DJ_Vasa

Odlična konstatacija Ako pogledamo samo film i muziku, jasno je da se kvalitet nije ogledao u raznim tra-la-la efektima, već u kreativnosti scenariste, režisera, kompozitora ili izvođača. Pojavili su se filmovi kao što su Gandi, Amadeus, Vatrene kočije, Poslednji kineski car, Moja Afrika, Kišni čovek itd. Ako pogledamo emisije, kao npr. već pomenutu Kviskoteku, jasno je da se više cenilo opšte obrazovanje. Ako se osvrnemo na svetske događaje, pomenuo bih svetsku solidarnost da bi se ublažile posledice gladi u Etiopiji (Bob Geldof, YU Rock Mission), zajedničku volju da se sruši aparthejd, početak proširenja EU, volju da se demokratizuju zemlje sovjetskog bloka i još mnogo toga. Ne znam koliko sam u pravu, ali mislim da su u mnogim aspektima dominirale istinski humanističke smernice. Ako gledam iz ove perspektive, tadašnje društvo je u globalu delovalo naprednije. Danas svuda imamo antivaksere, ravnozemljaše, obrazovanje se svuda svodi na štancovanje kretena sa doktoratom ili bez njega, teorije zavere su u usponu, a uprkos mnoštvu informacija koje se mogu saznati putem interneta, svet kao da je krenuo u masovnu kretenizaciju.

Da ne zaboravimo i one koji su klopali tu hranu - prvo je bio Ivo Serdar, a zatim Oliver Mlakar, koga najviše povezujem sa Kviskotekom. Sećam se kada je Kviskoteku vodio i Ivan Hetrih, ali Mlakar mi je neprevaziđen.

Da li je tačno da je neko od sportskih komentatora jednom odvalio „Upravo protiče devedeseti vinjak, ovaj, minut utakmice...” ?

Sad si me podsetio na jednu poslastičarnicu kod Studentskog grada, a držali su je Albanci koji su pravili fenomenalne kolače i sladoled, uz koje su lepo išli limunada ili boza iz onih „mešalica” ili kako se već to zove. Poslastičarnica je bila u nekoj od baraka koja je ostala iz perioda izgradnje Novog Beograda, a baraka i danas postoji. Nažalost, poslastičarnica se zatvorila kada se raspala YU, a ko zna šta je sa vlasnicima i zaposlenima. Javljaj koordinate Pamtim još dve konsignacije, ali su imali tehničku robu. Jedna je bila Philips i nalazila se na Obilićevom vencu, a druga na početku 29. novembra, mislim da je bio Inex. Nisam nikada imao odeću sa konsignacije, ali sećam se da smo na Obilićevom vencu kupili neki kasetofon. Na isporuku se čekalo neko vreme, verovatno zbog te procedure oko uplate. A sećam se da je tehnička roba u običnim robnim kućama bila papreno skupa, osim ako nije bila domaće proizvodnje. Kada su se pojavili video-rekorderi, znam da je Gorenje izbacilo neki model rađen po licenci, ali je bio skuplji od onih na konsignaciji. Prvi jeftiniji tehnički uređaji koji nisu domaćeg porekla bili su Stylandia i Kamacrown. Jedan školski drug čak i danas ima liniju Stylandia. A Deep Throat? Vrući kaj?

Nama je bar bilo lako za količinu jer je opština Novi Beograd velika. Moja bivša zgrada ima deset ulaza sa osam spratova, plus potkrovlje i prizemlje (de facto deset), a blizu su i soliteri. Cyber me podsetila da jesmo imali nešto besplatno ili sa popustom, pa računam da je bar nešto otišlo tamo gde treba. Jedino ne kapiram to za puževe, ali 'ajde, bilo je dosta toga što danas ne shvatamo. Uzgred, reče mi jedan drugar, a tvoj zemljak, da mu je omiljeni trougao bio Ambasador (mesto za nalaženje sa ekipom), zezanje oko tvrđave, pa onda Kazandžijsko sokače. OK, znam i danas gde je šta, ali nisam bio dugo. I dalje pamtim one ogromne kolače za koje si rekao na starom forumu da ih više nema.

