DJ_Vasa

Teško je porediti situacije Ukrajine i provizorijuma jer Ukrajina nije držala u opsadi Moskvu, nije slala svoje trupe po Rusiji ili Belorusiji, nije aktivno učestvovala u više ratova u susednim zemljama i to poricala, nije pravila veliku Ukrajinu na terotoriji drugih zemalja, nije nametala drugima sovjetski/ruski uticaj i tome slično. Ti što kmeče na događaje iz 1999. ne kapiraju da se provozorijum ponašao kao klinac-siledžija kome je dosta tolerisano, a kada je isti klinac prekardašio, dobio je po njonji, i to nedovoljno. Nema potrebe za teorijama zavere jer je bezmudna EU-birokratija već odavno pokazala da ne ume da izađe na kraj ni sa mangupima u sopstvenim redovima, a kamoli sa provizorijumom koji šeni i kmeči da dobije evropski dinar, ali se ponaša kao klasična diktatura. Dosadašnje kritike Ursule fon Lajen su kao rezultat imali samo njeno lajanje, a Bilčikovo kmečanje će se možda uzeti u obzir kada EU-birokrate koje u petak nisu otišle kućama budu ispijale desetu rundu piva u nekom briselskom pabu. Izjava američkih diplomata mi deluje kao da u prevodu kažu nešto u stilu 'dobro da ste i ovoliko uradili, ali OK, znamo da ste gomila kretena i ne osuđujemo vas što ste kreteni'.

Ne bih se složio samo sa time da ga ne bi izdao do kraja jer mi se čini da ja tetinčetov gazda u Kremlju, a ne u Kanadi. Možda njihove porodice jesu u nekom biznisu, ali mafija je malo nezgodna kada izdaš Kuma (=Putlera). Ima taj svoju ekipu i u ozbiljnijim zemljama, a kamoli u jednom provizorijumu. Njegov stav je jasan - slušaj gazdu i to je to. A kamo sreće da se nađe neko ko će da baćuškama i ovde kaže njet.

Ne treba zaboraviti ni tetkino kanadsko tetinče iz nekadašnje partije nazvane po letnjem mesecu. I on sasvim dobro vršlja za ruski račun, pa je zato dobio i ministarsko mesto. Upravo zato je i dobio policiju, a zatim vojsku. Očigledno mu je zadatak da pazi šta se radi i da država ne skrene previše prema Zapadu. Zašto bi inače SNS davao tako važna ministarstva onakvom pajacu?

Verovatno da bi ga naterali da potpiše neki dokument o predaji. Pretpostavljam da mu zato zapad i nudi azil.

Poenta je u tome da ima dosta etničkih Ukrajinaca koji su rusofoni. Možda Vikipedija nije najbolji izbor, ali evo šta kaže o upotrebi ruskog u Ukrajini: https://en.wikipedia.org/wiki/Russian_language_in_Ukraine To što govore ruski ne znači i da se osećaju kao Rusi, a posledica je komplikovanog spleta okolnosti.

Ovaj moj TV je imao originalnu Philipsovu katodnu cev, a moji su kupovini pristupili racionalno. Pitali su nekog poznanika inženjera koji se time bavio da im kaže nešto više i odgovor je bio veoma jednostavan - bitno je šta ima unutra, a ne šta piše spolja, a objasnio je i da je u pitanju dobra katodna cev, dobra slika, da su OK delovi i da za te pare daje najbolji kvalitet. A neko nije shvatio izreku 'nisam toliko bogat da kupujem jeftino', što važi i za čačkalice, a kamoli za televizore.

Eeeee, ja sam zato imao TV Mediana Ei NIš. Poklonjen je komšiji kada je kupljen neki drugi sa daljincem, a ako veruješ, i danas radi. Pisao sam o tome prošle godine: Potoji još jedan uređaj koji i je samo nekoliko godina mlađi od televizora, radio-kasetofon Philips. Taj je ostao u porodici, kod mojih je i dalje, a radi i danas. Poslednji put sam ga čak i lično pojačao pre 4-5 dana.

Misliš na robu iz Hong Konga? To je bila lutrija. Doduše, sećam se i da sam imao neki fotoaparat sličan onome što je postavio Amigo, marke Noal, navodno austrijski. Bio je to neopevani krš.

Svaka čast, a ja bih dodao još dva brenda iz tih vremena: Prva je iz DDR-a, a druga ljubljanska prazna kaseta (RTV Ljubljana).

