-
Posts
4,205 -
Joined
-
Days Won
3
Everything posted by DJ_Vasa
-
Tačno je da ne koristi svaka glava mesečno određenu cifru, ali novac odlazi na različite načine. Jedna ozbiljnija operacija koja je na teret zdravstvenog košta više hiljada evra, nekad možda i više desetina. Mnogi uređaji koštaju na desetine hiljada evra, a kako reče Zoran, tu spadaju i troškovi kada se menja bojler, kupuju (i održavaju) vozila, kada se održavaju skupi uređaji i slično. Nažalost, krađe koje si upravo spomenuo samo još više umanjuju tu cifru po osobi.
-
Da, to je navedeno i u vesti. Imam rođaka koji je službenim vozilom išao i na Kosovo i u Albaniju (BG tablice) i kaže da je sve bilo OK. U Prištini je čuo i srpski u centru dok je sedeo sa kolegama u nekom kafiću, a kada je nešto hteo da kupi, najnormalnije je razgovarao na srpskom sa nekim starijim prodavcem. Godinu ili dve ranije u Albaniji, kada je imao problema sa službenim autom, prišao mu je neki čovek iz Prištine, upitao da li mu je potrebna pomoć, odveo kod nekog svog poznanika mehaničara koji mu je za male pare sredio auto. Posle su otišli na piće i lepo se ispričali.
-
Samo da napravimo jednu malu ispravku. Svakako da si video kosovske tablice, ali u ovom formatu: Ovo su tzv. UNMIK-ove tablice, koje Srbija priznaje i često se mogu videti. Na njima nema elemenata državnosti i mogu se koristiti svuda, bez obzira na deo Kosova u kome njihov vlasnik živi. S druge strane, tablice koje izdaje MUP su drugačije, i teško da ćeš ih videti u Srbiji, a izgledaju ovako: Ove druge tablice Srbija ne priznaje jer imaju oznaku RKS u plavoj trakici i grb posle oznake grada (01 = Priština). Njih je moguće videti u okolnim državama koje priznaju Kosovo, kao npr. u CG, ali i tamo gde ga ne priznaju, kao što je slučaj u Grčkoj. Ove druge tablice nikada nisam video u Srbiji, ali prve se mogu videti svakog dana na autoputu. Edit: evo i ukratko kako stoje stvari: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nema-vise-km-pr-ur-gl-pocela-preregistracija-srpskih-na-kosovske-tablice/kcm5g6z
-
Ali ja sam rekao da su izdvajanja po glavi mizerna, što znači da smo i ti i ja i ostali u istoj situaciji. Ne sporim da su ti mesečna izdvajanja tolika, da si imao lošu uslugu i ostalo što navodiš, ali poenta je u tome da ti izdvajaš 70 evra, neki Pera i Mika nula, što je u proseku malo preko 20 evra po glavi, bar ako merimo prosek za vas trojicu. Jeste da si svoj trošak pošteno platio, ali sistem je odavno tako ustrojen. Evidentno je da ne dobijaš uslugu kakvu zaslužuješ za taj novac, ali kada se novac rasporedi na ovaj način, onda si platio i za one koji ne plaćaju. Platio si i za intervenciju kada se desi neka veća saobraćajna nesreća, za nečiju skupu operaciju i slično.
-
Da, upravo se svodi na to. meni je fascinantno kako kod nas išta funkioniše sa tako malim izdvajanjima. Ako krenemo od opšte priče da je prosečna plata 200 evra, onda je upravo tako. Jeste da u BG može da se zaradi više, ali u prosek ulaze i opštine kao što su Novi Pazar, Trgovište, Lebane i slično. Tu je i gomila nezaposlenih, zatim penzioneri (njihova izdvajanja su presipanje iz šupljeg u prazno, da se ne lažemo, što važi i za državnu službu uzeto u globalu), zatim formalno nezaposleni, koji ipak nešto zarade, ali budžet od toga ne vidi ni dinara i slično. Šta se može očekivati od „države” gde su glavni privredni subjekti pekare, kladionice, pljeskavičarnice i slično? Jbg, nečija privreda ima BMW, Mercedes, Audi i slično, a nečija Mozzart i pekaru 'kod Milojka'. KOliko para, toliko muzike, vazda bilo i tako će i biti.
