DJ_Vasa

Izvinjavam se, nisam ga primetio na vreme. Danas sam se odvalio od posla i osećam se kao da sam pao s Marsa. Neka moderacija slobodno briše.

Da su sutra izbori, studenti bi „pokosili“ Vučića: Ko je najpoželjniji kandidat na studentskoj listi? Samo prenosim članak, mada bi bilo dobro da jeste tako.

Kod opozicije postoji i jedna bitna stavka koju treba uzeti u obzir. Mnogi glasaju za opoziciju samo zato što su protiv kartela, ali ne i za (celu) opoziciju kao takvu, tj. da na opoziciju gledaju samo kao na sredstvo za ispunjenje cilja. Kada bi svaka opoziciona stranka išla samostalno, mnoge od njih ne bi prešle cenzus, a one koje ga i pređu ne bi imale baš mnogo poslanika. Ne znam koliki je broj birača koji glasaju zapušenog nosa i smatraju da je opozicija nesposobna, a za to imaju sasvim pristojne argumente. Verujem i da su mnogi rešili da budu apstinenti upravo zbog toga, da ima mnogo onih koji ih smatraju saradnicima režima, ili da su isti kao i režim. Studenti nemaju ovaj balast, a činjenica je i da su bili mnogo aktivniji poslednjih meseci i da su za to vreme uspeli da pridobiju više ljudi nego što je to učinila ijedna stranka u poslednjih 13 godina. Imajući u vidu da im se aktivnosti svode na neka glupa saopštenja i nekoliko fotografija u javnosti, kao i to da ih mrzi da se prošetaju i do Borče, studenti imaju ozbiljne šanse da ih oduvaju na izborima samo tako i da cela opozicija dobije veoma mali broj mesta, otprilike kao SPS.

Ja se ne bih bavio generacijskim razlikama između studenata, njihovih roditelja i baba i deda, već onim što je zajedničko svim pomenutim generacijama i akterima političkog života, u koje spadaju društvo u celini, političke stranke, aktivisti i svi ostali građani koji su na neki način udruženi u cilju društvenog ili političkog delovanja. Ovde isključujem zastupnike ekstremnih stavova kojima je isključivi cilj da sprovedu svoje ideje preko tuđih leđa. Prva zajednička osobina jeste da im smetaju podivljala korupcija, koja je rezultirala masovnim ubistvom u Novom Sadu, kao i sve veća svest o tome koliko je korupcija na visokom nivou rasprostranjena. Druga zajednička osobina se ogleda u izvesnom stepenu volje da se neslaganje sa režimom iskaže. Namerno sam napisao da se radi o izvesnom stepenu volje jer varira od pojedinca do pojedinca. Neki učestvuju na svakom protestu kome mogu da prisustvuju, žrtvuju sami sebe izlažući se posledicama ili nasilju, dok neki pružaju prvenstveno verbalnu podršku, neki finansijsku, a neki će se pojaviti samo na izborima i glasati protiv režima. Treća osobina kojuću spomenuti je veoma štetna, a to je prepuštanje stihiji u kombinaciji sa nedostatkom većeg broja konkretnih i efikasnih akcija. Nijedan od aktera koji se bori protiv režima nema ozbiljnu organizacionu strukturu koja će dosledno sprovoditi konkretne i efikasne akcije, premda se ne može reći da nije bilo uspešnih akcija. Čoporativno odlučivanje kod studenata i zborova građana lako omogućuje da se istaknu oni najglasniji, a ne najpametniji. Na primer, ako se svi prihvate većinsku odluku da se blokira neka raskrsnica u Krnjači u osam uveče, tako će i biti, ali efekat takve akcije je ravan nuli jer ne donosi nikakvu konkretnu štetu režimu. Još bolji primer je ona profesorska verzija Ćacilenda u Nemanjinoj kod zgrade Vlade, u koju su službenici bez problema mogli da ulaze, a jedini efekat je izmena nekoliko linija gradskog prevoza. Prema izjavama učesnika, glavni cilj je bio podizanje svesti o onome što radi režim, ali jedino što su podigli jeste pritisak vozačima koji su tražili alternativne pravce. Ne kažem da su sva okupljanja uzaludna, kao recimo ovo sada u Užicu, ali poenta je u tome da su mnoge inicijative propale usled zatvorenosti prema novim idejama i besomučnog ponavljanja istrošenih akcija. Još jedan problem koji proističe iz pomenutog je i nedostatak predizbornih aktivnosti, pri čemu mislim na ozbiljnu i temeljnu pripremu. Ne znam kako idu pripreme studentske liste, ali izbori sigurno neće proći bez političkih stranaka. Iako verujem da mogu da počiste opozicione stranke, one ipak mogu da uzmu deo glasova, a neki sa liste ili iz opozicije lako mogu da prelete jer sastavljač liste nema nikakvu kontrolu nad poslanikom koji se odmetne. Mislim da ćemo za drugi deo morati da sačekamo jesen i da se svi akteri koji su protiv režima konsoliduju, ali i da porade na rešavanju problema koje sam naveo. U suprotnom, bićemo u još većem problemu.

