DJ_Vasa

OTIMANJE ZA JAKNE I BUNDE ISPRED "FRISTAJLERA" Prođu, usput pokupe garderobu koju su ljudi u panici ostavljali bežeći sa splava koji tone! (FOTO, VIDEO) Jeste da je izvor Bljuc, ali...

Ne znam zbog čega je problem uklanjanje tog spomenika. U vesti piše i sledeće: Pretpostavljam da gradske vlasti svuda u svetu mogu da se bave urbanističkim pitanjima, pa računam da i u Odesi mogu da se pitaju gde će se nalaziti koji spomenik, park, zgrada ili nešto deseto.

Dobro, Cicika, pustiću ti tursku seriju, ali tek kad se završi utakmica. Burazeru, da nemaš leptir-mašnu viška? Điha, Džeki, đihaaaa! Zašto mi ove dve budale kvare selfi? Dačo, 'bem ti to tvoje romantično krstarenje. Mali, izvini, priteralo me. Baci kosku! Džeri, mamlaze jedan, koliko puta sam ti rekao da mi se ne penješ po glavi?

Ne mogu da kažem o vremenu ulaska u jezik, ali i meni tako nešto stoji u sećanju. Jedino što znam je da je tekst imao veze sa ekologijom. Ne znam kako je u drugim strukama, tj. kako ga nazivaju u medicini, hemiji, civilnoj zaštiti, ABH u vojsci i slično. E, kod saobraćajki sam primetio da novinari obično kažu da je saobraćajna nezgoda ako je u pitanju neko blago čukanje, a kada spomenu saobraćajnu nesreću, to obično podrazumeva da ima teško povređenih ili poginulih. Ako kažemo samo nesreća, tu mi nešto fali. Da je u vestima pisalo železnička nesreća, pomislio bih da je npr. voz udario u automobil ili da su se sudarili putnički vozovi i da je u oba slučaja bilo žrtava. Ne znam kako bih upotrebio samo reč nesreća tako da pokriva izlivanje štetnih materija, ali da ne implicira da su se npr. sudarili vozovi. Ako je tačno da akcident pokriva kontaminaciju životne sredine, opasnost po zdravlje i smrt kao posledicu, onda su zadovoljeni svi uslovi. Nažalost.

Latinska. Evo i kompletne etimologije: https://en.wiktionary.org/wiki/accidens

Mislim da je u pitanju stručna terminologija. Ako se dobro sećam, akcident podrazumeva kontaminaciju životne sredine, narušavanje zdravlja i sl. U Vinči je bio niklearni akcident pre više decenija, ima o tome ovde. Da je u pitanju nešto bezopasno po zdravlje i okolinu, npr. da je ispala pšenica, balvani, betonske grede ili nešto slično, ne bi se nazivao akcident.

Russian lawmaker Pavel Antov found dead in a hotel in Odisha Vest postoji i u drugim izvorima, a čini se da je epidemija prozoritisa uzela maha.

Nigde nisam napisao šta ja mislim o nemačkoj železnici, nedostatku radne snage, tenkovima ili nečem desetom jer me to ne dotiče. Nisam korisnik nemačkih železnica, nisu mi potrebne usluge vađenja vozačke dozvole ili lične karte u Nemačkoj, ne koristim njihov zdravstveni sistem i tako dalje. Ne vidim ni da je Eddard rekao nešto suprotno, a čak je i potvrdio probleme iz prve ruke. S druge strane, kakav god bio DW, zaista mi nije jasno kako pojedinačni problemi mogu da uruše sliku nekog sistema. Tamo su spakovali opšte i pojedinačne probleme i napravili kupus od teksta. ne znam kako je moguće porediti npr. nedostatak medicinske radne snage u celoj zemlji, koji jeste činjenica, i problem nedostatka učiteljica/vaspitačica u nekoj selendri. Naravno da ima smisla porediti se kada živiš u zemlji trećeg sveta i u pravu si kada navodiš smer poređenja. Ako živiš u zemlji gde se voze automobili-tinejdžeri, možeš samo da se čudiš kad čuješ da će Nemci imati problema sa električnim automobilima. Svakako da Nemci imaju pravo da se žale na probleme u svojoj zemlji, kao što ima pravo i svako u bilo kom trenutku zemaljske kugle, ali da im je teško koliko trećem svetu - pa, ne bih rekao.

