BattleBender

Ataman je najbolji trener u Evropi trenutno, zato što mnogo lepo optimizuje samopouzdanje igrača. Privlaci pritisak na sebe, za odredjene stvari tim je disciplinovan, ali za neke stvari daje veliku slobodu, pa mu nosioci igraju na krilima, bez promila gušenja sopstvene kosarkaske intuicije. Mozda ne streberise kao Šaras, niti ima to ogromno iskustvo kao Zeljko, ali niko ne moze vodu da mu nosi trenutno u gore navedenim stvarima. Savrseno dozira košarkašku jednostavnost. Vešt je i sa manipulisanjem sudijskog kriterijuma. Nešto u čemu mi nismo. Svakako mislim da u 8 od 10 mečeva ih dobijamo. Danas je bio taj jedan od 2 gde nas na 10 mogu dobiti. Glavu gore, bitno je da nam se vrati Aleksa, značiće dosta.. Gudurić mora jos vise smelije da igra.

Kari nije zaslužio da dobije meč. Stefan mu drzi glavu iznad vode, on titra Vasu. Svakako Turci ne mogu da ponove ovakav meč, mi mozemo bolje.

Jebo te Vasa Micic

Sta li radi Milutinov

Na naše gluposti sw drze, ali smo bolji.

O setio si se Gudura...

Ataman je najjaci trener u Evropi da izvuce maksimum iz svoja najbolja 3,4 igraca, i da im na optimumu drzi samopouzdanje. Sengun, Larkin, Osman pokidali, a vode samo 2. Prva 3 igraca tekme su njihovi igraci, i vode samo 2... Do pre kojo minut sutirali 60 posto za 3. Ok je sve, iako stucamo u nekim segmentima

Nije on toliko kamenjae uopste, koliko ne gleda u kos i ne razmislja o sutu

Gde ste sad da kukate na sudije : ))))

Dugo je Kuzmi trebalo da krene da priča o faulovima.

Kakva namazotina je Ataman, jebem ga

Meni je Plavsic najbolji komentator. Zato sto je savrseni miks poznavanja kosarke i relatable nepoznavanja kosarke. Zaista nema potrebe da dovodimo ljude koji rade Synergy da komentarisu kosarku. Kosarka nije ozbiljna stvar kao nekakve geo-politicke stvari, ili nekakva trenutna stanja u okvirima nekih privreda i trzista pa da nam trebaju toboze insightful analiticari. Ne vidim ogrommnu vrednost u iznova potenciranju na odredjenom vrstu cut-a, koji je dobio ime po nekakvom koledzu jer je to tad najvise radio u Americi. A tako nesto se spontanije zapravo mozda i desavalo preko bare. Komentator treba da poznaje kosarku i da ne stvara lazne slike gledaocima, da ih ne truje tokscinim i povrsnim narativima, ali komentator nije tu da ljudi uce nekakve toboze advance stvari u kosarci. Koje vreme jako cesto ogoli da zaprravo nisu toliko relevantno. Svakakve analiticke dubioze, i pseudo varijacije na teme, i onda dodjes do toga da najbolji treneri u Evropi ili svetu kosarku svedu na to da natreniraju tim da bude vest u zameni cuvara, i da igraci strpljivo i odgovorno cekaju da se iskoristi missmatch ili nekakav visak. Daj mi ti covece emociju, i suzdrzi se od potrebe da ispadnes pametan. Kosarka je. Upalio sam da bi se osecao lepo. A ne da bi se osecao da sam pametniji nego sto jesam.

Au brate koji defetizam. Sad čitam. Šta li bi pričali da postoji još jedna repka sa kvalitetom koji mi imamo. Ne zanosite se, možda smo se sveli ma domen pobedivih, pošto smo maltene bili nepobedivi, ali smo i dalje najjači.

Uf. Neverovatno mi je žao Bogdana. U ovakvim situacijama mi je važniji igrač nego tim. U ovom kontekstu mi je najveća žao da posle svih prethodnih godina baš ne bude tu, na parketu, ako budemo osvojili. Baš bezveze. Osetiće se na terenu, mada ja mislim da će ovo da unleash-uje Gudurica, koji je sada ozbiljna klasa. Svakako, i dalje smo najjači.

