DJ_Vasa

Ne znam šta ima veze da li je kladionica/kockarnica pored škole ili nije. Policija je tu da kontroliše da li primaju klince, a protiv njihovog biznisa nemam ništa protiv, iako nikada u životu nisam ušao ni u jednu ni u drugu. Ovce treba šišati, što bolje i temeljnije, jer to je jedini način da nauče da nema 'leba bez motike. Najveće ovce su ovde roditelji koji umeju samo da tutnu u ruke tablet, debilni telefon i pare, a njihove pare će otići najboljem šišaču ovaca.

To je odlično. Ako se to desi, niko iz EU opozicije neće imati balast saradnje sa režimom, a dobro je i da EU vidi koliko ih režim zarezuje. Ako briselske birokrate budu imali iole mozga, trebalo bi da im prvo uvedu lične sankcije, zamrznu im finansijska sredstva i još malo priprete.

Pošto se bavim prevođenjem da bih zaradio 'džeparac', imam prilike da komuniciram sa privrednicima. Mentalitet je nešto drugačiji. Oni na višim pozicijama paze šta pričaju, dok niže rukovodstvo kaže ono što glavonje zapravo misle. Iako imam obavezu da ne govorim o sadržaju prevoda, mogu da kažem da su ugovori o izvozu i uvozu zakonski čisti i da normalno izgledaju. S druge strane, ono što ljudi neformalno pričaju je takođe nešto što ne mogu da otkrijem, ali mogu da kažem da bi stavovi koje sam neformalno čuo ovde bili ili za ban, ili za iščuđavanje. Mogu da navedem stav koji sam čuo pre 4-5 godina, koji nema veze ni sa Rusijom ni sa Ukrajinom, a koji glasi otprilike ovako − j*** se meni koji su demokrati, koji su fašisti, a koji su komunisti. Meni je cilj da svima prodam tu i tu robu. Neka svoju kuću uređuju sami, a mene zanima samo da na vreme plate ono što su dobili. U pitanju su bile neke sankcije na ne znam više ni sam koju robu, a firma je inostrana, ali naš vlasnik. Dotični je preneo mišljenje kolega iz domicilne zemlje sa kojim se slaže. Znam čak i slučajeve onih koji su poslovali i sa Rusijom i sa Ukrajinom i pobegli glavom bez obzira, a koji imaju najgore reči za obe strane još od ranije. Aktuelne stavove im ne znam, ali čini se da ni ti ne bi imali razumevanja za Z-ekipu.

Pa ja sam to i napisao: „Razumeo bih da neko ima neutralan stav kao to o kriketu ili da nekoga zaista boli uvo i o celoj priči razmišlja isto koliko i mi o društvenom životu papagaja na Novom Zelandu,..:” Ne vidim šta je tu sporno. Onaj koga zanima da nešto proda ili proizvede će se baviti celom pričom isto koliko i kriketom, neće pratiti ko je šta osvojio ili odbranio, već prati cene goriva i sl. A ima i onih koje zaista boli uvo. Oni što maltene crtaju na čelu da su neutralni, ali stalno provlače priču 'a kako su oni nas _______________ ' (upisati događaj i godinu/vek po želji) ili 'nije dobro to što Rusi rade, ali su oni Ukrajinci malo nacisti' baš i nisu neutralni. Edit: ne bih se složio da je Ukrajina velika sila, ali OK, svako može da gleda na to sa svog stanovišta.

Pre će biti da neki rastežu značenje reči 'neutralan' i to baš kao što je VdrK rastegao značenje prideva 'neobavešten'. Razumeo bih da neko ima neutralan stav kao to o kriketu ili da nekoga zaista boli uvo i o celoj priči razmišlja isto koliko i mi o društvenom životu papagaja na Novom Zelandu, ali ovdašnja neutralnost više podseća na Z-eutralnost.

Protojerej staford dr Gangulije Nambijski: Šapić o nevremenu: Najmanje je važno ko je kriv, na Boga ne možemo da utičemo Možda sam nešto propustio, ali koliko znam, ovaj je gradonačelnik, a ne pop.

