Мџе

Favorit je da prodje u finale a tu je onda sve moguće. Nije autsajder ni za medalju jer je u junu uzela bronzu na evropskom ali mora da se poklopi.

Vruće napolju, ne mogu da spavam i razmišljam koliko je zajebana formacija 4-3-3 koju koriste dominatna ekipe kao Bodo ili Zenita. Sve više klubova se okreće njoj jer ti pruža više mogućnosti u napadu od sada klasične 4-2-3-1. Opet, da bi je uspešno koristio moraš da budeš za klasu bolji od ostatke lige ili barem većine klubova. Što gledajući hajlajce Bodoa i prateći rusku ligu oni to jesu. Dve najveće prednosti su ogroman broj opcija u napadu i velike mogućnost osvajanja lopte u visokom presingu. Kada lopta stigne u drugu trećinu terena nastaje ogroman problem za ekipu koja se brani. Ako igraš u 4-2-3-1 nemaš dovoljno igrača da pariraš ekipi koja te napada iako imaš dva pivota. Dve veznanjake utrčavaju u prostor i lako se postavka transformišu u 4-1-5 ili još gore ako koriste vingbekove onda to bude nešto kao 2-3-5. Naravno glavna mana je što se ostavlja ogroman prostor za kontra napade ili i kada se poziciono braniš imaš ceo jedan prostor izmedju sredine i odbrane koji ostaje nebranjen i koji je najrinjivi deo za odbranu. Ako se protivinik doćepa tog dela, šansa ili polu-šansa im ne gine. Ovde može da se vidi kako Zenit to radi u napadu, gde jedan igrač sredine ostaje nazad i glumi pivot dok kod Bodoa je to još ofanzivnije (pivot ne postoji): Ili još strašnije kada vršiš presing gde možešda koristiš 6 igrača na protivničkih 4 i gde obično mora da se šalje ili duga lopta ili dribling ili jednostavno gubiš posed. I Zenit i Bodo postižu ogroman broj golova i time kompenzuju one koje eventualno primaju iz kontra napada ili svopstvenih grešaka. Mislim da bi ovo bio bolji recept za našu ligu od postojeće 4-2-3-1, za Evropu verovatno ne ali je moguće transformisati je u 4-2-1-3 (sa dva pivota) ili 4-2-2-2 (centafor se spušta a krila ostaju napred) koja bi bila dobra postavka za kontra napade. Nešto ovako otprilike: Mane u ovoj formaciji su očigledne a to je Rodić, sa druge strane imamo toliko pokretnih igrača sa dobrom igrom u oba pravca da bi bila šteta ne probati je.

Sutra @NikolaSRB93 donosi dve bronze. Sav pritisak je na tebi brate sada.

Ah, Radnički i Leskovac. Vrate mi se one ne baš lepe slike kada vuku onog jadnika po travi iz Meraklija.

Kec u Nišu!

Gde ćeš bolje nego baciti nekog satanistu na ledja.

Baš nas neće ali je Aleksandra bila suviše pasivna. Svakako medalja je medalja. Bravo za nju.

Treba ući opušteno. Mi smo svoje već odradili pa u finalu šta bude. Najveći adut nam Tucak, koliko taj čovek radi protiv svog tima pritiskom na sudije to nije normalno.

Bugarski Khabib uze zlato.

Dobar meč izmedju Madjara i Hrvata. Vredi pogledati. EDIt: Kako ga pohvalih tako je počelo sa brljotinama.

Lagano možemo da završimo sa pet medalja. Ko bi rekao jbt.

Nije samo do snage već i motivacija. Kao da je ostavila sve na “terenu”. Videćemo.

Plašim se da i pomislim ali ova ide do kraja danas. Stav, tehnika, fokus - je be no. EDIT: pogrešan topik. 🫠

Madjarica dala poslednji atom snage da prodje. Ako Aleksandra prodje dalje, imaće solidne šanse u finalu.

Ima se, može se. Časti ekipu nekad, plati neko pivo. 🙂

Prema svecu (veri) i tropar (uplata).

700 dinara. Pretrg’o si se.

Izgleda otčepilo na kraju. @NikolaSRB93 još koliko sportista nam je ostalo?

Maribor je na svom zvaničnom kanalu izbacio sažetak. Ono što može da se zaključi je da je Voša stajala visoko s obzirom na količinu kontri koje je Maribor imao. Plus su odigrali doličan presing na 2:42 minuta videa i imali stopostotnu šansu. Šteta za crveni, verovatno bi sačuvali 1:1. Ali imaju šanse kod nas za prolazak.