Ali zašto bi dovelo do poskupljenja ukoliko vozači iz Azije prihvataju da rade za male pare? Slažem se da su poskupele usluge majstora, ali za neke poslove već ima radne snage iz drugih zemalja koja prihvata lošije uslove od naših, možda i manje plate, a teže im je da odu u neku treću zemlju. Ja ne znam koliko zarađuju vlasnici trafika, ali možda je problem u konceptu trafike kao takve. Štampa se sve manje kupuje jer mnogi čitaju elektronska izdanja, uglavnom besplatna, a prosečne novine i časopisi su ionako jeftini da se na njima ne može mnogo zaraditi kroz marže. Cigaretama je svuda ista cena, a i na njima se malo zarađuje. Isto važi i za upaljače, žvake i sličan asortiman. Ostali su frižideri sa sladoledom i pićima, koji mogu da donesu neku crkavicu kad je toplo, a cela godina i nije baš takva. Lično sam čuo prodavačicu na trafici koja se žali nekom kupcu da i relativno male tiraže novina često ne uspevaju da prodaju zbog „onog interneta koji im otima posao”, kako je sama rekla. Mogu da razumem vlasnika trafike da mu je teško da zaradi za sebe i da nekome isplati iole pristojnu platu, ali tu se vraćamo na onu priču o zanatlijama. Mogli su oni da otvore i pogon za prodaju boze, što je neki lik uradio pre 15-20 godina, ali je morao da ga zatvori jer nije bilo dovoljno kupaca. Poznat mi je i slučaj časovničarske radnje koja je zatvorena jer se posao uglavnom sveo na prodaju baterija i narukvica jer prosečna osoba više nije vlasnik nekog Darwila ili Seika 5, već nosi sat sa kvarcnim mehanizmom ili pametni sat kod kojih se neka ozbiljna popravka ne isplati.

Moram priznati da ne verujem da će ovo u nekoj ozbiljnoj meri doprineti povećanju broja uhleba jer ono što je državno se ionako privatizuje, a i tzv. državi bi bilo teško da ih naprima u većoj meri. Osim toga, mislim da su mlađe generacije mnogo spremnije da odu u inostranstvo i da im je privlačnije da rade neki normalan posao nego da za sitniš sede u nekoj memljivoj kancelariji koja smrdi na ustajalu kafu, duvan, neopranu odeću i neizluftirani prdež. S druge strane, možda bi i neki poslodavci mogli da razmisle o promenama u načinu rada ili delatnosti. U mnogim gradovima je bilo dosta krojača, obućara, časovničara, tašnera i poslastičara, ali se sada mogu nabrojati na prste jedne ruke. A dok su ove zanatlije bile aktivne, već se sa nostalgijom pričalo o nekadašnjim jorgandžijama, četkarima, bombondžijama, sodažijama ili bozadžijama. Nijedan od ovih zanata nije nestao jer je neko mrzeo zanatlije, već zato što su se promenile mnoge stvari i što ih tržište više nije htelo.