Pa nije baš tako kako kažeš. Ovde se izređalo malo više forumaša sa stavom da Nemačka i EU u celini drže Vučića na vlasti, iako za to nema nikakvog dokaza, plus njega nije izglasala Angela Merkel, niti je to učinio bilo ko iz EU. To su uradili birači, a niko nije kriv što u opoziciji imamo idiote. Čak ni sama vest nije kritika društva kao takvog jer mainstream nemačko (ili EU) društvo jeste mnogo naprednije od srbijanskog. Vest zapravo i ne govori o društvu koliko o sistemu i to na osnovu pojedinačnih primera koji nisu sporni, ali su ipak pojedinačni. Koliko vidim, članak se žali na lošu pokrivenost mobilnom mrežom, na železnice, nedostatak nastavnika u nekoj selendri, nedostatak medicinskog osoblja (Eddard je tu rekao šta ima), obdanište u selendri, vojnu gvožđuriju, digitalni zahtev za vozačku dozvolu i probleme vezane za punjenje električnih automobila. Čitam po ostalim temama da se ljudi koji žive za zapadu opravdano žale na administraciju, idiotske zakone, društvene trendove i slično, a nikada niko nije rekao da se tamo novac bere na grani ili da ga samo treba pokupiti. Ne sećam se da je iko pozitivno komentarisao poljske ludake i njihove zakone o abortusu, Orbanovu „slobodu medija” i „demokratiju”, hrvatske katolibane, kritikovano je pajtašenje Angele Merkel sa tzv. migrantima, BREXIT, bezmudnost EU da reši mnoga pitanja i slično. Ipak, evidentno je da je tamošnje društvo zdravije u većini aspekata, ali ne sećam se da je iko ikada rekao da je idealno. U svakoj zemlji ima neka Mica Ubica iza šaltera kod koje važi pravilo FT1P, kretenski zahtev da ti za prolaz na tehničkom mora biti ispravan i radio u autu (ne znam koje to veze ima sa bezbednošću), kretenizovani sistem školstva, postoje levatori-ludaci kojih ovde srećom nema. Nikada nisam video da iko kaže da je EU idealna, što i nije, ali jeste mnogo bolja od azijske satrapije.

E, ovaj prženi patlidžan se lako pravi, a ako se iseče kako valja, zaista se teško razlikuje od pomfrita. Doduše, ja ga zovem 'prženi patlidžan' Pravi se jednostavno - isečeš, pohuješ i staviš u tiganj, a izgleda bolje od onog sa slike u članku.

A Ron Jeremy? Mora i on da glumi nekog četnika sa šubarom

Primetio sam vest, samo sam prokomentarisao ovde. Ne računajući popove, i kod ostalog su se nalupetali za medalju.

Sledeći prodavac magle na listi je sindikat Sloga: Sloga poziva građane na bojkot kupovine hrane zbog nekontrolisanog rasta cena Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ u znak protesta zbog nekontrolisanog rasta cena osnovnih životnih namirnica, posebno hrane, pozvali su građane Srbije na bojkot i smanjenu kupovinu hrane, posebno mesa i pečenice, uoči Novogodišnjih i Božićnih praznika. „Imamo razumevanja za globalnu krizu, za poskupljenje nafte, gasa i električne energije na svetskom tržištu, ali nemamo razumevanje za sopstvenu državu i vlast koja trgovcima i velikim trgovačkim lancima svake godine uoči nekog od praznika dopušta brutalnu pljačku sopstvenog naroda od strane pohlepnih trgovaca koji nekontrolisano podižu cene“, navodiu se u saopštenju „Sloge“. „Zato pozivamo Vladu Srbije i resorno Ministarstvo trgovine da odmah pokrenu inspekcijske nadzore, a Srpsku pravoslavnu crkvu i Njegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Porfirija da se pridruži apelu pozivanja vernika na skromnost u kupovini i trošenju, kako ih ne bi doveli u još veću krizu i zaduženja kroz kredite koje će jako teško vratiti“, kaže se u pozivu. Ovako smešan populizam od strane sindikata odavno nisam video. Ne znam šta znači bojkot kupovine hrane (za smanjenu kupovinu je jasno) jer čovek mora da jede da bi preživeo. Što se tiče inspekcije, osim malog broja proizvoda kojima je kontrolisana cena, ne postoji zakonski osnov da se ograniči cena bilo čega drugog, pa samim tim ni za inspekciju nema posla. Koliko znam, ovo bar na papiru nije teokratija i nema šta da poziva popove da ponavljaju istu priču iz hrama otočenog zlatom do koga dolaze u limuzinama koje koštaju koliko i stan. Mogu da pozovu na štrajk sve članove koji su loše plaćeni, što im spada u opis posla, ali ovako kako je sročeno nema veze sa mozgom. Koliko sam čuo u obližnjoj prodavnici, i prodavci se žale da im promet mnogih proizvoda nije dobar, tako da su se ovi nalupetali za medalju.