Ljudi, nemojte da podležete pritiscima već razmislite hladne glave šta je prihvatljivo. Dogovorite se šta ne sme da se piše, stavite to javno da svi vide, pa kome se pravila sviđaju neka učestvuje u diskusiji.

A Drašković je tada jasno iskazao i sopstveni fašizam. Nebitno je da li su Šešelji Srbi, Hrvati, Argentinci, Papuanci ili Kostarikanci jer se zna šta je brojanje krvnih zrnaca. Pomenuti Šešelj je fašističko đubre, pa makar bio i Japanac, Turčin, Francuz, Islanđanin ili Kenijac.

Ne repliciram sebi, ali sam prijatno iznenađen: Šetnja i protest u Beogradu protiv rata u Ukrajini Ne znam da li će horde podržavalaca Putlera nešto organizovati, ali lepo je videti dašak normalnosti. Naročito mi se sviđa ovaj deo vesti: Mogu misliti kako se oseća onaj pristojni svet u Rusiji koji mora da na granici pokaže ruski pasoš, ali ne podržava Putlerovo orgijanje.

Ma to ti je đubre koje se može naći samo kod nacoša na internetu, a sećam se da su ga koristili kada je Putler počeo prvi put da divlja po Ukrajini. Evo ovde malo više o tome: https://www.stopfake.org/en/feigned-bismarck-citation-about-separating-ukraine-from-russia/ Ukratko, fake news.

Protesti protiv rata širom Rusije, policija hapsi demonstrante Ja samo čekam da se pojavi malo drugačiji naslov:

A posle kao ostali nisu isti, dok se opoziciJonari još i čude što ih na zapadu gledaju k'o smrdljiv sir...

Jedine tanke ploče kojih se sećam su bile kao ove što je Amigo postavio, a i dan-danas pamtim dve takve - na jednoj je neki pesmuljak-reklama za užičku „Raketu”, a na drugoj Čkalja nešto peva o osmom martu. Obe su bile na 33 obrtaja. Ove druge nikada nisam video uživo, već samo na internetu. Ti se bar toga sećaš, ja ih nisam video uživo.

Ako misliš na britanski kolonijalni period, Kenija kao celina nije sastavila ni ceo vek, a formalno je bila britanska kolonija od 1920. do šezdeset i neke. Čakl i ako uzmemo to što je deo Kenije priznat kao britanska sfera interesa negde krajem 19. veka, odmah posle II svetskog rata su 7-8 godina imali Mau Mau ustanak protiv Britanaca. Ne bih ni spominjao da su Masai nešto osvajali za to vreme i potiskivali druge kenijske narode. Znaju ti Kenijci posao, ne brini se ti za njih.

Sećam se da su moji imali ovakav gramofon kad sam bio mali: Ako se dobro sećam, to je neki čehoslovački proizvođač. Ploče su bile na 33 i 45 obrtaja, a nikad nisam video one od 16 i 78. Ne znam ni zbog čega je ovaj gramofon imao dve igle, tj. da li je izbor igle zavisio od broja obrtaja ili je ova druga bila samo rezerva.

Zaboravio si neke „sitnice”: 1) Bžežinski je malo... mrtav, i to već pet godina. 2) Izjava se odnosi na situaciju od pre sedam godina. 3) Čak i u tom članku piše i ovo: „Moramo da budemo u stanju da isporučimo defanzivno oružje Ukrajini, zato što ako im takvo oružje ne pošaljemo, sve što će (predsednik Rusije Vladimir) Putin morati da uradi da trijumfuje, jeste da izazove dalju eskalaciju sukoba", kazao je Zbignjev Bžežinski. Koliko razumem, ovde je čak i predvideo eskalaciju sukoba.

U prodaji su uglavnom otvarači koji su lakši za rukovanje, imaju ručke kao makaze i jednostavniji su za upotrebu: https://www.emmezeta.rs/otvarac-za-konzerve-alpina-640022.html Kako reče Uroš, konzerve se danas uglavnom prodaju sa alkom koju je dovoljno povući da bi se otvorila konzerva, tako da za njima i nema mnogo potrebe. Otvarači kao onaj što je postavio Div su nekada išli uz konzerve, ali se ne sećam kad sam ih poslednji put video.

