DJ_Vasa

Ako misliš na britanski kolonijalni period, Kenija kao celina nije sastavila ni ceo vek, a formalno je bila britanska kolonija od 1920. do šezdeset i neke. Čakl i ako uzmemo to što je deo Kenije priznat kao britanska sfera interesa negde krajem 19. veka, odmah posle II svetskog rata su 7-8 godina imali Mau Mau ustanak protiv Britanaca. Ne bih ni spominjao da su Masai nešto osvajali za to vreme i potiskivali druge kenijske narode. Znaju ti Kenijci posao, ne brini se ti za njih.

Sećam se da su moji imali ovakav gramofon kad sam bio mali: Ako se dobro sećam, to je neki čehoslovački proizvođač. Ploče su bile na 33 i 45 obrtaja, a nikad nisam video one od 16 i 78. Ne znam ni zbog čega je ovaj gramofon imao dve igle, tj. da li je izbor igle zavisio od broja obrtaja ili je ova druga bila samo rezerva.

Zaboravio si neke „sitnice”: 1) Bžežinski je malo... mrtav, i to već pet godina. 2) Izjava se odnosi na situaciju od pre sedam godina. 3) Čak i u tom članku piše i ovo: „Moramo da budemo u stanju da isporučimo defanzivno oružje Ukrajini, zato što ako im takvo oružje ne pošaljemo, sve što će (predsednik Rusije Vladimir) Putin morati da uradi da trijumfuje, jeste da izazove dalju eskalaciju sukoba", kazao je Zbignjev Bžežinski. Koliko razumem, ovde je čak i predvideo eskalaciju sukoba.

U prodaji su uglavnom otvarači koji su lakši za rukovanje, imaju ručke kao makaze i jednostavniji su za upotrebu: https://www.emmezeta.rs/otvarac-za-konzerve-alpina-640022.html Kako reče Uroš, konzerve se danas uglavnom prodaju sa alkom koju je dovoljno povući da bi se otvorila konzerva, tako da za njima i nema mnogo potrebe. Otvarači kao onaj što je postavio Div su nekada išli uz konzerve, ali se ne sećam kad sam ih poslednji put video.

Ovo me je podsetilo na neku vrstu „pobožnosti” sa kojom su se pratile razne emisije, filmovi, serije, utakmice i razni drugi događaji. Ulice su bile praznije, a praktično svi su ih prepričavali sledećeg dana. Sećam se da u školi maltene nije bilo nikoga ko nije gledao neki film koji se emituje u udarnom terminu, Evroviziju, neke bitne utakmice i slično. Imao sam i matematičara koji je to koristio u nastavi, a bio je poznat po tome što mu je dosta učenika išlo na takmičenje. Evo primerka kako je počinjao čas ponedeljkom: - Jeste li gledali Zvezdu i Partizan u subotu? (skoro svi horski odgovaraju da jesu, bilo da je u pitanju snimak, slušali na radiju, ili eventualno prisustvovali) - A ko je bio najbolji? (smenjuju se imena, a on izdvoji npr. dva igrača) - Koji broj na dresu nosi Pera Perić? - Deset. - A koji nosi Mika Mikić? - Sedam. - Koliko su Pera plus Mika na kvadrat? (ovo je značilo da pita koliko su 102+72) Kada pogledam sa ove distance, bilo je dosta zajedničke percepcije onoga šta je zanimljivo, što se danas izgubilo. Sećam se da je npr. kada igra fudbalska ili košarkaška reprezentacija ulica bila tiša, da je bilo manje ljudi i da su svi diskutovali o utakmici, što danas nije slučaj. Sećam se i da su mnogi ujutro slušali Duška Radoviča, da je Đoko Vještica bio sinonim za nekoga ko se bori za građane i slično. Ako se vratim na matematičara, mislim da je odlično kombinovao ono što mnoge zanima sa svojim predmetom. Koristio je i razne filmove, serije ili emisije na osnovu kojih bi postavio zadatak, po broju takmičara je bio poznat i u gradu, a nije mi poznato da mu je iko pao na popravni. Jeste da imamo onu profesorsku temu, ali pošto su tamo uglavnom neki primeri koje bismo opisali kao otkačene, ipak sam rešio da ovo napišem ovde jer dodiruje jedan aspekt života u SFRJ, ali i daje primer kako se uz malo umešnosti stvara zanimljiv predmet od onoga što je često bauk.

Meni se čini da su državu očerupali oni novokomponovani srbujušči. Zaista mi nije poznato da je Buš Senior iznosio pare na Kipar, da je Klintonov kum dobio da gradi puteve, da je Genšer opelješio državu za porez ili da je Mejdžor pokrao deviznu štednju u državnim bankama i organizavao Jezdu i Dafinu.