Procitao Beartown, koji je prvi deo trilogije, i na pola druge knjige sam, "Us Against You". Drugi deo je možda i bolji, svakako srugačiji i ozbiljniji. Svakom ko iole voli sport bih duboko preporučio da ovo čita, a onima koji ne još više. Bakman je uspeo da napiše knjigu o sportu, klubu, zajednici, hrabrosti, muškarcima autsajderima, muškarcima luzerima, muškarcima underdogovima, muškarcima dark horse-ovima, o late bloom-erima vs vs early bloomer-ima...a sport i sve to nije glavna tema. Knjiga je pre svega feministička, iako je napisao muškarac. Bakman je car, i zaista razume i ima pravu perspektivu o tome kako funkcionišu socijološke dinamike, pogotovo u svetu muškaraca čaka i kada muškarci nisu svesni da žive svet muškaraca... Sjajan character development. Ako karakteri jesu incijalno ponalo stereotipni, njihov razvoj i vode na tome da zapravo i nisu toliko. Bakman voli sport, i ove knjige posvecuje svojoj baki koja ga je naucila da zadrzi ljubav za sport. Zanimljivo jedino nije mnogo vekiki fan hokeja, ali zaista kapira kulturu i fenomenw u sportu. Od stvari kao što su tipa rani akcelerant tip igrača do trenerskih filozofija sporta. Ono što se meni jako svidja što Bakman ne želi osudjivacki da staje na jednu ili drugu stranu, kada pravi osvrt na uticaj sportq za sve nas. A to radi iz znacajnoh antropoloskih uglova, deluje da i za njega to deluje tesko za objasniti, samo zeli da dočara da to nije sve jednostavno... Da sport nije samo zabava i sporedna razonoda. Ali sa druge strane i da jeste. Knjige nam uz priče daju osvrt na to koliko sport može da bude inspiriativan i ispunjujući. Ali isto tako i tokaičan i besmisao. Pogotovo pobednička kultura Drugi deo "Us Against You" prima jednu ozbiljnu notu, ukljucuju se kompleksniji likovi i kompleksnije teme, odraslije. I on to zaista sve super radi. Neko bi rekao da se u Svedskoj ne desavaju stvari koje mi imamo ovde, na drustveno-politicjom nivou, ali svet je jebeno mesto. I to Bakman sjajno opisuje. Kako nas zivot i nase male svetove, nase zajednice oblikuje politika cak i na tako malo nivou, kao što je nekakav pičkojevac grad na severu Švedske. I da, uz feminizam, rekao bih da je glavni motiv KOMPROMISI... Zasto ih ne pravimo tamo gde je potrebno da ih pravimo. I zasto ih pravimo za stvari gde ne bi smelo...

Ponovo, Djokovic boksa. Jebe majku sa prednjom nogom. Svakog vrati 15 godina unazad sa boksom. Posalje protivnike u ono stanje kad su jos zeleni pa izgube rutinu i smirenost. I to maltene traje i traje, svaku sekundi.Jeben puzzle bas. Lepo je to Tony Bellew objasnio. Kao laik, mislim da jedina sansa koja postoji je da mu gadjas telo i da se sto vise koristi aperkat uopceno. Ne moz s njima da izadjes i da pokusavas da dzebujes i ga cekas za neki zadnji direkt. To je bas one way street. Stvar koju bas bas cenim kod njega, i ono sto boks cini sweet science i odvaja najvece majstore ove vestine od ostalih dobrih buraca je ta sposobnost da savrseno dozira to udaranje iz kuka, tacnije neudaranje. Kad se boks uci svi treneri ti pricaju da unosis kuk sto vise u svaki udarac. I onda vidis najbolji svih vremena to ne rade. A ti godinama stvaras taj muscle memory. A imas te generacijske majstore koji imaju jednostavno taj ritam, balans u telu. Tu melodiju koja prepoznaje situaciju i kad vezes udarca da telo tacno dozira koliko se unosi kuk i inercija u zamah. Usyk jako cesto udara samo rukom, nema tu kuka, ali to su udarci koji mu i ne sluze da udare jako coveka ili povrede. U sustini njemu je 90% udaraca tako. Udarac sluzi da se odrzi balans, da se ne napravi prejaka inercija, i da se odrzi njih za sledeci udarac... ili da se produzi u narednom udarcu.