Mislim da je u ovom konkretnom slučaju dobro to što nema nazad kod priznavanja tih ninja NVO, mada sam apsolutno protiv toga da se u bilo kojoj sekularnoj državi vlast meša u favorizovanje bilo koje NVO za prodaju magle i da tržište za prodaju magle bude regulisano tako da svi budu ravnopravni u tržišnoj utakmici, da svi plate porez, kao i to da se NVO ne mešaju u rad države.

Za koja pitanja misliš da bi bila nezgodna za Beograd? U sporove oko istorije i jezika se svakako neće mešati, a ovde je čak i zgodno što Srbija nije članica EU i može da se vadi da se ne meša u međusobna pitanja dve strane zemlje koja nemaju veliku međunarodnu važnost.

Vidim na internetu da imaju iste ambicije i prema Makedoniji, a kao što rekoh, u pitanju je grupa ludaka i nacoša, a ne Bugari kao kolektivitet ili predstavnici zvanične politike. Imaju oni kolege i u Makedoniji i ovde, a što se mene tiče, nek ih bace u istu rupu da se međusobno pobiju, ne bi bila šteta.

Jes' da je ovaj prvi EriH, ali jesi u pravu. A koji konkretno Bugari? Postoji razlika između zvanične bugarske politike i grupe ludaka koja će već na granici dobiti nogu tamo gde treba. A ako baš hoće da se prošetaju, mogu da naprave turu Sremska Mitrovica-Zabela ili ako su zaista bolesni da odu u onu ustanovu kod Toponice.

A malo veći problem je u tome što je jedina osoba koja bi mogla da pobedi AV-a (ili bilo kog drugog aktuelnog ili bivšeg političara) na izborima ni manje ni više nego Putler.

Pročitaj šta je čovek napisao. Očigledno je da kritikuje one koji ispisuju tzv. čekove na odloženo plaćanje. Postoji nešto što se zove kartica, omogućava plaćanje na rate, odlazak u minus i slično, a ne iziskuje da se na kasi ispisuju romani. I gle čuda, mnoge stvari se mogu kupiti na rate bez kamate. Ne vidim razloga da se i ovde ne koristi kartica za plaćanje malih iznosa koji se često plaćaju i kešom. Kartica se može povezati i sa telefonom tako da ga je dovoljno prisloniti na POS terminal, a sve savremene kartice se takođe samo prislanjaju. Pre 10-15 dana mi se kasirka čak i zahvalila što sam račun od oko 150 dinara platio karticom jer joj je ponestalo sitnine kod prethodne dve mušterije. Da je bilo sreće, još bi se za vreme Ante Markovića taj način ustalio, ali neki rešiše da se bore za naciJonalno dostojanstvo pa je sve to palo u vodu.

Iz primera koje sam naveo (sljastićarna, fataljist itd.) se jasno vidi da je u pitanju srpski jezik, spomenuo sam period SFRJ, pa je valjda jasno o čemu se radi. Znam da se govorilo i 'razvijen kao albanska privreda', ' uvaliti kao Š*ptar semenku', da su se one jeftine patike koje su blago podsećale na starke nazivale 'prištinke' ili 'š*ptarke', da su se pekare i poslastičarnice u vlasništvu Albanaca često nazivale 'kod trovača', a ima toga još. Ima raznih i u EU. Baš čujem da je 2001. Oslobodilačka vojska Severne Rajne-Vestfalije htela da zauzme Kumanenhofen i Teutonenburg, ali se sve sredilo kada je potpisan mirovni sporazum u Ochridenhafenu.