Ima i dosta Hrvata koji najvijaju za Đokovića, što važi i za Albance, Bošnjake i mnoge druge. Isto tako, slažem se da ogromna većina ne bi ništa uradila tom tvom prijatelju ili nekom drugom njegovom zemljaku/sunarodniku, pa makar bili i veći nacionalisti. Čak ni ludi Šešelj ne bi sigurno napao nekog Hrvata koji mu ispred nosa traži kruh u pekari, ali obojica dobro znamo šta on misli o Hrvatima. Nije sporno ni da usred Zagreba možeš da kažeš 'hleb' ili 'voz' i da je ogromna verovatnoća da ti se ništa neće desiti, pa makar ti hleb ili voznu kartu prodavao neko ko je za dom spreman. Mogu i oni što su za srpske zemlje do Tokija i oni šta su za dom spremni da budu nenasilni, ali evidentno je da i jedni i drugi postoje. Svako društvo ima neke mane, ali i bolesti. Evo drugog primera bolesti koji nema veze ni sa jednim narodom: Majka pravi rampu za sina u invalidskim kolicima, komšije prijavljuju inspekciji I u ovom članku se vidi bolest, samo je oblik drugačiji. Koliko neko mora biti umobolan da bi se iživljavao nad osobom u kolicima? Nije sporno da ima mnogo ljudi koji daju novac za lečenje dece, pomoć bolesnima i slično, ali i ovaj slučaj ilustruje bolest. A bolest nije samo ono što boli.

Zar nije u penziji? Može da se nešto potraži na COBISS-u: https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/search/advanced?db=cobib Ne znam da li COBISS registruje sve jer to je katalog Narodne biblioteke, koja ne mora nužno da ima sve publikacije, naročito strane. Koliko znam, akademski radovi mogu da se nađu i na Google Scholar, ali ne znam da li je ludak tamo otvorio profil. Ako tražiš na COBISS-u, idi na izborno pretraživanje, a kada unosiš ime autora, to je u formatu Prezime, Ime, tj. u ovom slučaju kucaš Nestorović, Branimir (zarez obavezan).

Znam i ja drugačije primere, ali nije to poenta. Ne znam na koje medije misliš, ali ovi ovdašnji se ubiše podgrevajući atmosferu u kojoj su jedni ustaše, drugi balije, treći Š*ptari i tako redom. I sam si naveo primer sa Marokom, ista osoba je izjavila i da Hrvatska radi svoj posao kao što radi od 1941. godine, Brnabićka je spominjala neoustaštvo i Jasenovac, (sve sažeto ovde), nedavno je državna televizija pravila spektakl o Jasenovcu, snima se film o Oluji, a najčitaniji mediji, ma koliko da su đubre, opsednuti su ustašama kao npr. ovde ili ovde. Malo li je? Takva atmosfera se najvećim delom stvara uz pomoć medija, a prorežimski mediji se baš nešto i nisu istakli u stvaranju normalne atmosfere. Da sam izložen samo takvim medijima i da nemam više od dve moždane ćelije, pomislio bih da svako ko kaže 'kruh' ili 'vlak' ima želju da me prikolje, a plašio bih se da odem u Hrvatsku ili da kroz nju prođem kao da tamo jedu za doručak one koji govore 'hleb' ili 'voz'. Ovdašnja javnost se s pravom ljutila kada su oni majmuni u Splitu bacali sportiste u more, a sad treba da osudi i ovdašnje majmune. Vidim da na jendom od čitanijih portala ima dosta relativizacije i negiranja: https://www.blic.rs/vesti/hronika/napadnuta-dva-hrvatska-glumca-u-novom-sadu/b4vncqc?strana=komentari Veći problem od tih novosadskih majmuna su oni koji to odobravaju, relativizuju ili gledaju manje ili više blagonaklono jer atmosfera koja prećutno ili eksplicitno odobrava šovinizam je plodno tle za njegovo uzgajanje. Mogu da se složim s tobom da se situacija normalizuje, ali i to što se dešava je sramota jer svako normalno društvo napreduje kako prolazi vreme, a ovo društvo je krenulo u rikverc još odavno. Ceo život živim na Novom Beogradu, koji je bio jugoslovenska opština, a u mojoj nekadašnjoj zgradi su živeli praktično svi narodi i narodnosti. U to vreme je bilo nezamislivo da juriš po ulici nekoga samo zato što pripada nekom drugom narodu, ali ne zbog toga što se za takve stvari išlo u zatvor, već zato što je društvo bilo normalno. Novi Sad je i tada predstavljao pojam finoće, što kažem kao neko iz Beograda, i sada vidim tu finoću kod Novosađana, a odvratno mi je da se tako nešto dešava u gradu koji je uvek bio svetionik kulture, a sada je i evropska prestonica kulture. Ovo što se desilo ne predstavlja Novi Sad koji ja znam i onaj koji sami Novosađani znaju. S druge strane, to je odraz tendencije koja je u društvo postala mainstream, tj. onoga što je to društvo odvelo u rikverc. Kad se društvo promeni, majmuni će se vratiti u džunglu ili u zoološki vrt, gde im je i mesto. Izvinjavam se pravim majmunima što ih poredim sa čovekolikim majmunima.