Procitah "Norveska Suma" i "Muskarci bez zene" od Murakamija. Norveska... Hm, da sam je citao sa 21,22 ili bi se ubio ili bi mi ta knjiga pomogla da se resim toksicne sanjarsko-melanholicne naivnosti u tom periodu, i te potrebe da stvaram narative sa damaged devojkama. Murakami je zaista znalac za odredjene stvari. Koliko god da nekad preteruje sa potrebama da uz svaku atmosferu ukljuci neku pesmu, zna to da izgura jako cesto. Ponovo, zaista preteruje, ako ja koji sam najveca naivcina za te stvari, kazem, znaci da to zaista neka previse radi. Ali ponovo... razumem kontekst toga, pogotovo u NW, to je pre-internet doba ( i to bas bas pre-internet) i to je bio nacin da se docaraju i rasire svetovi i sentimenti. Ja sam od Murakamija do sad procitao sam ove 2 knjige, i jos neku kratku pricu (pre ko zna koliko godina, neki pdf skinuo). I moram da se slozim sa onima koji ga u odredjenog meri dozivljavaju kao seksistu i sovinistu. Nekad zaista deluje da zene u pricama sluze da budu deo muskih poriva i seksualnih potreba, izazova i slicno. Ali zaista je vest da drzi tempo i flow naracije sa koriscenjem detalja, i da onda ono sto sledi, kao glavni deo, ne finalizira detaljima, ili ga samo preskoci. Jednostavno citaocu napravi savrsenu inerciju misli i zamisljanja da sam citalac kreira svoj verziju tih krajeva dogadjaja. Ne mislim da su ovo medju najboljim knjigama koje sam procitao. Definitinvo mi je kasno (sa godinama) za Norvesku, no dobro... Ali svakako cu procitati jos par njegovih knjiga. ------ Citam Beartown, odnosno Medevedgrad od Bakmana (Uve). I ovde, kao i u Uve-u, Bakman dosta koristi stereotipne persone, pogotovo stereotipe iz modernih filmova/serija. Stereotipi nisu kic, nisu glupi, ali defatko na svoj ancin jesu stereotip, pa cak i preedvidivi. Ali ume. Ima nesto sa njim da procitas 100 stranica kao od sale... I da ti je toplo kad procitas tih 100 strana. Ja sam u emotivno, mentalnom rolerkosteru trenutno, da budem iskren. Terapiju koju pijem, sam lek, za njega kazu da posle par nedelja moze da krece da utice na anksioznost itd. Moguce da je to. Svakako citanje Bakmana ima pozitivan utica. Nije to onaj tupasti feel good, warm osecaj, nekako pogadja dobru crtu. Uzoe sam i amazon audible, pa nekad slusam, nekad citam. Kad pomenuh to, da pohvalim naraciju sa amazon audible. Iako na engleskom, bas lako drzi paznju.

Završio "Čovek po imenu Uve". Fes sam se isplakao. I smejao i plakao, baš kao u review People-a. U poslednjih par meseci najčešće sam izlazim, na kafu, na piće. Sednem u Planinarski (kafić u niškoj tvrđavi) i tako provedem nekad više sati. Skroz sam na onim lezaljkama. Danas je verenica išla do grada, do tržnog centra, povezla me, ja otišao do tvrdjave, da sednem na fredo espreso, i da završim Uvea. Tako, tih poslednjih 40ak stranica. Posle nekih 15,20 krece nekakva proba i muzika. Sad nisam seo u Planinarskom, već na Letnjoj Pozornici (isto kafic u tvrdjavi). I tamo je bila ta proba, jer ima nekad nekoh nastupa. To sam potisnuo sa uma. I tu sam imao baš Uve situacije, gde sam baš pomislio "Eto, neke stvari i rutine ne treba menjati". Fredo Espreso je bolji nego u Planinarskom (koji je tbh baš socijala). Ali Planinarski je moj SAAB... Pretpostavljam da ima dosta vas koji ste je već pročitali, s obzirom na popularnost knjige, ali svakako preporuka. I to vam ne pričam zato što sam je malo emotivnije doziveo zbog mog zdravstvenog stanja. Kao neko ko ima MS, pregurao sam knjigu bez deprice, iako je jedan lik nepokretan, drugi ima alchajmera, a treci ne moze da cuva drugog jer ima MS... Što dovoljno govori o feel good efektu knjige, i samom optimizmu, iako ti ljudi zive neke teske zivote. Lepo je razumeti nekog koje drugsciji od tebe. I zaista je glavni motiv u delu to što se razvija saosećanje za osobu koja zivi po (suludim) rutinama, navikama, prefunkcionalno... I namgrdjeno. Pravo je bogatstvo kad osetiš da razumeš takvog lika, kad pocnes da razumes takve ljude i njihov smisao zivotu u "dosadnim" rutinama. Iako to mozda nije to sto si ti.

U sustini jako rutinski. Charles ide uvek napred, nema side steps, ide samo napred da utrci u taj thai range sa kolenima. Sve sto je Ilia trebalo da radi je da pusti jab, moze i u blok da zavrsi, bitno je da uspori ulazak Charlesa, i da ga stacionira na taj midrsnge, i onda samo hook-ovi. Stilistički teško da je mogao idealniji protivnik da mu se padne. Brz je na nogama, ne moze Charles da mu se ušunja do ledja.