Izvini, a u kom to paralelnom univerzumu? Osim što čovek upravo reče da je u pitanju vojna sila sa malo više nuklearnog arsenala, koji bi idioti time automatski prizvali atomske bombe na svoje zemlje? Osim toga, Rusija je tržište od oko 150 miliona ljudi, a tamo sasvim lepo funkcionišu Apple, General Motors, General Electric, Renault, Volswagen, Mercedes, Johnson & Johnson, Procter & Gamble, Dell... a ima i onih malih. Koji bi sledeći idiot sahranio tolike sopstvene kompanije i tolikog kupca sopsrtvenih proizvoda? Samo Aeroflot (a imaju kompanija na kilo) poseduje šezdesetak američkih aviona, oko 120 Airbusovih, ozbiljno su tržište za sve vodeće proizvođače automobila i kompjutera, kupuju Rolex više nego neke zapadne zemlje... A ako pola uvoza je iz EU, UK i SAD. Šta misliš, zašto im nisu udarili ozbiljnije sankcije? Zato što bi samo kreten mogao da seče granu na kojoj sedi, a ovi na Zapadu nisu kreteni kada je u pitanju $$$. A te kompanije sa povelikim budžetima se takođe pitaju za to šta rade njihove zemlje.

Teodorović: Nisam više član Skupštine slobodne Srbije Ne ulazeći u to ko je u pravu, evo ilustracije kako se uspešno puca u sopstvenu nogu. Nije tu potreban AV, dovoljno je pustiti ih same da se istrebe.

@major josip Delimično jesam provukao odgovor šta treba da izmene, ali evo ukratko – neka uče od onih koji su već nešto uradili, ali neka nastave kako šta bude rešeno ili izgubi aktuelnost. Najsvežiji konkretan primer su eko-aktivisti, koji su do juče bili totalni anonimusi, ali su maltene u roku od odmah izveli dosta ljudi na ulice. Onaj prvi protest u BG je bio toliko masovan ne zato što Beograđani vole ekologiju, već zato što su mislili da su počeli neki protesti protiv režima, da će se nafilovati zahtevima i da će biti neke inicijalne kapisle za promene. Ako ekologija nema toliku podršku, onda teraj dalje. Nedavno je poskupelo gorivo, a to utiče i na poskupljenje svega što kupujemo. Evo jedne ideje – poskupi gorivo, odmah izvol’te pozvati na ulice jer nisu u pitanju samo vozači privatnih automobila, već svačiji džep, to je u interesu celokupne privrede, plus sitnijih segmenata kao što su taksisti, prevoznici, turističke agencije i ko zna ko još. Sledeća bitna stavka je poverenje građana, koje bi mogli da blago podignu ukoliko iz stranke izbace likove sa puterom na glavi ili im kvare imidž. DS je svojevremeno izgubio dosta glasova zbog Pajtića i ostalih iz afere Bodrum, a takvih repova ima koliko hoćeš. Ako su takvi likovi problem, rešenje je noga u dupe, tj. da na sopstvenom primeru pokažu kako treba raditi. Postoje i marketinške agencije koje mogu da pomognu u građenju imidža, a bolje je utrošiti pare na njih nego na štampanje letaka ili deljenje upaljača i olovaka. Uz uklanjanje „mangupa iz sopstvenih redova” sledi i uklanjanje odgovorih za loše poteze i izbegavanje istih koliko je to god moguće. Mek je lepo naveo primer Ponoša, koji zaista nije kriv za cirkus oko sopstvene kandidature, niti je AV za to kriv. To je zeznula njegova ekipa. Mislim da je preterana i priča oko samog Đilasa. Tačno je da za njega samo vrte da je lopov, ali to treba ismejati. Korisno bi bilo papagajski ponavljati priče o tetki iz Kanade, koja još nije zaboravljena, o Jovanjici i još nekim stvarima, pa da vidimo. Vezana za Đilasa, Ponoša, Mariniku ili nekog desetog je i liderska struktura partija. Čak ni prosečan birač opozicije ne ume da navede više od 5-6 članova stranke za koju bi glasao, ali ne zato što je neiformisan, već zato što su stranke liderske. Jedini primer koji mi pada na pamet, a koji sam već naveo, jeste Otpor, koji nije imao jednog glavnog, već su se smenjivali, a imali su podosta simpatija upravo zbog toga. Znam da je to nemoguće u slučaju bilo kog predsedničkog kandidata, ali za stranke bi bilo korisno da imaju „rezervoar” aktivista koji će ih predstavljati u javnosti. Lako je napasti jednog Đilasa, Ponoša ili Mariniku, ali nije lako napasti 20-30 ili čak stotinak ljudi. Sledeći problem je i komunikacija sa građanima. Svako sa tri grama mozga ko čuje da će stranka X ili Y tek tako da poveća plate ili penzije dobija želju da ih pljune u lice ili ih automatski smatra običnim kokošarima. Naime, ako obećaš nekome višu platu, standard i slično, moraš da kažeš i otkud novac za to, inače će te smatrati lažovom. Isto tako, ako nekome obećaš viši standard za samo godinu dana, nećeš imati mnogo uspeha jer takve stvari može da obeća jedino Deda Mraz. Pred jedne izbore sam čak i probao da stupim u kontakt sa nekom od stranaka opozicije, zaboravio koja to beše, a koja je na FB stranici obećavala direktnu komunikaciju sa građanima. Odgovor na pitanje, naravno, nisam dobio. Ako izuzmemo ovaj moj slučaj, mnoge stranke ne uspevaju da ažuriraju ni web-stranice ili bar one na FB jer ih generalno za to zabole uvo. Pa kako će onda komunicirati sa građanima koji treba da im daju glas? Ovde mogu da dam i jednu veoma opštu konstataciju vezanu za etabliranu opoziciju – oni i dalje žive u iluziji da se od stare slave može živeti. Stara slava ne samo da je gotova, već im i ono što je ostalo od nje ne ide u prilog. Ne znam da li sam dovoljno odgovorio na sva pitanja, ali bolje ne umem i znam da nisam rekao ni 10% onoga što bi stranke trebalo da izmene. Naprosto, bolji odgovor nemam, ma koliko da se trudim.