Ovo me je podsetilo na neku vrstu „pobožnosti” sa kojom su se pratile razne emisije, filmovi, serije, utakmice i razni drugi događaji. Ulice su bile praznije, a praktično svi su ih prepričavali sledećeg dana. Sećam se da u školi maltene nije bilo nikoga ko nije gledao neki film koji se emituje u udarnom terminu, Evroviziju, neke bitne utakmice i slično. Imao sam i matematičara koji je to koristio u nastavi, a bio je poznat po tome što mu je dosta učenika išlo na takmičenje. Evo primerka kako je počinjao čas ponedeljkom: - Jeste li gledali Zvezdu i Partizan u subotu? (skoro svi horski odgovaraju da jesu, bilo da je u pitanju snimak, slušali na radiju, ili eventualno prisustvovali) - A ko je bio najbolji? (smenjuju se imena, a on izdvoji npr. dva igrača) - Koji broj na dresu nosi Pera Perić? - Deset. - A koji nosi Mika Mikić? - Sedam. - Koliko su Pera plus Mika na kvadrat? (ovo je značilo da pita koliko su 102+72) Kada pogledam sa ove distance, bilo je dosta zajedničke percepcije onoga šta je zanimljivo, što se danas izgubilo. Sećam se da je npr. kada igra fudbalska ili košarkaška reprezentacija ulica bila tiša, da je bilo manje ljudi i da su svi diskutovali o utakmici, što danas nije slučaj. Sećam se i da su mnogi ujutro slušali Duška Radoviča, da je Đoko Vještica bio sinonim za nekoga ko se bori za građane i slično. Ako se vratim na matematičara, mislim da je odlično kombinovao ono što mnoge zanima sa svojim predmetom. Koristio je i razne filmove, serije ili emisije na osnovu kojih bi postavio zadatak, po broju takmičara je bio poznat i u gradu, a nije mi poznato da mu je iko pao na popravni. Jeste da imamo onu profesorsku temu, ali pošto su tamo uglavnom neki primeri koje bismo opisali kao otkačene, ipak sam rešio da ovo napišem ovde jer dodiruje jedan aspekt života u SFRJ, ali i daje primer kako se uz malo umešnosti stvara zanimljiv predmet od onoga što je često bauk.

Meni se čini da su državu očerupali oni novokomponovani srbujušči. Zaista mi nije poznato da je Buš Senior iznosio pare na Kipar, da je Klintonov kum dobio da gradi puteve, da je Genšer opelješio državu za porez ili da je Mejdžor pokrao deviznu štednju u državnim bankama i organizavao Jezdu i Dafinu.

Izvini, a u kom to paralelnom univerzumu? Osim što čovek upravo reče da je u pitanju vojna sila sa malo više nuklearnog arsenala, koji bi idioti time automatski prizvali atomske bombe na svoje zemlje? Osim toga, Rusija je tržište od oko 150 miliona ljudi, a tamo sasvim lepo funkcionišu Apple, General Motors, General Electric, Renault, Volswagen, Mercedes, Johnson & Johnson, Procter & Gamble, Dell... a ima i onih malih. Koji bi sledeći idiot sahranio tolike sopstvene kompanije i tolikog kupca sopsrtvenih proizvoda? Samo Aeroflot (a imaju kompanija na kilo) poseduje šezdesetak američkih aviona, oko 120 Airbusovih, ozbiljno su tržište za sve vodeće proizvođače automobila i kompjutera, kupuju Rolex više nego neke zapadne zemlje... A ako pola uvoza je iz EU, UK i SAD. Šta misliš, zašto im nisu udarili ozbiljnije sankcije? Zato što bi samo kreten mogao da seče granu na kojoj sedi, a ovi na Zapadu nisu kreteni kada je u pitanju $$$. A te kompanije sa povelikim budžetima se takođe pitaju za to šta rade njihove zemlje.

Teodorović: Nisam više član Skupštine slobodne Srbije Ne ulazeći u to ko je u pravu, evo ilustracije kako se uspešno puca u sopstvenu nogu. Nije tu potreban AV, dovoljno je pustiti ih same da se istrebe.