Kao i svaka ex-YU država, Makedonija ima svoje specifičnosti, ali je ipak u pitanju samo još jedna balkanska vukojebina* koja većinu problema može da reši iznutra, tj. sopstvenim snagama. Proces prijema u EU je jedno, a proces rešavanja problema iznutra je nešto sasvim drugo. Kada govorim o rešavanju problema iznutra, dosta toga je isto kao i u ostalim vukojebinama. Jedan od problema koji vezuje svu balkansku braću po materi jeste korupcija, koja utiče na i standard i na društvo u celini. Ukoliko se radno mesto ili angažman za neki ozbiljniji posao dobija po partijskoj ili burazerskoj osnovi, ni društvo ni privreda neće biti zdravi. Pretpostavljam da je o ovome više i nepotrebno govoriti jer je dokazano mnogo puta, što na jugoslovenskom prostoru, što širom zemaljske kugle. Sledeći problem je nacionalizam, a u balkanskim vukojebinama ga ima za izvoz. Makedonski nacionalizam postoji, ali postoje i albanski, bugarski i grčki, bar od ovih koji su relevantni za temu. Kod nacionalizma je nezgodna stvar što je dvosmeran, množi se kao amebe, a prijemčiv je za one sa nižim IQ i za zatucane po bilo kom osnovu, a toga takođe ima za izvoz. Makedonskom narodu se o glavu obija nacionalizam koji je bio čak i podstican u SFRJ kako bi se napravila teritorija, odnosno republika, koja ne gravitira niti ka Srbiji, niti ka Bugarskoj. U školama SFRJ smo učili o makedonskim revolucionarima kao što su Goce Delčev, Jane Sandanski, Dame Gruev, zatim braća Miladinov i slični. Ako se pogleda bilo koji strani izvor, uglavnom ih klasifikuju kao Bugare ili navode da ih priznaju i jedni i drugi. Njihova nacionalna pripadnost je nebitna, i Bugari i Makedonci ih navode kao svoje, a jedino što je nepobitno jeste teritorija na kojoj su delovali. Insistiranje na nacionalnoj pripadnosti je dalo zamah bugarskim nacionalistima, ali će bar za negiranje makedonskog jezika da sačekaju jer upravo EU štiti manjinske jezike, a oni koji su nekada smatrani dijalektima, zakonski imaju status jezika. Što se tiče duhovne hrane za grčke nacionaliste, zasmetalo im je ime države, uz malo čudan razlog da se time ugrožava suverenitet Grčke, ali i insistiranje makedonskih istoričara nacionalista da im je Aleksandar Makedonski rod rođeni, kao i bespotrebno trpanje antičkog grčkog nasleđa u slavofoni makedonski koš. Ovime što je napisano ne opravdavam ni jedne, ni druge ni treće, već samo konstatujem da od jeftinog nacionalizma može da se dobije samo efekat bumeranga. Nažalost, pravila EU su takva da svaka budala može da sprečava prijem druge države u EU i zbog gluposti, a takva pravila bi trebalo revidirati – ili da se donose većinom glasova, ili da se definiše na šta bi primedbe mogle opravdano da se odnose, kao što su npr. granični sporovi, veliki dug i slično. Dođosmo i do makedonsko-albanskih odnosa. Albanci su i za vreme SFRJ u praksi tretirani kao manje ravnopravni, pri čemu ne mislim na zakonske okvire, već na odnos mnogih pojedinaca prema njima. Njih (i Gorance u paketu) su mnogi smatrali manje vrednim, sposobnim samo da nose drva, prodaju semenke, čiste ulice ili da prave baklave, bozu i limunadu. Verujem da se mnogi sećaju kako su one što skupljaju lišće po parkovima nazivali fataljistima, a da je odlazak na bakljave i ljimonad označavao odlazak u sljastićarnu kod Š*ptara, tj. poslastičarnicu koju drži Albanac. Već ranije rekoh šta se dešava kada zavlada nacionalizam, a znamo i iz fizike da akcija stvara reakciju, što je stvorilo idealnu podlogu da kolege-nacionalisti sa albanske strane podgreju svoja bulažnjenja o Velikoj Albaniji. Makedonija je dobro odigrala što je ušla u NATO jer joj je to garancija sigurnosti da neki pametnjaković iz Bugarske, Grčke ili Albanije neće rešiti da štrpne koji kilometar teritorije. S druge strane, evidentno je da u Makedoniji žive dve velike etničke zajednice, Makedonci i Albanci, a čiji odnosi nisu baš najbolji. Makedonski političari upravo tu kasne skoro trideset godina, ali je dobro što su nedavno ti odnosi poboljšani na nivou zakona i države. Za dalji razvoj je bitno da se celokupno makedonsko društvo okrene nekim bitnijim stvarima, kao što su novac ili jačanje vrednosti savremenog društva. Neke države su to shvatile još odavno, tj. njihove elite, tako da normalan Englez neće juriti nekog nedužnog Francuza kako bi mu se osvetio za mnoge ratove između ove dve države, baš kao što ni normalan Francuz neće juriti Nemca čiji je deda ušao u Pariz na tenku. * vukojebina – ovde se reč ne odnosi na geografski položaj, već na stanje svesti i zrelost društva