Mislim da si savršeno odgovorio na ovaj deo MJ-ovog posta: Osim programera, koji su reper za nezavisne profesije, ima tu još mnogih. Ne mora svako da radi za državu da bi zaradio novac, niti da usluge usmerava ka njima. Ako programer iz primera živi npr. u Novom Sadu, njega zaista neće zanimati Beograd na vodi, tamo neki parkić u Bloku 70, ekološki problemi u Boru ili to što je Palma seksualni manijak. Isto tako, molera iz Leskovca zabole uvo za Rio Tinto, za lažni doktorat Siniše Malog ili za tamo neku Jovanjicu. Možemo mi do sutra da razglabamo i o Jovanjici, Siniši Malom, Boru ili nečem desetom, činjenica je da one koje to ne dotiče većinom zabole uvo i da se to ne može promeniti. Korumpiranost državnog aparata postoji u kontinuitetu još od ustoličenja prvog kneza, tako da su mnogi oguglali i na to jer je ionako u pitanju vekovna „tradicija”. Percepcija da je svima loše i da svi žive teško postoji samo u nečijim glavama, a zasnovana je na neposrednom opažanju iz užeg ili šireg kruga prijatelja, poznanika ili porodice. Sećam se da sam nešto malo pre korone negde pročitao da je broj domaćih turista samo u Grčkoj bio oko milion. A gde su ostale okolne zemlje, Turska, Egipat, Španija ili čak egzotične destinacije? Ne bih ni spominjao i silne aranžmane koji su se nudili za skijanje, city break i ko zna šta još. Možda turizam nije toliko bitan segment, možda se ne putuje masovnije po dalekim destinacijama kao što to rade npr. Nemci ili Britanci, ali nije baš da svi letuju kod rođaka na selu, na Divčibarama ili da dvadeset godina nisu skoknuli dalje od prodavnica u Segedinu. Standard je takav kakav jeste, u skladu je sa onim što se može očekivati, a niti je skroz kao u Africi pre 30 godina, niti je kao u Švajcarskoj. I u bogatom svetu postoje oni koji rade za niske plate, koji žive na ulici i koji su u još većim problemima. Poskupljenja postoje i u razvijenijim zemljama, postoje isti problemi, a ne može baš uvek država nešto d'uradi kako bi se to sredilo. Ovde smo spominjali i nedostatak demokratije i slobode medija, što je sasvim tačno. Da bi to postojalo, potrebno je da društvo to zatraži i da inicira promene. Mnogi su već navikli da državni mediji terciraju vlasti i tako ih i tretiraju, a što se tiče privatnih, mogu da imaju orijentaciju kakvu hoće, odnosno u zavisnosti od toga odakle stiže $$$. Ovde ne postoji zainteresovana finansijska elita koja bi to pomogla, Zapad ima pametnija posla nego da se bavi medijima na brdovitom Balkanu, a nema ni potencijala da to krene odozdo, tj. od pojedinaca ili društva. Pretpostavljam da će apsolutno svi koji čitaju ovu temu reći da su RTS, Pink ili B92 režimski mediji, ali ne verujem da je procenat onih koji će na pomenutim kanalima ipak pogledati neki film, emisiju ili utakmicu baš 100%. Isto tako, čak ni svi redovni gledaoci tih medija nisu za SNS, pa makar svakodnevno gledali kojekakve zadruge, slagalice i ostali krš. Da se gledanost bilo koga od takvih privatnih medija drastično smanji, propali bi u roku od odmah, ali broj njihovih gledalaca nije jednak broju glasova za SNS. Da se vratimo na medije i demokratiju - problemi koji tu postoje takođe ne tangiraju ove iz MJ-ovog posta jer stanje prihvataju kao takvo pošto nema načina da se tek tako promeni. Oni me podsećaju na zapadnjake koji rade po zemljama Zaliva - iako npr. u Saudijskoj Arabiji doslovno leti glava za sve i svašta, žene se šetaju upakovane kao salama i ni za šta se ne pitaju, oni svojevoljno odlaze tamo da zarade $$$, iako bi se za takve postupke u njihovim domicilnim zemljama digla i kuka i motika. Naprosto, shvatili su da tamo od promena nema 'leba, što važi i za domaće nezainteresovane. Ukratko, problem je u društvu takvom kakvo jeste. Kao paralelu bih naveo slučaj jedne švedske ministarke bosanskog porekla o kome smo malo i pričali na starom forumu, a vest se može pročitati i ovde. Naime, uhvatili su je kako vozi sa 0,2 promila alkohola, naplatili joj kaznu od oko 5.000 dolara, a ona je odmah podnela ostavku. Nije vozila pijana k'o letva, nije se bahatila u saobraćaju, nije imala nikakav ministarski imunitet, nije se posle toga bunila, ali je ipak dala ostavku. Ima ovde ljudi iz Švedske, pa će bolje znati od mene da kažu kako je javnost percipirala njen prekršaj, ali evidentno je da bi kod nas bila vest i da je policija smela da zaustavi ministra. Kada ovdašnja javnost bude svim silama zagrizla da neki od ministara koji su pravili još veće probleme ode sa položaja, onda možemo o nečemu da pričamo.