Jedan običan dan u srpskom svetu... Napadnuti članovi teatra iz Zagreba u centru Novog Sada: Grupa mladića ih pitala da li su iz Hrvatske, pa počela da ih bije

Jedan moj profesor je takve nazivao poluusmenim. Šteta što se taj termin nije primio.

A, to je nešto drugo, to je pleonazam, tj. korišćenje suvišnih reči. Otprilike kao da kažeš podvarak od kupusa ili pomfrit od krompira.

Ima on pravo da toliko naplati rad i da je došao za mesec dana, ali nije dao fiskalni račun za delove. Ukoliko ih je kupio na zahtev ili imao na lageru, dužan je da ostavi fiskalni račun. Ako npr. crkne vodokotlić, onda se sa fiskalnim ode u radnju gde je kupljen i traži se novi. Za sledeći put pogledaj ovu temu: Verujem da će se naći neko ko može da pomogne oko preporuke majstora, da uputi u sitne popravke, cene delova i slično.

Ima ga već decenijama, a ušao je iz javnog govora, što je Div već rekao. Nezgrapni jezik administracije je počeo da ulazi u javni govor još za vreme YU, pa su se neki izrazi održali, a neki ne. Ovo što navodiš se može jednostavno zameniti rečima kao što su zato, zbog, jer, usled itd. Ovakvih izraza ima na kilo, a favorit mi je kada čujem 'službenici MInistarstva unutrašnjih poslova' ili pripadnici pomenutog ministarstva. Hajde da razumem policiju, ali novinar koji napiše 'službenici Ministarstva unutrašnjih poslova lišili su slobode Peru Perića' je samo potrošio reči. Jednostavnije bi bilo i novinaru i čitaocu kada bi pisalo da je policija uhapsila Peru Perića.

