Jump to content

DJ_Vasa

Član foruma
  • Posts

    4,204
  • Joined

  • Days Won

    3

Everything posted by DJ_Vasa

  1. Ne insistiram, već mi pada na pamet jedan paradoks - ako bih napisao 'mi Srbijanci koji učestvujemo na forumu', javio bi se neko kome to smeta. S druge strane, ako bi npr. Prištevac rekao 'mi Kosovari koji učestvujemo na forumu', svakako da bi tebi smetalo ako ne želiš da te neko tako naziva. Upotreba jezika ume da bude ponekad baš nezgodna.
  2. Mislim da to zavisi od ličnog stava. Na brzinu sam našao dve vesti gde se ne upotrebljava u pežorativnom smislu: Kosovari žive od doznaka gastarbajtera Kosovari na granici: Ne mogu lenjirom povlačiti linije Izvor za ovu prvu je Tanjug, a ne čini mi se da su autori imali nameru da nekoga uvrede. Ako se vratimo na lični stav, u svađama se može čuti i da se nekome kaže da je npr. Hrvat, naročito ako izražava antinacionalističke stavove. S druge strane, nikada nisam čuo da neko kaže Kosovac da bi označio nekoga odande i ne mislim da je bilo kakva regionalna ili teritorijalna odrednica sama po sebi uvredljiva. Naravno, nemam nameru da tebe tako nazivam rečju koju ne voliš, tvoja je odluka kako ćeš se izjašnjavati.
  3. A u čemu je toliki problem sa nazivom Kosovar? Ozbiljno pitam. Kod nas u BG sam čuo da se kaže X sa Kosova ili kosovski X (X = bilo koji narod), ali i Kosovari, što je svakako ređe. Ne vidim razloga da se u priču ubacije etnička pripadnost, što je doduše spomenuo drugi forumaš, ali mene taj naziv podseća na reč Vojvođanin, koja može obuhvatiti Srbe, Mađare, Slovake, Rusine ili bilo koga iz Vojvodine, baš kao što i Beograđanin označava nekoga iz Beograda, bez obzira na etničku pripadnost.
  4. Može li onda da se prebaci i deo sa druge teme? https://vox92.net/forum/index.php?/topic/341-kosovo-priznati-ili-ne/&do=findComment&comment=79288 Osim Glennovog posta, ostatak diskusije se uklapa u predloženu temu.
  5. Ne bih baš rekao da Kosovar označava i nacionalnu pripadnost jer zna se kako se na albanskom kaže Albanac. Kosovar označava nekoga ko je sa Kosova, bilo da je u pitanju Srbin, Albanac, Goranac ili neko deseti. Reč čak ni ne dolazi iz albanskog, već samo jedna njena morfema, jer Kosovo (Polje) potiče od reči kos, tj. vrste ptice. Ne znam zbog čega bi problem bila jedna morfema kada srpski ionako ima gomilu reči preuzetih iz drugih jezika. Imenica Srbijanac i pridev srbijanski svakako potiču iz srpskog jezika, ali opet, imaš onih kojima i to smeta.
  6. Ja moram priznati da ne znam ni zašto se desničari vređaju kada se kaže 'Srbijanac', 'srbijanski predsednik' i slično. Imenica 'Srbijanac' postoji odavno, može se videti kod Branka Radičevića ili čak i u onom narodnjaku 'jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci', nekada je postojala i fabrika Srbijanka iz Valjeva, a primera upotrebe ima sasvim dovoljno. Iako živim preko reke, moja opština nažalost pripada užoj Srbiji, a ne Vojvodini, pa usled ove administrativne podele mogu da se slobodno izjasnim kao Srbijanac. U tome ne vidim ništa loše jer svakako da postoji razlika između prideva 'srpski' i 'srbijanski'. Svaki predsednik Srbije se može slobodno nazvati srbijanskim predsednikom jer Srbi u CG imaju za predsednika Đukanovića, oni iz Hrvatske Kolindu Grabar-Kitarović, a oni iz SAD Donalda Trampa. Isto tako, ne vidim problem ni u imenici 'Kosovar'. Nisam nikome kriv što živi ili je rođen na Kosovu, što je u pitanju geografska odrednica isto kao i Sremac, Šumadinac, Zaječarac, Zemunac, Parižanin, Novosađanin, Moskovljanin, Zagrepčanin, Sarajlija ili Nišlija. Geografija je geografija, a kao takva može da bude malo surova za osobe skučenog pogleda.
  7. Ja sam ga čuo i ranije, a beleži ga čak i Vikipedija: Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Косовци Kao izvor za ovu rečenicu navode sledeću publikaciju: Grupa autora „U vatri revolucije“ (edicija: I - XVI), Institut za istoriju, Priština, 1974—1985. Sam izraz koristi tvorbu albanskog jezika, iz koga i potiče.