Srbija jeste u nekoj vrsti vojnog saveza sa njima, ali koji nije na papiru. Upravo odande se nabavlja veći deo oružja, bilo je zajedničkih vežbi, a to je i krajnji domet vojne saradnje. Od pravog vojnog saveza nema ništa - niti bi Rusija, Belorusija i Kazahstan mogli niti hteli da urade išta bitno u slučaju da neko napadne, niti bi oni sami imali koristi da im u pomoć dođe minijaturna i raštimovana vojska teritorije koju ne mogu ni na karti da ubodu. Mogu ti iz devedeestih da imaju vlažne snove, ali ako misle da se neki ozbiljan anti-NATO može stvoriti, onda im je bolje da pokušaju da izmisle automobile koji bi išli na vazduh, leteće tanjire ili kako da osvoje Mars. To su mnogo realniji ciljevi.

Evo koliko mogu na brzinu - ako hoćeš antikvarne knjige, možeš da probaš na sajtu Kupindo: https://www.kupindo.com/Knjige/Knjige-za-decu/artikli/10 Postoji i sajt preko koga se mogu poručiti online: https://www.knjizara.com/Deca-k34 Ovaj drugi ima mogućnost da im i sam poručiš naslov, bilo da je u pitanju nova ili antikvarna knjiga. Ponešto ima i Mladinska knjiga: https://mladinska.rs/decija-izdanja/za-skolski-uzrast https://mladinska.rs/decija-izdanja/za-predskolski-uzrast Nešto malo je imao i Data Status: https://www.datastatus.rs/kategorija/decje-knjige?katid=561&colid=&autr=&wrd=&yrd=&pub=&sby=&sdir=&items=20&p=1 Ne znam koliko mogu da pomognem oko izbora same knjige i koliko je adekvatna za uzrast jer to najbolje zna detetova porodica, ali evo ovih linkova za prvu pomoć.

Problem je u tome što se privatni izdavači prilagođavaju školskoj praksi da sve mora biti na ćirilici. Ipak, možeš i da probereš nešto ukoliko su knjige odgovarajuće: https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/sa-mnom-ima-neka-greska-vlada-stojiljkovic-7840 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/vesela-vestica-nika-lela-stojanovic-8762 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/o-krilima-i-cudima-aleksandra-filipovic-10014 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/publik-praktikum/moj-skolski-spomenar-bros-1150 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/publik-praktikum/100-montesori-aktivnosti-za-najmlade-1-4-godine-932 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/zagonetna-potraga-uros-petrovic-10185 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/klasici-oliver-tvist-carls-dikens-7793 Pogledaj i šta nudi Kraetivni centar: https://kreativnicentar.rs/knjige.php Pošto vidim da pišeš ijekavicom, pogledaj i izdanja iz susednih zemalja ukoliko deca tako govore. Da nije ovo? Počinje na 5:00.