Ima dosta nasleđenih kuća za koje vlasnici plaćaju porez, a koji je obično nizak. Porez na nekretninu zavisi od opštine, a određuje se prema ceni kvadrata. Konkretno, ako je u pitanju kuća u nekom planinskom selu, pa još i siromašnija opština, godišnji porez je smešan, a može se platiti i unapred. Ako je porez npr. 3-4 hiljade dinara, to nije neka stavka. Dalje, oduzimanju imovine zbog duga se pribegava kao krajnjoj meri, a prvo što se radi jeste sudsko skidanje iznosa od plate ili penzije. Kod ovakvih ruševina je problem što ukoliko dug naraste, država bukvalno nema kome da je proda, tako da bi još bila u minusu. Znam da ima neka caka ukoliko dođe do ugrožavanja bezbednosti, postoje neke hitne mere, ali to se retko dešava. To što je kuća i dalje čvrsta, ali zapuštena, ne predstavlja problem ukoliko nikoga ne ugrožava i ako je sve plaćeno. Najveći problem su zapuštene kuće bez vlasnika, a država ne daje novac da bi se rušile niti preuzima takva imanja jer naprosto nema računicu, ali ni para. Za prvu pomoć kod sledećeg kvara mogu da preporučim ovaj i ovaj članak. Koliko sam upoznat, ima pravo da toliko naplati rad, a ukoliko to košta preko 5000 dinara, mora da dobije direktan pristanak. Od majstora treba ili tražiti fiskalni račun za deo, ili ga kupiti samostalno. Doduše, ove popravke često može da uradi neko od komšija. Nisam neki majstor, ali sam prošle godine zamenio komšinici penzionerki vodokotlić, što je jednostavno. Usput sam zamenio i neku običnu sijalicu jer je njoj teško da se penje na merdevine. Možda je njemu takav cenovnik, na šta ima pravo, ali za ovakve sitnice ne moraš da zoveš električara ili vodoinstalatera, već nekog komšiju koji se bar malo razume u te stvari. Vodokotlić ume da košta 4-5.000 ili više, ali ako si proverila isti model i videla da je cena niža, onda je u pitanju prevara. Ponavljam da nisam neki majstor, ali ovo tvoje bih znao da uradim. Možda sam upravo tvog ili nekog sličnog majstora sprečio da zaradi, ali sam bar nekom pomogao. Moj 'honorar' je bila jedna kafa.

Po našem zakonu se privatna imovina ne može oduzeti, osim u retkim slučajevima, kao kad je npr. pištolj za koji imaš papire o vlasništvu korišćen za krivično delo. Mislim da je to zapisano i u ustavu, a spominjalo se kada se odlučivalo da li se automobil može oduzeti u slučaju teškog prekršaja. S druge strane, komunalni zakon se ne sprovodi ni u Beogradu, a o selima da i ne govorimo. Klikni ovde da pročitaš o jednoj takvoj kući u Beogradu. U susednoj Rumuniji sam pre više godina primetio da su im sela lepa - podsećaju na vojvođanska, ali deluju nekako čisto i sveže. Od Rumuna sam i saznao u čemu je štos - njima je pitanje ponosa da kuća lepo izgleda spolja. Siromašni koji nemaju novca da srede celu kuću srede prvo onaj deo koji se vidi spolja tako što pokose travu, zasade cveće, makar bilo i poljsko, okreče prednju fasadu, a kada i ako skupe novac, srede i ostatak kuće. I Rumuni imaju nepotrebne stvari, ali ih stave iza kuće, daleko od pogleda, dok ono što se vidi spolja naprosto mora da bude čisto i uredno. Poznato je da im standard nije baš kao u Švajcarskoj, ali se bar trude da im ono što se vidi izgleda uredno. Za ozbiljne radove na kući je potreban novac, ali za urednost baš i nije.

