DJ_Vasa

Rakun je plemenita životinja i treba je zaštititi. Z-likovački vojnici su samo životinje.

Da bi budale glasale za ovu neopevanu ruSSofilsku seljačinu. Onaj ko doživljava orgazme na Dražu ili kneza Lazara ili bilo kog mrtvog u 21. veku nije normalan. Ovaj drugi bar nije istorijski upitna ličnost, da ne kažem nešto gore, ali evidentno je da ne postoje zombiji niti povampirenja, vaskrsnuća ili kako se već kaže, i da postoje samo sadašnjost i budućnost. Sve i da se dokaže da je Draža Mihalović bio ljubitelj cveća sa lenonkama i hipsterskom bradom koji se borio protiv Hitlera (i tu i tamo nekog priklao), to može da bude interesantno istoričarima. Seljačina čiji je tvit ovde naveden je obično govance, podržavalac Z-likovaca i potencijalno jedan od najgorih izbora za jedno primitivno i anticivilizacijsko društvo koje ne zna za bolje. Da sutra dotični dobije vlast, uradio bi više na uništavanju Srbije od neprijatelja iz oba svetska rata. Nisu nijednom narodu najveći neprijatelji komunizam, socijalizam, kapitalizam, feudalizam, qrcizam ili palcizam, već necivilizovanost.

Otvoreni Balkan zapravo liči na neku vrstu obdaništa za kandidate koji ne uspevaju da ispune kriterijume ili naprosto na neku vrstu sanitarnog kordona, a ako na celu inicijativu gledamo oštrije, može se opisati kao dvorište za one koji nikad neće u EU. Makedonija će za ulazak u EU imati problema sa Bugarskom i Grčkom, Srbija će imati problema sa Hrvatskom, a generalno gedano, svaka zemlja članica može da postavi neki uslov. BiH nije funkcionalna država, već praktično podeljena na dva dela, dok CG i Kosovo baš i nisu zainteresovani da pristupe. Pretpostavljam da je razlog to što bi Srbija mogla da onda nesmetano rovari kod njih jer se tako pokazalo i sa onim litanjima i sa severom Kosova. Dobro je što neće biti nikakvog zaustavljanja na granicama, kao što je slučaj sa zemljama Šengena, a o olakšavanju trgovine i transporta ne treba ni trošiti reči. S druge strane, dok Otvoreni Balkan postoji, to podrazumeva da bi sve države koje u njemu učestvuju morale da sinhronizovano rade na pridruživanju EU, a ako žele da postanu deo Šengena, takođe bi morale da se dobro potrude.

Obraćanje tog vremena je bilo zasnovano prvenstveno na imenu, često i na nadimku, a ne prezimenu, koje je kasnije uvedeno i služilo je za sekundarnu identifikaciju. O tome svedoči i narodna poezija, plus mnogi dugi primeri. U istoriji su poznati Kočina krajina, Tenkina zavera, sintagme koje se odnose na ličnosti ličnosti kao npr. vojvoda Milenko, vojvoda Stepa, Sima terdžuman (prezime Nešić, terdžuman = prevodilac, tumač) i slično. Tu su i mnoga imena anselja izvedena od ličnih imena, kao npr. Lazarevac, Obrenovac (Gornji i Donji Milanovac), Aranđelovac i slično. Čak se i danas u obraćanju koristi, mada relativno retko, oblik gospodin/gospođa + ime, pa imamo gospodine NIkola, gospođo Milena, što je nekada bilo popularno. Ima čak i u onoj seriji o padu dinastije Obrenovića nekoliko scena u kojima se Aleksandar obraća ministru Božidaru Maršićaninu sa gospodine Božo, što je već nadimak. Ne bih rekao da je Vuk Karadžić oslovljavan tako samo zbog prezira crkve, već da je samo u pitanju tadašnji način oslovljavanja.

JAT je posedovao aerodrome u Tivtu i Podgorici, koji su prešli u vlasništvo CG kada se rasformirala državna zajednica. Ne znam za ostale republike, ali mislim da je posedovao samo ta dva. Beogradski aerodrom je bilo drugo preduzeće. Osim aerodroma, posedovao je i hotel Slavija, kao i apartmane na Kopaoniku.