-
Kad se već bavimo porezom, mogu da spomenem i još jednu „sitnicu”. To što se izdvaja je, realno gledano, smešna suma i tu važi ona izreka You get what you paid for. Izdvajanja za poreze i ostale dažbine su smešna kada se gleda po glavi, što sam odavno video u nekom prevodu koji sam radio. Ako uzmemo npr. zdravstvo, ono što se izdvaja na mesečnom nivou je u rangu ručka u prosečnoj kafani, jedne zubne plombe kod jeftinijeg privatnika i slično. Dok su u pitanju relativno smešne sume , ne može se očekivati da se za njih dobije nešto kvalitetno. Ako se npr. za zdravstvo izdvaja 20 evra mesečno po osiguraniku, dobro je da domovi zdravlja imaju i obične flastere. O ozbiljnijim uslugama ne vredi ni trošiti reči.
-
Kupio si Grundigov televizor, a nadam se da će te dobro služiti. Onaj stari nemački Grundig jeste propao zbog razloga u koje ne mogu da adekvatno uđem, ali ako turski vlasnik radi posao kako treba, onda mislim da nemaš razloga za brigu. Stara firma je imala finansijskih problema, što je jedno, ali ako novi vlasnik iskreno želi da radi posao kako treba mislim da nema razloga za brigu.
-
Mislim da se onda slažemo i više nego što izgleda. Sećam se tvojih postova na FB92, video sam i ove ovde, a bez ikakve loše namere mislim da razborito gledaš na situaciju u mnogim kontekstima. Koliko mi se čini, ne slažemo se samo oko finesa. ali mi je drago da možemo da porazgovaramo o ovim stvarima uz dobre argumente.
-
Ma nije off, tu smo da razmenimo mišljenja. U skijanje se svakako razumeš, pratiš situaciju, ispravke prihvatam, ali bih ipak naglasio da Elan kako-tako pliva na površini, što nije slučaj sa mnogim drugima. Ako sam dobro shvatio, sada je samo postavljen na svoje mesto. Nekada je i famozni Philips žario i palio, ali danas nije ono što je bio.
-
Ne bih se složio po nekim stavkama. Iako nije ni najmanje sporno da su kojekavi Crownovi, Kamacrowni, pa čak i tadašnji Samsung ili Goldstar (danas LG) bili krš, uvoz ovakvih proizvoda je označio tržišnu utakmicu. Danas i u svetu i ovde možeš da kupiš npr. cipele od 2000, 200 ili 20 evra, uz pomenutu razliku u kvalitetu, a svaka roba ima svog kupca. Onaj ko ima baš dosta para će kupiti ove prve cipele, a onaj koji ih ima malo će kupiti ove poslednje. Osim EI, televizore su pravili i Iskra i Gornje (Slovenija), banjalučki Rudi Čajavec i zagrebački RIZ. I kod njih je važila ista priča. Sećam se da je Gorenje imalo video-rikordere rađene po licenci Samsunga koji su dosta koštali, a slabo su se prodavali. S druge strane, bilo je i konsignacija gde si za devize i dinarski deo mogao da kupiš proizvode firmi kao što su Philips, Sony, JVC, Hitachi, Grundig, danas propalih Nordmende, ITT i slično. Gorenje se prebacilo na tostere i ostalo što ume da pravi, Čajavec je propao, Iskra takođe (ako nisam pogrešio), a pošto sam i sam imao televizor EI, mogu reći da je uprkos tome što je na katodnoj cevki pisalo Philips, dotični televizor običan krš. Ne mogu da ga poredim sa ostalim jer nisam serviser, ali ga ne bih ni kovao u zvezde. O kompjuterima koje je proizvodio EI, ali i druge domaće firme, kao npr. krš zvani TIM 011, bolje će reći oni koji se time bave. Šrafciger industrija je ipak šrafciger industrija, tj. prozivodnja po tuđoj licenci. Nije isto raditi po nacrtu nečega što je smislio neko pametniji, kao što su mnogi proizvodi pravljeni po licenci, recimo Zastavine kante, i imati sopstveni proizvod koji nečemu valja, kao npr. Elanove skije. Ne bih se složio ni sa pričom o liberalnim direktorima - oni iz Elana su znali šta rade, ali oni iz Zastave nisu. Jeste da sam u prethodnom postu stavio slovenačke firme naspram srpskih, ali ako baš treba i neka domaća da uđe u priču, vidim da se Eurokrem i dalje prodaje jer ima kupce, ali je iskra ugasila sa televizorima.