Možda oni jesu popularni i ima ih i u vlasti, ali činjenica je da je spoljna politika EU jedinstvena, ali da ne mogu ni da se izbore sa mangupima u sopstvenim redovima. Orban se ne razlikuje mnogo od ovih naših, plus mnogo više podržava Putlera. To što mu kartel ne uvodi sankcije je nebitno jer EU neće propasti zbog nekoliko tona crvljivih jabuka koje se tamo izvoze, niti bi uvođenje sankcija imalo ikakav uticaj na rat u Ukrajini. Kod protesta je takođe problem i u tome što su neefikasni, a kojekakvi zborovi građana su neefikasni. Studenti su bar dali smernice građanima šta da se radi, ali izgleda da ih je preuzeo kartel: „Šta znače crni flor i crvena šaka, da li je rektor dolazio…“: Rektorat Beogradskog univerziteta zatrpan pitanjima koja ukazuju na zloupotrebu zakona Da podsetim, kada su dali ono čuveno zeleno svetlo, jedna od smernica je bila paraliza institucija time što bi ih neko zatrpao ovakvim stvarima, ali to se do sada nije desilo. Ovde ima više varijacija na temu, npr. da samo stotinak ljudi dođe na šalter da postavi neko glupo pitanje, ali to nikome ne dopire do mozga. Začudilo me je da je krajnji domet onih koji organizuju proteste samo glupava šetnja sa blokiranjem nebitnih raskrsnica ili umivena kopija Ćacilenda, kao onaj protest Pobunjenog univerziteta u junu, čiji je krajnji efekat izmena u nekoliko trasa javnog prevoza, dok Vlada, ispred koje su kampovali, to nije ni osetila. A da su protesti nešto nejasno i nepoznato stoji. Hajde što se ne zna neka konkretnija politička orjentacija, ali sve je počelo da se vrti u nekom začaranom krugu iz koga trenutno ne vidim izlaz.

Napraviće žurku dva dana pred izbore, proglasiti moralnu pobedu, napisaće dva energična saopštenja i blokiraće raskrsnice u Donjem Mrčkovcu i Gornjem Džemeljkovcu. A glasovi će koštati čak dve crvene i litar kisele vode.

Mislim da nije sve tako crno-belo. Tačno je da se može zaraditi, ali upravo oni iz Melovog primera su često i nosioci promena, baš kao što je bilo u nekim drugim zemljama u prošlosti. Oni koje spominje su direktno protiv kartela i na izborima će glasati protiv njih. Osim toga, kada su školama ukinuli plate, prvi je uskočio IT sektor, koji ima novca i želi promene. Prošle godine je samo u Grčku otišlo oko milion turista, a oni koji nemaju neće putovati ni u selo na odmor. Koliko mi se čini na osnovu ograničenog uzorka, oni koji čine srednju klasu i obrazovan svet najviše učestvuju na protestima i imaju želje da se nešto promeni. S druge strane, postoji i deo poslovnog sektora koji je malo duže u igri i pamti da je poslovanje bilo veoma slično i pre dolaska kartela na vlast, pri čemu ne vidi suštinsku razliku između vlasti i opozicije u smislu stvaranja fer poslovne klime. Ima i među njima onih koji čak i glasaju protiv režima, odgovaraju im članstvo u EU, saradnja sa ex-YU, boli ih uvo za Mladića, četnike, patkometriju sa susedima i tome slično, ali nemaju političku artikulaciju svojih stavova. Među njima ima i onih koji ni ne izlaze na izbore zbog ovoga što sam naveo u prethodnoj rečenici. Neće vlast toliko morati da se nosi sa time, koliko alavi poslodavci. Gledam da u običnim samoposlugama sve više zapošljavaju radnu snagu iz Azije, a obično slažu robu po rafovima ili je prenose iz magacina. Ovi naši se muče da se sporazumeju sa njima, ali i obrnuto, jer naši uglavnom ne znaju engleski, dok ovi drugi ne znaju srpski, a neki tek nabadaju i engleski. Ovi prvi nisu dužni da znaju ništa sem srpskog, a ovi dugi ga očigledno ne uče. Bilo mi je smešno kada sam gledao našeg radnika kako nekom iz Azije govori 'Keks hir, napolitanke der', neki kupac pokušava da pomogne u prevodu, a radnik iz Azije govori 'No Ingliš, no anderstend'. Ako alavi vlasnici supermarketa mogu da naplaćuju svoju šklj robu skuplje nego u Švajcarskoj, mogu valjda da izdvoje i koju stotinu evra više za zaposlene. Nema ni dovoljno vozača gradskog prevoza, pa se i za to angažuje strana radna snaga. Video sam ih i da rade na asfaltiranju i sličnim poslovima. Na majstora uglavnom moraš da čekaš jer su mnogi otišli u inostranstvu, a kažu da je u manjim mestima situacija sa majstorima još gora.