  8. Skraćujem tvoj post samo zbog preglednosti, ali ima jedna stavka na kojoj bih se zadržao, a to je kretenluk aktuelne opozicije. Živim na opozicionoj opštini (Novi Beograd), a predsednik te opštine je Aleksandar Šapić, nekada član DS, ali više nije sa njima. Pisao sam o njemu na FB92 da bih ga koristo kao primer, a mislim da bi bilo zgodno da to i sada uradim. Na opštini je dobio je drugi mandat zaredom, a princip mu je bio jednostavan - nije se bavio „visokom” politikom, već je uredio neka igrališta, organizovao besplatne ili veoma jeftine izlete, pozorišne predstave, uveo kartice za popust u nekim radnjama, a sada vidim na nekim plakatima da nudi jeftine sezonske karte za bazen i još ponešto. Kada je konstituisao oštinsku vlast nakon poslednjih izbora, broj članova SNS-a u toj vlasti je bio nula, što znači nula $$$ za SNS. Ne znam da li se sada nešto promenilo po tom pitanju, ali evidentno da je opštinska vlast konstituisana bez SNS. Šapić je takođe poznat po muljanju sa diplomom, zvali smo ga dr Gangula iz Nambije (tako je nazvao Namibiju, a imao je i još bisera). Ukratko, Šapić je kao poluobrazovan lik postavio domaći zadatak nekadašnjim starnačkim kolegama čije kvalifikacije nisu upitne, a obrisao je njima patos na izborima iako nije imao stranačku logistiku niti veliko političko iskustvo. U Starom gradu je na vlasti Bastać, premda bi o njegovoj vlasti bolje mogao da kaže neko ko živi na toj opštini. Ne bih da spominjem i lokalne šerife, tipa Stamatovića i Palme, koji će ostati lokalni šerifi i kada se vlast promeni. Evidentno je da su i takvi džulovi malo pametniji od konkurenata. Ostaje nam „regularna” opozicija. Nemoguće je da su baš u celoj zemlji izbori baš toliko pokradeni, a čak i u slučaju male krađe verujem da bi se oštećeni neprekidno žalili. Rekao sam i ponavljam - olovku i tastaturu u šake (dajte ljudi normalan program!), mangupima nogu u dupe, put pod noge i napred među birače.
  9. Ma nije to problem, mora i stranac da palti porez kada kupi žvaku, ali opet - nemam osećanje pripadnosti nikakvoj grupi koja je sama po sebi data.
  10. To mi je zapalo isto kao i krvna grupa, ali posedovanje neke državne 'artije me ne svrstava u ljubitelje iste niti u nekakav kolektiv. Edit: Eddard me je preduhitrio za neke elemente odgovora.
  11. Nazovi to kako hoćeš, ali ja pripadam samo grupi ili kolektivu koji sam odaberem. Ne mogu da kažem da pripadam grupi ljudi koji imaju istu krvnu grupu, istu boju kose ili očiju, pa ni zajedničko poreklo jer sa njima nemam nikakvu vezu voljnog tipa, osećaj zajedništva i slično. Za ovo druge ne umem da odgovorim jer zaista ne trošim sličice sa jeftinim sloganima na nivou osnovne škole.
  12. Što se tiče mene, jeste vi. Koncepte kao što je narod ja ne trošim niti smatram da takvom konceptu pripadam.
  13. Imaju. Sa gornje desne strane imaš opciju Create, zatim ideš na Create new topic, pojavljuje se jezičak gde piše Poll, i kreiraš anketu.
  14. Ne bih odgovarao na ceo post, ali mi se čini da veliki deo opozicije čine kreteni, pri čemu mislim na političare, ne i na glasače. Pošto se slažemo da je vlast napravila gomilu brljotina, da li je problem u tome što opozicija ne uspeva da prepozna šta birači zapravo žele i što im ne nudi rešenja?
  15. A da otvoriš temu? Koliko umem da protumačim pravilnik, nije zabranjeno.
  16. Da pravo kažem, ja ih ne razumem. Ukoliko razumem da neko hoće da glasa za Peru, Miku ili Žiku da bi smenio velikog Vođu, to je njihovo pravo koje im ne odričem, ali onda tražim isto za sebe. Ja ni na FB92 ni ovde nisam rekao nikome da je glup, kreten, bot, sendvičar, fašista ili slično ako glasa za PSG, Dveri, Đilasa ili nekog desetog, ali sam programe tih stranaka seckao na komadiće. Stranka je stranka, a birač je birač. Naravno, a da sam na njegovom mestu, ovakvu opoziciju bih mazio, pazio i zvao Đole, a davao bih im termine na nacionalnim televizijama svaki dan. Ne može svaki političar da ima toliki luksuz kao što je gomila kretena koji bi da preuzmu vlast. Mislim da po tom pitanju ima veliku sreću.