-
Iako jasno podržavam nezavisnost Kosova i nemam iluzija o njegovoj nezavisnosti, ne znam koliko je anegdotski dokaz relevantan za ovu diskusiju. Nije nikakva tajna da Kosovo ima sasvim OK autoput, da je infrastruktura podignuta na viši nivo, kao ni činjenice da su za infrastrukturu uzeta sredstva iz državnog budžeta i da su pare iz donacije iz kredita iskorišćene za njenu izgradnju. S druge strane, ekonomija Kosova se može meriti sa ekonomijom afričkih zemalja po svim parametrima, a nikakva šminka ne može uticati na to da je BDP smešan, da veliki deo standarda dolazi od doznaka iz inostranstva, kao ni to da su lepe privatne kuće zarađene radom u drugim zemljama. Priština ima deo koji podseća na centar mnogih drugih gradova, koji izgleda lepo i gde se vidi mnoštvo urbanih likova kojima ni na pamet ne bi palo da nekoga vređaju zbog toga što govori srpski. Ni to ne kazuje mnogo. Ista priča je i sa Beogradom - strani turisti će videti potez između Slavije i Kalemegdana, ali neće videti Kaluđericu, Altinu, Paviljone, Železnik ili Karaburmu. Ne sporim da izveštaji PTC-a predstavljaju da se tamo gladuje, ali Kosovo je ipak obična vukojebina. Kosovo čine i Gnjilane, Lipljan, Prizren, Dragaš, Uroševac, Đakovica, Zvečan, Vučitrn, Orahovac ili Peć. Ne znam ni koliko je relevantan podatak o platama na nekom fakultetu kod njih, jer jedno je državna služba sa masnim platama ni za šta, ali i tamo ima malo više ljudi koji za svoj hleb moraju da voze autobus, rade u prodavnici, čiste ulice, obrađuju zemlju, popravljaju automobile ili prodaju na pijaci.
-
Ovde zapravo imamo tri pravca diskusije - proizvodi kojih se sećamo, što je napisao postavljač teme, YU ekonomiju u globalu i pojedinačne fabrike. Ovo poslednje je možda najzanimljivije, jer je bar nešto od onog što je bilo zdravo uspelo da se održi. I za vreme YU su bili proizvodi Fructala, Elana, Krke ili Gorenja (dobro, ovi poslednji su zatajili), a postoje i danas. Postoji i mnoštvo firmi koje su pokradene, namerno uništene zbog konkurencije i slično. Konačno, bilo je i onih koji ne bi uspeli da prodaju ni ćašu vode u Sahari, a takvih je takođe bilo mnogo. Sećam se da su za vreme jogurt-revolucije domaći privrednici kukali na Fructal, jer eto, Slovenac dođe i gotovinom plati seljaku za voće, lepo upakuje sok i proda ga naivnoj srpčadi. Pa eto, ako ih niko nije obavestio da će seljak pre uzeti gotovinu i sa njom uraditi nešto umesto da čeka novac na 'dođem ti' i da je dovoljno platiti dizajnera kako bi ambalaža bila lepša, onda su sami krivi. Slična priča je i sa Zastavom, koja je slala telegrame podrške SMradu, čiji su radnici demonstrirali zbog liberalizacije uvoza automobila, a svoje poluproizvode su od početka klepali bez ikakvih inovacija, a čak su uspeli i da im srozaju kvalitet. Ugojeni mastodonti kao što je bio Genex ne bi uspeli da sastave ni nekoliko dana u normalnoj zemlji, jer kad su imali praktičan monopol na izvoz i mnoge vrste trgovine nije im bilo teško. Čak i bez veselih devedesetih, u okruženju gde se podstiče izvoz, niko ih ne bi ni konstatovao. Primera je mnogo, ali se uz neke izuzetke mnoge fabrike i preduzeća nisu mogle izboriti sa realnošću.