Postoji i danas razlika u zvanjima, s tim da se inženjer sa višom školom (3 godine) naziva strukovni inženjer, a ovaj 'pravi' je i dalje diplomirani inženjer. Isto važi i za druga zvanja jer i danas postoje više škole i fakulteti, tako da možeš da budeš strukovni X (3 godine, 180 ESPB), diplomirani X (240 ESPB), master (300 ESPB), plus neki fakulteti imaju i specijalističke i doktorske studije. Ovde sam upotrebio X kao zamenu za više zvanja, a ESPB su naprosti krediti u evropskoj nomenklaturi. Da se vratimo na stručnost i rad - oni su varirali od firme do firme. Neke firme, kao što je npr. Zastava, zapošljavale su loš menadžment i loš kadar. Imao sam daljeg rođaka koji je bio mašinski inženjer i preselio se u Kragujevac zbog posla. Ako se dobro sećam, bavio se vratima. Moram priznati da i nije bio baš neki kapacitet, a posao je dobio jer se oženio Kragujevčankom čiji je otac bio bolećiv prema zetu debilu. Pošto sam imao prilike da koristim Zastavine poluproizvode, nisam primetio njegovo umeće da projektuje normalna vrata. Iako su mogla da se našteluju, umela je da otkaže i ona ručica za otvaranje i za tvaranje prozora, ali je i tu postojao sistem da se prozor nekako zatvori ukoliko otkaže na nezgodnom mestu. Šrafciger u vratima je bio relativno česta pojava u mnogim modelima, a nije bio tu iz estetskih razloga. Doduše, imao sam sreće da nisam morao da isprobavam šrafciger, ali stekao sam utisak da je Zastava proizvodila vozila sa dušom, i to veoma pokvarenom. Dotični rođak je stekao penziju ne uradivši ništa korisno, a Yugo se od početka do kraja proizvodnje izmenio tek minimalno. Iako je dotična fabrika imala mnoštvo inženjera, njihovo znanje se baš i nije pokazalo, a njihovi automobili su jedinstven slučaj jer im se kvalitet s vremenom pogoršavao. Ako pogledamo njihove modele, samo su kopirali italijanske, plaćali strancima da im dizajniraju Yugo i Floridu, a sami su razvili jedino zadnji deo keca. Da je privreda bila iole tržišno orijentisana, više bi im se isplatilo da proizvode čekiće ili motike jer to ne bi uspeli baš toliko da unakaze. Ideja da se tamo proizvode automobili sa kadrom koji je došao sa njive, administrativcima i inženjerima često zaposlenim preko veze, trošenjem novca na kojekakve radničke igre, odmarališta, fabričke časopise i slične gluposti bila je u najmanju ruku idiotska. Da pogledamo i drugu stranu - bilo je i firmi koje su posao radile profesionalno, a primer je JAT. Evidentno je da nisu imali nesreću sa smrtnim ishodom već oko pola veka. To je zato što su pilote školovali kako treba, što važi i za mehaničare, premda jesu imali loše poslovne poteze, što ide na dušu menadžmenta. Generalno gledano, uprkos tome što su avioni bili ofucani, bar su bili bezbedni i JAT se po tom pitanju mogao ravnati sa mnogo jačim kompanijama. Ipak, ni domaća avijacija nije bila toliko bezgrešna jer je i tamo bilo idiota. U domaćoj javnosti nije toliko poznato da se jedan JAT-ov avion srušio na Kipru krajem osamdesetih, o čemu ima nešto malo ovde: https://en.wikipedia.org/wiki/Talia_Airways_Flight_2H79 Formalno gledano, avion nije bio JAT-ov jer je iznajmljen drugoj kompaniji i imao je tursku registraciju, ali je krivac za nesreću bio domaći pilot, koji je već bio poznat po izigravanju procedura. U članku koji sam linkovao piše da je vizuelno leteo među brdima kroz maglu uveren da poznaje putanju, ali je smetnuo s uma da brda imaju enzgodnu naviku da se kriju u magli, naročito kada su u pitanju male visine, kako reče Zoran Modli. Navodno je poslednje reči koje su se čule u kabini izgovorio rezervni pilot koji nije upravljao avionom, a koji je uleteo u kabinu kada je video šta kapetan radi. Među letačima kruži priča da su te reči glasile: „Šta to radite, mamu vam j***?" Da je dotični kapetan suspendovan kada je uspeo da unakazi neki sveže remontovan avion, ovo se ne bi desilo. Slično se desilo i sa jednim B737 Aviogenexa, registracije YU-ANP, koji je bio iznajmljen nekoj afričkoj kompaniji. Pametnjaković koji je tamo bio glavni instruktor, rešio je da vežba proceduru prekinutog poletanja više puta zaredom, usled čega je spalio kočnice, a shodno tome i ceo avion. Slike tog aviona se mogu videti ovde: https://aviation-safety.net/database/record.php?id=19980222-0 Ni ovo formalno nije bio udes domaće avijacije jer je avion bio iznajmljen, ali ga je izazvao neko ko je mislio da procedure kakve je osmislio Boeing nisu ništa naspram njegovog 'znanja'. Prvi kapetan je glavom platio svoj inat, povukavši za sobom i druge, a ovaj drugi nije dobio ni packu uprkos tome što je uništio ceo avion, a navodno je i avanzovao.