Ma kakav Vučić, njime su opsednuti samo opoziciJoni politikanti. Glavna ekipa koja vodi konce je mafija, a AV im je trenutno najbolji igrač. Njima odgovara stanje zaglupljivanja tzv. naroda, lizanje sa sektom zvanom SPC, jedna noga u Briselu a druga u Kremlju, višak ćirilice i manjak mozga, očuvanje svojih privilegija kroz odbranu ratnih zločinaca i tako to. Kada bi mafija našla boljeg igrača, AV bi nestao kao Koštinica za nekoliko dana. To što je nekada bilo više opozicije u medijima je takođe samo igra mafije, tj. odmeravanje snaga između budućih proxyja.

Ova distanca je postojala i u naše vreme, ali mislim da nije predstavljala toliki problem. Sećam se one Zmajeve pesme pod nazivom „Materina maza” i stihova koji su i tada bili nerazumljivi bar nekima: Kad ustane, ne ume Da se sam obuče, Ne sme da se umije, Ište vode vruće. (= hoće, želi) ----------------- Kad mu dadu jabuku, On bi hteo šljiva, Kad mu pruže pogaču, Onda bi koljiva. (= slavsko žito) ----------------- Kad mu uspu tarane, (= vrsta testenine zrnastog oblika) On bi jeo riba, Kad se riba najede, Tad ga boli tiba. Boldovao sam problematične reči prema sećanju, a pokušaću da rekonstruišem šta sam znao. U mom neposrednom okruženju niko nije govorio da nešto 'ište', već samo da hoće ili želi, a i za ovu priliku sam morao da potražim šta znači koljivo jer za mene je to oduvek bilo žito, u smislu posluženja. Što se tiče tarane, to do danas nisam jeo, a u to doba sam jedino poznavao kratke stripove pod naslovom Porodica Tarana. Možda u pesmici ima još nekih nepoznatih reči, ali gledano u celini, nije nerazumljiva za decu i shvataju njenu poruku. Kad spomenu šećer, sećam se da je uz pripovetku Glava šećera stajalo i objašnjenje da se šećer nekada prodavao u čvrstom obliku, a sećam se i da je u čitankama često bilo i objašnjenja nepoznatih reči (npr. sijaset = mnoštvo, velika količina nečega, kadija = sudija itd.) ili da ih je nastavnica/učiteljica naprosto objašnjavala. Spomenuo si da su neki skečevi tada bili smešni, a što možda ne bi bio slučaj danas. Ovde se radi o ukusu publike, da se tako izrazim, jer svaka epoha ili kultura imaju određen mainstream ukus, ono što je omiljeno, što se smatra lepim, smešnim, dramatičnim i slično. Ako pogledamo i mnoge holivudske komedije iz tog doba, danas nam deluju naivno. Ako je u pitanju neki SF film iz tog doba, gomila šarenih sijalica na kontrolnom panelu svemirskog broda deluje smešno. Tadašnji ukus je bio zasnovan na drugačijim parametrima, plus što produkcijske mogućnosti nisu bile kao danas, pa samim tim i mnogi sadržaji nisu više privlačni. Osim toga, ima i kulturnih referenci koje danas nisu toliko poznate. Kada je vestern kao žanr bio popularan, kauboji i Indijanci su bili deo svakodnevne igre, što danas nije slučaj. Deca su se nekada igrala partizana i Nemaca, a razlozi za to su partizanski filmovi i preterana upotreba II svetskog rata u mnogim aspektima života. Kad već spominješ i presvlačenje u domoroce, tada je i dalje bila proširena predstava o Africi kao kontinentu gde mnogi žive kao lovci-sakupljači u naseljima sa kućicama od pruća, a bila je prisutna i aura mističnosti, pri čemu su oba stereotipa došla sa raznim knjigama, filmovima, serijama i stripovima o Africi (Tarzan, Džim iz džungle i slično), dok to danas nije slučaj. Sadržaji i reference tog doba su bili na neki način ograničeni, ali s druge strane, poznati skoro svima. Mogli smo da pratimo ograničen broj TV kanala, bioskopi su imali sličan repertoar, što danas nije slučaj. Praktično svi smo znali ko su Čarli Čaplin, Stanlio i Olio, Duško Dugouško, Džon Vejn, Džoni Vajsmiler i slični, ali danas nije tako. Relativno sužen izbor nas je upućivao na ograničen broj likova, poznatih ličnosti i kulturnih referenci, ali danas kad svako kod kuće ima bar sto TV kanala, a tu su još i Netflix, HBO, Youtube i mnogo toga drugog. Od mnoštva informacija je nemoguće probrati ono najkvalitetnije, tako da nije čudno što današnja deca ne poznaju filmske ili muzičke klasike.