-
Slažem se. Mora da su Austrija, Mađarska, UK, Nemačka, Španija, Irska i sl. neozbiljne. Kako je ko od njih dobiojao po nosu, shvatali su da im je pametnije da se malo više bave privredom, naukom, industrijom i kojekakvim bezveznim sitnicama pa zato doživotni čuvari HEDAMO KOCOVO-a sada po tim istim zemljama teraju četke i metle. Kao što rekoh i ranije, postoje dve opcije: a) merenje dužine usahle piše za one sa niskim IQ, u koje spadaju Lazareva kletva, Kosovska bitka, kosovski božuri, kojekakva rudna bogatstva koja su veća nego na bar pola zemaljske kugle, Miloš Obilić, Jug Bogdan i devet Jugovića, nekoliko crkava naštancovanih po istom kalupu i grupa režimskih glasača koji su od jogurt-revolucije uznapredovali do masovne podržavaoce lokalnih švercera. b) saradnja, ekonomija, razgovori, razvoj dobrosusedskih odnosa, uzajamno poštovanje, ponašanje po uzoru na Češku i Slovačku itd. Ovi pod a će vrlo brzo da krenu da čiste ulice po mrskoj i neprijateljskoj EU dok za to ne uvedu robote, a ovi pod b će proći podosta bolje, otprilike kao oni izdajnici iz Češke, Slovačke, Poljske i sličnih zemalja. Za moderaciju: da li bi Kosovo moglo da se odvoji da bude zasebna tema? Ovde pišemo jer se o tome ovde govori, ali tema je otišla od emisije Utisak nedelje.
-
U prevodu, reket za sve što se kreće. Veliki deo saobraćaja kroz tzv. centar je tranzitnog tipa.
-
Ne bih u celu priču ubacivao Čedu, koji je zarad mesta u skuštinskom bifeu uspeo da od sebe napravi totalnu budalu i Olenika, kome bih kao što sam rekao, dao malo poverenja. Neka izvoli da ga dokaže. O ovim kosovskim budalama ne bih trošio reči. Jasno je da oni sa sadašnjom vlašću funckionišu po pitanju spojenih sudova: dok se javno gađaju fekalijama ima goriva i za jedne i za druge jer nemaju ništa konkretno osim fekalija za široke narodne mase. Pošto ni jedni ni drugi ne mogu da se hvale ekonomskim rastom ili nekim boljitkom, ostaje im samo oprobani balkanski recept za dugo bitisanje na vlasti. Eno im kolege iz Makedonije koji je na vreme shvatio neke stvari i koji im je postavio domači zadatak. Čim jedna strane krene da se bavi $$$ i normalizacijom odnosa, druga strana neće imati municije, tj. fekalija. Eno i Slovenaca, koji su uz dosta problema ispali pametniji. Jeste da se sa Hrvatskom preganjaju oko parčeta mora veličine dečjeg igrališta, ali prosečnog Slovenca baš briga za te gluposti. Njemu je veća briga da li da sledećeg vikenda šeta kraj mora u Kopru ili da se penje na Triglav, a tako i treba da bude.
-
Neće sve biti rešeno, ali bar jedan deo problema hoće. Onaj ko misli da će se povratiti suverenitet na Kosovom je ili naivan ili glup. Sve i da Hašim tači sutra stavi šajkaču i da Hajradinaj počne da viče kako je Kosovo srce Srbije, od toga nema 'leba. Postoje dva izbora: a) merenje dužine usahle piše za one sa niskim IQ b) saradnja, ekonomija, razgovori, razvoj dobrosusedskih odnosa, uzajamno poštovanje, ponašanje po uzoru na Češku i Slovačku itd. Što se mene tiče, opcija pod b je za 21. vek, a opcija a je za srednji vek. Neki su pametni pa imaju Škodu i Samsung koje sastavljaju ovi glupi u pelenama, a neki su glupi pa i dalje mere dužinu piše. Od ovog prvog se živi, a od ovog drugog se čiste fekalije kod pametnih.