Gomila opštih mesta po mom mišljenju brate. Članak bez početka i kraja, samo navodi neke činjenice bez dubine kako bi se voda navela na vodenicu poruke teksta. Jasno zašto nije potpisan. Kaže stadioni su loši. Da, svi se slažemo da prva tri stadiona nisu trebali biti izgrađena u mestima koji imaju klubove u nižim rangovima već u neka od ova četiri grada: Novi Sad, Niš, Subotica ili Kragujevac. Ali infrastruktuira sa ovim stadionima i stadionom TSC-a je puno bolja nego pre. Plus mnogi klubovi imaju nove terene i ne vidim da su stadioni u okolini bolji nego kod nas. Izuzev par zemalja kao Mađarska. Koeficijent i porazi u Evropi. Sasvim je normalno da će koeficijent pasti kada dve sezone zaredom imaš pet klubova u Evropi. To se desilo i Hrvatima kada im je liga bila na 15. mestu pa su naglo pali na tabeli a dešava se i ostalima da imaju ogromne oscilacije. Ništa čudno i porazi su deo toga. Mi i većina liga izmeđju 12. i 22. mesta ima isti problem. Dosta klubova iz ovih liga ispada iz u tim pretkolima evropskih liga. Publika. Najbitnije za publiku po mom mišljenju je imati konkurentnu u i neizvesnu ligu. Sa ovakvom Zvezdom, za dve klase ispred svih, će biti jako teško postiči to ali se nadam da će ostali klubovi vremenom stizati taj nivo.