Osim toga što se više isplate ta liga, Žika Seljačina, Bolji Život, Srećni ljudi i ostali trash Siniše Pavića, mislim da se stare emisije ne bi ni tako lako primile kod sadašnje dece. Ma koliko da su kvalitetne, te emisije su produkcijski uvek zastarele, a ponegde i edukativno. Što se tiče ovog prvog, deca su izložena onome što šljašti, puno je kompjuterske animacije i raznih efekata, pa ne znam koliko bi im pažnju privukli Kockica, Kolariću Paniću, Čik pogodi, Neven, Magnet, Muzički tobogan, Opstanak, Ne pitajte mene, ona emisija sa Dejvidom Belamijem i slično. Ovo sam čuo od nekih roditelja koji su pokušali da deci repliciraju program svoje mladosti, ali ograđujem se da mi je uzorak ograničen.

Ništa čudno jer serija je očigledno na standardnom jeziku. Ako se radnja dešava npr. u Slavoniji, Zagrebu ili u Lici i koriste autentični dijalekat, biće lakše za razumevanje. Dijalekti kod nas nisu baš mnogo dostupni u medijima, zbog čega i postoji problem sa razumevanjem. Jeste da ne pratim baš mnogo domaće serije, ali koliko znam, uglavnom su na standardnom jeziku.

Mogu i ja da se predstavim kao čuveni njujorški advokat John Milojko Smith Jovanović i da ponudim naivčinama da ih za skromnih 100 dolara zastupam po pitanju milionskog nasledstva koje im je ostavio davno zaboravljeni rođak Prokopije, koji je otišao u Ameriku još u 19. veku, ali onaj ko u to poveruje je budala. Malo su se zeznuli kod onog 'naša fabrika'. Fabrika može biti njihova kada dobiju papir na kome piše da im pripada, a dotle je vlasnik fabrike onaj čije ime stoji u papirima. Njihova može da bude kuća ili stan koji se vodi na njihovo ime, automobil i slično, a za fabriku su se malo zeznuli. Bolje im je da se lepo vrate na njive ili da nastave da majstorišu u slobodno vreme. Tu će bar zaraditi na osnovu sopstvenog rada, a možda i više nego u fabrici. Naviklo je to još odavno da svi moraju da kupuju njihove kante, ali to vreme je prošlo, a bagru lepo rasterati.