Da nije možda bilo tamo naspram sadašnjeg Airport Cityja? Tamo je bila neka konsignacija, ono kad se kupuje roba delom u devizama, a delom u dinarima. Ako se dobro sećam, tamo su bili magacini za takvu robu.

E, sad si me podsetila, zbog te stare hartije smo imali neke besplatne izlete ili su bili sa nekim ogromnim popustom. Inače, taj Wartburg je bio socijalistički workhorse. Ovaj naš „školski” je bio zelene boje, a sećam se da je takvih bilo oko pijace kod Merkatora i obično su prodavali lubenice ili dinje. Bila je tu i Lada u karavan verziji, ali se ne sećam kojih je bilo više.

Upravo tako! Sve kasice u mom odeljenju su bile plave, neka metalik boja malo tamnija od neba. Slične boje su bile i knjižice Beobanke sa nekom crnom trakicom sa jedne strane. A bile su i neke akcije Crvenog krsta u školi i po kraju, pa su za donacije poklanjali neke markice, značke i slično. Ako se dobro sećam, bilo je i donacija za afričku decu. A bilo je i skupljanja stare hartije, pa su novine iz stana i komšiluka odnošene u školu četvrtkom. Moje odeljenje je čak i dobilo neku prelaznu zastavicu za „racionalnost” jer smo skupili dosta stare hartije, ali ne znam na šta je taj novac utrošen. Osim toga, sećam se i da je škola dobijala pare od nekog lika koji je kupovao pomije od školske kuhinje. Taj lik je dolazio nekim Wartburgom karavanom za koji je bila zakačena prikolica, a odlazio je sa 2-3 limena bureta punim pomija. Doduše, mnogi su zaobilazili školsku klopu jer je ionako ličila na pomije, osim eventualno užine, kada su mogli da se proberu neki kolači.

Partizan ispred Železničke stanice? Iju, sramota!

Kod nas je Levi's mogao da se kupi u Varteksovim prodavnicama (uz poštovanje za našeg kolegu @mladenvzz, Varaždin rulzzz!), ali i u radnjama koje su se zvale Komision, u kojima se mogla kupovati švercovana roba iz Trsta, Austrije i još nekih mesta, a raspoloživost robe je zavisila od švercerskog uspeha. Tu je bilo još zanimljive robe, kao što su npr. prazne kasete za snimanje, video-igrice, odeća, starke, Nike, bunde i slično. Da, a tu je bio i LOTO uz nezaobilaznu Suzanu Mančić utorkom. Nisam kapirao koncept igara na sreću niti objašnjenja da je sve to porez na glupost dok mi nisu dali neki sitniš i rekli da sam popunim listić za LOTO i kupim loz, što sam uradio i nisam zaradio ni dinara. Zatim su mi kupili neku dečju kasicu sa šifrom (bila je 063, toga se sećam) u koju sam trpao svaki kusur koji bih dobio kad idem sa roditeljima u kupovinu. Tada sam naučio i da štedim. Sećam se da su tada u osnovnu školu dolazili iz Beobanke i davali nam štedne knjižice sa nekim gvozdenim kasicama koje bi otključavali jednom godišnje. Kod nas u školu je dolazio neki ofucani prototip samoupravljača, u prljavom i masnom sakou koji je smrdeo na kilometar, obećavao kule i gradove ako štedimo i trabunjao kako ćemo moći da kupimo auto i vikendicu pre nego što se oženimo ako budemo štedeli. Jednom smo na času, ko zna kako, spomenuli te kasice, a ja sam rekao nešto u stilu 'kako nam je rekao onaj čika koji se ne kupa i smrdi', na šta je učiteljica počela da se valja od smeha i rekla da sam ga odlično opisao.

Jooj, sve više me vraćaš u prošlost! Sećam se i da su te mašine imale neku cev kroz koju ispada sveže mlevena kafa, a na cevi je bila neka ručica sa federom kojom je trebalo kucnuti po cevi kako bi ispala sva kafa. Ona C kafa i danas ima skoro istu ambalažu kao nekad: Ne znam za ukus, ali miris mi se opet vraća. Ima i još nekih proizvoda kojima se nije promenila ambalaža za sve ovo vreme, ali ukus definitivno jeste, kao npr. kada je u pitanju Eurokrem.

