemlje. Premijer liga je nivo iznad po težini od ostalih jakih liga (kamoli od Portugala) i onda je tu još Junajted kao jedno prokleto mesto. Mislim da će ga zadatak pojesti. Ima jedna dobar savet Hunma Lilja koji je dao Gvardioli kada je ovaj imao onaj brodolom u prvoj sezoni Sitija i mislio da će izgubiti posao: "Pep, you need to lose a lot more games before you can be sure that you genuinely want to be a coach." Slično mislim i za Amorina. Kada krene nizbrdo, pitanje je da li će hteti i dalje da bude trener (Mančestera).

Pa nije sravnjen pre 20 godina. U medjuvremenu sa ga podigli i vratili, lakše izgradili metro, ispravili mnoge ulice itd. Onda dodatno obnovili stari deo grada kada su ušli u EU i sve to džabe jer kada predješ Vislu i odeš u Pragu vidiš da su beogradski blokovi Monte Karlo za ono sranje. A da ne pričamo o klubovima, restoranima, lokalnoj kuhinji, barovima, kulturnim dogadjajima itd. Na kraju, koji su kriterijumi da li je neki grad kasaba ili ne?

Beograd shodno ekonomskoj situaciji države u kojoj se nalazi je takav kakav je, zaostao u nekim pogledima prema drugim metropolama u svetu. Tu najviše mislim na gradski transport gde se dobro pokaže koliko je neki grad organizovan i savremen. Ali je na primer prljav i smrdljiv koliko i Berlin, koji ima mnogo puta veći budžet, i rekao bih nosi sličan urbani duh. Ali kad bi uzeli grad veličine Beograda, Varšava je organizovaniji grad nego Beograd ali je po urbanim potkulturama i duhu grada jedno 20 godina iza Beograda. U tom smislu je Varšava kasaba za Beograd. Najorganizovaniji grad u kom sam proveo neko vreme je Moskva, Berlin je u tom smislu kasaba za rusku prestonicu. Ima na Vajsu dobar članak o tome.Tako da postoje nivoi i malo je surovo reći za neki grad da je kasaba, svaki ima svojih prednosti i mana na kraju dana. “Na šta idu pare od poreza koji plaćam?” je jedno od pitanja koje se tamo ne postavlja. Metro i javni prevoz rade savršeno, parkovi su uređeni na svetskom nivou, državne bolnice, vrtići i škole ne daju potrebu za privatnom alternativom, Ministarstvo kulture finansira iz budžeta pozorišta, festivale, koncerte, muzeje, edukativne centre, izložbe, filmove i sve što rusi zovu “hrana za dušu i um”. Sve se za mene to podrazumevalo kao i to da nisam morala da trošim svoje vreme na prodavnice, banke, zakazivanje usluga od taksija do pregleda kod željenog lekara: sve je digitalizovano, napravljeno da se lako koristi i daje informaciju o tome koliko će da košta, kad će biti dostavljeno i koje su druge opcije.

Smit Rouv je svoju prvu utakmicu odigrao pod Mikelom ja mislim, ostali su dobili ozbiljniju ulogu kada je Arteta došao. A dobro to je korona sezona. Nema para, svima skresane plate, Aubamejang pod pitanjem što se novog ugovora tiče, Ozil na izlaznim vratima sa velikim ugovorom, kapiram da mu je trebala neka stanilnost sa Vilijanom koji je imao odličnu sezonu pre toga u Čelziju. Svakako ja sam mislio na te mlade 20-22 a ne na akademiju, tako da se nismo razumeli.

Pa nisam siguran da nema poverenje u mlade igrače. U prvoj sezoni je promovisao Saku, Smit Rouva, Nketiju i Martinelija. Posle su mu se i prelazni rokovi bazirali na mladjim igračima kao Tomijasu, Magaljaeš, Ramsdejl, Lokonga, Timber itd. Mislim da je i sam rekao kada je došao da će mu tim biti baziran na mladim i gladnim igračima i da neće dovoditi skupe zvezde.