  17. Veruj mi na reč, kada je u pitanju strani jezik, dobre gramatike za učenike tog jezika piše onaj koji i sam govori taj jezik. Npr. nemački stručnjak za engleski će lako predvideti razliku u članu u nekim situacijama, npr. I'm a teacher (ima neodređeni član) naspram Ich bin Lehrer (nema član). Isto važi i npr. za naše, koji će lako predvideti da će domaći učenik imati problema da razlikuje englesko lend i borrow, jer kod ans to pokriva glagol pozajmiti. Što se tiče ostalih gramatika, veoma je nezgodno govoriti o zvaničnim, jer u mnogim sredinama zvanične gramatike i ne postoje. Ako je u pitanju gramatika namenjena izvornim govorinicima, najčešće je pišu oni kojima je taj jezik maternji. Čak i u domaćem zakonodavstvu postoji jedna rupa - ako hoću da se obratim nekoj ustanovi po svim propisima, niko mi ne zabranjuje da koristim gramatiku nekog dijalekta i da napišem će da uložim žalbu, a mogao bih čak i da se zezam i koristim predvukovski pravopis i pismo. Zakon sam formalno ispoštovao, iako bi ova kombinacija izgledala smešno.
  18. Postoji i treća opcija, a to je da se delimično podržava nečije delovanje, tj. da se podržavaju određeni koraci. Mislim da je toga bilo na B92 oko Angele Merkel, ali postoji i ta opcija. Mogu da kažem da se čak slažem sa stavkom u programu Dveri gde piše sledeće: Ja zaista ne vidim ništa sporno u tome da se razvijaju oblasti koje imaju pozitivan uticaj na celo društvo, ali s druge strane, ne prihvatam većinu njihovih programskih načela, o čemu sam pisao na prethodnim stranama. Čekaj, ako glasaš za opoziciju valjda jesi za to da se vlast promeni. Ovo drugo je tačno, jer to što ne glasam za opoziciju ne znači da podržavam vlast. Tačno je da nemaju za koga da glasaju, ali njihov izbor je da li će glasati za neku relativno blisku opciju, da li će bojkotivati izbore ili će crtati čiča Glišu. Svako ima pravo da uradi ono što smatra da je najbolje rešenje. Moje rešenje je da glas ne dam nikome ko ne ispuni kriterijume koje sam ranije naveo, a nikome ne sporim pravo da postupi po savesti i uradi drugačije.
  19. Ne postoji univerzalni odgovor na ovo pitanje, a zavisi od toga koja vrsta gramatike je u pitanju i kome je namenjena. Kada govorimo o vrstama gramatike, one mogu biti deskriptivne (opisne) i preskriptivne (navode šta je pravilno, a šta nije). Kada je u pitanju namena, tu se može reći da postoje gramatike za izvorne govornike i za strance koji uče neki jezik. Normativnu gramatiku za izvorne govornike po pravilu rade izvorni govornici tog jezika. Što se tiče gramatike namenjene strancima, vrlo uspešno ih mogu pisati i stranci. Nekada se za učenje engleskog koristila gramatika holandskog autora Reinarda Zandvoorta (A Handbook of English Grammar), ali se i danas može naći i ima upotrebnu vrednost, iako je odavno napisana. Naime, stranci često gledaju na neke pojave drugim očima ili ih objašnjavaju tako da ih oni koji uče strani jezik lakše shvate. Na primer, engleski je poznat po nezgodnoj upotrebi člana, a izvornom govorniku je logika upotrebe člana prirodna i ne vidi u čemu je problem. Ukoliko takvu gramatiku napiše govornik jezika koji nema član (npr. nekog slovenskog jezika, osim makedonskog i bugarskog, koji imaju članove) ili jezika koji ih koristi na drugačiji način (npr. nemačkog ili nekog romanskog), dešava se da neke aspekte upotrebe člana bolje objasni iz prizme sopstvenog jezika. Koliko mi je poznato, jedinu gramatika srpskog za strance je napisao Ivan Klajn, koji je po primarnom obrazovanju italijanista, ali nekoliko strana koje sam video mi deluju sasvim jasno i lepo napisane jer je i na srpski gledao malo drugačije, tj. iz perspektive nekoga ko se školovao da predaje strani jezik. Kinik je već spomenuo ovo za Iviće, što ilustruje ovaj princip. Iako ne pratim radove iz domaće srbistike, povremeno imam posla sa lektorima za srpski, premda bih neke od njih pre nazvao 'kolektorima'. Imao sam prilike da čujem gluposti kao npr. da je nepravilno koristiti smeće, jer je kroatizam (), zatim da je upotreba infinitiva u nekim slučajevima (npr. To ćemo još videti) opet hrvatska, a zarez je već postao nepoželjan u korist zapete. Nikada nisam živeo u Hrvatskoj, ali ove reči su deo mog svakodnevnog jezika, onakvog kakav sam učio odmalena. Imam stomak da poštujem mnoge rigidne konvencije i držim ih se automatski kada prevodim za određene klijente, ali zaista ne vidim potrebe da odjednom pišem zapeta ukoliko je to do juče bio zarez. O idiotlucima naših normativista se može napisati i cela knjiga, o čemu govori i podatak da u poslednjih trideset godina štancuju pravopise maltene kao dnevne novine.