Kada spominjem pojedince na čelu stranaka, to radim iz prostog razloga što je na političkoj sceni uglavnom pravilo da je lider stranke = stranka. Jedina politička organizacija kod koje to nije važilo je bio Otpor, gde su se u javnosti smenjivali oni koji najavljuju akcije, daju izjave i slično. Imali su tu strategiju čak i namerno, a iz prostog razloga da ukoliko režim diskredituje ili uhapsi jednog, odmah nastupa drugi. To su i javno rekli tokom protesta, a za kratko vreme su pobrali dosta simpatija. Ne znam da li bi takva strategija bila dobra sada, ali smatram da bi valjalo pokušati. Što se tiče svih primera, ja sam naveo šta se ne sviđa meni kao pojedincu, a ne ono što misli biračko telo. Tu je i razlika. Svakako da ima onih kojima je blizak PSG, odnosno Sergej Trifunović, Jeremić, Marinika ili nekog drugi, a ja sam u celoj priči nebitan. Mogu da navedem svoju percepciju, da kažem šta meni odgovara ili ne odgovara, ali opet, ja sam samo jedan, a o tuđoj percepciji ili opredeljenju teško mogu da govorim. Mogu samo da konstatujem da ima malo ili mnogo onih koji hoće ili neće glasati za neku opciju, da neko može ili ne može da skupi glasove, bez obzira na kvalitete, na ciljeve za koje se zalaže ili na to šta nudi. Ukratko, može neko da se zalaže i za to da DJ_Vasa bude kralj, predsednik, premijer i slično, ali ako taj neko to ne ume da saopšti biračima, lično ću ga nazvati budalom. Što se tiče patkara i njihove naplate ulaza u centar Beograda, evo ti najjednostavnijeg objašnjenja - to što Beograd na vodi postoji se ne može promeniti jer tu više nema nazad, stanovi i lokali su prodati, ugovori su potpisani i to je to. Kada bi sutra patkari došli na vlast i ispunili obećanje, imali bismo i Beograd na vodi i reket da odeš npr. od NBG do Karaburme, drali bi još više ako hoćeš da popiješ kafu u centru ili da se prošetaš Kalemegdanom, plus bi osudili mnoge na vožnju gradskim prevozom. Ne verujem ni da bi se išta promenilo oko ludačke gradnje po BG jer pare su ipak pare, ima ih više nego što je bilo za vreme SEKE, a te levičarske bajke o ekologiji grada, pri čemu ne mislim na prigradska naselja, mogu da se okače mačku o rep. Nije BG zagađen baš toliko zbog automobila, zagađenost je bila velika i kada su nas zaljučavali, već zato što su u blizini Pančevo, Smederevo, što se okolna naselja greju na ko zna kakvo đubre, a da sad i ti lično dođeš na vlast u BG, ne bi se pitao ni mrvicu za Smederevo ili Pančevo. A ne verujem ni da postoje kapaciteti da se sredi i ono sitno - bacanje đubreta sa balkona, mini-deponije po naseljima i slično. Da ponovim - u celoj priči sam najmanje bitan ja. Da malo upotrebim i onaj skorašnji slogan - ja sam samo jedan od pet miliona, a šta žele onih 4.999.999 i šta im odgovara je stvar tih pojedinaca jer ih ne zastupam. Opet, mogu samo da konstatujem da za nekog hoće ili neće da glasaju. Mogu ja da pričam ovde do sutra šta očekujem, mada si to već spomenuo, ali opet - ja sam samo jedan. Vrlo rado ću odgovoriti - zato što bih u tom slučaju prihvatio rizik na osnovu kakve-takve procene i imali bi jednu šansu koju bi mogli da opravdaju ili izgube. Nije nikakva tajna da sam mislio da LDP može nešto da uradi, ali sada o njima imam veoma loše mišljenje, tj. o jedinom preostalom članu i pošteno priznajem da mi je pretpostavka bila loša. Ja sam identično mislio tokom protesta zbog izborne krađe i kada su se dešavale petooktobarske promene, ali pogrešio sam. Tada nisam shvatao da su Domanović i Nušić odlični psiholozi i sociolozi i da se problem krije u društvu, a ne u političarima, koji su produkt tog društva, potiču iz njega i predstavljaju neraskidivu celinu. Ukoliko neko još u detinjstvu vidi od roditelja da se tehnički pregled može proći za jednu crvenu čaki ako nemaš točkove ili farove, da se za dobru ocenu učiteljici nose parfem, čokolada i cveće za 8. mart, da se ispit polaže sa puškica ili tako što platiš fakultet koji je na nivou obdaništa, da se posao dobija tako što nekome tutneš evre u džep, da niko ništa ne može komšiji koji ti auto parkira ispred vrata, da možeš da voziš pijan i izvučeš se ako čiki u plavom daš nekoliko crvenih, da od poslodavca možeš da nekažnjeno ukradeš malo goriva, da struju ne moraš da platiš baš toliko ako staviš magnet na brojilo ili da poštara moraš da pojiš rakijom kako bi dobio svu poštu, onda možeš misliti kako će se taj neko ponašati na vlasti. Ne kažem da su svi takvi, ali brojke su neumoljive - ako stranka ima npr. hiljadu članova, broj onih koji će se upravo tako ponašati reflektuje procenat tzv. naroda koji se tako ponaša.