Pre par godina sam pricao sa ortakom jednim, steta sto ne moze da posvedoci, kao sta je sledeca velika stvar, sta je evolucija, koja ce da se pojavi. Ja sam rekao "Ako se u Spaniji malo razviju skole mma, bjj-a, boksa itd, mogoa bi neki prezajeban Spanac da se pojavi. Spanci su posledicno najbolji sportisti, najbolji miks tehnike i taktike". Poirier je vec mator, ali Dustin od pre par godina bi mogao da bude najbolji matchup. Ja iskreno mislim da Topuria moze da usere i Islam-a. Islam nije to toliko mocan kao Khabib u skracivanju distance i suptilnog navlacenja protivnika da se priblize zici dok su na nogama. Prime Dustin bi mogao da mu bude problem. Dustin ne samo da ima dobar chin (manje bitno, ne pomaze chin kad te neko uhvati sa ovakva 2 vezana krosea), vise je do toga sto Dustin ima mozda najbolji chin proteks u otvorenoj tuci. One njegove ramencuge, mnogo ih lepo koristi kad upadne u looping hooks da zastiti glavu. Njega uglavnom u tim situacijama mozes da pogodis u celo, eventualno jagodicnu kosto. Mnogo tesko u bradu, prakticno nemoguce. On u bradu moze da popije vise nekim aperkatom. Svakako to necemo da vidimo. Ali u tom mecu bi sigurno bio favorit Topuria. Naravno Tsarykan je premocan. Pa dobro... neka je pravoslavac sampion. Ostali fajtovi... Van je preeeeeeeeedobar. Pretpostavljam da ce Pantoja da ga navlaci na ground. Na nogama, u boksu nema sta da trazi sa Van-om. Ono je perverzija boks. Petr Yan nivo.

Kakav retirement Jinesa. Nikad niko nije dobio takvu porciju kosmickog delegiranja zasluzivanja prilikom povlacenja. Kao 5 sec odgovor Dane, u sred Azerbejdžana, je receno da se povuko. Naravno ide novi stari skandal... Kad se uzme u kontekst šta je mma, i koliko je teško uraditi ono sto je on uradio, a i sa tim je underachiever za ono sta je mogao, lik je mogao da bude u istoj ravni sa Djokovicem, Brejdijem, Boltom, Flojdom, Kareljinom... Ponovo, i bez ispunjenog punog potencijala. Plakaće on kao retko ko kad shvati sta je sve mogao. Najveca zal u celoj prici sto nijedan mma borac nece da uspe ono sto je on uspeo. Jer to je sada gotovo nemoguce, a i tesko ce se pojaviti takav potencijal. Prakticno Lens Amstrong prica. Neverovatno je koliko je taj čovek pun demona.

Uve-a sam preslusao 2h (od 10h koliko traje cela knjiga) u 2 nepona dana. MiM sam slusao nekad i po sat vremena dnevno, a predjem tipa 20,25 minuta. Vracaj, ponavljaj....

Knjiga nije parada pseudo motiva. I pisanje je zaista odlicno, atmosferično je zaista dobro napisano. Bukvalno osetiš i tmninu Moskve, ali i leto Moskve. Sa druge strane ono što kaže Robesspiere delovi u Jerusalimu su fenomenalni. I meni omiljeni takodje. Osetiš žegu i prašinu, i taj kontrast hlada pod mermerom i žege iza linije senke. Uz neke sam se uspavljivao, iako sam ih već pročitao. Pustim audio i utonem u san. Kao što rekoh, mene ne inspiriše satira. Nikada nije kao glavni motiv nekog dela, ne samo knjige, nego i film/serija/muzika.

Uz više čitanja nekih glava pročitah Majstora i Margaritu, i mogu da kazem da ovo nema potebe da čita bilo ko nije Rus. Iskren da budem nisam fan satire, tj nisam fan kada je ona poprilično dominantna tema. Ne uživam u repetativnim satiričnim osvrtima na društvene pojave. Korišćenje fantazije kako bi se podstakla metafizička razmišljanja su mi super, ali kao što rekoh, ovde je prečesto bilo za opisivanje absurda ruskog društva tog doba. Razumem kontekst tog doba, but then again i'm not fan. Išao bih dotle da knjiga ne pruža prostora da se medjusobno nadju na istom terenu "logičari" i vernici, odnosno oni koji veruju u natprirodne sile. Stil pisanja je jako težak za čitanje, i voleo bih da me knjiga dovela do toga da je sve to imalo smisla, misleći na to da me ostavila sa više pitanja... Previše scena kada se predetaljno opisuje prostor i scena, a da to zapravo je samo eto, da krene nova Wolandova igrarija. Opisivanje maltene svakog stepenika dok se penju na više spratova zgrade. Bal mi je super npr. Ali vecina scena, ne toliko relatable. Ponovo, verovatno nekom ko je ziveo ambijent te Rusije, to je izražajnije.

Uspeo sam pocnem i Medvedgrad (Bakman) i Norvesku Sumu, dok sam zavrsio Majstor i Margaritu. Za neki dan utisci o M&M