Ali svako vodi računa prvenstveno o profitabilnosti projekta, plus maksimalno koristi ono što mu zakon ili njegova selektivna primena dozvoljavaju. Imaš one što su gradili višespratnice u starom delu grada jer su koristili i zakone i rupe u zakonu da bi prodali što više stanova i samim tim zaradili što više. U mnogim ulicama, koje su projektovane u doba taljiga ili kada je njima prolazilo dva automobila dnevno, sada je problem i kretanje biciklom. Te zgrade su gradili domaći buzdovani. Ovakvih projekata u domaćoj režiji ima na kilo, pa pretpostavljam da ne moram da dajem više primera. Naravno, slažem se da vlast mora da bude odgovorna i da država mora da funkcioniše i da bi lakše bilo govoriti o tome da ovo jeste država, a ne mafijaški posed.

A šta ima veze da li resurse koristi strana ili domaća korporacija ili tzv. država? Nama ni u džep, ni iz džepa. Postoji deo koji ide u budžet, a on se može koristiti za namenske stvari. Baš mene briga da li je Maxi u vlasništvu Miškovića, belgijske firme ili kenijskog biznismena ukoliko su mu proizvodi nepovoljni, loši, jeftini, dobri i tome slično. Maxi plaća PDV, a ostatak ide vlasniku, ko god to bio. Što se tiče ekologije, na to gledam ovako: ako onima u Loznici to ne smeta, glasaju za SNS i na protestima učestvuju ređe nego sela gde se kopa samo krompir, mene još više zabole uvo nego njih. I one u istočnoj Srbiji zabole uvo za Bor i Majdanpek, Pek im izgleda kao kanalizacija, ali glasaju za SNS i boli ih uvo za sopstveni kraj. Oni u Smederevu gledaju šta dišu, ali se nisu pretrgli od napora da ugase železaru. A u skoro svakoj reci plutaju plastične flaše, dok se na dnu kriju odbačeni šporeti i bojleri.

Ima tu još jedna bitna stavka, a to je da je trgovine oduvek bilo i biće. Milošević je prodao Telekom, ali ga je Đinđić ponovo otkupio. Do sada nisam čuo teorije zavere da je zbog toga ubijen, iako je kapital bio iz zemalja EU. Ostaci DOS-a su prodali Zastavu, plus mnoge druge firme i doveli Rio Tinto, ali su zglajznuli zbog drugih stvari, dok se EU nije mnogo potresala zbog toga. Ne verujem ni da su plakali što JAT nije prodat nekoj evropskoj kompaniji, a u međuvremenu je ponovo postao domaća firma. Nisam čuo ni da pritiskaju na prodaju MTS-a, koji bi bio zlatna koka da se novac ne baca za druge stvari. I dalje ne bih rekao da ga podržava, ali ovo drugo i nije toliko daleko od istine. Opozicija se baš i nije mnogo trudila da osudi napad na Ukrajinu, snebivljivo govori o EU, osim kada kmeči što nema podršku, ne pokušavaju da uspostave poslovne kontakte koji bi omogućili ozbiljne poduhvate kada dođu na vlast, kritikuju i za minorne ustupke Kosovu, umesto da ćute, a javno spominju poteze na spoljnom planu koji se ne razlikuju mnogo od aktuelnih, plus su veoma heterogeni i dosta neodređeni. Koja bi budala ozbiljnije podržavala nekoga sa kime ne znaš na čemu si?