Da nije Kastner i Öhler, tj. predak lanca NAMA? Mislim da sam to negde pročitao.

Izvini, nisam dobro shvatio šta si napisala. Moram priznati da su mi se posle tvog posta vratila sećanja na jedno lepo vreme bezbrižnosti i da su mi se vratile u sećanje sve one stavari koje su se mogle kupiti na jednom mestu, koje su se plaćale na onim svetlobraon kasama NCR kada nije bilo bar-kodova i skenera, pa su kasirke morale da čitaju cene sa proizvoda. Sećam se i onih uniformi u RKB, teta u borosanama koje su tamo prodavale, pokretnih stepenica u Merkatoru koje i danas postoje (da, one matore pokretne stepenice), mirisa igračaka i odeće, tehnike, sportske opreme i ukusa tadašnje klope.

Samo mala ispravka - Merkator je bio lanac sa sedištem u Sloveniji, a Robne kuće Beograd su ovdašnje. Kao klinac sam živeo blizu oba, a uvek je bilo lepo otići i u Robnu kuću Beograd i u Merkator. Najbliža RKB tom Merkatoru je bila kod Fontane, a za razliku od Merkatora, nije imala pokretne stepenice niti onu foto-ćeliju na ulaznim vratima. Pošto mi je RKB bila blizu škole, ponekad smo tokom odmora odlazili tamo da kupimo nešto za užinu jer je u suterenu bila samoposluga, sa druge strane ulice PKB-ov kiosk sa onim čuvenim viršlama i kobasicama, a veoma blizu škole je neki lik otvorio kiosk sa hot dogom u bagetu, koji se tada teže mogao nabaviti. RKB je imala sasvim dobro odeljenje sa igračkama, a sećam se da su tada bili popularni neki automobilčići sa žičnim daljinskim upravljačem i oni vozići na baterije koje je proizvodila Mehanotehnika iz Izole, gde je i kupljeno nekoliko takvih stvarčica u kojima sam uživao. Sećam se da mi je Elektropionir kupljen u Merkatoru, a moram priznati da su sve one zezalice koje su mogle da se naprave zainteresovale i mog oca, koji je uživao da mi asistira pri pravljenju elektromotora i još nekih spravica. I RKB i Merkator su imali restorane. Ovaj kod RKB je imao lepe krempite, a kod Merkatora je bio slovenački restoran Pri Majol'ki, koji je kasnije promenio ime u Vojvodina. Merkator je bio specifičan i po tome što je osim klasične robne kuće imao i druge radnje, nešto kao preteča današnjih tržnih centara. odmah naspram ulaza u merkator bio je i kiosk sa hamburgerima Boban, a ukus tih hamburgera i danas pamtim. Kao jedan od omiljenih dodataka mi je bio rendani kačkavalj, koji više nisam viđao, premda odavno nisam kupio hamburger na ulici. Doduše, ponekad i sam pravim hamburger, obavezno stavim rendani sir. Sticajem okolnosti, supruga je takođe odrasla u blizini Merkatora, a kad sam ga prvi put napravio tako odmah se setila tog famoznog kioska. Početkom rata u SFRJ Merkator je promenio ime u Jugocentar, ali to više nije bilo to. RKB kod Fontane je sada zatarabljena, a prostor propada. Šteta je što se kod nas nije očuvao koncept robnih kuća, ali nadam se da će se jednog dana ponovo pojaviti.

Tako jeeee! Svaka čast što si me provalio. Ukratko - lupaš kao otvoren prozor.

Misliš da nisu hteli da se odreknu „majčice" Rusije i „tatice" Putka? Sram bilo te Ukrajince, umesto da budu ruska gubernija, oni kao neke tamo baltičke zemlje hoće u mrsku EU i još mrskiji NATO. A i tamo ima dosta ruskih izdajnika koji više vole mrski pasoš EU nego 'leba da jedu. Šta da se bilateralno dogovaraju Ukrajinci sa Ukrajincima? Tih nekoliko rusofonih imaju pravo na jezik, a ako toliko vole Putka, neka ga stave kao ikonu u dnevnu sobu, to nikome ne smeta.