Pa upravo taj dobar deo je jedan od problema. OK, ne gledam domaću TV (hvala onome ko je izmislio kablovsku), ali kad već imaju te feZbuke, Tnjitere i ostala sranja, neka uče malo od antivaksera, ravnozemljaša i sličnih. Njih bi sašila i dr Govana Antivakserka da se aktivira, Baka Prase ili neki sličan šalabajzer. Ako hoće neki bolji uzor, eno im ovih ekologa, pa neka uče od njih. Ionako imaju da se uhvate i za pametnije stvari. Neka sutra izvedu na ulicu lekare, prekosutra, prosvetu, nakosutra zaposlene u Maxiju, pa da vidimo. E, ovde zaista nisu krivi. Krivo je društvo kome to ne smeta. Društvo ne zamera nikome što voli da kraducka, ili u ovom slučaju da bude običan manijak, ne zamera Šapiću i Malom što su plagijatori, pa zato en zamera ni komšiji peri koji radi u GSP i kraducka dizel. Isto to društvo će tražiti nekome da im napiše maturski za dete-debilče, podmitiće šalterušu ili doktora, ista je to sorta kao bilo koja vlast. Postoji li dokaz da je suprotno? Marinika je bila u LSDV, a kako kaže Vrfeme, „obavljala je nekoliko državnih funkcija, poput direktorke Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju. Bila je i pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Vojvodine.” Jeremić je bio na vlasti i glavni je u stranci, pa može slobodno da natakne šajkaču i cimne rakiju, kao na jednoj fotki koja se davno pojavila. PSG na čelu ima uduvanog loose cannona Sergeja Trifunovića, koji možda ume da glumi, ali je generalno budala. Patkari su klasični NGO-maoistički levičari, a nevezano za to, zalagali su se da se naplaćuje ulaz automobilom u centar grada. Imam nezgodnu naviku da pamtim i takve stvari, a ako bi ovo ponovili, mislim da bi mogli da odmah stave katanac na vrata. Meni bi to za Srebrenicu i NATO bili veliki plusevi, ali ako anti-SNS ekipi smeta što neko kaže da je u Srebrenici bio genocid, što Ponoš (navodno) radi za NATO ili što je Marinika Rumunka, onda sa takvima nema ničeg zajedničkog. To što su oni protiv SNS je njihova stvar, ali definitivno jesu protiv civilizacije ako im smetaju njena krvna zrnca ili to što su oni sa drugačijim krvnim zrncima pobijeni u Srebrenici. A ako ćemo pravo, ni NATO ih nije dovoljno mlatio. Sve ovo što si rekao u poslednjem pasusu je tačno 100% i to bih potpisao deset puta. U tome i leži caka - tzv. narodu ne smeta manjak demokratije, smeta mu što je AV „prodao Kosovo” (mada se tu ne razlikuje od prethodnika niti se njime ozbiljnije bavio, osim malo folklora za široke narodne mase). Pa ako im ne smeta, zašto ih ne bi još više i bolje j...ahao? Hajde da se vratimo na opoziciju - njima je ostao relativno mali, ali i relativno civilizovan deo birača koji ih čitaju kao otvorenu knjigu. A čitaju ih i zapadne ambasade jer imaju veoma dobre obaveštajne službe i znaju da im se obraća gomila kokošara i pilićara. Mogu da probaju da se uljude, da malo imitiraju one ekologe, osvoje 10-15 mesta, pa neka teraju dalje. Do sada su tapkali u mestu, a tih 10-15 mesta im je bar nešto za početak jer je svakako bolje od nule.

Osim te tvoje koleginice, koja me čudi, mislim da bez potrebe trošiš vreme tih programera. Iako SNS ima dosta manje podrške čak i prema kontrolisanim izvorima koji prate izbore, mnogi nemaju nameru da potroše ni minut svog vremena glasajući za gomilu lažova i lezileba koji bi samo hteli parče kolača ako dođu na vlast. Ne ide mi u glavu da niko od ekipe koja se naziva opozicijom nije iskoristila praktično ništa da napadne vlast, a imali su prilika na kilo. Umeju samo da kevću da vlast ne valja, što jeste tačno, ali šta umeju da ponude? Vidim da Boškić nudi da studentima vrati novac od školarine, što je nemoguće, da pričaju bajke o visokim platama i penzijama, što je malo teže sa privredom na nivou one iz 19. veka, ali niko od njih nije ni prstom mrdnuo da ostvari ono što obećava dok je bio na vlasti. Upravo zato će SNS vladati i sa 20% podrške jer onakvu opoziciju bi poželeo svako. Niti su maknuli vucibatine iz svojih redova, niti su prstom mrdnuli da spreče bilo šta od onoga za šta se zalažu. Pa ko bi im onda verovao i trunčicu? Gde su bili da pozovu na proteste i podrže lekare koji skapavaju u COVID bilnicama? Gde su da pozovu na protest protiv divlje gradnje po BG, da se smanji akciza na gorivo, da sesmeni kompletan REM (kažu da im je trn u oku), da pozivaju na hapšenje tropske biljke zbog unga-bunga žurki (već zaboravljeno) ili bilo čega drugog što se pojavi kao problem? Za sve navedeno i nenavedeno su možda izdali saopštenje, ili čak oštro osudili sve nemile događaje. Neka samo tako nastave pa će propasti sami od sebe, mada nisu daleko ni od toga.