Neko je prošle nedelje čak i linkovao tekst u kome je objašnjeno da taj litijum postoji na mnogim mestima i da najveće rezerve valjda ima Uganda, dok se ovdašnji zastupnici ruSSkih i kineskih interesa odvališe od belebetanja da ga nema skoro nigde drugde na svetu.

Mislim da se ovde ne može govoriti o krivici penzionera kao generacije, već o relativno širokom spektru glasača, od kojih je veliki deo onih koji su u radnom odnosu ili koji po godinama ne spadaju u kategoriju starijih od 65 godina. Iz jednačine ne treba isključiti sledeće kategorije: - Zaposlene koji su mesto dobili preko stranke, pri čemu status zaposlenog automatski isključuje status penzionera - Glupe, koji mogu imati 18-108 godina, bez obzira na stepen obrazovanja - Neobrazovane, bez obzira na godine - Burazere, braćale, bakije, bizMismene, kumove i slične, koji za pošteno plaćen reket mogu da se popteno bave raznim vrstama kriminala - Mnoge koji rade za ove iz prethodne stavke jer znaju da će im firma propasti ako nije u dilu sa kartelom - Izdržavana lica, klovnove, pajace, primače državnih para i slične (Nebojša Ofucani Idol Krstić, Branko Propala Kockica, Jelena Olupana Profuknjača Keruša, Aja Metro Jung itd.) - Sve ostale koji imaju neku korist, pa makar to bilo i kilo brašna A ni taj SNS nema baš toliko glasova, kako kaže Skupština ovde i ovde. Niko ne spominje stranke nacionalnih manjina, koje uglavnom podržavaju kartel da bi dobili neke mrvice sa stola, ali dobijaju glasove samo zato što predstavljaju određenu manjinu. Tu su i stranke koje su pokupile glasove onih koji jesu protiv kartela, ali su se pokazale veoma kooperativno (Avetnici) ili su manje direktni (ludi doca koji se smeje virusima i slični). Kada se svi navedeni faktori skupe na gomilu, jasno je da je najpametnije razgovarati sa ljudima koje politika zaista ne zanima i koji ne izlaze na ozbore.

Nije baš toliko liberalan i inkluzivan jer ima neuporedivo više razumevanja za one sa desne strane, a što je još gore, za one koji smrde na FSB. Pre nekoliko meseci su se ljubili i grlili sa Novopazarcima, ali čini se da se to polako hladi. Evo kako treba da izgleda mainstream i šta treba da radi: Aktivistkinja Žaklina Živković iz Užica poručuje: Nema mesta za dijalog i da budemo fini, vreme je za neposlušnost U samo nekoliko reči je objasnila da se treba vratiti glavnim ciljevima i šta treba raditi. Ne znam kakva joj je orijentacija jer me mrzelo da tražim, ali ovo što je rekla jeste suština na kojoj treba insistirati.

Upravo zato treba imati diplomatske napore, ali se čini da se niko toga nije setio. Kako god da su studenti orijentisani, oni su ipak bukvalno prepešačili i pedalali celom zemljom i Evropom. OpoziciJoni ispijači kapućina se i dalje nisu baš mnogo makli od dorćolskih i vračarskih kafića.

Pošto vidim da se baviš mojim opusom, vidim da ga nisi baš dobro izučio. Verujem da si prevideo šta sam napisao o Štimcu, za koga sam rekao da je „potpuno iskren, veoma malo srbuje u kontekstu protesta, nije iskvaren i daje sve od sebe za opšte ciljeve”, što ćeš videti ovde. Direktno sam spominjao likove kao što je Lompar, koji su samo promoteri onoga što voli FSB ili za njih rade. Ako su protesti neutralni, onda ne treba da ima ni Džizusa sa mini-valom, ni zastava EU. Ako se na protestima tolerišu ovi prvi, a drugi ne, onda mi se čini da nešto nije u redu. Uostalom, i studentski i građanski zahtevi su veoma jasno formulisani, a ne sadrže nikakve nacionalne odrednice, već samo želju da se radi po zakonu.