Kod monarha je već dugo tradicija da se kaže kralj/car/princ + ime, pa zato i u srpskom i u drugim jezicima kažemo npr. kralj Čarls, kraljica Elizabeta, car Dušan, princeza Dajana i slično. Zmaj je imao nom de plume, mada ga danas često navode i kao Jovana Jovanovića Zmaja, a Vuk Karadžić, Branko Radičević ili Bora (zapravo Borisav) Stanković i nisu imali toliko sreće. OK, Stanković se i sam potpisivao kao Bora, pa se može reći da je opet u pitanju nom de plume, ali se bar može videti i oblik Stankovićeva Koštana. Ipak, u ozbiljnijim tekstovima bi trebalo da bude prisutno nešto tipa Karadžićeva zbirka lirskih pesama, u delu Vuka Karadžića i slično. Nije sporno da je obraćanje u to vreme bilo drugačije, ali ovo je ipak 21. vek u kome postoje neke građanske norme. Jedno je kad se dve osobe znaju i mogu da se obraćaju jedna drugoj na 'ti', po imenu ili nadimku, ali drugo je kada se neka forma obraćanja koristi u javnom diskursu. Nedavno sam čuo od koleginice koja je prevodila neke tekstove o Vuku Karadžiću na engleski da je jedva objasnila naručiocu da na engleskom ne ide da kaže nešto tipa 'Vuk's works' jer strani čitalac baš i nije pajtos sa Vukom Karadžićem, a u tekstu je čak i bilo navedeno da mu je dodeljen počasni doktorat. Praktično je ovo ista priča kao sa taksistom, u kojoj je stranac stekao utisak da su rođaci. Šteta je što naše školstvo i nauka i dalje neguju taj neotesani pristup. I ja sam u školi učio o Vukovom delu, spominjale su se Vukove zbirke i slično, ali ne sećam se da sam video da neko piše o npr. Karadžićevom rečniku.

Za ovo zaista nije kriv jer vidim da i sam novinar kaže da je Novak Đoković „uvek, uprkos svemu, bez pogovora izvršavao obaveze koje je imao prema meni kao novinaru. Nikada nije bio neprijatan.” Ne moraju da budu pajtosi, što je i normalno, već da se normalno ponašaju jedan prema drugome, što ovde i jeste slučaj. Nažalost, pretke niko ne može da bira, pa ako mu je otac seljačina i primitivac, tu ne može mnogo da uradi. Svako je mogao da čuje ili pročita naslove kao npr. Đoković pobedio Nadala, Đoković igra protiv Federera, Đokovića očekuje meč sa Cicipasom i slično, a to su pisali ili izgovarali drugi novinari na svim mogućim medijima. Jedan od postulata novinarstva je objektivnost, a svi ovi naslovi su objektivni. Lepo kaže dr Puzigaća, odnos na prst u bulju u javnosti je karakterističan za palančane i primitivce, a naročito kada nije u pitanju baš neki pajtaš. Ovo čak i nije nov izum jer verujem da su svi u školi imali prilike da čuju da se kaže 'Vukov rad na prikupljanju narodne poezije', 'Brankove pesme' ili 'Borina Koštana'.

Meni se čini da kod nas ljudožderi i dalje slobodno šetaju ulicama.