Ima i tu začkoljica nevezanih za zanat ili struku. Ne znam šta je konkretno taj majstor radio i šta je u pitanju, pa ne mogu da komentarišem, ali kod onih koji imaju firme i radnike ima troškova. Nedavno sam sasvim slučajno razgovarao sa jednim koji se bavi radom po kućama i kaže da naprosto mora da drži cene kakve ima jer mora da dobro plati radnika ukoliko želi da mu ostane, a ne želi da angažuje tutumrake. Koliko sam shvatio, u pitanju je krečenje, postavljanje pločica, izolacije i još ponešto, tako da ima ekipu majstora koji rade te poslove. Što se tiče servisera, oni često naplate dolazak jer u njega su uračunati vreme, koje se može potrošiti i na konkretan rad, zatim gorivo, kao i sama dijagnostika. Ako majstor dođe i konstatuje da je npr. crkla guma na mašini za veš, mnogi će pozvati komšiju koji to ume da sredi, a majstor će ostati kratkih rukava. Naravno, tu je i faktor tržišta jer ako većina naplati zamenu prekidača plus dolazak 1000 dinara, retki su oni koji će za to uzeti nekoliko stotina dinara. Što se tiče prekvalifikacija, i tu ima jedna caka. Ukoliko zakon nije promenjen, ukoliko imaš fakultet, a radiš na radnom mestu za koje je potrebna niža sprema, imaš pravo da tražiš odgovarajuće radno mesto, a porezi i doprinosi su za tebe skuplji. Ako se za radno mesto vozača jave Pera sa fakultetom i Žika bez fakulteta, posao će dobiti Žika. Koliko znam, GSP ne može da se reši viška zaposlenih po kancelarijama tako što će ih prebaciti da rade kao kontrolori/kondukteri jer silni pravnici i ekonomisti bi ih dobili na sudu u roku od odmah ako bi se to desilo. Kod taksista je druga priča jer oni su preduzetnici koji rade u okviru udruženja, udruženje dobija od njih mesečnu naknadu, a svejedno im je da li taksi vozi neko ko se provukao kroz školu sa prosekom 2,00 ili ima doktorat. I lično poznajem čoveka koji je radio kao taksista, ima fakultet, a time je počeo da se bavi devedesetih jer mu je firma propala. Neki od njegovih kolega su čekali da im nešto padne s neba, iako nisu videli platu nekoliko meseci, pa su se onda pokajali. Njega nije mrzelo da položi ispite saobraćajne škole, test poznavanja grada i da uloži ono što je imao u auto. Nevezano za konkretan slučaj jer se ne razume svako u automobile, ta nepismenost ima veze sa pojmovima kratkoročne i dugoročne orijentacije, koja važi kako za kulture, tako i za pojedince. Evo objašnjenja na brzinu: Iako vidim i elemente tradicije, društvene hijerarhije i ispunjavanju dužnosti (rastegljiva priča), boldovano je suština. U prevodu: Pera ima 2000 € viška i može da ih potroši na dva načina: a) da sredi kuću kojoj otpada malter, a potrebno je i obaviti krečenje i postaviti termoizolaciju b) da ode na letovanje i kupi novi telefon Ako se opredeli za opciju a, uradiće pametno jer će izbeći da plati više kad kuća još malo propadne i grejanje će mu postati efikasnije, odnosno jeftinije. Ako se opredeli za opciju b, dobiće lajkove i osoliće dupe. S druge strane, posle nekoliko dana svi će zaboraviti šta su lajkovali, Peri će skupe večere i kokteli proći kroz digestivni trakt i završiće u kanalizaciji, telefon će odraditi svoje i pre nego što se kreč na kući valjano osuši, ali će zato popucati malter i zidovi, a račun za grejanje će biti visok.

Pre mi se činida je bio vizionar. Jeste da ne volim Vikipediju kao izvor, ali evo da se pozovem na malo više onoga što je rekao: „Otkud znam, samo znam da pucaju na nas i ništa više. Pucaju ovi teritorijalci, jebi ga, ko će drugi.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine odgovara na pitanje "Da li zna protiv koga se bore?".) „Ma otkud znam. Kol’ko ja kužim to, oni kao hoće da se otcepljuju a mi im kao ne damo. U stvari, mi samo hoćemo da se vratimo u kasarnu i ništa više.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine odgovara na pitanje "Znate li zbog čega se vodi ovaj rat, ova bitka?".) „Gdje ja da pucam na nekog ili neko na mene da puca? Gdje to može? To ne može nikako.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine.) „Šta ima da mislim, samo živ da ostanem… Znaš, care, bio si u vojsci, znaš kako je. Šta ti kaže, radiš. A nijedan oficir nije poginuo, sve moji jarani poginuli….“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine odgovara na pitanje "Šta i kako dalje, da li će se vojska boriti?".) „Svi molimo Boga da se ovo završi jednom, da se živi vratimo svojim kućama. Ja ne znam šta u mene stara sad… Samo staroj da kažem da sam živ i zdrav… Ako Bog da da ću se vratiti, ništa više, eto… Samo to.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine.) „"Apelujte preko svih medija, televizije, novina, radija da se ovo smiri, da nas povuku. Oni kažu da mi nećemo da se povučemo… Evo mi ginemo da se povučemo, da se vratimo nazad u kasarnu, da nas puste.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine.) „Bio sam vezista, često na prvoj liniji fronta, tamo sam vidio pravi pakao. Poslije svega što sam doživio, ono u Sloveniji je bio mačji kašalj.[2]“ (Bahrudin Kaletović 1997 godine u intervju za Nedeljni dnevnik.) „Za mene je Titova Juga bila država po pravoj mjeri. Ovo sve sada je za mene pretjesno.“ (Bahrudin Kaletović 1997 godine u intervju za Nedeljni dnevnik.) Čovek je samo opisao besmisao cele priče. Da nije bilo jeftinog kokošarskog nacionalizma, i sada bi se išlo bez pasoša od Triglava do Đevđelije, tj. onako kako se ide od Italije do Španije ili od Nemačke do Slovenije.