U Donbasu Ukrajinci jesu vecina, ali je Ruski jezik dominantan, i stanovnistvo je vecinski proruski orijentisano. U svakom slucaju neka forma autonomije je trebala/mogla biti data. A koju konkretno autonimiju treba da dobiju osim jezičke? Piše lepo na prethodnoj strani da je ruski priznat kao regionalni jezik, a u životu nisam čuo da je neka regija dobila autonomiju samo na osnovu trenutne političke orijentacije. Mogu oni da budu proruski orijentisani, ali po toj logici bi jedan deo ovog provizorijuma mogao komotno da ima autonomiju na osnovu rusko-kineske orijentacije. Nije sporno da su neki Ukrajinci rusofoni, ali to ne znači da su Rusi. Ček' malo... Ako idemo u istoriju, i to onu blisku, rusko stanovništvo nije tu baš 1000 godina, što je lako proverljivo, a ne znam ni šta da se radi sa silnim Tatarima, Grcima, Nemcima ili Jevrejima koji su tu nekada živeli. A ne bi trebalo zaboraviti ni politiku rusifikacije, koja se nije odigravala samo u Ukrajini, već i širom SSSR-a. Zeznuto je kad se uđe u istoriju jer po toj logici bi i Irci (= Kelti) mogli da se pozivaju na istorijsko pravo na Singidunum, a da Italijani (= potomci Rimljana) traže Naisus, gde im se rodio car Konstantin. Koliko znam, nije nigde istekao konkurs na istorijsko pravo na teritorije, ali normalne zemlje se tim stvarima ne bave.

Kako može da dozvoli autonomiju teritoriji druge države?

Globalizacija, šta da ti kažem

Zar nisi čuo da su izbori najefikasnije sredstvo protiv korone? Kakve crne vakcine, lekovi i ostala sranja? Izbori su najbolji lek. Krajem marta i početkom aprila će broj zaraženih biti između -10 i -100 dnevno, a očekuje se i da će neki koji su umrli od nje vaskrsnuti i da će se pojaviti na biračkim mestima. Da su ovi odozgo pametniji, organizovali bi izbore na svaka dva meseca i korona bi sama pobegla.

A šta kažete npr. o progonu Jevreja u Zrenjaninu? Je l' onaj spomen-kompleks Stratište baš toliko daleko od Pančeva? Mora biti da su to bili neki mnogo „fini" okupatori.