Pisao sam na forumu, možda i na ovoj temi, da sam upoznao Rusa koji je došao sa porodicom i koji kaže da se naši maltene onesveste kada im kaže da uplaćuje humanitarnu pomoć za Ukrajinu. Čovek je jasno rekao da ne mrzi Ukrajince i da ih poštuje, da mu je neprijatno što je njegova zemlja isto što i Nemačka tokom II svetskog rata, da mu ni na pamet ne bi palo ni kamen da baci na nekoga ko mu ništa loše u životu nije učinio i da se oseća čudno što ga mnogi njegovi i naši ne shvataju. Nije jedini, ali jeste u manjini.

Da, a zato deluju kao pijanac koji konstantno gubi na kocki, koji samo što nije uložio i gaće, ali se i dalje q*rči i hoće da još gubi. Idioti ne shvataju da će zapravo izgubiti na dva polja - em vojni poraz, em su od svoje zemlje napravili svetskog pariju.

'Ajde, nemoj da si na kraj srca. Mogu da pregovaraju s njim o tome koje će mu biti boje zidovi u ćeliji, koliko će kvadrata imati, koje boje će biti zatvorska uniforma, koliko će imati vremena za šetnju po dvorištu i tako to. Sa naslednikom mogu da pregovaraju o načinu isplate ratne odštete.

Srbija 2022, uz zahvalnost @deez nuts.: Uganda 2022: Uganda lansirala prvi satelit u svemir Srbija 2022: Dogodine u Prizrenu Uganda 2022: Ove godine u svemiru

Nećemo tako. Na forumu imaš ugled, ljudi te poštuju, a pišeš korisne i zanimljive stvari. Normalno je da smo svi ponekad zbog nečega ogorčeni, ali tu smo da podelimo i muke i radosti.

Poreski obveznici koji nisu sa Kosova. Ima da se plaća odbrana srca i duše Srbije, bitna je to stavka.

Ne znam kakva je koncepcija spomenika, ali fašističkim svinjama treba ukazati odgovarajuću „počast” na neki način.

Pa dobro, objasniće kao i Orban da je Horti bio dobar čovek, bavio se uzgojem cveća i tako to. Mogu na takav spomenik da stave i austrijskog molera sa karakterističnim brkovima. Ista je to ekipa, samo još fali da kažu da su sve to fini ljudi. Ako podignu taj spomenik, vrlo rado bih pomogao onome ko reši da ga pretvori u javni WC.

Koliko znam, praznik vodi poreklo iz keltske tradicije, preuzelo ga je zapadno hrišćanstvo u mnogim zemljama, a slavi se noć uoči praznika svih svetih, što je 1. novembra. Ako se dobro sećam, u Nemačkoj je broj katolika i protestanata relativno jednak, mada mislim da su protestanti bili u prednosti jer se religija u državama nekada vezivala za ono šta kaže vladar te države, pa je npr. Bavarska nekada bila izrazito katolička. Tačno je i da praznik ima sekularizovan karakter jer ga ne slave svuda striktno kao deo praznika svih svetih, već se pretvorio u zabavu i komercijalu.

Ja sam pre 15-20 minuta okačio na FB profil jack-o'-lantern, tj. onu famoznu bundevicu i već sam oterao u PM jednog školskog druga. Napisao mi je privatnu poruku u kojoj stoji da „vređam osećanja pravoslavaca” i da nije u redu „u pravoslavnoj zemlji stavljati sliku zapadnih demona”. Nisam bio pristojan, i kao što rekoh, oterao sam ga u PM, rekao da nema šta njega da boli q*** da li ja na sopstveni profil kačim bundevu, jabuku, lubenicu, koru od banane, izduvanu gumu, pokvareni bojler ili polni organ. ne razgovaram na ovakav način, ali niti se kajem niti mi je žao što sam ovako postupio. Nemam više živaca da komuniciram sa necivilizovanom stokom. Da bi cirkus bio veći, dotični živi u Kanadi, a dok smo išli u školu u SFRJ je hteo da upiše vojnu školu i da bude oficir JNA, plus je pisao isključivo latinicom. Ja zaista nemam ništa protiv toga da neko danas slavi sv. Luku, da slavi Ramazan, Hanuku, kinesku novu godinu, sedmi jul, rođendan, imendan ili nešto deseto, ali nemam ni živce da me neko gnjavi što sam stavio na FB, koji inače retko koristim, izrezbarenu bundevu sa svećom unutra. Moj nalog, moja stvar šta ću da kačim, a turbo-vernici mogu da se nose u 3PM. Oni pravi neće ni spomenuti ovu bundevu kod drugih koji nisu iz njihove ekipe.

