robespierre

Sa istog sajta, vidi ispod, bugger (n.): https://www.etymonline.com/word/buggery

Meni je fantastično što engleski izraz buggery za, jelte, sodomiju, vuče poreklo od bogumila.

Klijenti iz Hrvatske kroz zvaničan zahtev tražili da ubuduće ne koristimo termin energetska efikasnost već učinkovitost. 😴

Amerikanci su u martu 1945. organizovali masovno bombardovanje Tokija poznato i kao Operation Meetinghouse, 330 B29 Supertvrđava u niskom letu je razorilo grad, pretežno napalmom i belim fosforom, stradalo je skoro duplo više ljudi nego pri bombardovanju Nagasakija, nakon čega Japanci nisu ni pomislili na kapitulaciju. Ko se danas uopšte i seća ovoga? Dalje, nakon druge atomske bombe, Amerikanci već pripremaju treću za 19. avgust, Hirohito odlučuje da kapitulira i susreće se sa (neuspelim) pučom(!). Sa fanaticima se jednostavno drugačije ne može.

Prevideh da napišem da je iz razloga pod 1. takođe nemoguće nakon poteza belog koji se traži u odgovor odigrati Te6+ jer je lovac indirektno branjen topom.

Amerikancima je trebalo 6 nedelja da preoru Faludžu sa 4000 boraca Al-Kaide, ne mogu ni da zamislim na šta će da liči ova kopnena invazija.

Nisam gledao utakmicu, ali bih se opkladio u 1 000 000 šekela da su ljudi koji bi da smenjuju trenera pre dve godine pisali kako je Željko Obradović izlapeo.

Ide na nanogicu dok toaletoidi peru biografiju naslovima u stilu: Ima muda: SRBIN Radojičić podnosi najveću žrtvu.

Vrlo zanimljiva izjava Mojsilovića, to što Radojičić nije učestvovao u obuci na Pasuljanskim livadama ne znači da takve obuke, odnosno navedenih aktivnosti, nije bilo, te da nisu učestvovala druga lica.

Po informacijama koje ja imam dotični je doveden pred svršen čin da mora učestvuje.

Ne bih rekao da su SNS trojanci, pre igraju za istu ekipu kao i Neša Slina, samo što je dotični u damnatio memoriae statusu pa su morali da izvuku džokere sa klupe. Samo mi nije jasno kako uvek nađu neke ovakve etalone gadosti bez ikakvih realnih političkih kapaciteta.

Horsko lamentiranje zakoni su za protivnici je eklatantan primer zašto u ovoj državi NIKADA neće biti bolje.

Knjiga se naravno ne zove tako, što sam siguran da svakako već znate, ali neka ostane lapsus calami kao simbol hamartije filozofiranja na vratima sna.

Draga gospođo, ja vam se izvinjavam ukoliko vas je moje pisanje najedilo, nije mi to bila namera. Vi ste svakako u pravu, međutim u ovom slučaju se ne radi o osobi koja je u potpunosi racionalna, ja zaista smatram da je sloboda izbora jedna velika opsena, pričina i iluzija, najgora od svih kojom je čovek podjarmio sebe (a ne ona da Đavo ne postoji, izvesno je da on, zapravo, postoji), te da po tim pitanjima u konačnici ja i nemam izbora, da se neke stvari moraju isterati na čistac onakve kakve su, kao kakvo spajanje tačkica po brojevima za decu, iako je od početka jasno da se na kraju neće dobiti nikakva slika. Na kraju krajeva, nije toliko ni bitno, sve je istovremeno smrtno ozbiljno i jedna velika šala, pomešani u savršenom dualističkom amalgamu, reči, forum, posao, porodica, život. Ili, što bi Saramago rekao u Životu i smrti Rikarda Reiša - šta imamo da izgubimo osim života? P.S. Danas sam aplicirao za posao u Saudijskoj Arabiji koji bi podrazumevao dugoročno preseljenje u tu najgrozniju od svih država. Filozofija apsurda na delu.

Zdrava tribina gde 80% ljudi živi od kriminala, pri čemu ne mislim na onih 1% koji imaju neke dilove sa državom. I dobro je da ne igra Zvezda protiv Malog Mokrog Luga, sad ima tu čast da ugosti moćnog velikana sa Novog Beograda, samo još da se glavni operativac odluči da li će sa šipke ili iz lože da prati utakmicu.

Celokupno njegovo delovanje od nedelje na ovamo, od posete Bocan-Harčenku, preko dana žalosti do ove večerašnje farse je isključivo u svrhu pacifikovanja domaće javnosti, pre svega šireg patriotskog bloka, a zatim i maloumnika u njegovoj stranci, penzionera i ostalih grupacija od interesa.

Ja sam uvek mislio da je Veselinović ta batina na terenu, dok je Radojičić neki salonski kriminalac, ali sam se izgleda zajebao. Ispade Zvonko pametniji, jebeš Kosovo dok Inkop, Nukleus, ili kako god da im se trenutni paravan zove pravi milione.