-
Možda ovaj? Izvor: http://rs.n1info.com/Vesti/a486980/Olenik-i-Stojanovic-predstavili-dva-modela-resenja-za-Kosovo.html Da ne ulazim u celu vest, ali kad čovek već kaže da je pitanje priznavanja kosovske nezavisnosti pitanej vremena (= priznaće), dao bih mu bar malo poverenja.
-
Solun, Atina, Bukurešt... Pretpostavljam da se Egipat nije promenio, ali ni Turska. Prva tri navedena grada su me naterala da pomislim da je naš saobraćaj organizovan kao u Švajcarskoj 😁
-
Svaka zemlja može da ima zakon koji možemo smatrati dobrim ili lošim, a isto tako, svako ima pravo da piše o bilo kojoj zemlji. Norveška me nije interesovala u inicijalnom postu, mogla je ta ministarka da bude i iz Nemačke, Mongolije, Japana ili Argentine, ali da je rekla evidentnu činjenicu da je svako kovač svoje sreće (i svog zdravlja) - jeste. Eno na paklicama upozorenja, eno fotki raspadnutih pluća, a ako nekome još treba i ministarka da ukapira kako je to loše, onda to nije moj problem.
-
Ja sam u uvodnom postu lepo rekao da principijelno poštujem individualne slobode, što mi je bilo primarno, a da li je u pitanju duvan, alkohol, tetoviranje, duvanje lepka ili nešto desto, sasvim mi je svejedno.
-
Zar nisi dole napisao i sledeće? Evidentno je da ih niko neće prevaspitati, pa prema tome ne vidim problem. Lepo je rekla da sve to nije zdravo, ali da je u pitanju stvar izbora. Samo je konstatovala da je mleko belo i da je 2+2=4.
-
Ne znam što nam je sad potrebna i Malta, ali OK, nije zabranjeno. Evo jednostavnije: ovde je prošla ponoć, ima dvadesetak minuta do 2 posle ponoći, pa mogu da bacim džak đubreta preko terase. Znam da me neće niko videti, da me neće niko ni prijaviti, a ako me prijavi moraće i da dokaže da sam đubre bacio ja, a ne moja supruga jer je dovoljno mračno. Pitanje: zašto nisam bacio đubre preko terase? Imam nameru da ga sutra odnesem u kontejner, ali opet, mogu da ga ostavim i u liftu, da ga ostavim na parkingu, što svakako neću učiniti. Opet znam da me niko ne bi prijavio i da bi mogao da se slika sa prijavom, ali eto, nemam nameru da to uradim. I ponovo se postavlja pitanje zbog čega tako postupam. Da se razumemo, nisam u pitanju ja, jer ovo sa đubretom može da izvede bilo ko od komšija, ali eto, na osnovu dosadašnjeg iskustva pretpostavljam da će đubre baciti tamo gde treba. I treći put se postavlja pitanje zbog čega će tako postupiti i komšije kada znaju da im zakon neće ništa.
-
Ne sporim da idiota ima širom zemaljske kugle, ali ja sam se fokusirao na domaće društvo. I ta goveda sa tvojih fotki očigledno znaju da ih neće niko kazniti. Ja u ovom trenutku mogu da slobodno bacim đubre preko terase, da preparkiram auto tako da ga stavim ispred ulaza u zgradu ili da bar zaglavim lift, ali ne vidim svrhe da se tako ponašam jer sam neke stvari poneo od kuće. Ovi sa slike to svakako nisu učinili.
-
Nije ovde problem samo zakon, odnosno primena zakona, jer neke stvari ipak potiču od kuće i kućnog vaspitanja. Evo jednog primera: Ovo je slikano u tržnom centru, privatnom prostoru koji ne podleže zakonu koji reguliše saobraćaj, ali evidentno je da je kreten zauzeo dva mesta, a ne verujem ni da je invalid. Koliki idiot moraš da budeš da parkiraš na mestu koje je rezervisano za nekoga ko se teže kreće, ali i da zuazmeš dva mesta?
-
Mislim da si tačno razumela jer se problemi društva često mogu objasniti mentalitetom, a dala si i sasvim dobro tumačenje. Što se tiče famozne rečenice 'šta će narod da kaže', nemam komentar. Na pomen te reči, ja se setim Živojina Pavlovića i njegove čuvene rečenice: „Kada čujem reč 'narod', uhvatim se za...”