Problem sa mnogim vestima jeste u tome što su novinari polupismeni i poluobrazovani, a primarni izvori informacija su im ono što neko napiše na društvenim mrežama. Znam da je porodici teško, da celu situaciju primaju emotivno, ali ipak nisu stručni za medicinu. Porodicu ne mogu da krivim jer im je veoma teško, ali novinar, kome je posao da izveštava, treba da pažljivo sagleda činjenice. Naravno da se jedna osoba ne može odlično razumeti u medicinu, prava, ekonomiju, muziku, sport, bankarstvo, slikarstvo, hemiju, statistiku ili saobraćaj, ali osnovno je proceniti koliko je izvor kredibilan ili pitati nekoga ko se razume. Sećam se jedne domaće reportaže tokom turističke sezone pre više godina kada su na nekom portalu preneli vest o 'paklenom' čarteru koji je 'jedva' sleteo u Beograd, a glavni izvor informacija bila je objava neke budale sa FB koja je očigledno s taljiga ušla u avion. Pošto ne mogu da nađem izvor, navešću po sećanju: Tokom 'paklenog' leta se avion često tresao i propadao, a pilota je bilo baš briga, bla bla, na čarteru su poslužili samo kafu i sok, bla bla, a najgore sletanje je bilo na BG aerodrom bla bla jer ih je pilot vozio kao krompire u raspoalom avionu bla bla. Tokom sletanja su se krila umalo raspala, bla bla, što je i potkrepljeno fotografijom. Sticajem okolnosti znam ponešto o avijaciji, a ove gluposti mogu da lako opovrgnem. Teško da je pilota bilo 'baš briga' da li se avion tresao jer iako je nebo veliko, mora da leti na visini i kursu koje mu odobre, goriva ima u ograničenim količinama i zna se koji su vremenski uslovi dozvoljeni. Ukratko - nije kriv. To što su na čarteru poslužili samo kafu i sok zavisi samo od toga šta agencija koja ugovara čarter želi da plati. Može i šampanjac i kavijar, ali za mnogo veće pare. OK, možda je enterijer bio loš, ali i za sletanje se zna koji su uslovi dozvoljeni, a pošto pilot ne može da utiče na vetar ili turbulenciju, a pista ima nezgodnu naviku da se nalazi na jednom te istom mestu i pošto joj se može prići samo određenim koridorima, takođe se ne može reći da ih je vozio kao krompire. Ni krilo se ne raspada pri sletanju, premda ne izgleda ništa bolje ili gore od automobila odozdo: To što se vide kojekakvi kablovi je normalno pošto je u pitanju metalna ptica komplikovane konstrukcije i kablovima je tu mesto, a to što se neko gvožđe podiže i spušta je takođe normalno pošto se time povećava otpor vazduha i pomažu pri zaustavljanju i još nekim manevrima. Naravno, onaj ko to pročita u mediju kome koliko-toliko veruje ne zna sve ovo i nije dužan da zna, ali valjda treba mediji da malo pripaze šta pišu. Slično se desilo i nedavno, kada se pokvario avion koji je leteo iz Tivta. Na nova.rs su se nalupetali za medalju, tj. preneli nešto što nema veze sa mozgom: „Bilo je nešto nalik udaru groma. Avion je gubio i menjao snagu, a jedna putnica je videla da ispod njenih nogu varniči i da se vrši otpuštanje goriva iz rezervoara u more. Kružili smo iznad bokokotorskog zaliva oko pola sata, a ljudi na kopnu su uočili da iz aviona kulja velika količina dima. Među putnicima je bilo i ljudi sa malo decom koja su počela da plaču. Prvih desetak minuta posada nije dala nikakvo objašnjenje, što je još više unelo paniku. Potom su nas obavestili da se dogodio kvar na motoru i da moramo da izvršimo pripreme za sletanje na tivatski aerodrom. Usledila je standardna procedura u takvoj situaciji i to je putnike dodatno uplašilo, a naročito strance. Trenutno mehaničari vrše pregled aviona, a putnici čekaju nove informacije o letu, dok se neki putnici zbig straha odustali od leta, pa je i aerodromska služba morala da im pruži pomoć“, naveo je naš sagovornik. Da je nešto ispod varničilo, morao je prvo da se ukloni patos, a to se nije desilo. Pomenuti avion nema mogućnost da ispusti gorivo, tako da nije imalo ni šta da se vidi. Iz trećeg bolda sledi da se stranci plaše malo više od domaćih državljana, ali ne znam ko je uspeo da ih intervjuiše i izmeri količinu straha. Ipak, o tome je pisao i neko ko zna situaciju, a to je portal Tango Six: https://tangosix.rs/2022/18/08/kako-er-srbiji-nije-eksplodirao-motor-na-avionu-prilikom-poletanja-iz-tivta-i-zbog-cega-nije-lepo-a-ni-korisno-kao-putnik-pretiti-izlaskom-u-medije/ Možda ovaj portal nije mnogo poznat, ali je očitao lekciju iz novinarstva ovim budalama iz Nove. Ovakav jeftin populizam nije ništa čudno jer to ovde najbolje uspeva.