Ne bih upotrebio glagol žaliti, to je spoznaja o postmodernističkom apsurdu, o tome da je život samo bosonogi hod po staklu i zgarištu srušenih snova, samo trenutak sna proveden na plaži okeana krvi i mokreće, između dva beskrajna pada u ambis. To je kao neki zli duh koji je bio zarobljen u boci, koga sam postao svestan od malena kad se formirala samospoznaja, samo što je boca bila zaptivena u dobro kontrolisanim uslovima. Ne znam da li je to depresija, uvek sam taj pojam doživljavao kao nešto što se odnosi na duboku letargiju i prazninu, dok je ovo agresivno kao zmije koje gmižu kroz vene i tu puštaju otrov koji se onda prelije na druge, kao Osmi putnik koji caruje Nostromom izolovanim u dubini kosmosa. Tu stvari postaju tricky jer kad zdrav i razuman čovek sve ovo shvati, obično odluči da uradi nešto, da stvari popravi, da potraži pomoć. Na neki perverzan mazohistički način sam se zaljubio u te gadosti (koje u isto vreme proklinjem svim srcem, kao dva Lajbnicova voza koja se savršeno sinhronizovano kreću na paralelnim prugama), da je to prirodno, predodređeno mesto čovekovo u ovoj materijalističkoj mori koja će se na sreću završiti beskrajnim padom u veliko ništa. Ne postoji nikakav strah od stigme ili nešto slično, sam taj čin gde treba da budeš nag pred nekim, da se ogoliš do srži u razmenu za novac mi je na neki način analogan prostituciju. Kao što to radim iz požude i/ili ljubavi i nikad ne bih mogao da uključim novac u tu jednačinu, i ovde mi nešto izaziva nelagodu s obzirom da druga strana sedi prekoputa mene jer je plaćena, a ne iz čiste empatije i jer tako želi.

Ja ne mogu da se nateram da odem na psihoterapiju iako bih verovatno trebao da posećujem istu već jedno godinu dana. Nekako... ne umem ni sam do kraja da objasnim... ali doživljavam to kao svojevrsnu prostituciju psihe. Apsolutno nisam protiv psihoterapije, verujem u benefite te nauke, ali to jednostavno nije za mene. Ovo će verovatno zvučati apsurdno, ali kako godine prolaze sve više verujem u determinizam, da su neke stvari jednostavno predoređene da se odviju na jedan jedini mogući način, kao reka koja je nemoćna da napusti tok koji je uklesan u kamenu u praskozorje vremena. Nikada nisam više zarađivao, nikada nisam više trenirao, nikada nisam više čitao, ali sam pritom uspeo da spalim gotovo sve socijalne mostove koje sam izgradio u životu. U tom uroborosu posao - trening - knjiga počinjem sam sebi pomalo da ličim na De Nira iz Taksiste, samo što ja umesto pornografije kupujem skupu odeću i tridesete patike. Skoro pričam sa koleginicom nešto jedan na jedan, ona primeti kako dobro procenjuje ljude, što je istina. U načelu se složim, međutim, rekoh, paz' sad ovo. Neverica. Doduše, ima tu malo i do generacijskog gapa i bumerštine, ona je starija dobrih dvadeset godina, pa joj nije do kraja jasno kako neko ko je x, y i z može da nosi to u sebi. Ja se baš trudim da se to ne vidi, pre svega da ne bih bio energetski vampir. Ako ništa drugo, naučilo me da budem blaži i obzirniji prema ljudima (doduše uglavnom nepoznatim, na poznate nemam problem da planem), nikad čovek ne može znati šta se dešava iza kulisa.

Pa ovo i liči na situaciju kad su onim amaterčinama dali da prave revoluciju u CG, dole ih hapse, a u Jajincima pun kombi naoružanja. Ne verujem da će se država zvanično uključiti čak i da krenu otvoreni sukobi dole, zna On dobro da bi nas razbili kao dete zvečku. Kratkoročno bi posledice bile katastrofalne, ali na duže staze bi to možda bilo i dobro, "denacifikovali" bi nas za sva vremena.

Meni su Krvavi meridijan i Duga gravitacije dva daleko najbolja američka post-WWII romana, ali jasno je da to nije štivo koje će privući širu čitalačku publiku, uostalom kao i Henri Miler, pa i Vilijam Barouz, koga niste spomenuli, ali svakako spada u taj krug subverzivnih autora.

Ne znam kako ovo može biti kriterijum za bilo šta, analogno tome mentoli koji predstavljaju Hrvatsku u fudbalu uživaju u zvucima Tomsona, pa je i to valjda okej? Priča opet odlazi u smeru estetike i objektivnosti u umetnosti. Analogno tome su Kursadžije podjednako kvalitetne kao Sajnfeld, Orlićeva poezija je po kvalitetu jednaka Branku Miljkoviću ili Rilkeu, jer zašto ne? I kad se priča o ovome uzimati moralnost ili obrazovanje kao neku premisu je logička greška, to smo valjda već ustanovili, radi se isključivo o izgrađenim kvalitativno estetskim standardima, ili nedostatku istih. Da bi se izašlo iz tog samsaričkog kruga nije bitno šta ko potrebno je uložiti vreme i izložiti sebe nepoznatom, kako bi se iz tog zarona u okeanski abisal izvukao biser na površinu. Pokušajte, mnogo je dobar osećaj.

Bole ove suze mlađeg Jovića. Baš bezveze da se dečku od 20 godina spočitava nešto, da sam u njegovim godinama imao milione ne bi mi Filipini pali na pamet, goreo bi Mikonos svako veče sa nekim instagramušama. Verujem da se ni najveći optimisti nisu nadali medalji sa ovim sastavom, ali ipak ne može da ne boli način na koji smo ostali uskraćeni za zlato. Uvek su mi u životu najteže padale situacije kada daš sve od sebe da napraviš nešto divno, sve uradiš kako treba, a onda ti u poslednjem momentu sve samo isklizne kao pesak kroz šake. To prizemljenje je baš bolno, bojim se da će ovo momcima biti jedna besana noć u Manili, sa mnogo jastuka natopljenih suzama. Jebiga.

@Milutinov Tata Srećno danas majstore, da pokidaš!