Hvala obojici

Šta znači što pored imena nekih forumaša piše Author? Na prethodnoj stranici to piše kod MetalHeada.

I Borba je izlazila na oba pisma, a mislim da su i oni imali pravilo da jedan dan bude na ćirilici, a drugi na latinici. A upravo Politikin zabavnik i još neke publikacije su me naučile da razlikujem sve jezičke nijanse. Npr. ukoliko piše hljeb, odmah sam znao da je štampano u BiH, da je nijesam iz Crne Gore, a da je kruh iz Hrvatske. Uspeo sam da provalim i jednu razliku u ijekavici koja pravi probleme i ljudima koji je izvorno govore - slijedeći (= prateći) i sljedeći (= naredni). Čak sam nedavno i iskoristio to znanje jer sam nešto prevodio za klijenta iz CG, koji je odvojio nekoliko dana više za predaju teksta jer su računali da ću prevoditi ekavicom i da to mora da sredi neko od njih. Prijatno su se iznenadili kada su dobili prevod na ijekavici i još su mi se zahvaljivali. Sećam se da su se i kod ans mogli kupiti Oslobođenje i Vjesnik, a obično ih je bilo u trafikama u centru grada. Sećam se i da su moji jednom kupili Vjesnik zbog nekog članka i fasciniralo me je koliko je ogroman format bio. A sećam se i Vjesnikovog Kviza, koji je imao zaista dobru engimatiku. Sećam se i tih časopisa, a bili su tu i YU video, Svet kompjutera, Računari, Moj mikro i Galaksija.

Hvala, to nisam imao, ali pozajmio sam je od drugara iz ulaza. To bi trebalo da je ovo: Meni je ostalo u stanu kod roditelja, kao i mnoge knjige iz tog doba. Moram priznati da nikad nisu štedeli pare kad sam im tražio neku knjigu, na čemu sam neizmerno zahvalan. Vidim da mnogi prodaju takve knjige na oglasima, a sve slike sam postavio sa oglasnih sajtova. S jedne strane, te knjige nikada ne bih prodao i teško razumem one koji to rade, ali s druge, dobro je ako to neko kupi svojoj deci. Lepo reče Cyber o važnosti knjiga, čitanja, povezivanja znanja, o tome kako knjiga može da otvori gomilu novih svetova, ali šteta je što mnogim današnjim roditeljima to ne dopire do mozga.

Kad smo već kod obrazovnih knjiga, da li je neko imao ovu? Meni je bila jedna od omiljenih.

Pretpostavljam da si imao latiničnu verziju ako si iz BiH. Ako se dobro sećam, to je izdanje zagrebačke školske knjige. Koliko se sećam, mnogi izdavači su imali lokalizovane verzije publikacija za decu. Sećam se da je npr. Politikin zabavnik išao ćirilicom za Srbiju i Crnu Goru, latinicom i ijekavicom za BiH i Hrvatsku (korišćen je BiH standard), a slovenačko izdanje je rađeno u saradnji sa ljubljanskim Delom. Sad si me podsetila i na Larousse, bila je tu i Ilustrovana dečja enciklopedija Jugoslavije, a koliko se sećam, i Mladinska knjiga je imala nešto slično. Evo kako je izgledala ta enciklopedija: A evo i jednog albuma koji je bio koristan da se nauče osnovni podaci o svim zemljama sveta: Dok sam skupljao sličice naučio sam sve glavne gradove, valute, zastave i grbove. Da li je bilo još knjiga iz iste edicije kao Sva čuda sveta? Stade mi mozak, ali kao da je bilo još nečeg. Uzgred, misliš li na ovog Diznija sa slike?