Ne znam šta piše na Putlerovim portalima, ali u pitanju je tzv. croix pattée, koji postoji još od srednjeg veka. Danas ga najnormalnije koriste mnogi: Redosled: nemačka vojska (Bundeswehr), zastava Gruzije, zastava (standarta) predsednika Finske, rondela portugalskog ratnog vazduhoplovstva i rondela Vojske Srbije, tj. vazduhoplovstva. Koristio se i u Crnoj Gori, a izgledao je ovako: O ovom obliku se javlja i kao tzv. kozački krst, kojeg lepo objašnjava čak i ruSSka Vikipedija, premda je verzija na engleskom opširnija: https://ru.wikipedia.org/wiki/Казацкий_крест Od nacista ga trenutno koristi ruSSka nacionalna garda, ili tzv. Rosgvardija: Te priče o 'opravdanjima' mogu da se okače mačku o rep, ili da se emituju na TV Happy, spominju na litanjima i sličnim mestima.

Kada već pominješ seriju, ja bih samo dodao i film Idiocracy, koji se delimično već ostvaruje. Idiotizacija stanovništva je prisutna u mnogim društvima, a to baš i nije zgodno.

Eh, praktično smo isti po pitanju kupovine. Kad prodavac počne da mi priča bajke tipa 'evo, i ja baš imam taj proizvod, super se pokazao' samo se zahvalim i odem. Imam i drugi štos - pitam prvo za proizvod X, pa kad počne bajke o tome kako ga poseduje i kako je fenomenalan, ja samo pitam kakav je onda proizvod Y i obično dobijam neke tuc-muc odgovore. Naravno, nije mi čudno za Kardašijane jer dok ima ovaca, ima i vune. Lepo kaže Marko u postu iznad, na te seljobritije se nalože klinci bez mnogo mozga, roditelji im to kupe, i eto love na šišanju ovaca. Baš sam juče vrteo TV kanale da vidim kako će SBB/EON da reši frku o kojoj se pisalo ovih dana i naleteo sam na Shoppster (e-kupovina), koji greškom nisam maknuo. Naleteo sam na reklamu za mašine za sušenje veša. Uvaljivačice proizvoda su razgovarale tako izveštačeno da me ne bi ubedile da kupim ni čačkalice. Naravno, u mašine se razumeju isto koliko i ja u prodaju svemirskih brodova. Koliko se sećam, kao najveće dostignuće dotične mašine su spomenule specijalno projektovane zidove koji smanjuju buku kako jednoj od njih ne bi smetale u spavaćoj sobi . Naravno, o kvalitetu delova, potrošnji i ostalim bitnim stavkama nije bilo ni reči. Kada sam pre nekoliko godina hteo da kupim mašinu za pranje sudova, odlazim sa suprogom u obližnju prodavnicu koja ima pristojnu ponudu. Dok sam gledao nešto drugo, zamolila je prodavca da joj pokaže neku koja ima pristojan odnos cene i kvaliteta. Mali ljigavko je odmah pokazao neku kinesku igračku koja svetli k'o svemirski brod iz starih SF filmova i počeo da trabunja nešto o programiranju, na šta sam prišao i prekinuo ga rečima: „Prijatelju, akcenat je na pristojnom kvalitetu za odgovarajući novac, a te šarene drkalice koje sijaju nas ne zanimaju. Ta jeftina plastika iznutra ne bi potrajala ni dva meseca, pa zato reci imaš li neku normalnu ili samo te igračke." Naravno, kupili smo mašinu koja i danas traje.