@major josip Delimično jesam provukao odgovor šta treba da izmene, ali evo ukratko – neka uče od onih koji su već nešto uradili, ali neka nastave kako šta bude rešeno ili izgubi aktuelnost. Najsvežiji konkretan primer su eko-aktivisti, koji su do juče bili totalni anonimusi, ali su maltene u roku od odmah izveli dosta ljudi na ulice. Onaj prvi protest u BG je bio toliko masovan ne zato što Beograđani vole ekologiju, već zato što su mislili da su počeli neki protesti protiv režima, da će se nafilovati zahtevima i da će biti neke inicijalne kapisle za promene. Ako ekologija nema toliku podršku, onda teraj dalje. Nedavno je poskupelo gorivo, a to utiče i na poskupljenje svega što kupujemo. Evo jedne ideje – poskupi gorivo, odmah izvol’te pozvati na ulice jer nisu u pitanju samo vozači privatnih automobila, već svačiji džep, to je u interesu celokupne privrede, plus sitnijih segmenata kao što su taksisti, prevoznici, turističke agencije i ko zna ko još. Sledeća bitna stavka je poverenje građana, koje bi mogli da blago podignu ukoliko iz stranke izbace likove sa puterom na glavi ili im kvare imidž. DS je svojevremeno izgubio dosta glasova zbog Pajtića i ostalih iz afere Bodrum, a takvih repova ima koliko hoćeš. Ako su takvi likovi problem, rešenje je noga u dupe, tj. da na sopstvenom primeru pokažu kako treba raditi. Postoje i marketinške agencije koje mogu da pomognu u građenju imidža, a bolje je utrošiti pare na njih nego na štampanje letaka ili deljenje upaljača i olovaka. Uz uklanjanje „mangupa iz sopstvenih redova” sledi i uklanjanje odgovorih za loše poteze i izbegavanje istih koliko je to god moguće. Mek je lepo naveo primer Ponoša, koji zaista nije kriv za cirkus oko sopstvene kandidature, niti je AV za to kriv. To je zeznula njegova ekipa. Mislim da je preterana i priča oko samog Đilasa. Tačno je da za njega samo vrte da je lopov, ali to treba ismejati. Korisno bi bilo papagajski ponavljati priče o tetki iz Kanade, koja još nije zaboravljena, o Jovanjici i još nekim stvarima, pa da vidimo. Vezana za Đilasa, Ponoša, Mariniku ili nekog desetog je i liderska struktura partija. Čak ni prosečan birač opozicije ne ume da navede više od 5-6 članova stranke za koju bi glasao, ali ne zato što je neiformisan, već zato što su stranke liderske. Jedini primer koji mi pada na pamet, a koji sam već naveo, jeste Otpor, koji nije imao jednog glavnog, već su se smenjivali, a imali su podosta simpatija upravo zbog toga. Znam da je to nemoguće u slučaju bilo kog predsedničkog kandidata, ali za stranke bi bilo korisno da imaju „rezervoar” aktivista koji će ih predstavljati u javnosti. Lako je napasti jednog Đilasa, Ponoša ili Mariniku, ali nije lako napasti 20-30 ili čak stotinak ljudi. Sledeći problem je i komunikacija sa građanima. Svako sa tri grama mozga ko čuje da će stranka X ili Y tek tako da poveća plate ili penzije dobija želju da ih pljune u lice ili ih automatski smatra običnim kokošarima. Naime, ako obećaš nekome višu platu, standard i slično, moraš da kažeš i otkud novac za to, inače će te smatrati lažovom. Isto tako, ako nekome obećaš viši standard za samo godinu dana, nećeš imati mnogo uspeha jer takve stvari može da obeća jedino Deda Mraz. Pred jedne izbore sam čak i probao da stupim u kontakt sa nekom od stranaka opozicije, zaboravio koja to beše, a koja je na FB stranici obećavala direktnu komunikaciju sa građanima. Odgovor na pitanje, naravno, nisam dobio. Ako izuzmemo ovaj moj slučaj, mnoge stranke ne uspevaju da ažuriraju ni web-stranice ili bar one na FB jer ih generalno za to zabole uvo. Pa kako će onda komunicirati sa građanima koji treba da im daju glas? Ovde mogu da dam i jednu veoma opštu konstataciju vezanu za etabliranu opoziciju – oni i dalje žive u iluziji da se od stare slave može živeti. Stara slava ne samo da je gotova, već im i ono što je ostalo od nje ne ide u prilog. Ne znam da li sam dovoljno odgovorio na sva pitanja, ali bolje ne umem i znam da nisam rekao ni 10% onoga što bi stranke trebalo da izmene. Naprosto, bolji odgovor nemam, ma koliko da se trudim.