Mario Kempes, čuveni argentiski napadač koji se proslavio osvajanjem prvog svetskog prventstva za Argentinu 1978. godina kao najbolji igrač te Melotijeve ekipe, je svoju trenersku karijeru započeo 1997. godine i to ni manje ni više u albanskoj Lušnji. U ovom malom gradiću blizu Tirane (nekih 80-ak kilometara južno) Mario je došao sa svojim bratom Hugom koji je dobio ulogu kondicionog trenera. Kempes piše u svojoj biografiji da je došao pod obećanjima predsednika Lušnje, Pelumba Džaferija koji je sin tajkuna Rapuša Džaferija. Rapuš se obogatio na čuvenoj piramidalnoj šemi 90-ih koja je imala veliki uticaj na osiromašenje velikog broja ljudi u Albaniji, mnogi su ostali bez kuća i na ulici. Ima puno zanimljivih, krimi detalja kako su ga ucenjivali ko treba da igra i kako su ga ispalili za premije ili da je prvi trening pratilo 7-8 hiljada ljudi jer su svi hteli da vide argentinsko čudo ali najzanimljivi detalji su oko gradjanskog rata i kako jedva pobegao iz države. Inače, Mario se tu zadržao samo mesec dana. “Damn it! The situation was getting more and more serious. We had lunch with him and then they sent us to the hotel. There, talking to a hotel employee, we learned that the financiers who had collected people's money with smiles and promises of ever-increasing interest had fled with the money, which had brought a series of protests across the country from people seeking return their money. They had started arming and when it became clear that everything was leading to the conclusion that there would be a civil war, we decided to escape from Albania. Hugo and I packed our bags and quickly headed to the airport. There we got in line, secured the last two tickets to travel to Rome on an Alitalia flight, a few minutes before the plane took off. We dropped our suitcases at their place and ran to the departure hall. The terminal was full of soldiers and passing through the Immigration office reminded me of the movie "Midnight Express". The agents looked at the passports very carefully, looking for who the hell knows what. Fortunately, we managed to leave before a revolution broke out which overthrew the government and brought the state very close to extinction. Almost a month after arriving, we were traveling to return home. We didn't manage to start the championship matches, nor play the semi-finals of the Cup, nor get the one thousand dollars that Pellumb Xhaferri had promised us for eliminating Teuta. At least I had managed to get an advance on my contract. My brother, not a cent. A few months later, we read in the news that Pëllumb and Rrapush Xhaferri had been arrested and convicted of fraud. In which we also ended up..."

U ovom kolu su izgubili AEK, Olimpijakos i PAOK dok je PAO igrao nerešeno sa Arisom. Grčkim fudbalom duvaju novi vetrovi, uz strane sudije koji sude derbije liga je osetno konkuretnija.

Nema ništa lepše nego videti štopera koji ume da pošalje dug pas. Pogotovu kada ti je protivnik direktni rival i kada stoje u srednjem bloku pokušavajući da ti ograniče prostor. Sergej Semak je ruski Gvaridola.

Jedan dobar podsetnik i primer kako može. Siti je pre toga pobedio svih 10 utakmica u seozni koji su odigrali pre ovog meča u dok je Seltik u prethodnom kolu LŠa izgubio od Barselone na Nou Kampu 7-0. Kelti su ušli da se pobiju i uhvatili Siti na spavanju svojom agresijom. Šestog novembra će Barsa verovatno ući sa mešovitim sastavom i biti van totalnog fokusa. Jedna ratnička partija i ko zna.

Koji će im klasična devetka. Imaju dovoljno oružija u napadu sa Vinijem i Kilijanom, plus mladog Endrika na klupi. Igrači ne funkcionišu za sada, kasne dodavanja ili se biraju lošija inidividualna rešenja, malo da se poslože i biće to mašina za mlevenje. Zakasnela dodavanja i dva ofsajda nakon (verovatno igrači nisu navikli na Mbapevo kretanje) Sebičnost

Ovaj prvi gol je taktička minijatura. Pogledajte kretanje Rafinje i Pedrija kako bi odvukli Militaa i Rudigera i kako se Levandovski sakrio. Alal vera.