Da skrenem misli sa bolnog poraza od juče i napišem nešto više o istoriji formacija i pozicionaranje na terenu tj. kako se fudbal u tom pogledu razvijao. Moderan fudbal je nastao u 19. veku. Pre toga postoje istorijiski dokazi da su razne civilizacije imale igre sa loptom gde se koristila noga ali preteča same igre je u Britaniji (na prostoru celog ostrva) u onome što oni nazivaju "Mob game". Sama igra je bila agresivna i bez pravila, mogli su da se koriste svi delovi tela. Nekakav miks današnjeg ragbija i fudbala. Ključan momenat za nastanak modernog oblika igre je kada su javne škole u Engleskoj, plašeći se sve većeg solipsizma među učenicima za kojeg se mislilo da dovodi do povećane masturbacije, uveli fudbal kao igru u nastavi. Fudbal tu dobija prva pravila (još se koriste ruke) i polako se širi i na ostatak pučanstva koji biva opčinjen igrom i osniva i prve klubove. Sam kamen temeljac igre se postavlja osnivanjem engleske fudbalske asocijacije 1863. godine. E sada, ima jedan ključan istorijski moment u ovom prvom period fudbala od osnivanja engleske FA (polovina 19. veka) pa do nekih 1920-ih. Kamen temeljac fudbala jeste postavljen u Engleskoj i oni ga jesu zvanično osnovali ali temelj modernog fubala su postavili Škoti. Naime fudbal se istovremeno razvija na celom ostrvu a ne samo u Engleskog. Škotska FA je osnovana samo deset godina kasnije posle engleske i prva zvanična internacionalna utakmica je odigrana 1872. godine. između Engleske i Škotske (završila se bez golova). Tu su se videla dva različita pravca razvoja fudbala ili ti stila, Škoti su igrali ono što se tada nazivalo "Passing Game" a Englezi "Kick'n'Rush". Poenta škotskog stila je bila da se kroz pas dođe u povoljno priliku za gol dok je kod Engleza akcenat bio na dugim loptama gde bi se onda napadači kroz dribling i trčanja napadali protivnički gol. Nikakav pas ili taktika, više ispucaj, primi, driblaj, trči i daj gol. Nisu svi engleski klubovi bili oduševljeni Kick'n'Rush-om već se sam stil najviše zadržao na jugu zemlje dok su klubovi sa severa, geografski bliže Škotskoj, bili pod uticajem škotskog stila. Zbog toga, svi rani šampiona engleski lige će dolaziti sa severa jer se pokazalo da ako igri daš neko promišljanje i osloniš se na svoj intelekt a ne samo na fizikalije, imaš mnogo veće šanse da pobediš. Krajem 19. i početkom 20. veka fudbal se širi i na kontinentalnu Evropu i ostale kontinente (pre svega Južnu Ameriku). Usled industrilizacije, Englezi otvaraju fabrike, rudnike, diplomatska predstavništva, škole i sa tim i fudbalske klubove po svetu. Gde god su dolazili, Britanci koji su bili deo osoblja, su igrali fudbal. To su videli lokalci i fudbal se širio kao epidemija u svakom mestu. Ključno je ovde reći da je jedino što se prihvatalo među domorodcima je bila škotska "Passing Game". Dve prve velike sile u južnoameričkog fudbala su Argentina i Urugvaj. U obe države fudbal su doneli Škoti. Dalje, prva velika škola fudbala u kontinentalnom delu Evrope nazvana Dunavska škola je nastala pod uticajem Engleza Džimija Hogana. Džimi je moderan fudbal doneo u Austriju, Mađarsku, Češku i na kraju u Nemačku i svakoj od tih država se smatra ocem igre. On, iako Englez, dok je bio igrač u Fulamu imao je škotske trenere i sam je izjavio da onaj ko ima malo intelekta ne može da preferira engleski stil u odnosu na škotski. Da zaključimo ovaj deo sa pojašnjenjem zašto Englezi i danas vuku te korene primitivnog shvatanja fudbala koja ih sprečava da budu sila u svetu. Kada su se prva fudbalska pravila izglasavala u engleskoj asocijaciji, do tada je svaki klub ili region imao svoja različita pravila, tesnom većinom je izglasano da u igri ne sme da se koristi ruka i preterana agresija tj. šutiranje protivnika. Druga polovina koja je izgubila je bila jako razočarana. I tu se dve igre ili sporta zvane fudbal i ragbi razdvajaju i idu svojim putem. Percpecija sporta u Engleskoj je da on mora da bude muževna igra, igra koja će se bazirati na fizikalijama a ne tehnici ili umeću. Jednostavno igra snage. I tu treba dodati engleski tradicionalizam koji sprečava da bilo šta sa strane bude prihvaćeno kao novo pravilo. Stil Kick'n'Rush je nastao kao temelj na početku i on će ostati zauvek kao shvatanje Engleza kako igra treba treba da izgleda. Čak i kada će im Alf Remzi doneti jedinu titulu svetskog prvaka 1966. godine, tako što će formaciju WM modernizovati u novu 4-2-3-1, mnogi će biti nezadovoljni novim stilom kojim igra njihova reprezentacija. Čak šta više, biti srećni kada on dobije otkaz nekoliko godina kasnije. 2-2-8: Ovo je prva formacija koja je nastala u svetu fudbala, u onim prvi decenijama igre. Ko je nekada igrao amaterski 11 na 11 zna da ljudi po inerciji kreću svi u napad. To jest tu se uvek nađe neka dvojica, ne baš stručna sa loptom, dok ostali na ho-ruk kreću napred. Tako i ovde nije bilo puno taktike, osim što su kao što sam ranije naveo postajala dva stila, engleski i škotski. 2-3-5: Prva zvanična formacija po kojoj su i nastali današnji brojevi pozicija igrača. Brojeve će proglasiti engleska FA i to 1939. godine. Godine kada više niko na svetu ne koristi ovu formaciju osim par engleskih klubova. Još jedan dokaz engleskog preteranog "nazadizma" i tradicionalizma koji će ih sprečavati da budu moderna sila fudbala. Kao što će se videti kroz kasnije formacije, sve će više javljati potreba za defazivnim igračima. Kako se igra bude usložavala tako će i broj igrača biti defanzivnije pozicioniran. WM ili 3-2-2-3: Ovo je možda i najveći doprinos engelskog fudbala svetu taktike i formacija. Osmišljena od strane engleskog vizionara i prvog popularno manedžera na svetu Herberta Čapmana. Postoji jedno veliko zašto je došlo do igranja sa tri igrača pozadi. Naime fudbal je početkom 20-ih zapeo u zapećak zbog pravila o ofsajdu. Prvo pravilo ofsajdu je podrazumevalo da igrač mora imati 3 igrača ispred sebe (golman i dva igrača u polju) da bi bio "onside". To pravilo je toliko zloupotrebaljavano u formaciji 2-3-5 da je jedan fulbek uvek stajao blizu gola protivnika i hvatao protivničke napadače u ofsajd zamci. Igra je stagnirala, nije se mnogo golova postizalo, da bi škotska federacija uvela moderno pravilo o dva igrača potrebna ispred napadača da bio on mogao da igra loptom. Nekih 20-tak godina kasnije, kako to biva sa sporim Englezima, tačnije 1925. godine Englezi uvode isto pravilo koje je bila prava mala revolucija. Broj datih golova po sezoni se utrostručio. Čapman je tu shvatio da tim ne može previše dugo da napada, da je potrebno da se određeni igrači povuku i dobiju defanzivne zadatake. Tako je odlučio da se petica iliti centarhalf povuče skroz pozadi i igra ulogu centarbeka jer su napadači odjednom dobili veliku prednost koja je morala biti neutralizovana. Otud inače u engleskom fudbalskom rečniku da se štoperi umesto centarbekova zovu centarhalfovi. Pored veznjaka, nazad je pomerio i dva napadača od onih pet koji su bili prisutni u formaciji 2-3-5. Ta dva povučena napadača su dobila ime "inside forwards" i bili preteča modernom plejmejkeru, igraču koja je veza između odbrane i napada. Ovu poziciju će popularizovati Ferenc Puškaš koji će biti prvi moderni igrač sposoban za sve. Šut, trčanje, kreaciju, dodavanje itd. To be continued.

Ko sada može da gleda bilo šta.

Brate, sport se igra da pobediš a ne da časno pogineš. Kakav istorijski rezultat gde si izgubio ma koliko blizu bio. To nije pobednički mentalitet.

Ja sam verovatno i jedini koji je razočaran. Pobediti ovaj tim spada u kategoriju sportskih Mont Everest poduhvata, situacija koje izgledaju da ne može niko da postigne ali tih činova svetu sporta je bilo. Baster Daglas je prešao tu planinu i prebio prajm Majk Tajsona, Grčka je osvojila Euro. Ima tih 1% sa posebnim genom. Imaš i igru i fokus i potreban pristup i pred kraj pokažeš da nisi u tih 1%, da nemaš to. Baš sam se ponadao jbg da će ovo biti naša priča.

Bolje Grobari da su me prebili nego ovo.