Upravo sam pogledao i pojavila mi se neka emisija u kojoj Zijah i Štimac pričaju o Leonardu da Vinčiju i još nekim sitnicama, koliko sam uspeo da vidim. Definitivno nedostaju edukativni sadržaji. Sećam se da je toga bilo čak i u stripovima. Imao sam neku ediciju Larousse pod nazivom Otkriće sveta u stripu. I dan-danas imam sačuvan strip o Magelanu i o Livingstonu i Stenliju, a slike su definitivno pomagale da se zapamte neki detalji. Tada sam saznao za misteriju izvora Nila, ko je bio Pigafeta, zbog čega su začini bili važni i slično. Čak sam i iz onih italijanskih stripčića, u kojima Blek, Rodi i Okultis išamaraju četu crvenih mundira, a komandant Mark kuburom pogodi muvu u levo uvo naučio nešto o američkoj nezavisnosti, markizu De Lafajetu i učešću Francuske u ratu, ponešto o Bendžaminu Frenklinu, a glavni likovi, ma koliko su bili preterano svemoćni, poznavali su dela Bejkona, Dekarta, Voltera, Didroa, D'Alambera i još nekih znamenitih prosvetiteljskih mislilaca, što me je nagnalo da o njima nešto potražim u Maloj Prosvetinoj enciklopediji i još nekim knjigama koje su mi bile na raspolaganju. Voleo sam da gledam i Opstanak, kao i emisije Dejvida Belamija, tu je bila i engleska naučno-popularna serija Don't Ask Me (Ne pitajte mene) sa Magnusom Pajkom, Mirjam Stopard i pomenutim Belamijem. Sećam se da je na TVB bio kratko i neki kviz Ikarov let, koji je vodio Dragan Nikitović, pa sam tako nešto naučio i o avijaciji. Bila je i neka emisija o stripu, koja je pokazala da on svakako može da ima i umetničku vrednost. Bili su to divni sadržaji koje je teško ponoviti...

Bila su sva četvorica, a ako se dobro sećam, bili su Vajta i Rusmir Agačavić, a posle Zijah i Štimac.

Odgovoriću oboma pošto vam se postovi praktično nadovezuju. Globalna paradigma je u izvesnoj meri paradoksalna. S jedne strane, čak i u nekoj pustari gde se jedva hvata signal, možeš da besplatno čitaš svetske klasike, naučne radove, da saznaš o mnogim fenomenima i naučnim dostignućima, možeš čak i da zaradiš pristojne pare dok si negde u planini i slično, ali s druge, mnoštvo sadržaja koji su dostupni na dva-tri klika stvaraju konfuziju i prezasićenost. Svet je krenuo u regresiju uprkos sve većoj razvijenosti, a regresija je prvenstveno na individualnom planu. Krajem osamdesetih je srušen Berlinski zid kao simbol komunizma, sistema koji se direktno suprotstavlja slobodi govora, a danas imamo cancel culture i neku novu formu marksizma u kojoj moraš da se uklopiš u neke mainstream kalupe. Ako se vratimo na SFRJ, nekada je Kviskoteka bila jedna od najgledanijih emisija, a danas su to kojekakve zadruge, farme i slične gluposti. Ako odemo malo dalje, nekada su se ljudi nadali da će odlazak čoveka na mesec rezultirati odlaskom na mars, ali danas imaš kretene koji tvrde da je zemlja ravna ploča, da se u svim vakcinama nalaze čipovi ili da ćeš dugo i srećno živeti ako bleneš u sunce. Ako pogledaš svetske političare, jedno su bili Karter, Čerčil, De Gol, Margaret Tačer, čak i komunista Gorbačov u odnosu na Trampa, Džonsona, Makrona ili Putka. Ukoliko se vratimo ponovo na SFRJ i njene ispljuvke, pala mi je na pamet jedna paralela: nekada čuveni skijaš Rok Petrovič, koji možda nije imao zvanje nacionalnog božanstva, dobio je molbu od neke devojčice da joj da autogram. Pristao je da to učini pod jednim uslovom - da mu devojčidca izrecituje neku pesmu. Pošto nije mogla da se seti nijedne, nije dobila autogram. Aktuelno tenisko božanstvo u 21. veku promoviše antivakserstvo, gospoDŽa i roditelji su mu primitivci koji javno istupaju, a zaista se ne sećam da sam išta čuo o porodici pomenutog Roka Petroviča. Možda skijaš nije poznatiji od tenisera i nema status božanstva, ali ima moje puno poštovanje na ličnom planu. Verujem da bi nesrećnog Petroviča danas optužili za zlostavljanje dece kada bi im tražio da upregnu obe moždane vijuge koje nisu zauzete instagramima, fejZbucima, tik-tokovima i sličnim sranjima. U pravu si i za to da smo bili deo sveta. Kada su se ljudi spuštali na mesec, služba buđenja (valjda 981) je na dan ovog događaja obaveštavala ljude o direktnom prenosu ovog događaja, komentarisao je Milivoje Jugin, a sve je kasnije i ponovljeno pri čemu su ljudi to netremice gledali, dok se pola veka kasnije sa istim žarom gledaju zadruge, farme i slično. Dok su pre oko pola veka gostovali svetski poznati književnici i umetnici, sada je događaj kada se pojavi miloševićevac Handke ili raspali Džoni Dep. Sećam se i da su nekada optuživali Olivera Mandića da je previše feminiziran u TV nastupima za socijalističke vrednosti, a sada je poznat samo po tome što mlati ženu. Sećam se i da je Kusturica nekada išao u Kan maltene kao na pijacu, ali je boravak u tom gradu zamenio za boravak u analnim šupljinama Miloševića, Tadića i Vučića. Isto tako, sećam se da je u Palati Albanija nekada bila jedna od najboljih knjižara, a sada tamo prodaju neke parfeme. Sapienti sat.