  20. Ne bih baš rekao da je tako, jer mnoge krute dihotomije su dominantne, dok je neki treći izbor automatski ulazak u manjinu. Ne pratim sport uopšte, znam da svakako među Nišlijama ima navijača Radničkog, Novosađani mogu da navijaju i za Vojvodinu, ali ove opšte versti koje pratim ih gotovo ni ne spominju. Čak mi se i nekoliko puta dešavalo da me ljudipitaju šta mislim o derbiju, tj. ko će pobediti, pa su me čudno gledali kada bih odgovorio da me to uopšte ne zanima. Evo i takve dihotimije u onome što i sam pišeš: „Glas za Borisa Tadica je bio glas protiv SRS, glas za ekstremnu desnicu je najcesce glas protiv establismenta, glas za sadasnju opoziciju je glas da covek koji je uzurpirao sve u drzavi i izgradjuje vlastiti kult licnosti ode sa vlasti.” Tadić svakako nije dobio moj glas, ali ni SRS, što važi i za sve naredne izbore. Ko je hteo da glasa protiv establišmenta je imao i druge opcije, a i na ovoj temi su već spominjali Đilasa, koji svakako nije ekstremni desničar. Svakako da je glas za opoziciju jednak želji da aktuelni režim ode sa vlasti, ali s druge strane, moj glas će dobiti onaj koji je prozapadne orijentacije, ima koliko-toliko normalan ekonomski program i ko lepo napiše kako i od čega će ostvariti ono što obećava. Mogu da se složim da je aktuelna ponuda loša i manje loša, ali imaju jedan zajednički imenitelj, a to je da su loši. Što se mene tiče, sasvim dovoljno da ne dam svoj glas nikome iz aktuelne ponude. Zaista nemam nameru da biram između Kurte i Murte, a onaj ko hoće moj glas ima da se potrudi. Doduše, ne moram da naglašavam da je moj glas samo kap u moru jer mi se čini da malo veći broj birača ima takav stav. Mnogi ili ne izlaze na izbore ili crtaju čiča Gliše po glasačkim listićima, a čini se da niko od opoziciJonara nije stavio prst na čelo i zapitao se zašto je to tako. Ukoliko pođemo od pretpostavke da je vlast loša, da recimo u Beogradu ima potencijala koliko hoćeš da se ponudi nešto bolje od stihijskog raskopavanja ulica, nepotrebnog gušenja saobraćaja, arhitektonskih nakaza i slično (za druge gradove neka kažu njihovi žitelji), da na republičkom nivou može da se izmeni podosta, gde su novi programi, ideje i slično. Svako može da konstatuje da je npr. izmeštanje železničke ili autobuske stanice u tri lepe težak idiotluk, ali ne može se vlast dobiti samo na konto toga što se konstatuje da je to idiotluk. Savet za postojeću i buduću opoziciju, pri čemu mislim prvenstveno na stranke i pokrete: olovku/tastaturu u šake, neka napišu jasno za šta se zalažu, kako će to ostvariti i od čega, tj. od kojih para. Onda lepo sa time neka krenu među birače, pa neka izvole steći biračko telo. Pukim kmečanjem da ništa ne valja neće ništa ostvariti, što je već dokazano.
  21. Odgovorio sam u vezi sa programom: https://vox92.net/forum/index.php?/topic/102-srpska-opozicija-istine-i-zablude/&do=findComment&comment=76795 nešto i o stavu prema homoseksualizmu: https://vox92.net/forum/index.php?/topic/102-srpska-opozicija-istine-i-zablude/&do=findComment&comment=77047 Doduše, prošlo je već neko vreme, nešto je u međuvremenu i napisano, a ja nisam mogao ranije da sednem za kompjuter.
  22. A da ti odgovoriš na neke argumente koje si dobio do sada? Nije lepo kada ih tražiš, dobiješ, pa onda ćutiš.
  23. Naravno, ali u mozgovima podeljenim na crno i belo to ide malo teže
  24. Šta ćeš, ovde moraš da budeš ili za Zvezdu ili za Partizan, ili za vlas', ili za opizicoJonare, ili si patriJota, ili si izdajnik. Trećeg nema.
×
×
  • Create New...