Pisanje o svakojakim glupostima iz tuđih života je samo jedan od primera simbioze „novinara” (= bedna piskarala koja ne umeju da napišu ni vremensku prognozu) i mentalne gologuzije koju najviše zanima da zaviruje u tuđe živote. To je ista ekipa koja mora da komšiji zaviri u tanjir, da sazna šta onaj ispred njega u prodavnici ima u korpi ili da bulji u tuđi frižider. S druge strane, ni onaj koji to deli sa drugima samo zato što je poznata ličnost nije cvećka. OK, možda je nekome simpatično znati da poznati pevač u slobodno vreme voli da peca, da se poznati glumac bavi maketarstvom i slično, ali vesti kao iz naslova teme su izraz idiotluka i onoga ko ih piše i onoga ko ih čita. Moram priznati da ne zavidim poznatim ličnostima na tome što im se svaka budala meša u privatni život. Jedno je kada naprave javni gaf, a drugo je kada do prodavnice izađu u trenerci pa ih zbog toga kritikuju. Pre neki dan sam preleteo preko naslova u kome je pisalo da je neki opskurni glumac (Radivoje ili Radoje, prezimena se ne sećam) imao saobraćajni udes, a u podnaslovu je pisalo da je vozio pijan i slupao auto. Da je u pitanju neki običan čovek, vest bi bila negde na dnu strane i pisalo bi da je X.Y. (inicijali, pa starost) vozio pod uticajem alkohola, udario u drvo (kokošinjac, banderu itd.) i da je predat nadležnom tužilaštvu. Nesrećni Radivoje je završio sa punim imenom i prezimenom i slikom ispod naslova. Moram da priznam da mi lik nije bio poznat, a to što je vozio pijan i lupio u drvo je stvar pravosuđa. Savršeno mi je nebitno da li se slupao neki nepoznati Pera Perić ili taj (meni nepoznati) Radivoje. Neka sud radi svoj posao, a ako je Pera Perić/Radivoje slupao nečiji kokošinjac ili šupu, neka plati kaznu i štetu i kraj priče. Dugujem i objašnjenje zašto sam kao primer naveo glumca. Pre 15-20 godina sam prevodio nešto za BITEF, a zbog potrebe posla sam morao da razgovaram sa jednim poznatim glumcem, čiji je identitet za ovu priču nebitan. Moram priznati da sam imao tremu jer sam bio na početku karijere, a trebalo je da razgovaram sa nekim ko je poznat i glumačka veličina. Organizator me je uveo u bife do njegovog stola, a trema je nestala praktično čim sam seo jer je čovek odmah pokazao da je ljubazan, prijatan i predusretljiv. Odmah mi je dao kopiju teksta, čak me je i pozvao na probu bez publike i rekao da slobodno podignem ruku ukoliko bude prebrzo izgovarao svoj monolog, objasnio gde može biti odstupanja od teksta jer su na brzinu morali da zamene nekog glumca i za petnaestak minuta smo završili službeni deo. Sedeli smo još 20-30 minuta uz kafu (da, kafu, nisu svi glumci alkoholičari) i ćaskali kao da se dugo poznajemo. Čovek je na kraju čak i rekao da mu je bilo prijatno jer je uspeo da otrese dosadne novinare kojima je vest ukoliko taj isti glumac ode u trenerci na pijacu (valjda su očekivali Armanijevo odelo), u kući kod prijatelja popije nekoliko čašica, pojede pljeskavicu na ulici i slično. Jeste da tada nije bilo toliko portala na internetu, ali „novinarstvo” i mentalna gologuzija se nisu promenili.

Pa mora od nečeg da se plate tih sto evra plus ono posle. A košta i izborna kampanja. Doduše, evo opoziciji prilike da okupi nezadovoljne, ali su, kao i do sada, uspavani kada imaju nešto na zicer.

'Ajde molim te prekini da zajebavaš. Nije sporno da se može reći „Kako smatra ing. Stefanović...”, ali u životu nisam čuo da neko kaže „Kako smatra diplomirani hemičar/fizičar/ekonomista Stefanović...” Titule mogu da idu na spiskovima za koje je to relevantno, a priglupi Šapić sa kvazi-doktoratom ne zna kada i kako se navode te titule. U prostoru između ušiju ima isto koliko se nalazi u izduvanoj lopti, a očigledno da mu je zasmetalo što je Janković aludirao da njegov doktorat vredi isto koliko i džak suvog lišća. Više puta se u javnoj upotrebi jezika pojavljivalo dr Zoran Đinđić, dr Vladan Batić, dr Vojislav Koštunica, ali ganguli je zasmetalo što mu je Janković stavio titulu za koju i sam zna da je ne zaslužuje. Šta god ja mislio o političkim stavovima Batića ili Koštunice, oni doktorate nisu kupili na nekom tra-la-la fakultetu. Dr Gangula jeste kupio doktorat, a ni njegova stranka ga nije podržala kada je provaljen.

Tačno, ali dr Gangula bi mogao sam sebe da zezne zašto što je glup. Mogao bi da ostavi efekat kao onaj vazduPLOHOvac, koga i birači SNS-a smatraju za budalu. Dr Gangula ima breme većeg broja aktuelnih ili budućih svinjarija koje grad planira, kao npr. rušenje starog mosta, izmeštanje železničke stanice u onu rupčagu, haos na autobuskoj stanici, nicanje zgrada gde im nije mesto i slično. Mislim da je čak i korisno pustiti ga na TV da što više lupeta kako bi sam sebe zakopao. Nije mi jasno zašto njegovi protivnici ne koriste jednu dobru strategiju koju je nekada imao otpor - ismejati protivnika. Kod dr Gangule bar za to ima materijala. Nije slučajno baš on kandidat za gradonačelnika jer je i AV shvatio da mu Vesić može doneti samo negativne poene. Na Gangulu bi trebalo udariti iz svih oružja, što i ne bi bilo tako teško.