Ako je tako, onda je još gori. Sa likovima kao što je Lompar bar znaš na čemu si, a ako je ovaj jedan dan srbenda, drugi dan Evropljanin, treći dan za Marsovce, četvrti za Snežanu i sedam patuljaka, onda nema o čemu da se razgovara sa njim.

Odbijaju pomoć jer misle da će im Veliki Vođa napraviti nove kuće, dati novac za odštetu i možda izgraditi i bazen povrh toga. A ako sada i vrapci na grani znaju da su vatrogasci štitili samo imanja lokalnih moćnika, žitelji tih sela to znaju iz prve ruke, ali im je svejedno. Neka žive u bajkama ako su tako odabrali, a ako više veruju onome što im se servira Informera, Pinka i PTC-a umesto sopstvenim očima, neka ih ove zime greju DJV i Žex.

Jao, nemojte tako. Ima da nam se slatki mali nacoši uzbude što nam se ne sviđa taj Pavićević. Pa gde je tu jedinstvo? Treba nam još Džizusa sa mini-valom, ruSSkih krstača, pa malo Lompar, onaj student sa šajkačom i specijalnim potrebama, malo vidovdanske sabornosti, efikasnog pumpanja i dinstanja i tako to. Samo još malo, kartel je na kolenima, odma' će da se dobrovoljno povuče, samo da pozovu još nekoga iz FSB.

Nisam primetio da su podele nešto jake, ali UDBA jeste po svoj prilici odavno uspela da se infiltrira. To se očituje u besmislenim akcijama koje podsećaju na opozicione proteste Srbije protiv nasilja, a propale su jer se energija izgubila. Iako su studenti lepo naveli razne oblike građanske neposlušnosti, od kojih sam neke sad navodio, a neki mogu da se sprovedu relativno lako (npr. da se ministarstva zaguše gomilom besmislenih pitanja ili telefonskih poziva, bojkoti privrednih subjekata itd.). Ovi kod mene u naselju su odustali od pravljenja gužve u pošti jer ih je navodno mrzelo, pa onda red kenjanja o jadnim penzionerima i tome slično. Upravo sada su se svi naložili na humanitarnu pomoć za one koji će ionako glasati za SNS, bilo za kilo brašna, bilo iz uverenja, a kada to prođe, onda opet red blokiranja raskrsnica u nekoj pripizdini ili će da gaču i kvaču vikendom ispred institucije u kojoj nema ni portira.

Čitao sam novu izjavu i dosta je konkretnija, ali verbalna podrška nema neki efekat, pri čemu ne mislim samo na njega. Lepo su predložili razne vidove građanske neposlušnosti pre nekoliko dana, ali to treba sprovesti u delo. Da samo pozovu na kašnjenje s plaćanjem računa ili bojkot SNS-ovih firmi, vredelo bi više nego da se blokira svaka postojeća raskrsnica.

Naprotiv, mislim da je ideja veoma glupa i da ne treba toliko titrati jaja nacošima. To im se dobro lupa o glavu na međunarodnom planu, a i ovde ima ljudi kojima se to ne sviđa. A biće posle kuku lele ako Novopazarcima dopizdi.

Negde je već ranije pisalo da daje drugačije izjave za domaće biračko telo, ali se ne sećam izvora. Za ovo poslednje nažalost jeste u pravu kada spominje Lompara, što studenti objektivno jesu zasrali, kao i za ruSSke krstače i njihovog Džizusa sa mini-valom.

Moraće da ima dokle god taj sedi na toj funkciji. Moraće i da se pojavljuje ako nešto moraju da rade zajedno. Tako je kako je, a računam da rektor radi najbolje što ume i koliko može.