Nije ni čudo što postoji problem sa razumevanjem jer kod srodnih jezika postoji nešto što se zove dijalekatski kontinuum. Ova pojava podrazumeva da srodni jezici postepeno prelaze jedni u druge, a državne granice tu ne igraju nikakvu ulogu. Drugi faktor u igri je izloženost dijalektu, a objasniću kako sve to izgleda. Ako krenemo od Vardara (plus Bugarske) pa do Triglava, nije sporno da se tu govore različiti jezici, ali oni postepeno prelaze jedan u drugi. Onaj iz Vranja i onaj iz Kumanova će se lako razumeti, ali nekome iz Ohrida će govor Kumanova delovati kao da je u pitanju srpski sa primesama makedonskog, dok će nekome iz Čačka vranjanski govor delovati kao makedonski sa primesama srpskog. Vranjanac će svoj jezik nazvati srpski, a Kumanovčanin će ga nazivati makedonskim. Isto tako, Bugarin iz Sofije će reći da njegov zemljak i sunarodnik iz Vidina govori neki srpsko-bugarski, iako nama Srbijancima to deluje kao čist bugarski. Zagorac i Slovenac koji žive blizu granice govore veoma slično, ali će Zagorac svoj jezik nazivati hrvatskim, a Slovenac slovenačkim. Sve ovo je normalno jer se jezik ne seče sekirom. Spomenuo sam i izloženost dijalektu, koja je takođe ograničenog obima. Prosečan građanin Hrvatske ima više prilika da sluša nekog Zagorca nego građanin Srbije. S druge strane, prosečan građanin Srbije će češće slušati Piroćanca ili Vranjanca od građanina Hrvatske. Zbog toga nije ni čudo što npr. Zadranin, Zagrepčanin ili Osiječanin bolje razumeju Zagorca od nekoga iz Šapca, Niša ili Kraljeva. Isto tako, stanovnik Splita, Krapine ili Zagreba će teže razumeti Piroćanca od onoga ko živi u Kragujevcu, Svilajncu ili Valjevu. Kao ilustraciju mogu da spomenem jednog prijatelja iz Zagreba, koji je gledao film Zona Zamfirova, ali dosta toga nije razumeo. Gledali smo ga jednom i zajedno kod mene kući, pa sam preveo poveliki deo filma. Ostali filmovi na standardnom jeziku mu nikada nisu bili problem. Njemu je svakako bliži jezik koji se koristi u Gruntovčanima ili Velom mistu, baš kao što je i meni bliži jezik koji se koristi u Zoni Zamfirovoj. Čovek živi u Hrvatskoj i ima više prilike da sluša Dalmatince i Zagorce, a ja imam više prilike da čujem govore sa juga Srbije.

Da li je neko rekao toj marvi da je Tito umro? Ako se limene kante koje su pravili ne prodaju, nema posla. Kratko i jasno. Na šta bi ličilo da ja blokiram neku ulicu jer su neki moji klijenti našli bolje ponude? Ako ono što radim ne donosi dovoljno $$$, imam samo dve mogućnosti – da snizim cenu ili da se prešaltujem na nešto drugo. Doduše, ne znam zašto marva ne blokira nadležno ministarstvo (mada nije ništa krivo ako niko ne kupuje limene kante), već maltretira nedužan svet koji hoće da ode od tačke A do tačke B.

U normalnom svetu i imaš normalna očekivanja od onih koji su na vlasti – u kampanji si rekao da ćeš voditi takvu i takvu poresku politiku, da se zalažeš za takvo i takvo zdravstvo, pa sad izvoli ispuniti obećanja ili dobijaš šipak od glasova sledeći put. U nenormalnom svetu se raja žari i pali na bajke ove vrste. Zbog toga se oni prvi bave nekim pametnijim stvarima, a ovi drugi trče kod prvih da bi tamo čistili klozete i kanalizaciju.

Ova dvojica vrede isto koliko i sadržaj septičke jame. NATO prop'o, kako se čini.

Na oba jezika se piše identično, tj. Херсон, ali je engleska transkripcija glasa /h/ u mnogim jezicima kh. Kherson je samo preuzeto iz engleskih izvora i ne vidim svrhu da se koristi na srpskom.

Mogu oni da najavljuju demonstracije, ali od toga nema 'leba. Ide leto, treba se osoliti u moru, a od demonstracija ionako neće biti ništa posle 2-3 dana.